Please select your page

sajt riv vestTim Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM), u čijem radu učestvuje Zaštitnik građana, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i nevladine organizacije, posetio je tokom ove nedelje Kazneno - popravni zavod u Sremskoj Mitovici, kao i Policijsku ispostavu u Sremskoj Mitrovici i Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu.

Cilj ovih poseta tima Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture je da stekne što precizniji uvid radi praćenja postupanja policije prema dovedenim i zadržanim licima, kao i lica kojima su izrečene mere bezbednosti  obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja.

Prilikom posete Kazneno - popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici jedan od glavnih ciljeva posete se odnosio na okolnosti hapšenja, saslušavanja, policijskog zadržavanja i prijema u Zavod. Tokom posete Zavodu, posebna pažnja bila je posvećena i postupanju zavoda u vezi sa prisustvom psihoaktivnih supstanci i lečenju zavisnika. Tim NPM-a je obišao i policijske prostorije za zadržavanje, gde je izvršen uvid u materijalne uslove i gde je obavljen razgovor sa zadržanim licima o postupku policije prilikom lišavanja slobode. U poseti Policijskoj ispostavi Sremska Mitrovica članovi tima su pratili postupanje policijskih službenika, obišli prostorije za zadržavanje i razgovarali sa policijskim službenicima o načinu ostvarivanja prava zadržanih lica.

U poseti Specijalnoj bolnici za psihijatrijeske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ izvršen je  uvid u materijalne uslove boravka forenzičkih pacijenata, posećene su prostorije bolnice, izvršen je uvid u protokole i evidencije u vezi sa ostvarivanjem prava na privatnost, kao i u vezi sa ostvarivanjem prava na pritužbe.

Nakon obavljenih  tematkih poseta svim ustanovama gde se vrši obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje javnosti će biti ponuđen poseban izveštaj.


Reproduktivno zsravlje muškaracPrema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 48.7% stanovništva Republike Srbije čine muškarci. Kako su često nepravedno zanemareni u raspravama o reproduktivnom zdravlju, posebno kada su reproduktivna pitanja poput kontracepcije i neplodnosti shvaćena kao ženska, Pokrajinski ombudsman smatra da je od ogromnog značaja utvrditi potrebe i brige o reproduktivnom zdravlju muškaraca, jer i oni, poput žena, zahtevaju sveobuhvatne zdravstvene usluge u vezi sa reproduktivnim i seksualnim zdravljem.

Reproduktivno zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u svim oblastima vezanim za reproduktivni sistem, u svim fazama života. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja bitnu komponentu univerzalnog prava na najviši mogući standard telesnog i mentalnog zdravlja, kako je to definisano u Univerzalnoj dekleraciji o ljudskim pravima i u drugim međunarodnim konvencijama, deklaracijama i konsenzusima o ljudskim pravima. Društvo je dužno da o reproduktivnom zdravlju pojedinaca vodi adekvatnu brigu i da obezbedi edukaciju o polnosti i reprodukciji kao i dijagnostiku i lečenje različitih bolesti i poremećaja. Pristup uslugama zaštite i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja je ljudsko pravo koje bi trebalo da bude dostupno muškarcima i ženama. Iako su zaštita i očuvanje reproduktivnog zdravlja važni za sve uzrasne kategorije stanovništva, ipak su najvažniji u periodu psihofizičkog i polnog odrastanja, odnosno adolescencije, zbog čega je posebna pažnja bila posvećena upravo reproduktivnom zdravlju mladih muškaraca.

