Please select your page

Вести

Пуре Диверситy Мирта Толедо 1993Покрајински заштитник грађана – омбудсман и ове године ће за студенте новосадског универзитета организовати школу људских права. 
Школа ће се одржати у Вршцу, у периоду од. 21 до 23. аугуста и у њеном раду ће учествовати 22 студента друштвених наука. 
Ове године школа ће бити посвећена недискриминативним политикама, а њени ће полазници  бити у прилици да се упознају и употпуне своје знање о појму и облицима дискриминације, улози независних и уставно-судских институција у заштити од дискриминације,  затим са недискриминативним политикама у области заштите права националних мањина, деце и рода, као и са злочином из мржње. 
Као предавачи ангажовани су врсни познаваоци проблема дискриминације, експерти у појединим областима и доказани борци за људска права, попут Бранкице Јанковић, поверенице за заштиту равноправности, Тибора Варадија, академика САНУ, Тамаша Корхеца, судије Уставног суда, Зорице Мршевић и Светлане Јанковић, експертиња за питање рода и безбедности. 
Свим полазницима школе биће додељене дипломе, а организатор се потрудио и да их снабде са одговарајућом литературом, међу којом се налазе издања Покрајинског омбудсмана и Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.  
Школа људских права је организована захваљујући разумевању и подршци Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија у Србији. 
 

Међународни дан младихПокрајински заштитник грађана – омбудсман интензивно сарађује с омладинским и студенским организацијама, као и организацијама за младе настојећи да им приближи свој рад, а да се истовремено упозна с проблемима и темама које заокупљају младе данас. Досадашња сарадња и контакти с младима говоре да се млади највише срећу с проблемима у вези са запошљавањем, квалитетом образовања, могућностима за развој компетенција и иновативности, те недостатком могућности за активније учешће младих у друштву и доношењу одлука.

Током 2019. године Покрајински омбудсман наставио је с промоцијом рада младих, развијањем дијалога и јачањем међусобне сарадње, а све у циљу препознавања потреба и заступања интереса младих у свим областима од значаја за унапређење њиховог положаја. Тако је у мају у сарадњи с организацијом УМНИ Нови Сад одржан семинар о правима детета за студенткиње и студенте Универзитета у Новом Саду, а већ наредне недеље биће одржана друга по реду Школа људских права намењена младима и студентима из Ап Војводине.

Своја настојања да унапређује сарадњу с младима, Покрајински омбудсман исказао је и учешћем на овогодишњем ЕXIТ фестивалу у оквиру ОPENS State of ЕXIТ зоне. Овом приликом, посетиоци Фестивала имали су могућност да на штанду Покрајинског омбудсмана попуне упитник чија садржина обухвата питања о томе како млади виде актуелне проблеме у вези с људским правима у земљи у којој живе, глобално и како ови проблеми утичу на миграције младих.

Међународни дан младих установљен је 2000. године са циљем да укаже на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената.


Стручни скуп о сурогат материнству

Експанзивни развој репродуктивне медицине омогућио је великом броју парова да постану родитељи, али је отворио питања људских права, као и  правна и етичка питања. Интерес који у јавности постоји за институт сурогат материнства сасвим је оправдан. Ако тај институт у наредном периоду буде легализован, ми ћемо морати да мењамо наше устаљене обрасце поимања света, наше разумевање родитељства, материнства, очинства и идентитета, изјавио је јуче проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман. Он је, отварајући стручни скуп под називом  „Сурогат  материнство – pro et contra“, поручио да промене пред којима се налазимо захтевају од нас да се према њима одредимо – и морално, и правно, и културно.  У случају сурогат материнства то значи одговор на питање да ли ће оно и даље бити забрањено, као што је то сада случај или ће, у случају прихватања оваквог нацрта Грађанског законика, бити легализовано.

На скупу који је одржан у Новом Саду и који је привукао велики број учесника, што само говори да у јавности постоји велико интересовање за ову тему, изнети су аргументи за и против сурогат материнства.

