Please select your page

Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.

Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.

Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана -  омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.

Истразивање - заступљенос језила националних мањина на сајтовима у АП ВојводиниРади провере реализације стратешких циљева и једнаке доступности електронских услуга како припадницима већинског народа, тако и припадницима националних мањина, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у другој половини 2018. године спровео истраживање, у оквиру којег је прегледао званичне интернет-презентације Скупштине АПВ, Покрајинске владе и покрајинских органа управе, те презентације јединица локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Војводине у циљу упознавања структуре и садржаја основних информација које њихов сајт нуди, те обима и врсте услуга електронске управе, са посебним нагласком на заступљеност садржаја на језицима и писмима националних мањина који су на територији одређене јединице локалне самоуправе у службеној употреби, у светлу остваривања права припадника националних мањина на обавештеност на матерњем језику и права на службену употребу њиховог језика и писма.


Истраживање: Познавање језика и писама националних мањина

Чланом 17 Покрајинске скупштинске одлуке о Покрајинском заштитнику грађана-омбудсману ("Сл. лист АП Војводине", бр. 37/2014, 40/2014 - испр. и 54/2014) прописано је да Покрајински заштитник грађана-омбудсман (у даљем тексту: Покрајински омбудсман) континуирано надгледа и прати примену међународних уговора, стандарда и прописа из области људских права и на основу прикупљених информација предлаже мере за побољшање стања у области заштите и унапређења људских права, а чланом 18 исте одлуке прописано је да омбудсман спроводи истраживања како би стекао увид у стање људских права, идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права.

На основу ових овлашћења омбудсман је 2015. године прикупио информације о употреби језика и писама националних мањина који су у равноправној службеној употреби у органима Аутономне покрајине Војводине и спровео истраживање о томе у којој мери запослени у покрајинским секретаријатима, као делу покрајинске управе, владају језицима националних мањина, да ли је познавање језика који су у службеној употреби у органима АПВ услов за заснивање радног односа на одређеним радним местима, као и на који начин су запослени доказивали да владају одређеним језиком.

Покрајински омбудсман је сматрао целисходним да поново мапира постојање и поштовање критеријума познавање језика националних мањина од стране запослених у покрајинским органима управе и да предложи решења која би унапредила актуелно стање.


2018: Истраживање - Репродуктивно здравље жена са инвалидитетомПокрајински заштитник грађана – омбудсман у оквиру свога деловања посебно посвећује пажњу анализи положаја и остваривања права особа са инвалидитетом. Пратећи средства јавног информисања и у разговору са женама са инвалидитетом, Покрајински заштитник грађана – омбудсман дошао је до закључка да се репродуктивном здрављу жена недовољно посвећује пажња и да ово питање није довољно истражено.

Како би прикупио податке о недостацима који су присутни у пракси здравствених и других релевантних институција, као и да ли се и какве мере и активности спроводе у циљу унапређења репродуктивног здравља жена у АП Војводини, Покрајински омбудсман је, уз подршку и у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, спровео истраживање „Репродуктивно здравље жена са инвалидеитетом у АП Војводини“. Циљ истраживања је стицање што целовитијег увида у стање репродуктивног здравља жена са инвалидитетом, како би се на основу прикупљених података унапредиле јавне политике у области здравства.

Истраживањем су обухваћени домови здравља, опште болнице, резиденцијалне установе, Институт за јавно здравље Војводине и Покрајински секретаријат за здравство, а добијени резултати налажу адекватно и целовито деловање надлежних институција, јер су проблеми са којима се суочавају жене са инвалидитетом бројни.

На основу анализе резултата истраживања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман идентификовао је препреке у пружању приступачних и прилагођених услуга за жене са инвалидитетом, и на основу њих формулисао препоруке са циљем унапређења истих.


Насловна страница истраживањаОбезбеђивање пратње родитеља, усвојитеља или старатеља детету које се налази на болничком лечењу представља међународни стандард у служби остваривања зајемченог права детета на највиши ниво здравствене и медицинске заштите, а чије поштовање доприноси заштити основних принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета.

Поступајући претходно по појединачним притужбама грађана на различите облике повреде овог права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман препознао је потребу да стање у овој области на територији покрајине системски испита, како би идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права детета. Резултати истраживања спроведеног 2016. и 2018. године у општим болницама у Војводини и у Институту за децу и омладину у Новом Саду, указали су на одређене неправилности у раду појединих ових здравствених установа које за последицу имају повреду права детета на пратњу током болничког лечења.

