Please select your page

Малолетничке трудноће и порођајиПокрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас онлајн скуп на тему малолетничких трудноћа и порођаја и репродуктивног здравља младих.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у претходном периоду, пратећи стање остваривања и заштите људских права, сусретао се са случајевима малолетничких трудноћа у којима је постојала сумња да је трудноћа последица обљубе, случајевима где је породица малолетнице дужи низ година на евиденцији центра за социјални рад, те случајевима у којима није постојала адекватна сарадња установа образовања, здравствене и социјалне заштите због чега малолетним трудницама није пружена адекватна подршка. Како би стекао ближи увид у појаву и распрострањеност малолетничких трудноћа и порођаја и сагледао актуелну праксу у АП Војводини у вези са овим појавама, и у ширем контексту у вези са репродуктивниим здрављем младих, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у другој половини 2020. године спровео истраживање о малолетничким трудноћама и порођајима у 2019. години на територији АП Војводине.

Резултати истраживања Покрајинског заштитника грађана омбудсмана, које је учесницима скупа представила саветница Светлана Нешић Бајго, указују да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих у оквиру здравственог и система социјалне заштите недовољно заступљена и развијена, да недостају едукативне и саветодавне активности у раду са децом и младима у овој области; тамо где је обезбеђен на нивоу примарне здравствене заштите, саветодавним радом неједнако су обухваћена деца оба пола - чак 92 одсто овог вида превентивне заштите прођу искључиво девојчице; одређене групе деце у већем су ризику од појаве малолетничке трудноће - углавном је реч о девојчицама из ромске популације, деци без адекватног родитељског старања и из породица са потребом за економском и социјалном помоћи и подршком.

Имајући у виду резултате овог истраживања, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, истакао је значај превентивне заштите репродуктивног здравља младих , мултидисциплинари приступ и успостављање континуитета едукације деце и младих, али и професионалаца, са посебним фокусом на рањиве групације становништва.

Светлана Ђорђевић из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог осврнула се на међународне уговоре о људским правима које обавезују Републику Србију, у које спада и Конвенција и елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW), и овом приликом подсетила присутне да је CEDAW комитет 2019. године у закључним запажањима указао да је потребно побољшати информисаност и доступност модерних облика контрацепције, а једна од препорука односила се на потребу за прикупљањем, разврставањем и анализом статистичких података о адолесценским трудноћама.

Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту упознала је учеснике са улогом система социјалне заштите, посебно центара за социјални рад, у раду са децом и породицама које су у ризику од дечијег брака. Републички завод за статитстику прикупља податке о деци жртвама дечијих бракова коју идентификују центри и о начинима њихове заштите. Посебно су погођена ромска деца, односно деца из сиромашних породица – више од 50% евидентираних случајева чине деца из породица које примају новчану социјалну помоћ.

Светлана Селаковић из Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова указала је на чињеницу да се смањио број малолетничких трудноћа, али не и у ромској популацији, и позвала учеснике да заједно пронађу решење у виду конкретних активности у чијем ће фокусу бити овај проблем. Доц. др Снежана Укропина са Института за јавно здравље Војводине говорила је о искуству ове установе у области здравственог васпитања о сексуалном и репродуктивном здрављу и указала да образовање деце и младих у овој области, као носилаца репродукције становништва у непосредној будућности, заслужује много већу бригу друштва. Тијана Павловић, спец. мед. психологије из Клинике за гинекологију и акушерство у оквиру Клиничког центра Војводине пренела је искуство у раду са младим трудницама,

Из угла центара за социјални рад говориле су Гордана Лукић, директорка Центра за социјални рад Оџаци и Милана Раду, координаторка за ромска питања из Центра за социјални рад Стара Пазова, док су као представници установа примарне здравствене заштите на овом скупу учествовали Петер Червенак из Дома здравља „др Јанош Хаџи“ Бачка Топола, др Љиљана Коложвари из Дома здравља Зрењанин и Мирјана Николић, психолог из Дома Здравља Нови Сад. Они су упознали присутне са едукативним и саветодавним активностима које ове установе спроведе у циљу заштите репродуктивног здравља деце и младих.

На крају скупа, учесници су били сложни у томе да је неопходно обезбедити едукацију ученика основних и средњих школа о репродуктивном здрављу и заштити од сексуалног насиља и злостављања. Осим едукације деце и младих, потребно је обезбедити и континуиране едукације за запослене у здравственој и социјалној заштити о сексуалном злостављању и злоупотреби деце и елиминисању предрасуда код професионалаца из ових система, нарочито према деци и породицама из ромске заједнице. Врло је важно и успостављање уједначене евиденције, праћења и координиране сарадње здравственог, образовног и система социјалне заштите у погледу заштите репродуктивног здравља деце и младих.

Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана показало је да постоји потреба за успостављањем јасног система обавештавања надлежног центра за социјални рад од стране домова здравља, породилишта и приватних гинеколошких амбуланти и клиника одмах по сазнању о малолетничкој трудноћи, а потребно је и унапредити и обезбедити континуиране едукације за запослене у здравственој и социјалној заштити о сексуалном злостављању и злоупотреби деце, што ће допринети и елиминисању предрасуда код професионалаца из ових система према деци и породицама из ромске заједнице.

Истакнута је и нужност развијања локалних услуга у заједници и координираног одговора у циљу побољшања превенције и заштите репродуктивног здравља деце и младих и заштите деце од сексуалног злостављања и злоупотребе, а нарочито је значајно посебно идентификовати ризичне групе деце и младих и развити програме и услуге превенције и заштите намењене њима.

Скуп је реализован у циљу давања доприноса у подизању свести шире и стручне јавности о значају заштите и унапређења репродуктивног здравља деце и младих и смањења броја малолетничких трудноћа и порођаја, а то је могуће, по мишљењу покрајинског омбудсмана,  само успостављањем континуитета у спровођењу превентивних едукативних и саветодавних активности институција и невладиних организација. Покрајински заштитник грађана – омбудсман наставиће  да спроводи активности у циљу заштите репродуктивног здравља становништва, посебно вулнерабилних групација, као и активности у циљу превенције и заштите од сексуалног злостављања и злоупотребе деце.


Предавање за полазнике студија безбедности и одбранеПолазници десете класе Високих студија безбедности и одбране посетили су данас институцију Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Професор др Зоран Павловић упознао је полазнике Високих студија са улогом, надлежностима, организацијом и начином рада институције у заштити и унапређењу људских и мањинских права.

Високе студије безбедности и одбране представљају организациону целину  у Школи националне одбране Универзитета одбране у Београду, у којој се једном годишње реализује највиши ниво усавршавања официра и државних службеника Министарства одбране. Полазници ових студија су и високи функционери других министарстава  и агенција Владе Републике Србије, Народне скупштине Републике Србије, као и других држава из региона.

Предавање за полазнике студија безбедности и одбране


Извештај Покрајинског омбудсмана за 2020Покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић данас је Скупштини АП Војводине упутио годишњи извештај институције за 2020.  годину.

Извештај садржи податке о активностима покрајинског омбудсмана у претходној години, податке о уоченим недостацима у раду органа управе, општу оцену рада органа управе са становишта примене прописа, као и предлоге како да се побољша положаја грађана у односу на органе управе.

Поред података о броју и структури притужби, уоченим пропустима и препорукама за њихово отклањање, извештај садржи и посебне делове из области права националних мањина, права детета и права по основу равноправности полова.

Покрајински омбудсман је дужан да Скупштини АП Војводине поднесе извештај до 31. марта за претходну годину и да га јавности стави на увид, тако што ће га објавити на својој интернет страници

На захтев омбудсмана, Скупштина АП Војводине ће ставити годишњи извештај на дневни ред и расправљати о њему.


Округли сто - Превенција сексуалног злостављања децеПокрајински заштитник грађана организовао је данас онлајн Округли сто „Превенција сексуалног злостављања деце – сексуално образовање“. Скуп је организован с циљем свеобухватнијег сагледавања проблема сексуалног злостављања деце, потреба и мера за обезбеђивањем адекватне превенције и заштите деце од сексуалног злостављања.

Континуираним стицањем увида у стање права детета, ради праћења примене међународних стандарда у овој области, а на основу обраћања грађана, истраживања, медијских извештаја, те других извора сазнања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман током 2020. године, а у односу на раније године, забележио је већи број случајева насиља, злостављања и занемаривања деце од стране одраслих, пре свега родитеља и старатеља деце. Сексуално насиље према деци, као облик најгрубљег кршења права детета, уочено је у већем броју случајева него ранијих година, а неразвијене процедуре, недовољна и неадекватна сарадња између надлежних институција (социјалног, здравственог, образовног и система правосуђа) препозната је као значајан проблем у обезбеђивању благовремене и потпуне заштите деце од сексуалног злостављања. Искуство Покрајинског омбудсмана указује и на то да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих недовољно заступљена, да недостају едукативне и саветодавне активности у раду с децом у овој области, као и да су локалне услуге у овој области такође недовољно развијене или не постоје.

