Please select your page

Вести

Вебинар - Насиље над женама у ванредном стањуКризне ситуације, попут пандемије вируса COVID-19, повећавају ризик од насиља у породици и партнерским односима, а нарочито су рањиви жене и деца.

Током ванредног стања жене су биле изложене двоструком ризику – да буду заражене корона вирусом и да буду изложене насиљу. Мере које су предузимане током ванредног стања, попут изолације или забране кретања, имале су ефекта у сузбијању епидемије, али су женама које су се суочавале са насиљем отежавале положај, приморавајући их да, затворене између четири зида, време проводе са насилником. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти.

Како су се у тој ситуацији понашале владине, а како невладине организације? Које су мере предузимане и да ли су механизми заштите били прилагођени измењеним околностима? – ово су само нека од питања на која су јуче покушали да одговоре учесници видео-конференције „Насиље над женама у ванредном стању“, коју је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Како би се комплексна тема насиља над женама сагледала из различитих перспектива, у раду конференције су учествовале особе различитог професионалног и социјалног искуства.

На скупу је истакнуто да је у периоду ванредног стања опао број пријава институцијама за насиље у породици, али да је био повећан број позива невладиним организацијама путем СОС телефона. Оне су се, како се чини, лакше прилагођавале новонасталим приликама, брзо су реаговале и углавном су биле доступне 24 сата. Говорило се и о раду и подршци коју су пружале међународне организације, пре свега ОЕБС, Савет Европе, УН WOMEN и друге. Иако понекад делују као троме и бирократизоване, наведене институције су током пандемије реаговале веома брзо. Као веома добар оцењен је и потез Министарства правде да се током ванредног стања не одлаже већ да се санкционише насиље над женама, али је, као проблем, истакнуто то што нам је непознат број таквих случајева.

Рад видео конференције окончан је усвајањем закључака. У случају будућих ванредних околности/стања рад свих институција, истиче се у закључцима, треба прилагодити конкретној ванредној ситуацији. Обзиром на то да је држава прокламовала „нулту толеранцију на насиље“ захтев жртве за заштитом у случају евентуалних будућих ванредних околности не може бити ограничен постојањем ових околности. Из наведених разлога свака институција, од правосуђа до цивилних организација, мора сачинити план рада и одговор на то како треба да функционише у време кризе, како би се у будућности спремно суочиле са сличним проблемима. Искуство из ванредног стања захтева да се укључимо у изналажење алтернативних механизама за пружање подршке жртви. Напокон, званичне институције у борби против насиља над женама треба да сарађују са невладиним организацијама и континуирано раде на подизању свести о неприхватљивости насиља сваке врсте.

Поред заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежане Кнежевић, у раду конференције учествовали/ле су: судија Основног суда у Новом Саду Данијела Вемић, професорка Правног факултета у Нишу и представница Женског истраживачког центра проф. др Невена Петрушић, координаторка за борбу против насиља над женама у UNDP-у Маја Бранковић Ђундић, дипломирани социјални радник из Центра за социјални рад Стара Пазова Радмила Стојановић, координаторка Сигурне женске куће у Новом Саду др Нада Падејски Шекеровић, координаторка Сигурне женске куће у Сомбору Тамара Савовић, представница организације „Из круга – Војводина Ивана Зелић, представница СОС женског центра у Новом Саду Ивана Перић, представница Удружења Рома Нови Бечеј и научна саветница Института друштвених наука, др Зорица Мршевић.


Осуда графита против мигранатаУ мултиетничкој Војводини и Републици Србији  нема места за било коју врсту дискриминације, поручио је Покрајински заштитник грађана – омбудсман поводом исписивања антимигрантског  графита на једној згради у новосадском насељу Грбавица.  

Најоштрије осуђујући исписивање графита, Покрајински омбудсман  подржава надлежне органе у њиховом раду да писце графита брзо идентификују и предузму све активности везане за поступање и у превентивном смислу, а  комуналне  службе позива да поменути графит уклоне у најкраћем року. 

Покрајински омбудсман са забринутошћу констатује да су се графити, уперени против миграната, и раније исписивали у Новом Саду. Град који се толико поноси својом мултуикутуралношћу и толеранцијом мора, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, и даље да континуирано обесхрабрује писце мрзитељских (дискриминаторских) порука и да свима који су се из овог или оног разлога у њему нашли пожели добродошлицу, упути речи подршке и пружи несебичну помоћ.

Свој идентитет и дух наше друштво, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, на најбољи начин може да чува само ако је велико у солидарности са свим невољницима и јасно и одлучно у осуди говора мржње.