Потврду сумњи да се услуга пратње у неким општим болницама наплаћује непосредно од пратиоца, иако се иста по слову закона обезбеђује на терет средстава обавезног здравственог осигурања, омбудсман је идентификовао као најтежи облик повреде права детета на пратњу, поред дискриминације очева којима у појединим здравственим установама није дозвољено да буду уз своје дете које се налази на лечењу, а у осталим случајевима им је доступност ове услуге знатно отежана.

Препоруке омбудсмана односе се на престанак наплаћивања услуге од пацијената, омогућавање очевима да буду у пратњи свога детета, те потребу за успостављањем уједначене праксе, јасних и прецизних процедура и протокола остваривања овог права детета. Ове мере подразумевају утврђивање јединствених критеријума у погледу медицинских индикација и стручно-методолошких и доктринарних ставова од којих зависи медицинска неопходност обезбеђивања ове услуге, како би се дискрециона оцена поступајућег лекара о потреби за пратњом свела на најмању могућу меру.

Више о резултатима истраживања, њиховој анализи и идентификацији проблема, те препорукама за побољшање стања у овој области можете прочитати у Извештају о истраживању „Право детета на болничком лечењу на пратњу родитеља“ који се налази у прилогу.


Наловна страница

Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Право на доступност здравствене заштите у АП Војводини” бави се доступношћу специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у општим болницама на територији АП Војводине током 2016. године.

Основно полазиште истраживања је да је грађанима током 2016. године било отежано остваривање права на ову врсту здравствених услуга из обавезног здравственог осигурања у оквиру постојећег здравственог система у Републици Србији.

У истраживању су учествовали грађани - корисници услуга система здравствене заштите, Клинички центар Војводине и девет општих болница на територији АПВ, као и десет саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе у којима се ове установе налазе, од којих су потоњи учествовали и у посебној фокус групи. Уз десет заштитника права осигураних лица у здравстеним установама обухваћеним истраживањем, подаци о остваривању права грађана на накнаду трошкова обављања специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у приватној пракси затражени су и од Покрајинског фонда за здравствено осигурање и седам окружних филијала Републичког фонда за здравствено осигурање на територији АПВ.

Међу најзначајније резултате истраживања, омбудсман издваја:

  • Опште болнице, једнако као и грађани и саветници за заштиту права пацијената, слажу се у оцени да је највећи проблем у вези са обављањем специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа то што је број доктора медицине-специјалиста недовољан у односу на број захтева за прегледима;
  • У општим болницама на територији АПВ грађани тврде да су највише проблема имали са заказивањем интернистичких преглед ултразвуком и прегледа кардиолога, као и свих специјалистичких прегледа начелно. Слично је стање и у Клиничком центру Војводине, док домови здравља на територији АП Војводине, укључујући и онај у Новом Саду, најчешће немају довољно капацитета да подмири потребе грађана за ултразвучним и другим радиолошким прегледима, као и прегледима гинеколога, физијатара, офталмолога, ендокринолога и кардиолога;
  • Опште болнице су издавале прописане потврде о немогућности обављања специјалистичких прегледа за које није предвиђена листа чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица са лекарским упутом, односно оверавале упуте од изабраног лекара са датумом прегледа заказаним у року дужем од 30 дана, у занемарљивом броју, од чега чак пет болница и Клинички центар Војводине нису издали ниједну потврду, односно поступили сагласно овој законској обавези;
  • Близу три четвртине грађана тврди да су искусили то да здравствена установа није била у ситуацији да им закаже потребни специјалистички преглед у року од 30 дана од дана јављања са упутом изабраног лекара;
  • На питање о томе да ли су, након што су сазнали да одређена установа није у могућности да им закаже преглед у прописаном року, тражили да им се о томе изда прописана потврда, две трећине грађана одговара одрично, од чега највећи број као разлог наводи да нису знали да је таква могућност прописана, односно да на то имају право;
  • Непуних десет процената од оних који тврде да су затражили издавање потврде, односно оверавање одговарајућег упута од изабраног лекара, то право је и остварило.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као независан и самосталан орган АП Војводине који се стара о заштити и унапређењу људских права, доставиће резултате, закључке и препоруке овог истраживања надлежним покрајинским органима, установама и организацијама, како би истима послужили као смернице у њиховом даљем раду у вршењу овлашћења покрајине у области здравства, пре свега оних која се односе на праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе и предлагање и предузимање мера за њихово унапређење, као и старање о спровођењу утврђених приоритета у здравственој заштити, те пружање друштвене бриге за здравље и обезбеђивање мера за спровођење здравствене заштите од интереса за грађане.


Последња истраживања