У свом излагању  проф. др  Гордана Ковачек Станић, професорка Правног факултета у Новом Саду, учеснике скупа је упознала са појмом сурогат материнства, облицима сурогат материнства (потпуна и непотпуна,  алтруистична и комерцијална, те сродничка, пријатељска и сурогација када између сурогат и намераване мајке не постоји никаква веза), предностима и недостацима сваког од тих облика, интересантним примерима, као и компаративном перспективом и увидом у законодавства која дозвољавају, односно не дозвољавају сурогат материнство.

Да ли ће се у Србији увести сурогат материнство то, по речима професорке Ковачек Станић, зависи од интереса које желимо да заштитимо. Интерес неплодног пара је да се остваре као родитељи, интерес сурогат мајке је алтруистички или комерцијални, а интерес детета је да буде рођено.

Заговорници сматрају да сурогација треба да буде дозвољена, јер свака забрана гура оне који желе децу изван границе земље, у илегалну сиву зону, у руке несавесних медицинских радника и криминала. По речима др Зорице Мршевић, научне саветнице у Институту друштвених наука у Београду, где год постоји потражња за одређеном врстом услуга, а њу није могуће задовољити на легалан начин, ту ће створити црно тржиште које ће ту потражњу задовољавати на илегалан начин.  Забрана ствара плодан амбијент за разне врсте уцена и злоупотреба, експлоатације, трговине телима, материцама, децом, за богаћење једних и сиромашење других. Људи који желе децу не залужују, нагласила је др Мршевић, да због жеље за потомством буду криминализовани и елиминисани из круга поштених грађана. У Србији рађање за другог мора бити дозвољено, као што је то случај и Русији, Украјини, Естонији, Грчкој, Словачкој, Пољској и неким другим земљама.  Сурогат материнство је вид солидарности међу женама и нико, поручила је др Зорица Мршевић, не може себи дати за право да другоме забрани да буде родитељ, ако је развојем био-медицине омогућено излечење неплодности.

У сурогацији и изнајмљивању утеруса нема, по речима проф. др Јована Бабића, професора Филозофског факултета у Београду, ничег неморалног; неморална је донација генетског материјала, зато што омогућује манипулацију. Професор Бабић сматра да није могуће да дете може  има две мајке и да мајком детета треба сматрати жену која је донирала јајну ћелију.

Противници сурогације сматрају да ће лагализацијом сурогат материнство бити компромитовано разним  злоупотребама и да ће тиме грађанима и грађанкама бити нанета велика штета. По речима Вање Мацановић, адвокаткиње и координаторке у Аутономном женском центру, у сурогат материнству свој интерес ће наћи разне агенције, гинеколошке клинике, насилни мужеви, макрои... Сурогација је велики бизнис и то је индустрија у којој има најмање алтруизма. У Србији, сматра Мацановић, сурогат мајке ће бити најсиромашније жене и прети опасност да се претворимо у рај сурогације и у велику фабрику беба. Мацановић је поставила питање какав је то уговор који ће се склапати између намераваних родитеља и сурогат мајке? Шта је предмет тог уговора? Шта ће се закупљивати, поклањати или продавати? Шта је ту и какав је ту интерес државе и колика је цена тог интереса? На питање да ли постоји право на родитељство, њен одговор је био да – Не постоји!

У Србији је забрањена сурогација и том забраном држава је, по речима др Мише Ђурковића, директора Института за европске студије,  исказала свој став према сурогацији. Легализацијом, сурогат материнство ће постати посао на коме се зарађује. Поред тога, легализацијом ће се отворити врата разним злоупотребама, а нечији ће животи, имајући у виду огромне социјалне разлике, бити претворени у пакао.  Др Ђурковић је подсетио да јавност није на  коректан начин упозната са сурогат материнством и поставио питање: Зашто се у овој земљи упорно настоји регулисати материја која је већ регулисана?

У свакодневној гинеколошкој пракси кандидати за сурогацију су, по речима проф. др Александре Трнинић Пјевић, жене са материчним проблемима, затим жене које болују од озбиљних и по живот опасних обољења (болести срца и бубрега), хроничних болести које захтевају терапију имуносупресивима, као и жене у чијим се случајевима методе вантелесне оплодње нису показале као  успешне. Када се сви ови подаци претворе у бројке у Србији, по речима Трнинић Пјевић, око 30 жена има чист медицински разлог за сурогацију, што значи да је постоје сасвим реалне, медицински индиковане потребе за сурогат мајком.

