Please select your page

Истанбулска конвенцијаСавет Европе ове године обележава 10 година од потписивања Конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, познатије као Истанбулска конвенција. Истанбулска конвенција потписана је  у Истанбулу 11. маја 2011. године и представља први свеобухватан обавезујући споразум који  успоставља обавезу држава потписница да се систематски обрачунају са родно заснованим насиљем.

Истанбулска конвенција је кључни међународно-правни инструмент који је успоставио најзначајније стандарде у борби против насиља према женама и то како у  законодавној области тако и у области превенције, обухватних мера правне и институционалне заштите и подршке жртвама, као и ефикасног процесуирања и кажњавања починилаца, укључујући програме третмана за њих. За разлику од многих других међународних конвенција које садрже уопштене правне норме, Истанбулска конвенција садржи врло специфична и детаљна упутства и смернице државама за борбу против насиља над женама, односно за креирање законодавно-стратешког оквира и ефикасну имплементацију на националном нивоу.

Потврђујући своју одлучност у борби против насиља према женама, Србија је 2013. године ратификовала Истанбулску конвенцију, која је, ступањем на снагу 1. августа 2014. године, постала саставни део правног поретка Републике Србије. Од тада је наша држава донела законодавне акте, националне акционе планове и стратегије које се баве разним облицима насиља над женама и насиља у породици који су обухваћени овом конвенцијом.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава напоре које је држава предузела и и даље предузима на примени Истанбулске конвенције, сматрајући да је неопходно наставити са радом на превенцији и сузбијању родних стереотипа, подизању свести о свим облицима насиља који су обухваћени овом конвенцијом, али  и обезбедити едукацију младих нараштаја на свим нивоима образовања  у циљу промовисања равноправности мушкараца и жена, позитивних родних односа, ненасилног понашања, међусобног уважавања и спречавања родно заснованог насиља.


Дан планете ЗемљеМеђународни дан планете Земље ове године ће у свету бити обележен по 52 пут. Разне активности које ће се том приликом организовати имаће за циљ да пажњу јавности фокусирају на очување планете и заштиту и унапређење животне средине.

Право на живот и право на здраву животну средину данас су до те мере повезани да се право на живот може тумачити и као право на живот у здравој животној средини.

На везу између ова два права најчешће обраћамо пажњу када нас медији суоче са узнемирујућим подацима о степену загађености ваздуха. Очување здраве животне средине се, међутим, поред ваздуха односи и на очување осталих природних добара - вода, земљишта, шума, животињског и биљног света. Стручњаци упозоравају да неконтролисана експлоатација природних добара и загађење животне средине угрожавају биолошки диверзитет и воде ка изумирању великог броја биљних и животињских врста. Последице глобалног загревање неће мимоићи ни људе, а цена коју ће друштва неспремна на климатске промене морати да плате биће екстремно висока.

Свако по Уставу Републике Србије, има право на здраву животну средину, али и дужност да животну средину штити.

Дан планете земље рачуна на еколошки освешћене субјекте. Пре свега на појединце, који неће остати неми и пасивни посматрачи уништавања природних добара. Свако од нас, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, може дати свој допринос очувању и унапређењу животне средине. Неки су проблеми, међутим, толико велики  нпр. глобално загревање да их појединци својим индивидуалним напорима не могу решити.  У том случају, владе морају предузимати активности којима ће се глобално загревање успорити, ако се већ не може и зауставити.

Веома важну улогу у јачању свести о важности очувања и заштити животне средине имају образовни и системи информисања: први преко усвајања еколошке етике утиче на понашање људи, док други утиче на дистрибуцију истинитих и правовремених информација о стању животне средине, стигматизацију загађивача и мобилизацију подршке појединцима и организацијама које својим активностима унапређују животну средину. У мери у којој у томе успевају, доприносе потпунијем и квалитетнијем остваривању фундаменталног људског права: права на - здрав – живот.

Обележавање Дана планете Земље започиње на симболичан начин – звоњавом звона. Ако сутра чујете звук звона помислите на планету земљу и на то да сте део јединственог екосистема и да сигурно можете учинити нешто зарад очувања планете и живота на њој.


Светски дан Рома8. април је дан обележавања ромске културе, али и прилика да се подигне свест јавности о проблемима са којима се Роми суочавају.

