Please select your page

Саопштење: Жене на селу и даље маргинализованеДанас се у свету обележава међународни Дан сеоских жена. Овај дан је установљен  резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2007. године, како би се указало на тежак положај жена на селу.

Рад и живот сеоских жена често је невидљив. Маргинализоване, лишене плате за свој рад, имовине и у старости без пензије, ове жене неправедно остају изван фокуса јавности. 

Покрајински заштитник грађана – омбудсман скреће пажњу на чињеницу да су жене на селу економски зависне, да су углавном помажући чланови пољопривредног газдинства и да су у веома малом броју случајева власнице пољопривредног газдинства.

Из економске зависности проистиче и свака друга, као и неприступачност здравствених, образовних и социјалних услуга. Никако не треба сметнути са ума да су жене на селу често изложене  породичном и родно заснованом насиљу.

Све наведено би морало да подстакне политичке и друштвене актере да уложе максималан напор како би се положај жена на селу унапредио и побољшао, живот учинио лакшим и садржајнијим, а њиховом раду придала важност какву заслужује.

По мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана нема ни једног разлога да се рад, стваралаштво и прегнуће жена са села маргинализује и занемарује, посебно ако се има у виду податак да жене са села чине више од једне четвртине светске популације.


Саопштење - Осуда напада на младиће албанске националностиПокрајински заштитник грађана-омбудсман је са забринутошћу примио вест да су у ноћи између суботе и недеље претучена два младића албанске националности у Новом Саду. Аутономна покрајина Војводина треба и даље да служи као пример добрих међунационалних односа и толерантног односа међу њеним становништвом, те Покрајински заштитник грађана-омбудсман најоштрије осуђује све облике насиља, а нарочито инциденте који су усмерени ка припадницима друге националности и подржава надлежне органе у њиховом раду на откривању починилаца.


фб САОПСТЕЊЕ ЦИРСутра ће у свету, по 16 пут, бити обележен Међународни дан борбе против дечјег рада. Сваког 12. јуна пажња међународне јавности се фокусира на велики број деце која раде, често најтеже послове, у условима који су штетни и опасни по њихово здравље и живот.  
 
Сваке године преко 20 хиљада деце страда због несрећа на раду. За њихове послодавце, она су јефтина и лако замењива радна снага. 
Основни узрок дечијег рада је сиромаштво. Дечаци и девојчице су присиљени да раде, јер од њиховог рада зависи њихов, као и опстанак њихове породице.  
 
Радно ангажовање дечацима и девојчицама краде детињство и удаљава их, најчешће неповратно, од пристојног живота. Лишена образовања, деца радници су осуђена на слабо плаћене послове и живот у зачараном кругу беде и сиромаштва.
Дечији рад се често везује за земље Африке и Азије, али је он све присутнији и у Србији. Према подацима београдске канцеларије Уницефа, преко 20 процената дечака и девојчица, у доби од 15 до 18 година, ради за новац. Ако имамо у виду и чињеницу да велики број деце помаже родитељима у домаћинству, на њиви, у радионици, продавници или неком другом пословном објекту, онда је број радно ангажоване деце далеко већи од поменутог процента. Али, стицање радних навика и изграђивање правилног односа према раду нужно не значи и радну експлоатацију деце. 
 
Деца коју готово свакодневно виђамо како на раскрсницама перу шофершајбне, просе на улици  и продају робу на тротоару – а да теже облике злоупотреба дечијег рада и не помињемо - озбиљно компромитују приврженост друштва заштити и благостању деце.
 
Утисак је да се проблему дечијег рада не придаје јавна пажња какву он заслужује. Дечији рад можда није тема која диже тираже и коју прате велики комерцијални ефекти, али је тема која има своје веома важне моралне, политичке, правне, психолошке, економске и социјалне аспекте и последице. То није тема која се само тиче безбрижног детињства, него значајно задире у комплекс основних људских права и праведности.  
Посвећен заштити људских права Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива пре свега медије да својим написима скрећу пажњу јавности на неповољан положај деце, невладине организације да заоштравају критички став јавности према сваком облику угрожавања дечијих права, а надлежне државне органе да онемогуће експлоатацију дечијег рада, злоупотребу деце  и кршење дечијих права.  
 
