Please select your page
Свечано отварање конференције 2019У уторак, 29. октобра 2019. године је у Новом Саду почео са радом међународни дводневни научно-стручни скуп посвећен значајном јубилеју – тридесетогодишњици од усвајања Конвенције о правима детета. Скуп су организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Институт за криминолошка и социолошка истраживања из Београда.

Организован под називом  „Заштита права детета - 30 година од усвајања Конвенције о правима детата“,  скуп је по речима проф. др Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, још једна прилика да се подсетимо „да је Конвенција утемељила обавезе држава потписница да на активан начин упознају, како одрасле, тако и децу, са принципима и одредбама којима је конкретизована Општа декларација о правима човека, а по којима детињству припада посебна брига и помоћ“.

Павловић је нагласио да права деце нису октроисана и дарована, него су, као и сва људска права, урођена и да без њих здрав и продуктиван живот појединца није могућ. Имајући у виду комплексну и плуралну културолошку природу нашег друштва, покрајински омбудсман је истакао да велика одговорност за одрастање и образовање деце припада и онима који креирају те контексте. Поред тога, проф. Павловић подвукао је и значај личног примера, јер је он од конститутивног значаја за одрастање деце у здраве, самосвесне, самосталне и одговорне грађане.

Поздрављајући учеснике конференције, Покрајински омбудсман је позвао учеснике скупа, као и представнике надлежних институција, да одговорно преузму све обавезе које произилазе из Конвенције и предузму све мере како би се дечија права унапредила и како би већ данас постали учесници у креирању једног бољег света – света у коме ће деца бити призната и као субјекти права, и као бића која су нам једнака у достојанству и правима.  

Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања,  у свом је излагању подсетила присутне да је Конвенција први документ који признаје дете као субјект права и позвала их да обрате пажњу на достојанство детета и креирају  правни оквир који ће деци омогућити достојанствен живот. Она је истакла да је кључна претпоставка за такав живот да  живимо заједно са децом, а не поред њих, да их пажљиво слушамо и учимо једни од других“.

Пажња коју посвећујемо деци, то је наша инвестиција у будућност, нагласио је Михал Нјилаш, потпредседник покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, управу и националне мањине. У свом излагању Нјилаш је упозорио да само од нас зависи да ли ће Конвенција о правима детета бити мртво слово на папиру или ће бити жив и функционалан документ. Он је рекао и да се секретаријат на чијем је челу труди да унапреди положај деце у Војводини и створи бољи свет, изражавајући при томе своје дубоко уверење да у том настојању запослени у секретаријату нису усамљени.

У уводном делу, учесницима конференције су се обратили још и Сузана Пауновић, директорица Канцеларије за људска и мањинска права, Ненад Вујић, директор Правосудне академије, Северине Леонарди, заменица директорице УНИЦЕФ-а у Србији,  Фабиан Адриан, декан Универзитета у Печују, Џозеф Мелот, заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, као и академик проф. др Тибор Варади.

У свом излагању Мелот је подсетио да Мисија ОЕБС-а помаже успостављање независних и одговорних институција у Србији и да је природно што је своју помоћ понудила и приликом оснивања институције покрајинског омбудсмана. Наше партнерство са покрајинским заштитником грађана обухвата, нагласио је Мелот, заштиту права деце, националних мањина и родну равноправност, недискриминацију и заштиту животне средине. Када је о правима деце реч, заменик шефа Мисије ОЕБС-а је навео да су наша друштва дужна да осигурају најбољи интерес деце без пратње, медијску и дигиталну писменост, безбедност деце на интернету, као и борбу против трговине децом.

Комплекс проблема које у свом излагању нотирао заменик шефа Мисије ОЕБС-а употпунио је Ненад Вујић напоменом да би посебну пажњу требало посветити и деци мигрантима, као и одрастању девојчица, како не би била изложена насиљу и сексуалној експлоатацији.

Амбициозно замишљена, овогодишња конференција ће настојати да у елаборацији права детета захвати и покрије широк распон тема – од концепта дечије правде, преко права деце на невиност,  партиципацију и заштиту од порнографије, до концепта одговорног родитељства и права нерођене деце.

