Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, у сарадњи са Министарством правде Републике Србије организовао је 18. маја 2023. године  на Правном факултету Универзитета у Новом Саду скуп под називом „Институционални механизми за сузбијање насиља према женама“.

У уводном делу скупа присутнима су се обратиле покрајинска омбудсманка доц. др Драгана Ћорић, деканка Правног факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Татјана Бугарски, државна секретарка у Министарству правде Републике Србије Бојана Шћепановић, Драгомир Кнежевић, представник Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије и Маја Кнежевић, директорка Покрајинског завода за социјалну заштиту.

У другом делу скупа учествовали су професионалци који свакодневно у свом раду поступају у случајевима насиља у породици и родно заснованог насиља: Далиборка Војводић Томовић, руководилац Групе за сузбијање малолетничке деликвенције и насиља у породици  из Полицијске управе у Новом Саду, Слободан Јосимовић, заменик Вишег јавног тужиоца у Новом Саду, Дамир Костовски, заменик Основног јавног тужиоца у Новом Саду, Татјана Шуњка, судија Вишег суда у Новом Саду и др Нада Падејски Шекеровић, руководитељка Сигурне женске куће у Новом Саду.

Шест година од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, статистички подаци о насиљу према женама показују да је оно и даље веома распрострањено и да постоје одређени изазови у систему заштите и превенције који се могу превазићи само доследним спровођењем закона, интегрисаним приступом, међусекторском сарадњом и обавезном разменом информација између институција, препознавањем свих фактора ризика од смртног исхода насиља, односно спровођењем адекватне  и континуиране процене ризика.  Такође, важна је улога медија у креирању друштвене свести која ће препознати штетност и недопустивост насиља, али и образовања које подстиче вредности родне равноправности, међусобног поштовања и ненасиља у међуљудским односима.

Скуп „Институционални механизми за сузбијање насиља према женама“ организован је поводом обележавања 18. маја - Дана сећања на жене жртве насиља, а у циљу подстицања и јачања свеобухватне и координисане сарадње државних органа, превентивног деловања у спречавању насиља у породици, као и  пружања правовремене и делотворне заштите свим женама и девојчицама. Осим  представника/ца релевантних републичких и локалних установа, скупу су присуствовали и студенти и студенткиње Правног факултета Универзитета у Новом Саду.

Како би се јавност, али и надлежне институције, стално подсећале на ризик од фемицида и његове последице, Влада Републике Србије је 2017. године 18. мај прогласила Даном сећања на жене жртве насиља након што је у периоду од 16. до 18. маја 2015. године у Србији убијено седам жена.

Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић, заменик за права националних мањина Јанош Орос, заменик за права детета Милан Дакић и саветница Марија Миладиновић јуче су у Панчеву посетили Дом за децу и омладину без родитељског старања ''Споменак'' и Национални савет ромске националне мањине.

Циљ посете дому за децу без родитељског старања био је стицање непосредног увида у положај  деце и омладине смештене у установама социјалне заштите, а са директором и социјалном радницом разговарано је о тренутним околностима и условима живота и рада у установи, њиховим свакодневним активностима, те о старосној структури корисника, нивоу задовољења њихових узрасно - развојних потреба и степену пружања подршке. Током разговора, посебно су указали на комплексне проблеме с којима се сусрећу у раду, те су разматране могућности у погледу пружања подршке за њихово успешно превазилажење, првенствено се руководећи најбољим интересима деце.

Проблем који је присутан током последњих година у установама социјалне заштите  за смештај деце и омладине, окупира и запослене у овом дому, а односи се на мешовиту структуру корисника, проузроковану све већим бројем деце која захтевају психијатријски третман или константан надзор и негу стручних радника, као и здравствених радника, услед извесних вишеструких поремећаја у развоју или функционисању.

Састанак са представницима Националног савета ромске националне мањине био је прилика за заједничко разматрање актуелних питања релевантних за поменуту националну заједницу и начина на које њени припадници и припаднице сматрају да би институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана могла да допринесе успешнијем остваривању, унапређењу и заштити њихових личних и колективних права.

