18. јануар 2025. Завод за културу војвођанских Русина је пригодним програмом у позоришту „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици обележио један од најзначајнијих празника Русина у Војводини - Дан Русина 17. јануар, којим се обележава досељавање Русина на ове просторе.
Тог дана, пре 270 године, Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног бачког дистрикта у Сомбору је потписао документ о досељавању Русина, којим је омогућен долазак првих 200 русинских породица на простору Бачке.
Свечаној академији су присуствовали бројни представници републичких, покрајинских и локалних органа и институција, као и амбасадор Украјине у Србији Владимир Толкач.
Институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана посетиле су представнице основне школе „Здравко Гложански“ из Бечеја: директорка Лидија Стојшић, психолошкиња Маргарита Берчек и ученице Катарина Добрички и Кира Апић, чланице Младих амбасадора мира, која је добитник покрајинске награде „Људовит Мичатек“ у области људских права за 2024. годину.
Својим бројним активностима усмереним на стварање безбедног и подстицајног окружења за децу, ова најстарија школа која спроводи наставу двојезично ( на српском и мађарском језику) је прави пример школе која деци - својим ученицима не даје само наставни план и програм основношколског образовања у складу са законом, већ их учи и вредностима емпатије, саосећања, разумевања, подршке и љубави.
Представнице школе су примиле покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и заменица омбудсманке за права детета Јоланд Корора.
Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, доц. др Драгана Ћорић, на позив директорке Центра за социјални рад Кањижа, Кристине Телек, учествовала је у раду програма „Саветовање и приказ мреже социјалне заштите и положаја Рома и Ромкиња у општини Кањижа“, који је одржан 17. децембра 2024. године у Кањижи. Представљено је више пројеката који се реализују са циљем да се побољша квалитет старања о социјално угроженим грађанима, са посебним нагласком на бригу о ромској заједници.
Састанку су поред Кристине Телек, директорке Центра за социјални рад Кањижа и Покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке, доц. др Драгане Ћорић, присуствовали и Ђорђе Тодоров, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Жељко Раду из Националног савета Рома, Моника Ческо испред Црвеног крста Кањижа, Чаба Толнаи, директор Центра за пружање услуга социјалне заштите Кањижа, као и представници других локалних институција. Присутни су, након представљања свих услуга социјалне заштите које су ова Општина и Центар за социјални рад покренули, истакли да је Кањижа препознала значај инклузије припадника ромске националне мањине и других маргинализованих група, те да је сјајан пример добре праксе, који може послужити и другим општинама и градовима.
Након састанка, посета се наставила обиласком Центра за социјални рад, као и објеката „Гнездо 1“ (боравак деце са ризичним понашањем и боравак за старе), „Гнездо 2“ (објекат за инклузију маргинализованих породица) и објекта дневног боравка за особе са интелектуалним и телесним потешкоћама.
Испред Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана састанку су, поред омбудсманке доц. др Драгане Ћорић, присуствовале виша саветница Јагода Вјештица и Јелена Радуловић Гламочак, млађа саветница.
Саветнице у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Соња Кениг и Јелена Радуловић Гламочак присуствовале су 16. децембра у Београду националној конференцији под називом ”Између закона и стварности: Перспективе жена о родној равноправности у Србији” коју су заједнички организовали Повереник за заштиту равноправности и Немачка развојна сарадња (ГИЗ).
Иако постојећи законски оквир једнако третира жене и мушкарце, у нашем друштву су још увек дубоко укорењена уверења која стављају жене у неравноправнији положај, нарочито жене припаднице група у већем ризику од дискриминације. Разлози за то леже у дубоко укорењеним родним стереотипима, патријархалним друштвеним нормама и традиционалним улогама које воде неједнаким приликама и ограничењу права у многим областима живота.
На конференцији је представљена анализа правног оквира који се односи на дискриминацију жена из осетљивих друштвених група као и резултати истраживања о перцепцији родне равноправности из перспективе жена у Србији, са циљем да се допринесе свеобухватном сагледавању стања у области родне равноправности, обликовању јавних политика које одговарају стварним потребама жена, односно пружању подршке економском оснаживању жена, будући да је управо економска независност од суштинске важности за смањење ризика од породичног и родно заснованог насиља и дискриминације жена.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман јуче је организовао Округли сто на тему „Исхрана ученика и ученица у основним школама у АП Војводини“.
Школска исхрана има кључну улогу у стварању здравог и подстицајног окружења за учење и правилан развој ученика. Она обухвата бригу о квалитету средине у којој деца проводе значајан део дана. У том окружењу требало би да стичу знања о здравом начину живота, примењују практичне вештине, и развијају добре навике и вредности које ће им помоћи да расту и напредују. У циљу ближег упознавања са стањем и потребама за унапређење заштите и добробити здравља детета и образовно-васпитне улоге школе у развијању здравих навика и стилова живота Покрајински заштитник грађана - омбудсман реализовао је истраживање на тему исхране ученика и ученица у основним школама у АП Војводини, а које је Јоланд Корора, заменица покрајинске заштитнице грађана - омбудсманке за права детета представила на овом скупу.
Округлом столу, поред Јоланд Короре, заменице за права детета, присуствовали су и представници Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице, Института за јавно здравље Војводине, Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Покрајинског секретаријата за здравство, Саветовалишта за младе - Дома здравља Нови Сад, Актива директора основних школа Града Новог Сада, Удружења „Здравље на длану“ Кикинда и Савета родитеља ОШ „Васа Стајић“ Нови Сад.
Истраживање Покрајинског омбудсмана обухвата 168 установа, што чини скоро половину укупног броја основних школа у АП Војводини, а резултати истраживања указују на то да је исхрана у школама организована на различите начине предвиђене Законом о основама система образовања и васпитања и Правилником о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране у основној школи, међутим поједине одредбе ових прописа се не примењују у потпуности (контрола исхране, нутритивна и енергетска вредност оброка и намирница, одлучивање о организацији исхране…). У већини школа обезбеђена је искључиво једна ужина која се претежно састоји од пекарских производа од белог брашна, а међу школама у којима вода није исправна за пиће, има и оних у којима се деца и родитељи сами сналазе како воду да обезбеде. Родитељи, а посебно ученици, недовољно су укључени у организацију исхране и избор прехрамбених намирница и производа. Покушаји да се унапреди и побољша исхрана у школама, у ретким случајевима су резултирали позитивним исходом, а у већини случајева показали се неуспешним, пре свега због лошег материјалног статуса родитеља и породица. Резултати указују на потребу за међусекторском сарадњом, укључивањем шире друштвене заједнице у решавање овог питања, како у погледу обезбеђивања оброка и намирница, тако и у погледу финансирања и обезбеђивања континуираних едукација и за родитеље и за ученике.
Присутни су поделили своја искуства и усагласили се у погледу закључака да је неопходно радити на унапређивању здравствене писмености популације, да постоје модели добре праксе у нашој земљи који би послужили у креирању системског решења, а с циљем обезбеђивања једнаких услова за исхрану за све ученике и ученице у школи. Закључци округлог стола биће достављени органима надлежним за доношење одлука у овој области, а све и циљу заштите и унапређивање права детета.
