Међународни дан старијих особа обележава се редовно од 1991. године широм света као дан посвећен подизању свести о значају здравог и достојанственог старења посебно стављајући акценат на права, потребе и положај старијих људи у друштву.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у свом раду посвећује посебну пажњу старијим особама кроз своје активности током целе године водећи рачуна о унапређењу и заштити права старијих особа. Ове године, институција Омбудсмана жели да истакне важност међугенерацијске солидарности и сарадње, па је у том циљу у сарадњи са установама социјалне заштите у којима су смештене старије особе а чији је оснивач АПВ, кроз тему – породица припремила нови број публикације „Златни час“. У публикацији су корисници услуга домског смештаја кроз своје стваралачке креације (литерарне радове, прозу, рукотворине, ликовне радове…) на аутентичан и искуствен начин казали шта мисле и осећају када је реч о породици.

Истичемо да је, имајући у виду демографска кретања у Србији, пред нама време у коме је важно укључити све генерације у једно инклузивно друштво у коме се намеће питање неге као важно, а које је прилично системски нерешено. Управо из тог разлога међугенерацијска солидарност и сарадња би требало да буде пут којим ће се, уз примере добре праксе коју наша земља има, унапредити положај и права старијих особа поштујући међународне стандарде и прописе.

Сходно свему наведеном јасно је да Међународни дан старијих особа не би требало да буде једини дан у години који ће нас подсећати да су права и потребе старијих људи наша будућност.

Статистика показује да је за жену најопасније место њен дом. Према подацима које Покрајински заштитник грађана прикупља о убиствима у породично-партнерском контексту на територији АП Војводине, у периоду од 2020. до 2025. године убијене су 33 жене. Од тог броја, чак 23 жене убили су садашњи или бивши партнери, односно супружници. У осам случајева постојале су раније пријаве насиља у породици, што значи да се скоро свака четврта жртва обраћала институцијама пре него што је убијена.

Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље према женама, те да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога ова институција већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње институција и ефикасније примене закона.

У складу са препорукама из Првог тематског извештаја Групе експерата Савета Европе за борбу против насиља над женама и насиља у породици (ГРЕВИО) за Србију из 2025. године, Мрежа „Живот без насиља“ апелује на:

• Сузбијање родних стереотипа и сексизма Неопходно је искоренити предрасуде које су корен насиља, уз посебан нагласак на улогу медија и образовног система у промовисању ненасилне комуникације и једнакости.
• Спровођење обавезних обука Континуирана едукација судија, тужилаца, полицијских службеника и социјалних радника кључна је за препознавање трауме и избегавање „секундарне виктимизације” жртава.
• Системска процена ризика Спроводити мултидисциплинарну процену ризика (узимајући у обзир факторе попут поседовања оружја, дављења и претходне историје насиља) ради превенције фаталних исхода.
• Успостављање надзорног механизма Неопходан је систем за праћење и дубинску анализу свих случајева фемицида и самоубистава повезаних са претходним насиљем.
• Унапређење статистике Све институције у систему заштите морају водити усаглашену статистику; обезбедити да подаци о насиљу буду разврстани према полу, узрасту жртве и учиниоца, врсти насиља и међусобном односу.

Влада Републике Србије прогласила је 18. мај Националним даном сећања на жене жртве насиља 2017. године, на иницијативу мреже невладиних организација, а поводом трагичних догађаја из маја 2015. године када је у Србији за само 72 сата убијено седам жена.

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник из Бангладеша, који се обележавао у знак сећања на борбу за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.

На овај дан међународна заједница изнова подсећа на значај заштите и очувања матерњег језика. Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима. Као важан елемент културног и националног идентитета народа, матерњи језик је потребно неговати и чувати, посебно истичући његову јавну, службену, као и употребу у области образовања и јавног информисања.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман свакодневно се залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против свих облика дискриминације, па тако и дискриминације на основу језичке припадности. Својим активностима тежи да подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности. Указује на богатство различитости и заједничког живота свих заједница које живе у Аутономној покрајини Војводини, као и на важност доследне примене прописа који обезбеђују ефикасно остваривање језичких права и доприносе очувању језичке разноликости.

Институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана најоштрије осуђује инцидент који се догодио 08. јануара 2026. године на вратима цркве Имена Маријиног у Новом Саду.

Овај инцидент представља неприхватљив чин. Међусобна толеранција и поштовање су неопходни за остваривање права на слободу вероисповести, заједнички суживот и вековну мултиконфесионалност коју Нови Сад и његови грађани и грађанке са поносом истичу и негују.

Покрајински заштитиник грађана - омбудсман апелује на надлежне органе да што пре  открију све чињенице о овом догађају који је узнемирио становнике Новог Сада и шире и адекватно, у складу са својим овлашћењима, поступе према починиоцима овог дела.

Насиље над женама и даље представља једно од најраспрострањенијих и најтежих кршења људских права, на шта упозоравају најновије процене Светске здравствене организације да је скоро свака трећа жена - око 840 милиона широм света, током живота преживела партнерско или сексуално насиље, а тај број се од 2000. године готово не мења. Само у последњих 12 месеци, 316 милиона жена, односно 11% старијих од 15 година, било је изложено физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера. Напредак је изузетно спор и износи свега 0,2% годишње у последње две деценије.

Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и напоре који се предузимају за његово уклањање и стварање услова за безбедан живот свих жена и свих особа које су преживеле насиље у породици.

У оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје од 25. новембра до 10. децембра, широм света се спроводе активности које доприносе спречавању и сузбијању насиља.

Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору. Највише су изложене новинарке, активисткиње, политичарке, као и девојчице и младе жене активне на интернету.

„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање јер:

- број пријава континуирано расте,

- постојећи закони недовољно штите жртве или се недовољно примењују,

- механизми брзе реакције и подршке нису довољно развијени,

- технолошке платформе често избегавају одговорност,

- злоупотреба вештачке интелигенције носи нове ризике и тежа кршења права.

Облици дигиталног насиља могу да обухвате:

- неовлашћено дељење интимних садржаја

- сексуално узнемиравање на интернету

- претње, троловање и говор мржње

- „deepfake“ порнографију

- злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање

За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.

Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље над женама, и да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње и координације институција и ефикасније примене закона. Мрежа окупља институције у АП Војводини које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља (центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске институције и друге актере система заштите).

Мрежа „Живот без насиља“ придружује се глобалној иницијативи UNiTE и позива институције, организације и грађане да допринесу спречавању дигиталног и сваког другог облика насиља над женама и девојчицама.