На почетку скупа, учеснике су поздравили проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и Анамарија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.  Своја искуства, изазове, дилеме, идеје и уочене проблеме у тренутној ситуацији, на поменутом округлом столу, поред  проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, изнели су и др Николина Грбић Павловић из Републике Српске, проф. др Јасмина Клеменовић – редовна професорка на Одсеку за педагогију, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Марија Зотовић - редовна професорка на Одсеку за психологију, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Бојана Танкосић – специјалисткиња за права детета, Олга Девић - чланица Дечјег информационог и културног центра – Клуб ДX, Данијела Кораћ Мандић – представница Новосадског хуманитарног центра, Елвира Стефановић – представница Националне асоцијације родитеља и наставника Србије и Катарина Јонев – едукаторка за безбедност деце на интернету.

Учесници округлог стола усагласили су се око закључка да је потребно обезбедити стицање одговарајућег знања о правима детета и њиховој заштити од сексуалног злостављања за сва лица која су редовно у контакту са децом у области образовања, здравствене и социјалне заштите, правосуђа, спорта, културе, медија и свим осталим подручјима која подразумевају рад са децом. Исто тако, неопходно је обезбедити да деца, током предшколског, основног и средњошколског образовања, добију информације о опасностима од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, као и о могућностима да се сама заштите, чему би свакако требало да претходи креирање програма сексуалног образовања – у складу с анализом постојећег стања и проценом потреба, уз партиципацију деце и младих приликом доношења програма, те обавезног учешћа родитеља.

Подизање нивоа информисаности и мењање ставова шире јавности о појави и препознавању сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања деце и о превентивним мерама које могу бити предузете, препознато је као важан корак у настојању да се спречи сексуално злостављање деце.

Учесници скупа сложили су се у погледу потребе обезбеђивања ефикасних поступака за доношење програма за пружање неопходне подршке детету и онима који се о детету старају, као и других облика заштите и спречавања, утврђивања, пријављивања, прослеђивања, истраге, поступања и праћења случајева злостављања детета и, по потреби, обраћања суду.

Посебно је истакнута важност адекватне континуиране сарадње и умрежености надлежних институција (социјалног, здравственог, образовног и система правосуђа) и доследно придржавање прописаних протокола за заштиту деце, с циљем обезбеђивања благовремене и потпуне заштите деце од сексуалног злостављања, имајући у виду најбољи интерес и добробит детета. Свако дете жртва насиља захтева континуирану психолошку помоћ и подршку, посебно имајући у виду специфичност околности у којима се нашло, а све с циљем његовог оснаживања ради лакшег превазилажења како актуелног, тако и евентуалних проблема у будућности, а корак ка обезбеђивању потпуније подршке јесте и развијање и јачање услуга у локалној заједници.

Имајући у виду важну улогу медија, учесници скупа сложили су се у ставу да је нужно обезбедити стицање одговарајућег знања медија о правима детета и њиховој заштити, те их на тај начин подстицати да пружају одговарајуће информације и у вези са свим аспектима сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања деце. Неопходно је обезбедити одговорно извештавање и спречавање ретрауматизације и секундарне виктимизације жртве, а пре свега осигурати доследну контролу медија и поштовање прописаних професионалних стандарда, законских одредаба и етичких норми.

Организацијом и овог округлог стола Покрајински заштитник грађана – омбудсман настоји да допринесе остваривању, заштити и унапређењу права и добробити детета.


Колегијум у Сомбору 2021Покрајински заштитник грађана – омбудсман и локални омбудсман града Сомбора, као и остали локални омбудсмани у Војводини, морају у циљу заштите и унапређења људских права потпуније сарађивати, указивати на примере добре праксе и заједнички организовати стручне скупове на којима ће се расправљати о најважнијим актуалним проблемима и предузимати конкретни кораци у њиховом решавању – истакнуто је на проширеном колегијуму Покрајинског омбудсмана који је, крајем прошле недеље, одржан у Сомбору.

Поред покрајинског омбудсмана проф. др Зорана Павловића и његових заменика, на колегијуму је учествовала и локална омбудсманка града Сомбора Чарна Петричевић, која је учеснике колегијума упознала са радом локалног омбудсмана и поднетим притужбама у 2020. години. На колегијуму је истакнуто да је рад и покрајинског и локалног омбудсмана обележило ванредно стање и борба против пандемије корона вируса.

На колегијуму је локалној омбудсманки града Сомбора предложено да на улазу у Градску кућу треба истаћи таблу са називом локланог омбудсмана на свим језицима који су у службеној употреби у граду Сомбору, као и на потребу израде веб сајта, за који је речено да би могао унапредити рад локалног омбудсмана, а грађанима пружити информације од значаја за остваривање њихових права.