Тим поводом Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на то да су Роми и даље маргинализовани и суочени са тешкоћама у многим сферама живота. Припадници ромске заједнице су често у економском и социјалном погледу више угрожени него остали део становништва, свакодневно се суочавају са етничком дистанцом и сегрегацијом. Многи од њих и данас живе без воде и струје у неформалним ромским насељима, што их у време пандемије вируса КОВИД 19 чини додатно рањивим. Због тога им је у решавању проблема којима су изложени неопходна помоћ целе заједнице. Потребно је да се што шири круг људи упозна са проблемима са којима се Роми сусрећу и да се без предрасуда покуша прићи решавању тих питања.

Имајући у виду институционалне и законодавне оквире, у Републици Србији су створени основни предуслови за унапређење положаја Рома. Покрајински омбудсман стога апелује и на саме припаднике ромске мањине да их користе и учине све како би се донете мере што ефикасније примењивале и тиме допринели интеграцији ове популације у друштвене токове.

Охрабрује податак да све већи проценат анкетираних препознаје образовање као најважнији чинилац за постизање равноправног положаја у друштву, што само потврђује да је потребно још интензивније радити на едукацији ромске деце и младих и њиховој пуној инклузији у све сегменте друштва.

Покрајински омбудсман истиче да је за достизање пуне равноправности и једнаких могућности за Роме од изузетног значаја да се проблему сиромаштва и социјалне искључености приступа кроз заједничко деловање свих институција, афирмацијом и укључивањем Рома у све области друштвеног живота, као и обезбеђивањем услова за боље образовање и веће запошљавање припадника ромске заједнице.


Светски дан здрављаВећ другу годину пажња јавности је, због пандемије корона вируса, фокусирана на питање здравља и мере које доприносе његовом очувању. У условима пандемије расту ризици, а право на здравље добија на значају. Из дана у дан расте број оболелих и умрлих, болнице се пуне, лекари деле судбину својих пацијената, у многим случајевима трагичну, а здравственом систему, како нас у својим апелима упозоравају званичници, прети колапс.

У неколико наврата Покрајински заштитник грађана – омбудсман је позивао, па и овом приликом позива грађане да се стриктно придржавају свих противепидемијских мера, како би се спречило ширење корона вируса и смањио притисак на запослене у болницама. Јавно здравље зависи од мноштва чинилаца: компетенција лекара, капацитета медицинских установа, организованости здравственог система, интегритета стручњака, одговорности, али и од понашања свакога од нас. Питање наше одговорности према властитом, као и здрављу наших колега и суграђана, ниједног се тренутка, по речима проф. др Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, не би смело занемарити и потценити.  

Право на здравствену заштиту, односно право здравље, једно је од основних људских права и ако оно није на ефикасан начин заштићено грађани не могу неометано уживати ни остала права и слободе, попут права на живот, рад и предузетништво,  односно слободу кретања, окупљања и удруживања, итд. Актуална пандемија не доводи у питање само наше здравље, него и нашу економску егзистенцију, уобичајени ритам и животни стил. Здравље се, стога, не може свести само на одсуство болести, јер оно подразумева и одговарајући стандард живота, без кога није могућ достојанствен живот.

Медијски описи свакодневице обилују суморним приказима стварности у којој, по речима проф. Павловића, постоје и охрабрујући, позитивни примери. Један од тих примера се односи на доступност вакцина. У набавци вакцина Србија се снашла боље од суседних земаља, па је својим грађанима омогућила и да бирају вакцину којом ће се имунизовати. Поред овог, учињен је и важан искорак у правцу регионалне солидарности, јер је и грађанима суседних држава омогућено да се, у недостатку адекватних медицинских препарата, вакцинишу у Србији. Пандемија је планетарни проблем и у њеном се сузбијању суседне земље морају помагати и предузимати и заједничке, координиране напоре.