У чврстом уверењу да деца заслужују да живе у бољем и свету са више солидарности и правде, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све грађане, политичке и привредне актере да се у својим активностима уздрже од сваког поступка којим би на било који начин могла бити повређена права деце и у питање доведена њихова добробит.  
 

фото

Већ 46 година заредом у свету се, сваког петог јуна, обележава Светски дан заштите животне средине. Иако спада у трећу генерацију људских права, право на здраву животну средину нераскидиво је повезано са фундаменталним правима из прве генерације људских права, пре свега са правом на живот.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да сваки појединац има право на здраву животну средину, али и обавезу да се о њој брине и унапређује је.

У жељи да подстакну промену свести, а преко ње и промену односа према животној средини, разне владине и невладине организације сваког петог јуна организују бројне активности, којима пропагирају одговорнији однос према животном окружењу.

Одговоран однос према животној средини је посебно важан за нас у Србији, јер се тиче, како нашег приступања Европској унији, тако и квалитетног и безбедног живота, у еколошки сигурном окружењу.

У потпуности свестан значаја здраве животне средине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на покрајинске органе, предузећа, невладине организације и појединце да, у границама својих могућности, доприносе њезином очувању. На то их, по дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, упућују њихови витални интереси.

Основна људска права нераскидиво су повезана са очувањем животне средине, и то не само када је здравље људи у питање, него када је реч и о безбедним условима рада, окупљања и научног стварања, итд.

На крају, човек је и део природе, па се према њој мора опходити с истом оном обзирношћу са којом се опходи према себи, а то, на жалост, често није случај.


саопстење-фотоУочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу на то да су деца у нашем друштву изложена насиљу у превеликој мери и да укаже на потребу за континуираном и системском приступу решавања проблема насиља према деци.

Више од 60 одсто укупног броја поступака које Покрајински заштитник грађана – омбудсман води у области заштите права детета у вези је с појавом насиља. Реч је о појави која је заступљена у свим контекстима почев од породице, школе, различитих институција и установа, све до шире заједнице и дигиталног простора. Пракса у поступању Покрајинског омбудсмана потврђује да се насиље према деци прелива из једног контекста у други и да нема адекватне заштите детета од насиља без интерсекторског повезивања и јачања међуинситиуционалне сарадње у одговору на насиље. Ставови, вредности и културни обрасци које карактерише толеранција према физичком кажњавању деце и насилним методама васпитања, предрасуде и стереотипи према деци из осетљивих група становништва, деци с инвалидитетом, припадницима ромске националности, другачије сексуалне оријентације, мигрантима, уткани су у све структуре друштва што повећава ризике од насиља према појединим групама деце и штети свој деци.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на алармантне податке који произлазе из истраживања о поступању институција у спречавању и заштити од насиља у породици, које спроводи континуирано десет година, а који указују на то да су деца као жртве породичног насиља невидљива за систем. Деца чине 15 одсто жртава породичног насиља по евиденцијама центара за социјални рад, девет одсто жртава према подацима судова по Породичном закону, шест одсто жртава према полицијским евиденцијама, пет одсто у евиденцијама тужилаштава и четири одсто према евиденцијама судова у кривичном поступку. Уједно, деца су и једина старосна група код које су оба пола подједнако изложена ризику од насиља у породици.

Законски оквир у области спречавања и заштите деце од насиља могуће је и потребно даље унапређивати, а пракса Покрајинског заштитника грађана показује да је примена постојећег оквира далеко од довољне и адекватне. Уз унапређивање поступања институција у примени конкретних мера и активности у заштити деце под ризиком и изложене насиљу, њихове међусобне сарадње и координације, потребно је повезивати и умрежавати различите политике и стратегије у различитим областима – социјална политика, здравље, образовање, запошљавање. Напослетку, важно је да као друштво успоставимо односе засноване на узајамним поштовању и равноправном људском достојанству између деце и одраслих.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава. Сходно томе, Покрајински заштитник грађана наставио је и ове године да обилази прихватне центре за избеглице и мигранте у АП Војводини, као и школе које похађају деца мигранти, како би стекао увид у остваривање њихових права, процеса њиховог укључивања у систем образовања и васпитања и остваривање психосоцијалне, здравствене и других видова подршке.


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак