Као координатор Мреже „Живот без насиља“, Покрајински заштитник грађана - омбудсман организовао је данас састанак за чланице и чланове покрајинског Координационог тима Мреже.
На састанку је представљен предлог Акционог плана 2024-2025 Мреже „Живот без насиља“ који је настао након евалуације реализације претходног плана, а у односу на продукте дводневне радионице за чланове и чланице Координационог тима у септембру месецу. Током ове радионице, учесници и учеснице активно су радили на плановима активности и идентификовању кључних приоритета и иницијатива, а данашњи састанак био је прилика да се предлог плана представи и додатно усагласи.
Састанку су присуствовале доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка, Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова, Невена Марчета, пројектна координаторка у UN WOMEN, Биљана Јањић и Андријана Човић, ангажоване експерткиње из Удружења грађанки FemPlatz, Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, као и представници/це покрајинских секретаријата и Покрајинског завода за социјалну заштиту.
Заменица покрајинске заштитнице грађана - омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић присуствовала је конференцији ”Праведно наслеђивање - корак ка оснаживању жена” одржаној у уторак 30. октобра у Београду, коју су заједнички организовали Повереник за заштиту равноправности и Немачка развојна сарадња (ГИЗ) у оквиру пројекта ”Подршка социјалном укључивању у Србији”.
На конференцији су представљени анализа правног оквира који се односи на наслеђивање и резултати истраживања о наследним правима и ставовима према наслеђивању у Србији спроведени са циљем да допринесу свеобухватном сагледавању стања у овој области и подизању свести о овом важном питању. И поред тога што постојећи законски оквир једнако третира мушкарце и жене, у нашем друштву још увек су дубоко укорењене предрасуде, стереотипи и уверења која стављају жене у неравноправан положај приликом наслеђивања и још увек је присутна пракса одрицања од наследства у корист мушких наследника, иако последице одрицања теже погађају жене. Истраживање је дало препоруке за унапређење равноправности у области наслеђивања, а што захтева свеобухватан приступ и заједничко деловање свих друштвених сектора на друштвеном, државном и локалном нивоу.
Заменица покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић присуствовала је у суботу, 26. октобра 15. по реду Сајму стваралаштва сеоских жена у Војводини. Ова традиционална манифестација одржана је у организацији општине Оџаци, која је била овогодишњи домаћин, под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.
Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржава се сваке године поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар) у другом граду како би се женама са села омогућило да посете и друге крајеве Војводине, стекну нова искуства и упознају се са примерима добре праксе других удружења.
Манифестација промовише рад и активизам сеоских жена из Војводине, а ове године окупила је близу 200 удружења жена и предузетница која су представиле своје производе, пре свега колаче и зимницу, ручни рад, вез, сувенире, тканице и друго.
Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи са Заштитником грађана и Високим комесаријатом Уједињених нација за избеглице - Представништво у Србији организовало је 25. октобра 2024. године у Новом Саду информативну кампању за представнике ромске заједнице, у оквиру реализације трећег по реду Споразума о разумевању, закљученог 2022. године. Информативна кампања организована је са циљем да обавести представнике ромске заједнице о активностима које се предузимају и позове их да пренесу потребне информације о начину остваривања права на упис у матичну књигу рођених/прибављање личних докумената, односно коме могу да се обрате лица која још увек нису остварила ова права.
По позиву Министарства државне управе и локалне самоуправе, присутнима се у уводном делу обратила Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и указала на значај активног учешћа свих релевантних институција у решавању питања од важности за ромску заједницу и позвала присутне да размене и пренесу важне информације својим заједницама. Уједно, захвалила се присутним представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе, Града Новог Сада и УНХЦР-а на сарадњи и подршци. Овај догађај представља важан корак ка унапређењу права ромске заједнице у Србији.
У уводном делу скупу се обратио и Јован Кнежевић, в.д. помоћника министра из Министарства државне управе и локалне самоуправе, Љиљана Михајловић, директорка Канцеларије за инклузију Рома и Ненад Драшковић, в.д. заменик начелника Градске управе за социјалну и дечју заштиту Града Новог Сада.
Саветник у Покрајинском омбудсману Милан Дакић, на позив Комитета правника за људска права упућеног нашој институцији, присуствовао је конференцији коју је 21. октобра 2024. године у Кући људских права у Београду Yucom организовао под насловом „Утицај измена Кривичног законика на правосуђе и људска права“.
У централном делу догађаја о утицају измена кривичног законодавства на правосуђе и људска права најпре је говорила Лидија Комлен Николић, јавна тужитељка у Апелационом јавном тужилаштву у Београду, која је посебно представила потенцијалне али и извесне негативне ефекте предвиђених измена и допуна првенствено на рад тужилаштва али и других страна у поступку са посебним нагласком на заштиту права оптужених и оштећених. Вања Мацановић, адвокатица и координаторка правног тима у Аутономном женском центру, посебно се осврнула на правни положај оштећених према нацртима кривичних закона са аспекта родно заснованог насиља док је програмска директорка Комитета правника за људска права Милена Васић говорила о дељењу сексуално експлицитног материјала у законодавству Србије те изазовима у пракси као врло актуелној али и теми чија друштвена опасност није довољно препозната између осталог и услед недостатка нужне сензибилизације стручне јавности. У вези са последњом темом у рад конференције укључила се путем видео везе Петра Контић, председница организације Бабе из Загреба како би пренела искуства увођења кривичног дела злоупотребе снимка са полно експлицитним садржајем у правни систем Републике Хрватске, као пример добре заговарачке праксе.
Заједнички утисак и закључак стручњака који су учествовали на конференцији тиче се најпре потенцијалне опасности која долази од могуће произвољности односно селективног и различитог тумачења појединих норми и института коју намећу неки од предлога измена, што би водило нарушавању начела правне сигурности а које је од посебног значаја у кривичном праву а тако и уздрмало достигнути ниво људских права.