Постоји, такође, и потреба за отвореном комуникацијом на разним нивоима, као и између заговорника и противника сурогације. Проблем, по речима Светлане Јанковић, експерткиње за род и безбедност, није толико у доношењу закона којим би се легализовала сурогација, колико у примени тог закона, пошто живимо у друштву у коме се закони непрестано изигравају. 

У раду скупа је учествовао и проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург из Клинике за кардиоваскуларну хиругију из Сремске Каменице.  Он је изјавио  да ће сурогат материнство пре или касније бити легализовано и у Србији и поставио важно питање: Да ли смемо све што можемо?

Да ли ће институт сурогат материнства бити легализован или не, о томе, по пречима проф. др Павловића, треба да одлуче доносиоци политичких одлука. Ма какву одлуку да донесу, они неће моћи да игноришу аргументе који су се чули и на скупу који је јуче, у организацији Покрајинског омбудсмана, одржан у Новом Саду.

Стручни скуп о сурогат материнству


Права особа са инвалидитетомПокрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је данас у раду округлог стола поводом реализације пројекта - Општи коментари 6 и 7 Комитета УН за права особа  са инвалидитетом - консултације са организацијама особа са инвалидитетом као  предуслов равноправног учешћа ових особа у друштву, који у оквиру конкурса “Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији за 2019. годину”  спроводи Национална организација особа с инвалидитетом Србије (НООИС), уз  финансијску подршку Канцеларије за људска и мањинска права.

Учесницима округлог стола у Новом Саду, који је окупио представнике градских и  покрајинских организација особа с инвалидитетом, представнике институција и  независних државних тела, представљени су и резултати анализе о спровођењу  препорука Комитета УН коју је НООИС урадио током 2018. године уз подршку  Канцеларије за људска и мањинска права.

Покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић је у свом обраћању  присутнима указао на чињеницу да је поштовање права особа са инвалидитетом од  суштинског значаја за побољшање њиховог положаја у друштву. Особе с  инвалидитетом су посебно осетљива група и суочавају се са многобројним проблемима  у свакодневном животу, укључујући социјалну невидљивост и изолацију,  неприступачност, како органа државне управе, тако и културних, здравствених и  институција социјалне заштите, затим тешкоће у остваривању права на материјалну  подршку, али и неинформисаност самих особа о својим правима и начинима њиховог остваривања. 

Омбудсман је и овом приликом истакао важност планирања и пружања адекватне интерсекторске подршке особама с инвалидитетом, како у погледу омогућавања  њиховог њиховог пуног учешћа у свим сферама живота, тако и с циљем поштовања и  унапређења права прописаних Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом.


Покрајински заштитник грађана на ЕXИТ фестивалу 2019Покрајински заштитник грађана – омбудмсан учествовао је на овогодишњем ЕXIТ фестивалу у оквиру ОPENS State of ЕXIТ зоне.

Учешће на ЕXIТ фестивалу била је прилика да Омбудсман непосредније комуницира са младима, информише их о људским правима, а истовремено и да стекне увид у потребе, интересовања и проблеме младих данас.

На штанду Покрајинског заштитника грађана током четири дана фестивала посетиоци су имали прилику да искажу своје мишљење о институцији омбудсмана и о људским правима, као и да попуне упитник чија садржина обухвата питања у вези с тим како млади виде актуелне проблеме у вези с људским правима у земљи у којој живе и глобално у свету и како ови проблеми утичу на миграције младих. Покрајински омбудсман очекује да ће на основу добијених резултата стећи више увида у потребе младих у Србији и њиховим специфичностима у односу на младе из других земаља Европе и Света, на основу којих ће креирати смернице и план за подршку и даљу сарадњу са организацијама младих и за младе.

Посвећеност унапређењу положаја деце и младих и ефикасној заштити њихових права Покрајински омбудсман исказао је у протеклом периоду закључивањем споразума о сарадњи са више омладинских организација са територије АП Војводине, као и организовањем заједничких активности са појединим омладинским организацијама.

Покрајински заштитник грађана на ЕXИТ фестивалу 2019

Покрајински заштитник грађана на ЕXИТ фестивалу 2019