Na početku konferencije prisutnima se obratio pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović, koji je podsetio na činjenicu da je, u demografskom smislu, za godinu dana naša zemlja ostala bez stanovništva veličine grada poput Bečeja. On je naglasio značaj zajedničkog, sinergijskog rada na poboljšanju reproduktivnog zdravlja i zaustavljanju negativnog prirodnog priraštaja, koje je jedno od najznačajnijih pitanja našeg opstanka. Negativni prirodni priraštaj i rađanje manje od 1,5 deteta po porodici kao i rastuća pojava sekundarnog steriliteta jasno ukazuje da je obrazovanje dece i mladih u ovoj oblasti kao nosilaca reprodukcije stanovništva u budućnosti nešto što zaslužuje veću brigu društva.  Izlaganje je započela  prof. dr Dušanka Dobanovački koja je  govorila o ulozi dečijeg urologa u zaštiti seksualnog zdravlja muške populacije i istakla  važnost multidisciplinarnog pristupa ovoj temi, neophodnost rada sa omladinom, roditeljima i organizacijama, ali i potrebu za kontinuiranom edukacijom lekara. Dr  Mirjana Štrbac, epidemiolog, imala je izlaganje na temu „Rano otkrivanje seksualno-prenosivih infekcija (SPI) i seksualno zdravlje muškaraca“. Ona je ukazala na značaj brze prevencije za seksualno i reproduktivno zdravlje mladih i podsetila da oni mogu u okviru Centra za kontrolu i prevenciju bolesti na Institutu za javno zdravlje Vojvodine svakog radnog dana od 8 do 13 časova obaviti dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, virusne hepatitise i sifilis (DPST). Doc. dr Snežana Ukropina, specijalista socijalne medicine,  pričala je o zdravstvenom vaspitanju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju (aspekt muškog pola). Ona je upoznala prisutne sa trogodišnjim programom „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ koji se sprovodio u skoro 80 srednjih škola u AP Vojvodini. Ovaj program je uticao na odlaganje stupanja u seksualne odnose kao i na veće znanje o zaštiti seksualnog i reproduktivnog zdravlja dece koja su  učestvovala u njemu. Doc. dr Radmila Velicki, lekar specijalista higijene, govorila je o mediteranskoj ishrani i njenom (pozitivnom) uticaju na reproduktivno zdravlje muškaraca, dok je doc. dr Milka Popović, lekar specijalista higijene upoznala učesnike/ce sa dijetetskim suplementima u funkciji muškog zdravlja. Rezultate istraživanja o pristupu adolescenata informacijama o reproduktivnom i seksualnom zdravlju predstavila je dr Danijela Korać Mandić iz Novosadskog humanitarnog centra. Istraživanje je pokazalo da mladima nije dovoljno dostupna odgovarajuća podrška u razumevanju ove važne životne oblasti, da se o tome malo govori u školi, da su prisutni rodni stereotipi među mladima koji diktiraju rodne podele koje izlažu riziku dečake i devojčice.

Na kraju konferencije formulisani su zaključci:

- Rana dijagnostika i lečenje kongenitalnih anomalija reproduktivnih organa  muškaraca mogu da obezbede očuvanje fertilne funkcije u odraslom dobu muškarca;

- Kod mladih muškaraca  seksualno prenosive infekcije (SPI)   često ostaju neprepoznate te se ne primenjuje pravovremena terapija i lečenje;

- Dugotrajni upalni procesi utiču na oštećenje reproduktivnog sistema kod muškarca i iz tog razloga je neophodno edukovanje mladih o mogućnostima  prevencije SPI, kao i o njihovim posledicama;

- Neophodno je upoznavanje mladih sa efektima vakcine protiv HPV-a odnosno njenim značajem u prevenciji karcinoma;

- U očuvanju muškog reproduktivnog zdravlja važna je balansirana i optimalna ishrana uz podizanje  svesti o značaju funkcionalne ishrane;

- Upotreba  dijetetskih suplemenata koji su u funkciji muškog zdravlja je u porastu,  ali isti se mogu upotrebljavati samo u definisanim situacijama i uz konsultacije sa stručnim licima, te isti ne mogu  predstavljati zamenu za lekove;

- Neophodnost  kontinuiranog  obrazovanje lekara, pedijatara, školskih lekara i lekara koji se u svojoj praksi bave decom i adolescentima, i informisanje o savremenim stavovima za očuvanje fertiliteta muške populacije;

- Važno je uvesti seksualno obrazovanje u obrazovni sistem Srbije najkasnije do uzrasta 16 godina;

-  Zdravstveno vaspitanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju neizostavno treba da sadrži edukaciju o seksualnim i reproduktivnim pravima, rodnoj ravnopravnosti, značaju autonomnosti u donošenju seksualnih odluka, ali i pitanja koja se tiču stereotipa rodnih uloga, destigmatizacije i antidiskriminacije, u odnosu na sva lična svojstva, pa i u odnosu na pol i rod.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je današnju video-konferenciju „Reproduktivno zdravlje muškaraca“ u susret 11. julu, Svetskom danu stanovništva.