Као и прошле године, конференција је и ове године окупила велики број учесника, њих преко педесет, из Америке, Енглеске, Норвешке, Холандије, Италије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Русије, Кине и других земаља. Конференција је окупила људе различитог дисцилинарног усмерења и богатог професионалног искуства, како би комплес дечијих права био на што потпунији начин елабориран. Уосталом, зборник који је пред почетак конференције публиковао покрајински омбудсман на леп начин илуструје намере организатора скупа. Припадници грађанске, академске и стручне јавности наћи ће, уверени су у Покрајинском омбудсману, подстицајне прилоге за свој даљи истраживачки рад у динамичној области дечијих права.

У току конференције одржаће се и два округла стола на којима ће се дебатовати о заштити права деце, али из различитих перспектива; на првом ће се дечија права тематизирати из угла независних иснтитуција и установа социјалне заштите, док ће се на другом округлом столу говорити о улози правосудних органа у заштити права деце.  

Свој дводневни рад конференција у Новом Саду ће окончати потписивањем регионалног споразума  о сарадњи између Покрајинског заштиника грађана – омбудсмана и Омбудсмана за дјецу Републике Српске. Споразум предвиђа сарадњу у областима истраживачког рада, организације заједничких саветовања и кампања, издавању заједничких саопштења о кршењу права детета, међусобне студијске посете изабраних, постављених и запослених лица ради консултације, размене знања и искустава, као и поступање једне споразумне стране по замолници за правну помоћ друге споразумне стране.

Конференција „Заштита права детета – 30 година од усвајања Конвенције о правима детета“ одржава се у Ректорату Универзитета у Новом Саду, а њену организацију је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Конференција је почела наступом хора новосадске гимназије „Светозар Марковић“.

Посета заштиника грађана АП Војводине општини АдаПокрајински заштитник грађана – омбудсман посетио је 28. октобра 2019. године општину Аду.

Заменице Анико Ширкова и Снежана Кнежевић, заменик Јанош Орос и сарадница Александра Богојевић обавиле су разговар су са Драгин Зораном, замеником председника општине као и са Бучу Атилом, председником скупштине општине о актуелним темама које се односе на функционисање општинске управе.

У циљу стицања увида у људска права грађана општине Ада, представници институције Покрајинског заштитника грађана су организовали пријем истих. Притужбе грађана односиле су се махом на питање водоснабдевања бактериолошки неисправном водом, начином плаћања воде, али и на нерешене имовинско – правне односе. Грађанима су дати правни савети и на тај начин пружена помоћ у складу са овлашћењима прописаним Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинскком заштитнику грађана – омбудсману.


ЦРОНСЕЕ-2019Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе (CRONSEE) окупила је 17. октобра, на регионалном тематском састанку у Тирани, представнице и представнике институција омбудсмана из земаља региона, као и представнике међународне организације Save the Children, која подржава рад ове мреже од њеног оснивања. У име институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на тематском састанку учествовао је Милан Дакић, заменик омбудсмана за права детета и Марија Миладиновић, саветница. 

Тема овогодишњег састанка била је "Заштита права деце миграната". Размењујући међусобно искуства и остварене резултате у погледу поступања институција у обезбеђивању адекватне заштите деце миграната,  Омбудсмани су се сагласили с тим да су деца несумњиво најрањивија и најугроженија група у мигрантској кризи, посебно деца без пратње, а на свом путу до новог одредишта деца мигранти изложени су бројним опасностима и ризицима, укључујући неадекватну бригу, трговину људима, економску и сексуалну експлоатацију, насиље, злостављање и занемаривање. За остваривање права деце миграната гарантованих Конвенцијом о правима детета, неопходно је идентификовати кључне ризике којима су изложена, извршити анализу програма подршке и заштите које им се пружају, као и могућности за јачање и унапређење истих. У оквиру радних група, учесници су покушали да нагласе дужност институција система да препознају и правовремено и адекватно реагују у ризичној ситуацији применом мера и активности, чијом реализацијом ће се обезбедити одговарајући услови за пријем детета, адекватан приступ услугама социјалне заштите, остваривање највишег степена здравствене заштите, право на квалитетно образовање. С циљем да се допринесе што бољем разумевању ситуације у којој се деца мигранти налазе и остваривању у пуној мери права прописаних Конвенцијом, формулисане су препоруке које подразумевају координисано деловање свих надлежних институција, предузимање мера и активности на унапређењу њихове заштите и правовремену реакцију у складу с најбољим интересом детета.

