Покрајински заштитник грађана – омбудсман је јуче, као део тима Националног механизам за превенцију тортуре (НПМ), посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Новом Саду, као и Полицијску испоставу Ново Насеље.

Посета Окружном затвору била је посвећена контроли присуства психоактивних супстанци у заводу и одговору завода на то, чиме је настављена ова активност, започета крајем претходне године. НПМ је обавио разговоре са службама за обезбеђење, третман и здравствену заштиту, као и са више лица лишених слободе. У разговору са недавно притворенима, представници НПМ-а су желели да провере поступање полиције приликом њиховог лишавања слободе.

У посети Полицијској управи у Новом Саду и Полицијској испостави Ново Насеље, НПМ је контролисао поступање полицијске управе по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (ЦПТ), као и употребу средстава принуде, проверавао постојеће притужбе, начин саслушања, поступање са привремено одузетим предметима, услове у просторијама за задржавање и поступање према задржаним грађанима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић, посетио је данас Завод за трансфузију крви Војводине, како би се у разговору са Прим. др сц. мед. Сањом Богдановић, директорком Завода, упознао са проблемима и потешкоћама са којима се Завод суочава у време вандредног стања.

У разговору је истакнуто да се прикупљање крви у свим овлашћеним трансфузијским установама одвија према планираном распореду, јер су крв и компоненте стално потребне пацијентима.

Посебно је наглашена важност континуираног и сигурног трансфузијског лечења. Истакнуто је и да треба рачунати са извесним смањењем броја добровољних давалаца крви, како због смањења здраве популације која може дати крв, тако и због јавно здравствених мера које се предузимају.

Покрајински омбудсман апелује на све здраве грађане Републике Србије који могу и желе да дају крв да то и учине, као и да, у погледу давања крви, прате инструкције Завода за трансфузију крви Војводине.

Имајући у виду опасности које са собом носи пандемија корона вируса, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и овај пут апелује на све грађане и грађанке да се понашају одговорно и да се у бризи за властиту добробит ослањају на савете стручњака и да прате сва упутства надлежних органа.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман јуче је у сали Отвореног универзитета у Суботици организовао округли сто „Недавање издржавања и друштвена солидарност“.  Све више актуелна, ова је тема подстакла учеснике скупа да укажу на потребу државе, релевантних институција и друштва да се овом темом више баве, а у циљу добробити најмлађих и најстаријих грађана.

Отварајући скуп Кнежевић Снежана, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, подсетила је да је слична тема разматрана и у Новом Саду, како би се чула искуства различитих субјеката који се баве овом проблематиком.

У уводном излагању, професор др. Зоран Павловић је истакао да тема недавања издржавања заслужује пажњу уколико бар један грађанин трпи због недостатка средстава за издржавање. Подсетио је на историјски развој породице и указао на чињеницу да савремено друштво има много више разлога да брине о сваком појединцу ком је потребна помоћ и подршка и да зато ова тема заслужује посебну пажњу. По његовим речима, давање издржавања подразумева тренутно реаговање, и зато је потребно водити разговоре о томе како би се системски дошло до решења на који начин решити овај проблем, у ситуацији када затаје они који су обавезни да издржавање дају, по основу својих законских, моралних и обавеза насталих по основу судских правноснажних одлука. Идеја о формирању Алиментационог фонда је једно од могућих  решења, али се на његово формирање, нагласио је покрајински омбудсман, не сме више чекати него у оквиру постојећих могућности радити на системском решењу.

Јелена Петрик – Поповић, судија Основног суда у Суботци, подсетила је учеснике скупа на одредбе Породичног закона о обавезама издржавања, а потом указала и на праксу из суда у овим правним стварима. Акценат је стављен на тешку материјалну ситуацију родитеља даваоца издржавања, који неретко имају само минималну гарантовану плату од око 30000 динара која није довољна за издржавање детета. О алармантном проблему социјалне угрожености, како истиче, указала јој је и васпитачица једног вртића, којој родитељи често упућују молбу да детету да више хране, јер му је то једини дневни оброк. Указала је и на позитивне ефекте кривичног поступка због неиздржавања, будући да обвезници тј. даваоци издржавања одмах поступе по одлуци суда у жељи да избегну затворску казну

Милка Беланчић, заменик Основног јавног тужиоца у Суботици, истакла је да је друштвена брига о деци важна функција друштва, а потом је описала улогу тужилаштва у овим правним стварима. Она је изјавила да у Суботици, на годишњем нивоу, има око 160 пријава из ове области и да су у 80% случајева извршиоци кривичног дела мушкарци.

Центри за социјални рад, по речима Мр Јасмина Зимоњић, директорке Центра за социјални рад општине Бачка Паланка, воде евиденцију издржаваних лица, а  њихови корисници су обично неука лица којима се дају правни савети како и на који начин да остваре право на издржавање. Њена порука је да треба више радити на едукацији деце у вези са ширењем знања о солидарности и хуманости, будући да је у свом дугогодишњем раду често била у прилици да види са каквом се небригом деца односе према родитељима.

Држава, по речима Мире Пољаковић, адвокат, треба да да већу подршку Центрима за социјални рад како би исти могли да реагују одмах и без одлагања у случајевима недавања издржавања. Она се сложила се са идејом проф. Павловића о потреби за формирања Фонда за брзу реакцију.

Гордана Пољаковић Дафна, адвокат, направила је паралелу између Србије и Израела у поступањима недавања издржавања и истакла да је у Израелу за извршитеља овог кривичног дела запрећена казна од 21 дана затвора или 6 месеци забране изласка из земље. Занимљиво је да тамо правосуђе налаже да се деци додели издржавање у износу који му обезбеђује живот који је имао и за време трајања брака родитеља.

Чињеница да Покрајински омбудсман, у релативно кратком временском року, по други пут организује расправу о проблему недавања издржавања говори да у друштву постоји снажан интерес да се о овом проблему говори и да се нека од предложених решења, попут формирања фонда по угледу на пример на Фонд солидарности из области радног права, што пре примене у пракси, како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“, али и у складу са правом на достојанство свих оних којима је подршка и издржавање потребно.

Разговором са проф. др Зораном Павловићем, покрајинским омбудсманом, данас је трећа  група студената Филозофског факултета из Новог Сада, смер социјални рад, започела практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.

У оквиру четвородневне наставе студенти ће бити упознати са оснивачким актом институције, улогом омбудмана у заштити људских права, начином и организацијом рада, предметима из области социјалне политике, истраживањима, односом омбудсмана са невладиним организацијама и медијима.

Практичном наставом руководи Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудмана за опште надлежности.

Учесници пројекта „ОН/А равноправно ОсН/Ажени“ посетили су данас институцију Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. У разговору са представницима институције, упознали су се са надлежностима, организацијом и рада омбудсмана у области заштите људских права. 

Разлог посете учесника пројекта јесте рад омбудсмана у области равноправности полова, а посебну заинтересованост су показали  за питања политичке репрезентације жена, превазилажења предрасуда и стереотипа, као и за рад на  конкретним предметима из области равноправности полова.

 Пројекат „ОН/А равноправно ОсН/Ажени“ заједнички реализују ОПЕНС и Центар за омладински рад из Новог Сада (ЦЗОР), у сарадњи са универзитетом Јонкопинг из Шведске. Пројекат је део програма „Лидерство и развојни омладински рад у заједници“.

У пројекту учествују млади људи од 16 до 29 година старости, који ће своје пројектне активности окончати  представом  која ће тематизовати проблематику родне равноправности.