Међународни дан борбе против насија над старијим особамаНасиље над старијим особама представља грубо кршење људских права. Оно се односи на малтретирање или занемаривање које старије особе трпе од стране  својих супружника, деце, других чланова породице, неговатеља, пружалаца услуга, појединаца на положају моћи или особа од поверења. Оно је присутно у различитим облицима – као напуштање од стране чланова породице, физичко, економско, психолошко или сексуално насиље, преваре, неадекватна нега или потпуно занемаривање, као и све врсте дискриминације. Према процени Светске здравствене организације, око 16% старијих од 60 година трпи неки вид насиља. Оно се углавном догађа иза затворених врата, а услед страха, многе старије особе ћуте и трпе насиље, често у изолацији. Епидемија вируса COVID-19 је нагласила рањивост старијих људи, који су морали да се ослањају, готово у потпуности, на помоћ, емпатију и солидарност људи из своје близине.

Насиљу су додатно изложене старије жене, које често не пријављују насиље из страха од могућих последица, ускраћивања материјалне или друге помоћи, казне или осећаја породичне лојалности. Неопходно је омогућити старијим особама приступ информацијама о свим врстама помоћи и подршке у заједници -  од стране здравствених, социјалних и других служби, полиције и невладиних организација. Истраживања су показала да се насиље над старијима мање пријављује и теже открива у односу на насиље над члановима породице нижег старосног доба. Важно је подстаћи друштво и све његове чланове да препознају насиље над старијим особама, пријаве га и помогну у оснаживању особа које трпе насиље да то саме учине.

У изградњи друштва солидарности, ненасиља, социјалне правде и родне равноправности, кључну улогу има образовни систем, који мора да обезбеди одгајање млађих чланова друштва у духу солидарности, емпатије и међугенерацијске толеранције. Одговорност државе и  доносилаца одлука је креирање и спровођење политика које штите права старијих људи, а одговорност целокупног друштва, појединаца и појединки, уважавање чињенице да су старије особе вредни и продуктивни грађани и грађанке које имају право да се према њима поступа достојанствено и са поштовањем.

Генерална скупштина Уједињених нација је у својој резолуцији 66/127 прогласила 15. јун за Светски дан борбе против насиља над старијим особама. То је дан у години када цео свет изражава противљење злостављању и патњи усмереним ка нашим старијим суграђанима и суграђанкама.


Посета специјалној болници ВршацПокрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић са сарадницима посетио је данас специјалну болницу за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу.

Посета је реализована у склопу праћења примене прописа и протокола у вези са физичким спутавањем и изолацијом лица са менталним сметњама која се налазе на лечењу у овој психијатријској установи. Покрајинског омбудсмана је интересовало и како се у болници спроводе превентивне и мере заштите од корона вируса.

Остварујући непосредан увид у рад болнице Покрајински омбудсман је констатовао да се у болници ажурно и уредно води евиденција о примени физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама, а као пример добре праксе је истакнуто да  су у болници предузете све потребне превентивне мере у циљу спречавања ширења корона вируса и да нико од пацијената и запосленог особља није био заражен поменутим вирусом.

Специјална болница „Др Славољуб Бакаловић“ једна је од највећих психијатријских институција у Србији, у оквиру чијих се служби сваког месеца прегледа више од хиљаду пацијената из Вршца, Пландишта, Алибунара, Беле Цркве и других општина.


Међународни дан заштите животне срединеНа Конференцији о заштити животне средине, која је одржана у Штокхолму 1972.године, скупштина УН је донела одлуку да се  сваког 5. јуна указује на важност заштите животне средине. И јавност, као и научници, освестили су себи чињеницу да је пропадање животне средине постало највећи проблем човечанства. Обележавањем међународног дана заштите животне средине желе се подстаћи активности људи на очувању човекове околине.

Задаци који су постављени на конференцији у Штокхолму, као и на свим каснијим конференцијама  у прошлих више од 40 година, само су делимично остварени, а у међувремену  су се јавила нова загађења и нове опасности које су повезане са начином производње и потрошње,  урбанизацијом, са демографском експлозијом, све тежом ситуацијом у вези са снабдевањем храном, енергијом, чистом пијаћом водом. Све већи проблем представља и огромна количина отпада, његово одлагање и рециклажа.

До извесног унапређења дошло је на идејном плану, јер је идеја важности заштите животне средине попримила глобални карактер. Свет је схватио да мора уложити позамашна средства да би смањио, а касније и елиминисао штету која је начињена животној средини.

Србија, у оквиру процеса приступања Европској унији, чини велики напоре у изради мера за заштиту животне средине. Почев од државних па до локалних власти извајају се средства за заштиту животне средине, израђују се статегије и акциони планови који се у доброј мери и остварују. Не треба занемарити ни активности бројних цивилних организација, које придоносе подизању свести грађана у вези са заштитом животне средине.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман поздравља све позитивне кораке који су у нашем друштву предузети, јер у њима види значајан допринос остварењу уставног права на здраву  животну средину и изражава наду да ће се применом мера из поглавља 27 ситуација на пољу заштите животне средине побољшати, а животни стандард грађана и грађанки значајно унапредити.