Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је 9. децембра 2025. године, у Културној станици Еђшег у Новом Саду, обележавање двадесет година рада Мреже „Живот без насиља“.
Скуп је отворила доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је истакла значај институционалне сарадње у заштити жртава породичног и родно заснованог насиља. Она је подсетила да је Мрежа „Живот без насиља“ настала пре двадесет година, у тренутку када је Покрајински заштитник грађана уочио потребу не само за јачањем подршке жртвама и ефикаснијим поступањем према починиоцима насиља, већ и за системском подршком свим професионалцима и професионалкама који се свакодневно баве овим изузетно захтевним и одговорним послом.
У уводном делу скупа присутнима су се обратиле Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде, Љиљана Лончар из УН Wомен Србија, као и Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова.
У наставку програма приказан је документарни филм о Мрежи „Живот без насиља“, који је подсетио на њен настанак, развој и кључне резултате остварене током две деценије рада.
Завршни део скупа био је посвећен панелу под називом „Примена Закона о спречавању насиља у породици у сусрет предстојећим изменама“. На панелу су учествовали Дамир Костовски, јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, Марио Шили, дипломирани правник у Центру за социјални рад Суботица, Невена Шупут, полицијска службеница Полицијске управе Зрењанин, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде и чланица Радне групе за измене Закона о спречавању насиља у породици и Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана.
Мрежа „Живот без насиља“ основана је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, са циљем повезивања институција које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља на територији АП Војводине. Она окупља центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске и локалне органе власти, као и организације цивилног друштва.
Покрајински омбудсман координира рад Мреже, полазећи од уверења да је заштита жртава делотворна само уколико је институционално повезана и доследно примењена. Током двадесет година рада, Мрежа је доприносила унапређењу сарадње и комуникације међу надлежним органима, ефикаснијој примени прописа и јачању система заштите од насиља.
Обележавање јубилеја било је и прилика да се укаже на значај континуиране сарадње институција и на потребу за даљим унапређењем система заштите, како би се жртвама насиља обезбедила благовремена, ефикасна и свеобухватна подршка.



На позив Полицијске управе Нови Сад, Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је присуствовала Конференцији поводом међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, одржаној у просторијама ПУ Нови Сад.
На конференцији је присутнима представљена анализа стања безбедности и преглед пријављених случајева насиља у породици и насиља над женама у 2025. години на територији ове полицијске управе, те су разматране превентивне мере и активности којима се може даље подизати свест о значају препознавања и пријављивања ове врсте насиља.
Омбудсманка је на конференцији споменула резултате Мреже „Живот без насиља“, која окупља више од 100 институција са територије АПВ које се баве превенцијом и организованим одговором на насиље у породици и насиље над женама, која постоји већ 20 година и послужила је као добар пример праксе за успостављање координација органа у оквиру Закона о спречавању насиља у породици из 2016. године.
Омбудсманка је свим присутнима потврдила решеност институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да заговара у јавности нулту толеранцију на насиље, и споменула да се већа пажња мора посветити и деци, која нису довољно препозната као жртве породичног насиља, сем ако нису директно жртве такве врсте насиља.
Дана 28. новембра 2025. године организован је у Београду Округли сто на тему „Медијска слика Рома: од Словеније до Србије – говор мржње, стереотипи и институционална одговорност", на којем се говорило о ставовима и изазовима са којима се сусрећу медијски радници Роми као и сами припадници ромске заједнице.
Идеја округлог стола је била да се заједнички преиспита тренутна ситуација и пронађу делотворни механизми за одговор на случајеве говора мржње и дискриминације. Циљ је био да се разменом мишљења, искустава и ставова пружи подршка раду и подстакне адекватна институционална реакција на овакве појаве.
Састанку су присуствовали ромски новинари и медијски радници, чланови Националне асоцијације Рома новинара, као и уредници портала Телеграф и Романеневимата, Стевана Субић Локална омбудсманка Града Новог Сада, Слађана Мандић Миљанић заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, представници Локалних омбудсмана из Београда и Житишта, као и представници Заштитника грађана Републике Србије и Повереника за заштиту равноправности. Скупу су се придружили и активисти и амбасадори ангажовани у борби против дискриминације.
Након спроведеног разговора и дискусије, констатовано је да је потребна сарадња свих релевантних институција и организација односно заједничко деловање када су у питању изазови који се јављају када је у питању ромска заједница.
Европски Конгрес Украјинаца (ЕКУ) и Друштво за украјински језик, књижевност и културу „Просвита“ организовали су 28. новембра 2025. године у Новом Саду конференцију „Од учешћа до утицаја: модели политичког представљања националних мањина и дијаспоре“. Конференција је била посвећена моделима гарантованог представљања националних мањина у парламентима различитих земаља, учешћу мањина у локалној самоуправи, као и поређењу регионалног, локалног и националног нивоа представљања. Посебан акценат био је на упознавању са мањинским представљањем у Румунији, Мађарској, Хрватској и Белгији, као и са једном мањинском институцијом у Чешкој, са циљем да се упореде различити модели и идентификују решења која могу бити инспиративна и за Србију.
Испред Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, скупу је присуствовала саветница Јелена Радуловић Гламочак.
Заменица покрајинске омбудсманке Снежана Кнежевић присуствовала је представљању Посебног извештаја о дискриминацији жена Повереника за заштиту равноправности, одржаном у Европској кући у Београду.
На панелу о улози институција у унапређењу родне равноправности говорила је о уоченим облицима неравноправности у пракси Покрајинског омбудсмана и корацима који могу ојачати заштиту жена од дискриминације, уз нагласак на потребу да институције буду приступачније женама које желе да пријаве повреду права.
Издвојила је резултате истраживања Покрајинског омбудсмана који указују на тежак положај вишеструко маргинализованих група. Посебно је нагласила да жене са инвалидитетом и даље остају „невидљиве“ због неприступачних објеката, недостатка информативног материјала и недовољно сензибилисаног медицинског особља. Истраживање о малолетничким трудноћама показало је да девојчице чине чак 92% обухваћених превентивном заштитом, а да су девојчице из ромске популације посебно рањиве и изложене предрасудама. Указала је и на увиде стечене кроз континуиране посете Покрајинског омбудсмана удружењима жена на селу, који показују да се жене на селу налазе у изузетно рањивом положају услед отежаног приступа здравственим, социјалним и другим услугама. Због тога је, како је нагласила, неопходно оснаживати их да пријаве насиље и дискриминацију, информисати о механизмима заштите и економске подршке, као и подизати свест о различитим облицима насиља.
Заменица Кнежевић истакла је да је за ефикаснију заштиту од дискриминације неопходна пуна примена закона и стратешких докумената, развијање специфичних механизама подршке за маргинализоване групе, мултисекторска сарадња и континуирана едукација професионалаца и јавности.
Представљање Посебног извештаја реализовано је у оквиру пројекта „Зауставимо насиље – Остваримо равноправност“, који заједнички спроводе UNDP, UNFPA, UNICEF и UN Women у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске, са циљем да прикаже пресек стања, укаже на узроке и последице дискриминације, понуди препоруке за унапређење положаја жена и допринесе подизању свести о значају равноправности полова.
