Покрајински заштитник грађана – омбудсман јуче је у сали Отвореног универзитета у Суботици организовао округли сто „Недавање издржавања и друштвена солидарност“.  Све више актуелна, ова је тема подстакла учеснике скупа да укажу на потребу државе, релевантних институција и друштва да се овом темом више баве, а у циљу добробити најмлађих и најстаријих грађана.

Отварајући скуп Кнежевић Снежана, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, подсетила је да је слична тема разматрана и у Новом Саду, како би се чула искуства различитих субјеката који се баве овом проблематиком.

У уводном излагању, професор др. Зоран Павловић је истакао да тема недавања издржавања заслужује пажњу уколико бар један грађанин трпи због недостатка средстава за издржавање. Подсетио је на историјски развој породице и указао на чињеницу да савремено друштво има много више разлога да брине о сваком појединцу ком је потребна помоћ и подршка и да зато ова тема заслужује посебну пажњу. По његовим речима, давање издржавања подразумева тренутно реаговање, и зато је потребно водити разговоре о томе како би се системски дошло до решења на који начин решити овај проблем, у ситуацији када затаје они који су обавезни да издржавање дају, по основу својих законских, моралних и обавеза насталих по основу судских правноснажних одлука. Идеја о формирању Алиментационог фонда је једно од могућих  решења, али се на његово формирање, нагласио је покрајински омбудсман, не сме више чекати него у оквиру постојећих могућности радити на системском решењу.

Јелена Петрик – Поповић, судија Основног суда у Суботци, подсетила је учеснике скупа на одредбе Породичног закона о обавезама издржавања, а потом указала и на праксу из суда у овим правним стварима. Акценат је стављен на тешку материјалну ситуацију родитеља даваоца издржавања, који неретко имају само минималну гарантовану плату од око 30000 динара која није довољна за издржавање детета. О алармантном проблему социјалне угрожености, како истиче, указала јој је и васпитачица једног вртића, којој родитељи често упућују молбу да детету да више хране, јер му је то једини дневни оброк. Указала је и на позитивне ефекте кривичног поступка због неиздржавања, будући да обвезници тј. даваоци издржавања одмах поступе по одлуци суда у жељи да избегну затворску казну

Милка Беланчић, заменик Основног јавног тужиоца у Суботици, истакла је да је друштвена брига о деци важна функција друштва, а потом је описала улогу тужилаштва у овим правним стварима. Она је изјавила да у Суботици, на годишњем нивоу, има око 160 пријава из ове области и да су у 80% случајева извршиоци кривичног дела мушкарци.

Центри за социјални рад, по речима Мр Јасмина Зимоњић, директорке Центра за социјални рад општине Бачка Паланка, воде евиденцију издржаваних лица, а  њихови корисници су обично неука лица којима се дају правни савети како и на који начин да остваре право на издржавање. Њена порука је да треба више радити на едукацији деце у вези са ширењем знања о солидарности и хуманости, будући да је у свом дугогодишњем раду често била у прилици да види са каквом се небригом деца односе према родитељима.

Држава, по речима Мире Пољаковић, адвокат, треба да да већу подршку Центрима за социјални рад како би исти могли да реагују одмах и без одлагања у случајевима недавања издржавања. Она се сложила се са идејом проф. Павловића о потреби за формирања Фонда за брзу реакцију.

Гордана Пољаковић Дафна, адвокат, направила је паралелу између Србије и Израела у поступањима недавања издржавања и истакла да је у Израелу за извршитеља овог кривичног дела запрећена казна од 21 дана затвора или 6 месеци забране изласка из земље. Занимљиво је да тамо правосуђе налаже да се деци додели издржавање у износу који му обезбеђује живот који је имао и за време трајања брака родитеља.

Чињеница да Покрајински омбудсман, у релативно кратком временском року, по други пут организује расправу о проблему недавања издржавања говори да у друштву постоји снажан интерес да се о овом проблему говори и да се нека од предложених решења, попут формирања фонда по угледу на пример на Фонд солидарности из области радног права, што пре примене у пракси, како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“, али и у складу са правом на достојанство свих оних којима је подршка и издржавање потребно.