Студенти Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић у Новом Саду, са одсека пословне психологије и правних наука у току ове недеље су на  стручној пракси у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.

Студентима је добродошлицу пожелео Милан Дакић, заменик покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке за права детета који је уједно одржао и предавање о надлежностима, организацији и раду Омбудсмана.

У реализацији целонедељне стручне праксе запослени у институцији одржаће студентима низ предавања о људским правима, а рад инститиције приближиће им се кроз примере из праксе.

Настављајући своје редовне активност посете домовима за старе, сараднице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, Јагода Вјештица и Александра Богојевић, су  5. маја 2023. године посетиле домове за старе у Врбасу и Суботици.

Корисницима домова за старе су представљени рад и надлежност институције, као и начин на који се могу обратити покрајинском омбудсману, где је посебна пажња поклоњена проблему насиља, како га препознати и коме пријавити насиље. 

Као и у  већини сличних домова, корисницима ове врсте услуге социјалне заштите је омогућено низ радних терапија, међу којима се истиче ткачки занат. Вредне руке жена, својим знањем, искуством и креативношћу стварају права уметничка дела која излажу на разним манифестацијама. Активно учешће у решавању свих питања који се односе на њихов живот корисници решавају у раду заједнице корисника, тела у којем поред представника управе дома и сами износе своје предлоге, недоумице, захтеве. Како цене услуга смештаја нису мењане од 2015. године, дом има финансијских проблема, које решавају на разне начине, како сами корисници не би доспели у неповољни положај. У оба дома постоји довољан број запослених и стручних радника.

Трагични догађаји који су нас потресли ових дана могу бити веома узнемирујући за велики број грађана и грађанки. Забринутост, осећај несигурности, беспомоћности, различити видови емоционалних реакција, промена у мисаоним процесима и телесним доживљајима,  природна су реакција на овакве ситуације. Иако су недавним кризним догађајима највише погођени они који су им директно били изложени, њихове породице и најближе окружење, интензитет и последице догађаја су такви да се одражавају и могу бити угрожавајући за целокупну заједницу.

Имајући у виду да се први велики трагични догађај десио у школи, деца и млади су сада у посебно осетљивом положају и неопходно је да у свим контекстима у којима се деца срећу са ауторитетима имају осећај безбедности, сигурности и поверења. Зато је важно разговарати са децом на начин прилагођен узрасту и зрелости сваког детета. Улога родитеља/старатеља у разговору са децом поводом трагичних догађаја је неспорна, али је неопходно да деца осећају и знају да и у образовно-васпитним установама имају одрасле особе са којима могу да разговарају и од којих могу да затраже подршку и помоћ ако им је потребна. Разговор одраслих са децом је неопходан како би деца била у стању и могућности да своја осећања, мисли, идеје и питања обраде и организују на начин који им помаже да боље разумеју себе, ситуацију и да се осећају безбедно и сигурно. Омбудсман наглашава да је у овом тренутку сарадња школе са родитељима од изузетне важности и подршка једних другима је неопходна како би сви заједно били у могућности да одговоре на потребе деце и предузимају активности и мере у најбољем интересу детета. Исто тако, неопходна је и подршка локалне заједнице, како родитељима, деци, тако и васпитно-образовним установама. Због тога је важно да будемо солидарни, да будемо упознати са начинима како да помогнемо себи и другима у превазилажењу кризне ситуације и да пружимо сву могућу помоћ и подршку коју имамо на располагању.