Од средине прошлог века 7. април се обележава као Светски дан здравља, како би се пажња светске јавности задржала на најважнијим глобалним здравственим проблемима. Нема сумње да ће пандемија корона вируса заоштрити и постојећим проблемима придодати нове претње здрављу. Разне епидемије, биотероризам, болести које се преносе храном, климатске промене, ширење ендемских болести, миграције и други изазови захтевају ефикасан одговор. Можда у овоме тренутку није познат број земаља које су у стању да на горе поменуте  претње правовремено одговоре, али је познато да ефикасност тог одговора зависи од партнерске глобалне сарадње, дељења ресурса, већих издвајања за медицинска истраживања, ефикасних и свима доступних медицинских препарата, универзалног, квалитетног и правичног система здравственог осигурања, као и од солидарног и одговорног грађанског држања. 

Као институција која штити права и слободе грађана, Покрајински омбудсман  изражава наду да ће се, у догледној будућности, на интернационалном нивоу досегнути стандарди и онај ниво здравља који ће сваком становнику ове планете омогућити квалитетан и продуктиван живот.


Међународни дан борбе против расне дискриминацијеПримена прописа обезбеђује елиминацију расизма и владавину права

21. марта 1960. године полиција је у Шапрвилу, у Јужноафричкој Републици, убила 69 особа које су учествовале на мирним демонстрацијама против закона о апартхејду. Шест година касније Генерална скупштина Уједињених нација је 21. март прогласила Међународним даном сузбијања расне дискриминације и позвала државе да повећају напоре у циљу елиминисања расизма. У складу са тим, недеља од 21. марта до 28. марта се сваке године обележава као недеља солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације.

У међувремену је изграђен међународноправни оквир за борбу против расизма и донета Конвенција Уједињених нација о елиминацији свих видова расне дискриминације. Према овој конвенцији, израз ‘расна дискриминација’ подразумева свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање предности на основу расе, боје коже, предака, националног или етничког порекла који имају за циљ или резултат да се наруши или угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и фундаменталних слобода на политичком, економском, социјалном, културном плану или у било којој другој области јавног живота .

Конвенцију су ратификовале скоро све државе. Упркос томе, милиони широм света суочавају се свакодневно са разним облицима дискриминације најчешће по основу боје коже и етничке припадности. Расна дискриминација може имати различите видове, од негирања права појединаца на равноправно поступање до подстицања етничке мржње која може да доведе чак до геноцида. Све ово се негативно одражава како на квалитет живота грађана, тако и на живот заједнице. Стога су сузбијање и спречавање расне дискриминације приоритети држава и међународне заједнице. Забрана расне дискриминације је у сржи кључних међународних инструмената за заштиту људских права. Конвенција УН обавезује државе да предузимају све неопходне мере ради сузбијања дискриминације у јавној и приватној сфери. Поштовање начела равноправности такође захтева да државе усвајају и примењују посебне мере за елиминисање услова који узрокују или подстичу расну дискриминацију.

Република Србија је такође ратификовала Конвенцију о елиминацији свих видова расне дискриминације. Усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године треба да ојача ефикасност антидискриминационих мера државе и локалних самоуправа на унапређењу положаја ромске националне мањине. Влада Републике Србије је формирала и Координационо тело са циљем ефикасног и координисаног спровођења свих мера и активности утврђених Стратегијом.

Кроз подношење периодичних извештаја и циклусе мониторинга Комисије против расизма и нетолеранције Савета Европе (ЕКРИ)  је констатовано да је Република Србија унапредила законодавни оквир за  заштиту од говора мржње кроз одредбу у Кривичном законику, којом се подстицање на расистичко, хомофобично и трансфобично понашање сматра отежавајућом околношћу, а похваљени су и напори надлежних власти усмерени ка побољшању положаја ромске заједнице.

Актуелне миграције, прилив азиланата и миграната су повећале ризик од пораста дискриминације људи пореклом из Африке и Азије. Међутим, за грађане Републике Србије није карактеристичан одбојан и дискриминаторски став према њима, већ висок степен толеранције и солидарности.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра важним да се починиоци кривичног дела изазивања расне, националне, етничке и верске нетрпељивости ефикасно процесуирају, и изражава задовољство што је у Србији створена позитивна клима и адекватан правни и институционални оквир за спровођење Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације Уједињених нација. Покрајински омбудсман у исто време истиче да је образовање и доследна примена антидискриминационих прописа најбољи начин за елиминацију расне дискриминације и сличних негативних појава у друштву.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак