Насиље над женама и даље представља једно од најраспрострањенијих и најтежих кршења људских права, на шта упозоравају најновије процене Светске здравствене организације да је скоро свака трећа жена - око 840 милиона широм света, током живота преживела партнерско или сексуално насиље, а тај број се од 2000. године готово не мења. Само у последњих 12 месеци, 316 милиона жена, односно 11% старијих од 15 година, било је изложено физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера. Напредак је изузетно спор и износи свега 0,2% годишње у последње две деценије.

Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и напоре који се предузимају за његово уклањање и стварање услова за безбедан живот свих жена и свих особа које су преживеле насиље у породици.

У оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје од 25. новембра до 10. децембра, широм света се спроводе активности које доприносе спречавању и сузбијању насиља.

Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору. Највише су изложене новинарке, активисткиње, политичарке, као и девојчице и младе жене активне на интернету.

„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање јер:

- број пријава континуирано расте,

- постојећи закони недовољно штите жртве или се недовољно примењују,

- механизми брзе реакције и подршке нису довољно развијени,

- технолошке платформе често избегавају одговорност,

- злоупотреба вештачке интелигенције носи нове ризике и тежа кршења права.

Облици дигиталног насиља могу да обухвате:

- неовлашћено дељење интимних садржаја

- сексуално узнемиравање на интернету

- претње, троловање и говор мржње

- „deepfake“ порнографију

- злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање

За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.

Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље над женама, и да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње и координације институција и ефикасније примене закона. Мрежа окупља институције у АП Војводини које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља (центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске институције и друге актере система заштите).

Мрежа „Живот без насиља“ придружује се глобалној иницијативи UNiTE и позива институције, организације и грађане да допринесу спречавању дигиталног и сваког другог облика насиља над женама и девојчицама.

Обележавање Међународног дана детета, у складу с овогодишњом темом УНИЦЕФ –а „Мој дан, моја права“, представља позив да децу чујемо, разумемо њихове потребе и очекивања и удружено радимо на томе да се њихова права у потпуности остварују. Овај дан уједно је и прилика да се глас сваког детета јасније чује, као и да се потврди да права деце морају бити препозната, поштована и заштићена, сваког дана, у сваком окружењу и без изузетка.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на значај поштовања и остваривања права сваког детета да учествује у доношењу одлука које утичу на његов живот, образовање и развој.

Право на партиципацију деце једно је од четири основна принципа утврђена Конвенцијом Уједињених нација о правима детета и темељ изградње демократског и инклузивног друштва. Када деци омогућимо да слободно изразе мишљење, потврђујемо да су њихови гласови важни и да могу да допринесу обликовању света у којем живимо.

Бројни су примери деце која су својим гласом и деловањем утицала на промене у свету. Малала Јусуфзаи залагала се за право девојчица на образовање и постала симбол борбе за једнакост и право сваког детета на образовање. Бана ал Абед из Сирије указивала је на страдања деце у рату, Нкоси Џонсон борио се за права деце која живе са ХИВ-ом, док је Икбал Масих постао симбол борбе против дечјег рада и експлоатације.

Њихове приче потврђују да узраст не ограничава способност учествовања у изградњи праведнијег друштва, а да глас детета, када му се пружи простор и поштовање, може бити моћан инструмент промене засноване на принципима правде, једнакости и солидарности.

Омбудсман подсећа да права деце не смеју бити само декларативна, већ да је неоходно обезбедити услове за њихово остваривање, те позива све институције, установе, организације и појединце да стварају амбијент у којем деца могу слободно да изразе своје мишљење, учествују у процесима одлучивања и доприносе стварању праведног и одговорног друштва у којем се права детета и људска права поштују.

Обележавање Међународног дана детета прилика је да се подсетимо да свако дете има право да буде саслушано. На одраслима је одговорност да тај глас чују, уваже и поштују.

Генерална скупштина УН прогласила је 20. новембар као Међународни дан детета у знак сећања на дан када је 1989. године усвојена Конвенција УН о правима детета,  а како би се државе широм света подстакле да редовно преиспитују положај деце, јачају механизме њихове заштите и подижу свест о значају поштовања и унапређивања права детета.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман најоштрије осуђује насиље које се дешавало у целој Републици Србији, а посебно у Новом Саду током 13. и 14. августа. Сцене којима смо присуствовали у претходним месецима, а посебно у претходних  неколико дана су недопустиве; концепт мирног окупљања у циљу исказивања другачијег мишљења је овим догађајима потпуно нарушен. Свака борба, а посебно она која претендује да буде демократска мора да користи искључиво демократска средства а то су дијалог, разговор, преговори; никако насиље и довођење у опасност већег броја лица и оштећивање имовине.

Недопустиво је и  да се неко право реализује кршењем права других и чињењем кривичних и других дела супротних закону, а посебно у контексту плуралистичке демократије да се угрожавају животи и имовина оних који другачије политички и идеолошки мисле.  Једини пут који води ка решавању тренутног стања у друштву је пут мира, без тензија и нових сукоба.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман апелује на све институције да делују у оквиру својих надлежности и законских овлашћења.

Врата наше институције су отворена за све притужбе, где ћемо у погледу оних за које смо директно надлежни (надзор над радом покрајинских органа када примењују покрајинске прописе, и над органима локалне самоуправе, кад су им поверена овлашћења од покрајинских органа) без одлагања поступати, а за које нисмо, упутити грађане на адекватне надлежне институције, у складу са својим овлашћењима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман најоштрије осуђује исписивање графита на згради Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду којима су исказани говор мржње, увреде и претње.

Овакви натписи представљају најгрубље кршење људских права и озбиљан облик застрашивања и позивања на насиље. Дубоко су узнемиравајуће поруке којима се појединци и групе у образовном процесу неосновано доводе у везу са екстремизмом и насиљем. Овакви напади имају озбиљне последице по све грађанке и грађане, а посебно ученике и ученице, нарушавају атмосферу поверења, безбедности и уважавања у школи и шаљу поруку нетолеранције и застрашивања. Образовне установе морају бити простори у којима се различитости поштују, а слобода мишљења изражава кроз дијалог и уважавање, а не кроз насиље и стигматизацију.

Покрајински омбудсман позива надлежне органе да хитно реагују, идентификују одговорне и предузму све мере ради спречавања даљег ширења мржње у јавном простору. Такође, апелујемо на све појединце и институције да својим деловањем допринесу очувању достојанства просветних радника и ученика и изградњи друштва у ком се људска права, толеранција и критичко мишљење негују, а не гуше.