Vebinar - Nasilje nad ženama u vanrednom stanjuKrizne situacije, poput pandemije virusa COVID-19, povećavaju rizik od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, a naročito su ranjivi žene i deca.

Tokom vanrednog stanja žene su bile izložene dvostrukom riziku – da budu zaražene korona virusom i da budu izložene nasilju. Mere koje su preduzimane tokom vanrednog stanja, poput izolacije ili zabrane kretanja, imale su efekta u suzbijanju epidemije, ali su ženama koje su se suočavale sa nasiljem otežavale položaj, primoravajući ih da, zatvorene između četiri zida, vreme provode sa nasilnikom. Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od strane nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti.

Kako su se u toj situaciji ponašale vladine, a kako nevladine organizacije? Koje su mere preduzimane i da li su mehanizmi zaštite bili prilagođeni izmenjenim okolnostima? – ovo su samo neka od pitanja na koja su juče pokušali da odgovore učesnici video-konferencije „Nasilje nad ženama u vanrednom stanju“, koju je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Kako bi se kompleksna tema nasilja nad ženama sagledala iz različitih perspektiva, u radu konferencije su učestvovale osobe različitog profesionalnog i socijalnog iskustva.

Na skupu je istaknuto da je u periodu vanrednog stanja opao broj prijava institucijama za nasilje u porodici, ali da je bio povećan broj poziva nevladinim organizacijama putem SOS telefona. One su se, kako se čini, lakše prilagođavale novonastalim prilikama, brzo su reagovale i uglavnom su bile dostupne 24 sata. Govorilo se i o radu i podršci koju su pružale međunarodne organizacije, pre svega OEBS, Savet Evrope, UN WOMEN i druge. Iako ponekad deluju kao trome i birokratizovane, navedene institucije su tokom pandemije reagovale veoma brzo. Kao veoma dobar ocenjen je i potez Ministarstva pravde da se tokom vanrednog stanja ne odlaže već da se sankcioniše nasilje nad ženama, ali je, kao problem, istaknuto to što nam je nepoznat broj takvih slučajeva.

Rad video konferencije okončan je usvajanjem zaključaka. U slučaju budućih vanrednih okolnosti/stanja rad svih institucija, ističe se u zaključcima, treba prilagoditi konkretnoj vanrednoj situaciji. Obzirom na to da je država proklamovala „nultu toleranciju na nasilje“ zahtev žrtve za zaštitom u slučaju eventualnih budućih vanrednih okolnosti ne može biti ograničen postojanjem ovih okolnosti. Iz navedenih razloga svaka institucija, od pravosuđa do civilnih organizacija, mora sačiniti plan rada i odgovor na to kako treba da funkcioniše u vreme krize, kako bi se u budućnosti spremno suočile sa sličnim problemima. Iskustvo iz vanrednog stanja zahteva da se uključimo u iznalaženje alternativnih mehanizama za pružanje podrške žrtvi. Napokon, zvanične institucije u borbi protiv nasilja nad ženama treba da sarađuju sa nevladinim organizacijama i kontinuirano rade na podizanju svesti o neprihvatljivosti nasilja svake vrste.

Pored zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežane Knežević, u radu konferencije učestvovali/le su: sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Danijela Vemić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnica Ženskog istraživačkog centra prof. dr Nevena Petrušić, koordinatorka za borbu protiv nasilja nad ženama u UNDP-u Maja Branković Djundić, diplomirani socijalni radnik iz Centra za socijalni rad Stara Pazova Radmila Stojanović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu dr Nada Padejski Šekerović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Somboru Tamara Savović, predstavnica organizacije „Iz kruga – Vojvodina Ivana Zelić, predstavnica SOS ženskog centra u Novom Sadu Ivana Perić, predstavnica Udruženja Roma Novi Bečej i naučna savetnica Instituta društvenih nauka, dr Zorica Mršević.