Мрежа CRONSEE, основана је 2006. године с циљем да институције омбудсмана сарађују и међусобно се оснажују путем размене искустава и добрих пракси, а чине је независне институције за заштиту права деце на државном, регионалном и локалном нивоу. Данас ова регионална мрежа има 14 чланица и чине је представници омбудсмана из Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Бугарске, Црне Горе, Кипра, Грчке, Хрватске, Косова*, Македоније, Румуније, Словеније, Србије и АП Војводине.

Анализирајући досадашњи рад Мреже, констатовано је да је мрежа изузетно користан механизам за размену искустава и лакшег решавања конкретних случајева у пракси институција омбудсмана у Југоисточној Европи у вези са заштитом и унапређењем права детета. Са аспекта одрживости Мреже најактуелније питање и даље је начин ефикасног и сврсисходног организовања њеног даљег функционисања, а у складу са потребама и расположивим ресурсима свих институција чланица.

 

*Утврђено резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999)

ЦРОНСЕЕ-2019


ВестЗаменица и саветник y Покрајинском заштитникy грађана – омбудсманy, Анико Ширкова и Гордан Ђерић посетили су јуче, као део тима Националног механизма против тортуре, касарне „Бачка“ у Бачкој Тополи и „Аеродром“ у Сомбору.

Са командантима касарни тим НПМ је обавио разговор о начину спровођења дисциплинских мера, прегледао је евиденције у вези са сровођењем истих и обишао посебне просторије које су намењене за извршење мере забране удаљења.

Данас ће тим НПМ посетити и касарну „Александар Берић“ у Новом Саду.

Тематске посете касарнама Војске Србије спроводе се ради утврђивања стања у спровођењу дисциплинских мера забране удаљења из посебне просторије на територији војног објекта, као  и мере забране изласка из војног објекта.

Након обиласка касарни Национални механизам против тортуре ће сачинити извештај са мишљењима и препорукама.


Пртедстављање истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетром у ВршцуПокрајински заштитник грађана – омбудсман представио је јуче у Општој болници Вршац резултате истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетом у АП Војводини.

Присутне су поздравили директор Опште болнице Вршац др мед. Јон Оморан, представница Мисије ОЕБС-а у Србији Драгана Иветић, без чије подршке реализација истраживања не би била могућа, и заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић. Она је истакла важност спровођења једног оваквог истраживања и подизања свести стручњака и јавности о заштити и неопходности унапређења репродуктивног здравља жена са инвалидитетом, посебно имајући у виду чињеницу да је ова тема до сада увек остајала по страни. Резултате истраживања презентовала је Косана Бекер, консултанткиња Мисије ОЕБС-а у Србији и једна од ауторки истраживања.

Представљању су присуствовали доктори медицине, спец. гинекологије и акушерства и здравствени радници који раде у области репродуктивног здравља у здравственим установама са подручја Баната.

Истраживање је спроведено током 2018. године уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, у циљу идентификовања проблема у пружању здравствених услуга у области  репродуктивног здравља  жена са инвалидитетом у здравственим установама у АП Војводини и формулисања препорука за њихово отклањање. Њиме су обухваћени домови здравља, опште болнице, резиденцијалне установе, Институт за јавно здравље Војводине и Покрајински секретаријат за здравство.

Истраживање можете преузети на овом линку.

Пртедстављање истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетром у Вршцу

Пртедстављање истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетром у Вршцу