Please select your page

Осуда графита против мигранатаУ мултиетничкој Војводини и Републици Србији  нема места за било коју врсту дискриминације, поручио је Покрајински заштитник грађана – омбудсман поводом исписивања антимигрантског  графита на једној згради у новосадском насељу Грбавица.  

Најоштрије осуђујући исписивање графита, Покрајински омбудсман  подржава надлежне органе у њиховом раду да писце графита брзо идентификују и предузму све активности везане за поступање и у превентивном смислу, а  комуналне  службе позива да поменути графит уклоне у најкраћем року. 

Покрајински омбудсман са забринутошћу констатује да су се графити, уперени против миграната, и раније исписивали у Новом Саду. Град који се толико поноси својом мултуикутуралношћу и толеранцијом мора, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, и даље да континуирано обесхрабрује писце мрзитељских (дискриминаторских) порука и да свима који су се из овог или оног разлога у њему нашли пожели добродошлицу, упути речи подршке и пружи несебичну помоћ.

Свој идентитет и дух наше друштво, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, на најбољи начин може да чува само ако је велико у солидарности са свим невољницима и јасно и одлучно у осуди говора мржње.


Међународни дан борбе против насија над старијим особамаНасиље над старијим особама представља грубо кршење људских права. Оно се односи на малтретирање или занемаривање које старије особе трпе од стране  својих супружника, деце, других чланова породице, неговатеља, пружалаца услуга, појединаца на положају моћи или особа од поверења. Оно је присутно у различитим облицима – као напуштање од стране чланова породице, физичко, економско, психолошко или сексуално насиље, преваре, неадекватна нега или потпуно занемаривање, као и све врсте дискриминације. Према процени Светске здравствене организације, око 16% старијих од 60 година трпи неки вид насиља. Оно се углавном догађа иза затворених врата, а услед страха, многе старије особе ћуте и трпе насиље, често у изолацији. Епидемија вируса COVID-19 је нагласила рањивост старијих људи, који су морали да се ослањају, готово у потпуности, на помоћ, емпатију и солидарност људи из своје близине.

Насиљу су додатно изложене старије жене, које често не пријављују насиље из страха од могућих последица, ускраћивања материјалне или друге помоћи, казне или осећаја породичне лојалности. Неопходно је омогућити старијим особама приступ информацијама о свим врстама помоћи и подршке у заједници -  од стране здравствених, социјалних и других служби, полиције и невладиних организација. Истраживања су показала да се насиље над старијима мање пријављује и теже открива у односу на насиље над члановима породице нижег старосног доба. Важно је подстаћи друштво и све његове чланове да препознају насиље над старијим особама, пријаве га и помогну у оснаживању особа које трпе насиље да то саме учине.

У изградњи друштва солидарности, ненасиља, социјалне правде и родне равноправности, кључну улогу има образовни систем, који мора да обезбеди одгајање млађих чланова друштва у духу солидарности, емпатије и међугенерацијске толеранције. Одговорност државе и  доносилаца одлука је креирање и спровођење политика које штите права старијих људи, а одговорност целокупног друштва, појединаца и појединки, уважавање чињенице да су старије особе вредни и продуктивни грађани и грађанке које имају право да се према њима поступа достојанствено и са поштовањем.

Генерална скупштина Уједињених нација је у својој резолуцији 66/127 прогласила 15. јун за Светски дан борбе против насиља над старијим особама. То је дан у години када цео свет изражава противљење злостављању и патњи усмереним ка нашим старијим суграђанима и суграђанкама.


Међународни дан заштите животне срединеНа Конференцији о заштити животне средине, која је одржана у Штокхолму 1972.године, скупштина УН је донела одлуку да се  сваког 5. јуна указује на важност заштите животне средине. И јавност, као и научници, освестили су себи чињеницу да је пропадање животне средине постало највећи проблем човечанства. Обележавањем међународног дана заштите животне средине желе се подстаћи активности људи на очувању човекове околине.

Задаци који су постављени на конференцији у Штокхолму, као и на свим каснијим конференцијама  у прошлих више од 40 година, само су делимично остварени, а у међувремену  су се јавила нова загађења и нове опасности које су повезане са начином производње и потрошње,  урбанизацијом, са демографском експлозијом, све тежом ситуацијом у вези са снабдевањем храном, енергијом, чистом пијаћом водом. Све већи проблем представља и огромна количина отпада, његово одлагање и рециклажа.

До извесног унапређења дошло је на идејном плану, јер је идеја важности заштите животне средине попримила глобални карактер. Свет је схватио да мора уложити позамашна средства да би смањио, а касније и елиминисао штету која је начињена животној средини.

Србија, у оквиру процеса приступања Европској унији, чини велики напоре у изради мера за заштиту животне средине. Почев од државних па до локалних власти извајају се средства за заштиту животне средине, израђују се статегије и акциони планови који се у доброј мери и остварују. Не треба занемарити ни активности бројних цивилних организација, које придоносе подизању свести грађана у вези са заштитом животне средине.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман поздравља све позитивне кораке који су у нашем друштву предузети, јер у њима види значајан допринос остварењу уставног права на здраву  животну средину и изражава наду да ће се применом мера из поглавља 27 ситуација на пољу заштите животне средине побољшати, а животни стандард грађана и грађанки значајно унапредити.