Разговором са проф. др Зораном Павловићем, покрајинским омбудсманом, данас је трећа  група студената Филозофског факултета из Новог Сада, смер социјални рад, започела практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.

У оквиру четвородневне наставе студенти ће бити упознати са оснивачким актом институције, улогом омбудмана у заштити људских права, начином и организацијом рада, предметима из области социјалне политике, истраживањима, односом омбудсмана са невладиним организацијама и медијима.

Практичном наставом руководи Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудмана за опште надлежности.

Учесници пројекта „ОН/А равноправно ОсН/Ажени“ посетили су данас институцију Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. У разговору са представницима институције, упознали су се са надлежностима, организацијом и рада омбудсмана у области заштите људских права. 

Разлог посете учесника пројекта јесте рад омбудсмана у области равноправности полова, а посебну заинтересованост су показали  за питања политичке репрезентације жена, превазилажења предрасуда и стереотипа, као и за рад на  конкретним предметима из области равноправности полова.

 Пројекат „ОН/А равноправно ОсН/Ажени“ заједнички реализују ОПЕНС и Центар за омладински рад из Новог Сада (ЦЗОР), у сарадњи са универзитетом Јонкопинг из Шведске. Пројекат је део програма „Лидерство и развојни омладински рад у заједници“.

У пројекту учествују млади људи од 16 до 29 година старости, који ће своје пројектне активности окончати  представом  која ће тематизовати проблематику родне равноправности.

Представници Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана посетили су Геронтолошки центар у Панчеву 04. марта 2020. године склопу тима Националног механизма за превенцију тортуре и обавили прву посету овој установи социјалне заштите. Тим Националног превентивног механизма (НПМ) су поред покрајинског омбудсмана чинили и представници Заштитника грађана Републике Србије, МДРИ-С и лекар специјалиста неуропсихијатрије. Током посете обављен је разговор са директорком и  руководством установе, где су представници Националног превентивног механизма упознати са проблемима и потешкоћама са којима се установа свакодневно суочава. После разговора са руководством установе, чланови тима су наставили посету, коју су фокусирали на лежећим и дементним корисницима, али такође покривени су и сви остали аспекти заштите : здравствена заштита, правна заштита, третмански рад и материјални услови. Такође обављени су разговори и са самим корисницима установе. О извршеној посети НПМ ће сачинити извештај који ће бити достављен установи и другим надлежним органима.

Пут жена до успеха је дуг и захтева снажну вољу, много труда, упорности, храбрости, енергије и љубави према одабраној професији. Успех, поред свега наведеног, захтева и подршку, пре свега, породице, али отворен ум и спремност да се константно учи – истакнуто је на округлом столу који је данас Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао у Новом Саду. У раду скупа учествовале су жене иза којих стоје значајна постигнућа и које својим успесима могу послужити као узор младим људима, спремним да, као и њихови узори, у своју професију унесу исту ону страст, енергију и посвећеност која омогућује успех, ако му већ и широм не отвара врата.

Обраћајући се учесницима скупа, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да је намера организатора да подстакне и охрабри жене, а нарочито оне које започињу своју каријеру, да следе своје идеале, да буду истрајне и да у реализацији својих амбицају и животних планова дају свој максимум. 

Позив да говоре о свом путу до успеха прихватиле су др Агота Виткаи Кучера, оперска уметница и редовна професорка Академије уметности УНС, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Ливија Биро, власница првог приватног дома за старе у Војводини „Вилла Анцора“ (Суботица), Јоланд Корора, председница „Нурдора“,  др Ивана Гађански Станић, помоћница директора за науку у Институту БиоСенс, Аранка Биндер, спортисткиња у стрељаштву, Татјана Вукадиновић, директорка гимназије „Светозар Марковић“ и Ивана Илић, оснивачица „Комуна маркета“.

По речима Тијане Палковљевић Бугарски, у менаџменту нема поделе на мушке и женске послове. „Треба бити посвећен послу, а тајна успеха је да радите посао који вас чини сретним и испуњеним, јер се, онда, задовољство на послу лако прелива у приватну сферу и доприноси лакшем балансирању професионалних и породичних обавеза. Сретна околност  је и ако радите у тиму који складно функционише.“

За успех је потребна снажна воља, страст за доказивањем и упоран рад на властитом усавршавању. Без сталног и континуираног усавршавања нема, нагласила је Ливија Биро, не само успеха, него ни ауторитета код људи са којима радите. „Ако желите да вас колеге поштују и признају вашу компетенцију морате се непрестано усавршавати и деловати са позиције знања, а не моћи.“ 

Треба говорити о успесима жена, јер је сваки успех важан. Међутим, треба говорити и о свему ономе што стоји на путу до успеха, о бројним препрекама које вам црпе енергију и успоравају вас. На два таква проблема пажњу је скренула Ивана Гађански Станић: први проблем се тиче нострификације диплома, а други задржавања жена у науци и сектору ИТ технологија. Није, по њеним речима, проблем заинтересовати жене за науку и технологију, проблем је како их задржати у тим областима. Као дестимулативан, Гађански Станић је навела пример решења из Закона о финансијској подршци породици са децом којим се женама са високим примањима драстично умањује накнада зараде за време боравка на породиљском одсуству, па испада да се жена финансијски санкционише зато што је одлучила да роди.

Може ли успешна жена, запитала се Татјана Вукадиновић, да буде аутономна или мора бити зависна, корумпирана и нечији послушник? Њен децидиран одговор гласи: Да, успешна жена може бити аутономна! „У послу који радите морате дати све од себе, јер тако утичете на колектив и односе у њему. А све се то, онда, рефлектује и на однос ученика према школи, који ће, када виде ваш труд, радо у њу долазити.“

Да успех у спорту не гарантује и лако остваривање људских права, на свом примеру је илустровала Аранка Биндер, која се  на Олимпијским играма 1992. године у Барселони, због санкција, такмичила се као независан учесник и освојила бронзану медаљу. Због инертности бирократског апарата она је, због одласка на породиљско одсуство, умало остала без стипендије. Само захваљујући својој одлучности и испољеној грађанској храбрости да, ослоњена на моћ медија, брани своја права она је успела да задржи стипендију.  

Имам бритак језик, а  моја слобода произилази из тога што нисам финансијски зависна од Нурдора, нагласила је Јоланда Корора у свом обраћању учесницима скупа. „За борбу са ветрењачама, министрима, законима, предрасудама и неразумевањем потребна је упорност, страст, огромна енергија и жеља за успехом. Да би успео мораш давати себе сто посто, па и више од тога. При свему  томе се не можеш понашати као да те, сем властитог успеха, ништа друго не интересује и не тиче. А тиче те се! Не можеш,“ поручила је Корора, „на овој планети битисати незаинтересован за то што се збива са другима, са људима око тебе, са друштвом у коме живиш. Мора да те се тиче!“

„Наравно да ме се тиче“, узвратила је најмлађа учесница скупа Ивана Илић. Она је истакла да је за успех жена веома важна њихова самоувереност и самопоуздање. „Верујем у себе и знам да ћу чврсто ослоњена на своју веру и успети“.

Закључујући скуп, професор Павловић је истакао да успеси жена заслужују пажњу и да морају имати и своје медијске ефекте, али и пожељне социјалне, економске и политичке учинке. Ти учинци треба да се се огледају у већем присуству жена на позицијама одлучивања, као и у ефективној, а не декларативној, равноправности полова.

Ако би у једној реченици требало резимирати поруку данашњег скупа, онда би, прегнатно исказана, та порука гласила:  успех жена је достижан, али не и лако остварив циљ. Предност овог скупа је у томе што је у причу о успеху увео субјективне моменте и тиме је лишио оне заморне и тешке наративности која инсистира на процентима, бројкама и статистичким индикаторима.

Скуп је окончан на пригодан начин – доделом захвалнице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана др Тијани Палковљевић Бугарски, за њен допринос промовисању и унапређењу људских права.

Данашњи скуп само је једна од активности којима Покрајински заштитник грађана - омбудсман иде у сусрет обележавању 8. марта - Међународног дана жена.