Омбудсман је упознат са тим да је Министарство просвете свим образовно-васпитним установама упутило смернице о томе како одговорити на тренутну кризну систуацију, те Приручник Психолошке и кризне интервенције у образовним и васпитним установама. С тим у вези, Омбудсман позива одговорне у овим установама да следећи дате смернице и у складу са својим ресурсима, капацитетима и могућностима организују стручне тимове или други вид подршке деци, родитељима и запосленима. Међусобна комуникација, а посебно информисање родитеља и деце о планираним активностима и мерама образовно-васпитних установа важни су за стварање осећаја поверења и сигурности код њих, а сарадња руководства и стручних тела образовно-васптиних установа и заједничко деловање са саветом родитеља и ученичким парламентом од изузетне су важности за планирање и предузимање адекватних, ефикасних и ефективних активности и мера у превазилажењу кризне ситуације.

Позивајући се на наведени приручник, Омбудсман указује пре свега на то да у овој ситуацији НЕ ПОМАЖЕ:

• избегавање разговора са децом о догађају
• прећуткивање важних и примерених информација
• понашање као да се ништа није догодило
• умањивање значаја осећања и доживљаја детета, потцењивање идеја, размишљања и питања деце
• поновно излагање деце трауматичном догађају (вестима, ТВ емисијама, новим информацијама о догађају, неадекватним садржајима на друштвеним мрежама и интернету у вези са догађајем и сличним ситуацијама, разговорима између одраслих о догађају у присуству деце)
• пожуривање опоравка
• потискивање својих осећања и реакција
• као и инсистирање на разговорима уколико детету/деци то не прија

Деци и младима ПОМАЖЕ осећај да могу отворено са одраслима да разговарају о својим осећањима, размишљањима, да постављају питања, да могу да се изразе на различите начине (кроз писање, цртеже, игру, креативне активности), да то што нацртају, напишу не морају да поделе.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман поздравља одговор стручне заједнице на потребе друштва у кризној ситуацији и њихово ангажовање на пружању бесплатне психо-социјалне подршке свим грађанима и грађанкама, а у овом случају, посебно деци, родитељима, запосленима у просвети. Како би информације о обезбеђеним видовима подршке доспеле до што већег броја особа којима је то потребно, Омбудмсан прослеђује важне контакте и ресурсе који могу бити од користи:

• Психолошко саветовалиште “ПРИЧАЈМО (К)ОД КУЋЕ”: имејл: pricajmokodkuce@gmail.com; чет на сајту: www.pricajmokodkuce.com; понедељком и петком 19-21 час;
• Центар „СРЦЕ“ – 0800-300-303; подршка путем чета на: www.centarsrce.orgсваки дан 17-23 час; имејл: vanja@centarsrce.org(сваки дан);
• Национална дечја линија - НАДЕЛ - позивом на број 116 111, заказивањем онлајн саветовања или писањем путем чета на сајту https://www.116111.rs/; саветодавни телефон за родитеље 0800 007 000;
• Svejeok.rs- заказивањем онлајн саветовања или писањем путем чета на сајту https://svejeok.rs/;
• Институт за ментално здравље - позивом на 063/868-1757 или 063/868-2217. Линије раде од 08-20 часова;
• Клиника за психијатрију УКЦС - позивом на број 066/830-0854 и заказивањем сеансе позивом на 011/366-2124 и 063/310-723;
• Министарство просвете - позивом на 0800 200 201 од 8-15:30 часова или имејлом на адресу: zastitaodnasilja@prosveta.gov.rs.
• Институт за ментално здравље: 063 8681 757 и 063 8682 217
• Саветодавни телефон за родитеље: 0800 007 000
• Центар за ментално здравље (Теразије 3): 011 361 2467
• Покрет Несаломиви: 0800 001 002

Савети и смернице о томе како разговарати са децом о трагичном догађају:

• Савети Тима стручњака Института за ментално здравље како разговарати о трагичном догађају са својом децом: https://imh.org.rs/news.php?id=256
• Смернице за родитеље Одељења Филозофског факулета у Београду: Како разговарати са децом о кризним ситуацијама: https://psychosocialinnovation.net/wp-content/uploads/2023/05/Smernice-za-roditelje.pdf
• Портал „Бебац“: https://www.bebac.com/vesti/kako-razgovarati-sa-decom-o-pucnjavi-u-skoli