Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић састала се 3. јула 2025. године у Новом Саду са амбасадором Републике Чешке у Србији, Јаном Бондијем.
Покрајинска омбудсманка је током посете упознала амбасадора са радом Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, те представила планове за будуће активности и рад ове институције. Истакнуто је да заштита и очување права и слобода националних мањина представља веома значајну област за институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана. Указано је да Омбудсман прати рад и остварује добру сарадњу са Националним саветом чешке националне мањине.
Састанку су присуствовале и Милена Миркић из Амбасаде Републике Чешке у Србији и Јелена Радуловић Гламочак, саветница у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
По позиву Министарства за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је присуствовала Дану матичара, манифестацији којом се обележава дан када је донет први закон о матичарима и матичарској служби.
Истакнут је значај матичара, као службених лица који бележе најзначајније моменте у животима грађана и грађанки, од оних најсрећнијих, до чињенице престанка нечијег живота.
Без података из матичних књига, не би постојала потврда нечијег идентитета (лична карта, пасош) и постојања, нити могућности да даље напредују у својим животима и стичу нова знања и искуства (школовање, возачка дозвола).
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је присуствовала шестом Јавном слушању које се односи на измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку, одржаном у Скупштини Града Новог Сада.
На Јавном слушању је предочен нови предлог посланика Угљеше Мрдића, члана Радне групе за унапређење изборног процеса, усмерен на побољшање услова за спровођење избора, а сходно препорукама међународних организација, као што су ОДИХР и ОЕБС.
Јуче, 17. јуна 2025. године, у просторијама Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ) одржан је консултативни састанак посвећен побољшању положаја интерсекс[1] особа у Републици Србији којем су присуствовале представнице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Током састанка разматране су смернице за поступање са интерсекс пацијентима као први корак ка изради нацрта медицинских протокола за интерсекс стања код деце, а посебна пажња посвећена је анализи и недоумицама у вези са терминологијом која би требало да се користи у српском језику. Када је реч о особама са варијететима полних карактеристика, терминологија је комплексна и захтева консензус међу различитим актерима, као и формулацију појмова у духу људских права.
Састанак је организован у оквиру мере „Унапређење бриге и видљивости за интерсекс особа у Србији“ коју имплементира Удружење „XY Spectrum“ уз подршку пројекта Немачко-српске развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“. Овај пројекат реализује GIZ у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
[1] Интерсекс је реч енглеског порекла, настала као кованица две речи: интер–између и секс – пол. Интерсекс је термин који обухвата искуства особа чија се тела од рођења не могу сврстати у типично мушка или типично женска.
Представнице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана присуствовале су данас догађају „Жене у науци: Снага знања, снага равноправности“, који су организовали Агенција UN Women и Удружење научница Србије „СРНА“ у Музеју науке и технике у Београду.
Окупљање је уприличено поводом обележавања Националног дана родне равноправности, а у фокусу разговора били су изазови са којима се жене у науци сусрећу, као и родне предрасуде које утичу на њихове професионалне путеве. Истакнута је непроцењива улога жена у науци у обликовању савременог друштва и њихов допринос напретку, иновацијама и свакодневном животу.
Догађај је послужио као платформа за дијалог и размену искустава, али и као прилика да се ода признање женама и девојчицама у Србији и широм света које својим знањем и радом доприносе креирању нових могућности, ширењу знања и рушењу баријера.
Национални дан родне равноправности установљен је одлуком Владе Републике Србије 2021. године, са циљем унапређења положаја жена и подизања свести о значају равноправности. За овај дан изабран је 11. јун - датум када је 1842. године, указом кнеза Михаила, први пут одобрено школовање жена у Србији.