Poseta specijalnoj bolnici VršacPokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prof. dr Zoran Pavlović sa saradnicima posetio je danas specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu.

Poseta je realizovana u sklopu praćenja primene propisa i protokola u vezi sa fizičkim sputavanjem i izolacijom lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u ovoj psihijatrijskoj ustanovi. Pokrajinskog ombudsmana je interesovalo i kako se u bolnici sprovode preventivne i mere zaštite od korona virusa.

Ostvarujući neposredan uvid u rad bolnice Pokrajinski ombudsman je konstatovao da se u bolnici ažurno i uredno vodi evidencija o primeni fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama, a kao primer dobre prakse je istaknuto da  su u bolnici preduzete sve potrebne preventivne mere u cilju sprečavanja širenja korona virusa i da niko od pacijenata i zaposlenog osoblja nije bio zaražen pomenutim virusom.

Specijalna bolnica „Dr Slavoljub Bakalović“ jedna je od najvećih psihijatrijskih institucija u Srbiji, u okviru čijih se službi svakog meseca pregleda više od hiljadu pacijenata iz Vršca, Plandišta, Alibunara, Bele Crkve i drugih opština.


Vebinar o pravima odoba sa invaliditetomKako su se u toku vanrednog stanja ostvarivala prava osoba sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju? Sa kakvim su se sve problemima suočavali i šta je potrebno učiniti, koje mere preduzeti kako bi se položaj ovih osoba unapredio, a njihovi interesi u vanrednim situacijama efikasnije štitili? 

Ovo samo neka od pitanja na koje su pokušali da odgovore učesnici vebinara koji je juče, 02.06.2020. godine, organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.  Učesnici vebinara - predstavnici centara za socijalni rad u AP Vojvodini,  nezavisnih institucija, prosvetnih ustanovama i nevladinih organizacija – bili su saglasni u oceni da je položaj osoba sa invaliditetom i u redovnom stanju veoma delikatan i da bi se on u vanrednom stanju mogao pogoršati ako mere koje kreatori antiepidemijskih politika preduzimaju ne bi bile prilagođene osobama sa invaliditetom.

U diskusiji je naveden čitav niz problema sa kojima su se tokom vanrednog stanja suočavale osobe sa invaliditetom - finansijski, kulturni, informativni, politički, administrativni i tehnički, ali je i istaknuto da je borba protiv epidemije uspešna samo ako su uključene i osobe sa invaliditetom i to kao akteri ravnopravni sa svima ostalima. Naveden je i niz pozitivnih primera u pružanju podrške osobama sa invaliditetom.

Pandemija i vanredno stanje nose sa sobom izvesne rizike. Na jednoj strani postoji sasvim realan rizik od zaraze, a na drugoj rizik od povrede prava osoba sa invaliditetom. Da bi se prvi rizik otklonio ustanove, pre svega, socijalne zaštite moraju imati prioritet u nabavci zaštitnih sredstava i opreme, dok je u drugom slučaju komunikacija sa institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava izuzetno važna u zaštititi osoba sa invaliditetom od zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije.

Učesnici video konferencije izneli su niz interesantnih predloga. Prema njihovom mišljenju za slepe i slabovide osobe moraju se obezbediti posebni glasački listići, kako bi im se omogućila tajnost i samostalnost prilikom glasanja. Pored toga, potrebno je pojačati monitoring poštovanja ljudskih prava u kriznim situacijama, pojednostaviti procedure za dobijanje raznih dozvola, izraditi planove reagovanja u vanrednim situacijama. Na vebinaru je pohvaljen rad prosvetnih radnika tokom vanrednog stanja i ukazano je da treba obnoviti rad mreže za inkluzivno obrazovanje pri školskim upravama i organizovati kurseve, posebno za žene na selu, o korišćenju modernih informacionih tehnologija. 

Organizovanjem ovog vebinara Pokrajinski ombudsman je započeo seriju razgovora koji treba da doprinesu unapređenju položaja osoba sa invaliditetom, kako u redovnim, tako i u vanrednim okolnostima.