Медјународни дан деце невиних зртава агресијеПраво на заштиту од свих облика насиља утврђено је Конвенцијом УН о правима детета и низом међународних и регионалних уговора у области заштите људских права. Међутим, према подацима Уједињених нација, 250 милиона деце живе у земљама и областима погођеним сукобима, а последњих година у већини ових области, повећан је број насиља према деци. Један од начина којим се промовише заштита деце од насиља и настоји да се обезбеди одговорност за кршење права деце, на међународном нивоу, је дефинисање посебног циља Агенде одрживог развоја за 2030. годину о заустављање свих облика насиља над децом, а окончање злостављања, занемаривања и искориштавања деце интегрисано је у више других циљева везаних за насиље.

Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу да су деца изложена насиљу у великој мери и да укаже на потребу за континуираним и системским приступом решавања проблема насиља према деци. На основу поступања по притужбама грађана и података истраживања која реализује, Омбудсман континирано указује на закључак да су деца недовољно информисана или охрабрена да о насиљу говоре и да га пријављују, док надлежне инсититуције недовољно користе све мере заштите деце од насиља које су им на располагању, а њихова међусобна сарадња је слаба, неразвијена и недовољно заступљена. Насиље према деци дешава се свакодневно у различитим облицима и широко је распрострањено - у породици, школи, у институцијама, у заједници, у дигиталном простору. Немогуће је заштитити децу од насиља без системске подршке и транссекторске умрежености свих релевантних актера, од државних инситуција, правосуђа, јавног сектора, организација цивилног друштва, заједнице и породице. У којој мери је насиље према деци присутно говори и јавна дебата присутна последњих година у нашој земљи у вези са забраном физичког кажњавања деце. Када је реч о деци која су у сукобу са законом, често смо у прилици да сведочимо и о говору мржње коју грађани испољавају у јавном медијском простору према њима, заборављајући да једно насиље изазива друго, а свака агресија нову агресију.

Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да нагласи да је насиље према деци сваки облик вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достаојанства детета. Апелујемо на све одговорне органе и инсититуције да одлучно и неодложно приступе решавању проблема насиља према деци, од креирања и усвајања аката и прописа, до успостављања праксе нулте толеранције за насиље према деци и обезбеђивања умрежене и снажне транссекторске сарадње свих релевантних актера.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. У ситуацијама избијања оружаних сукоба, најугроженији чланови друштва и највише погођени последицама рата, свакако су деца. Међународни дан деце невиних жртава агресије потврђује залагање УН да се заштитите права и истакне патња деце широм света узрокована њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава.


1 јун - Дан родитељаКонвенција Уједињених нација о правима детета признаје принцип да родитељи имају заједничку одговорност у подизању и развоју детета и да је њихово право и дужност да се старају о детету пре свих.

У околностима пандемије COVID – 19 и ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман разуме да су родитељи понели велики терет одговорности да заштите своје породице и децу, посебно у околностима у којима је било потребно уравнотежити разне захтеве, од радних обавеза, те рада од куће, учења на даљину, бриге о малој деци, али и бриге о својим родитељима. Ситуација пандемије показала је, да је неопходно да надлежни органи и институције, компаније, послодавци и организације креирају породичне политике и праксе којима ће обезбедити подршку запосленим родитељима у циљу да промовишу безбедност и добробит деце, те стварање окружења одговорног према деци. Ово се односи и на мере које осигуравају родну равноправност запослених, равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети јавност и грађане и грађанке на то да родитељско право постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета, те да је за целовит и складан развој личности детета, неопходно да оно расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања. Нажалост, из године у годину Омбудсман се, у раду по притужбама, најчешће среће с породичним проблемима у вези с вршењем родитељског права и одржавањем личних односа детета са родитељем с којим не живи. Комуникацију међу бившим супружницима или партнерима, судећи према поступцима Омбудсмана, често одликују конфликти, неспремност на сарадњу и немотивисаност за постизање договора у вези са заједничком бригом о деци. Нарушени односи међу родитељима неретко се одражавају на породицу као целину, а у томе понајвише трпе деца чија добробит остаје у другом плану.

Један од проблема које је Омбудсман уочио, а који неретко прати конфликтне партнерске односе након развода брака, је недавање издржавања. Овај проблем постоји и у породицама које не прате израженији конфликтни односи, већ материјалне тешкоће и примања родитеља која нису довољна за издржавање детета. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је иницијативу за формирање Алиментационог фонда како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“. Уједно, Конвенција обавезује државе уговорнице да обезбеде породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, неопходну заштиту и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници.

Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима. Резолуцијом се у прави план ставља одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и хармоничан развој личности детета. Први јун, прославља се у многим државама света и као Дан деце, будући да је након прве „Међународне конференције за добробит деце“ одржане 1925. године у Женеви, одлучено да почне с обележавањем овог дана како би се указивало на теме од значаја за децу и њихову добробит.


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак