Please select your page

фото

Већ 46 година заредом у свету се, сваког петог јуна, обележава Светски дан заштите животне средине. Иако спада у трећу генерацију људских права, право на здраву животну средину нераскидиво је повезано са фундаменталним правима из прве генерације људских права, пре свега са правом на живот.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да сваки појединац има право на здраву животну средину, али и обавезу да се о њој брине и унапређује је.

У жељи да подстакну промену свести, а преко ње и промену односа према животној средини, разне владине и невладине организације сваког петог јуна организују бројне активности, којима пропагирају одговорнији однос према животном окружењу.

Одговоран однос према животној средини је посебно важан за нас у Србији, јер се тиче, како нашег приступања Европској унији, тако и квалитетног и безбедног живота, у еколошки сигурном окружењу.

У потпуности свестан значаја здраве животне средине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на покрајинске органе, предузећа, невладине организације и појединце да, у границама својих могућности, доприносе њезином очувању. На то их, по дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, упућују њихови витални интереси.

Основна људска права нераскидиво су повезана са очувањем животне средине, и то не само када је здравље људи у питање, него када је реч и о безбедним условима рада, окупљања и научног стварања, итд.

На крају, човек је и део природе, па се према њој мора опходити с истом оном обзирношћу са којом се опходи према себи, а то, на жалост, често није случај.


саопстење-фотоУочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу на то да су деца у нашем друштву изложена насиљу у превеликој мери и да укаже на потребу за континуираном и системском приступу решавања проблема насиља према деци.

Више од 60 одсто укупног броја поступака које Покрајински заштитник грађана – омбудсман води у области заштите права детета у вези је с појавом насиља. Реч је о појави која је заступљена у свим контекстима почев од породице, школе, различитих институција и установа, све до шире заједнице и дигиталног простора. Пракса у поступању Покрајинског омбудсмана потврђује да се насиље према деци прелива из једног контекста у други и да нема адекватне заштите детета од насиља без интерсекторског повезивања и јачања међуинситиуционалне сарадње у одговору на насиље. Ставови, вредности и културни обрасци које карактерише толеранција према физичком кажњавању деце и насилним методама васпитања, предрасуде и стереотипи према деци из осетљивих група становништва, деци с инвалидитетом, припадницима ромске националности, другачије сексуалне оријентације, мигрантима, уткани су у све структуре друштва што повећава ризике од насиља према појединим групама деце и штети свој деци.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на алармантне податке који произлазе из истраживања о поступању институција у спречавању и заштити од насиља у породици, које спроводи континуирано десет година, а који указују на то да су деца као жртве породичног насиља невидљива за систем. Деца чине 15 одсто жртава породичног насиља по евиденцијама центара за социјални рад, девет одсто жртава према подацима судова по Породичном закону, шест одсто жртава према полицијским евиденцијама, пет одсто у евиденцијама тужилаштава и четири одсто према евиденцијама судова у кривичном поступку. Уједно, деца су и једина старосна група код које су оба пола подједнако изложена ризику од насиља у породици.

Законски оквир у области спречавања и заштите деце од насиља могуће је и потребно даље унапређивати, а пракса Покрајинског заштитника грађана показује да је примена постојећег оквира далеко од довољне и адекватне. Уз унапређивање поступања институција у примени конкретних мера и активности у заштити деце под ризиком и изложене насиљу, њихове међусобне сарадње и координације, потребно је повезивати и умрежавати различите политике и стратегије у различитим областима – социјална политика, здравље, образовање, запошљавање. Напослетку, важно је да као друштво успоставимо односе засноване на узајамним поштовању и равноправном људском достојанству између деце и одраслих.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава. Сходно томе, Покрајински заштитник грађана наставио је и ове године да обилази прихватне центре за избеглице и мигранте у АП Војводини, као и школе које похађају деца мигранти, како би стекао увид у остваривање њихових права, процеса њиховог укључивања у систем образовања и васпитања и остваривање психосоцијалне, здравствене и других видова подршке.


фото

Влада Србије је прошле године 18. мај прогласила за Дан сећања на убијене жене, жртве насиља.

Годину дана након тога, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да је у Србији од почетка године убијено 18 жена.

Ако имамо у виду да је прошле године у породично-партнерским односима страдало 29 жена, овогодишња бројка делује застрашујуће. Она говори да је живот жена постао веома јефтин. Његову вредност не обара само насиље партнера и виолентог члана породице, него и неефикасност државних органа да, правовременом реакцијом, спрече најгори исход.

Изгледа да се полако навикавамо на то да је насиље над женама саставни део опоре свакодневице и да је оно у животима жена, судећи према истраживањима, капиларно присутно. Оно, на тренутак, у случају спектакуларног убиства постане предмет јавне пажње, да би после неколико дана било потиснуто, а пажња јавности преусмерена на друга, мање узнемиравајућа збивања.

Број убијених жена шаље друштву поруку да није довољно само препознати насилника. Друштво и његове институције морају бити корак испред њега, јер од тог корака зависи судбина жена које трпе насиље. Заостајемо за људски живот, а то као појединци, друштво и заједница не смемо себи дозволити.

 


дуга

Сутра ће у Србији разним манифестацијама бити обележен 17. мај - Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра веома забрињавајућом чињеницу да је у Србији, 28. година након што је Светска здравствена организација хомосексуалност уклонила из Међународне класификације болести, хомофобија још увек доминантан однос према истополно оријентисаним особама.

Снажно привржен идеји да се људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да су сви грађани и грађанке ове земље равноправни и да је држава Србија дужна да штити њихова уставом загарантована права.

Ни једног тренутка не доводећи у питање важност медија, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на новинаре и уреднике медија да не подилазе сензационализму и предрасудама, када се баве питањем сексуалних мањина, него да поштују достојанство, права и приватност свих.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра посебно важним и следеће:

Манифестативни карактер обележавања 17. маја можда приличи етаблираним демократијама и друштвима са снажном и у навикама грађана укорењеном демократском политичком културом, те системом вредности који снажно фаворизује права појединца. У друштвима у којима је хомофобија присутна и у којима наилази на разумевање, ако већ не и на отворену подршку, од државних органа се очекује да енергично реагују на сваки испад.
Од правовремености, одлучности и ефикасности те реакције зависи и статус људских права у друштву. Морамо бити свесни чињенице да нису хомофоби ти који идеју људских права претварају у фразу. Људска права се претварају у мртво слово на папиру сваки пут када не реагујемо на увредљив говор, дискриминацију и насиље над, у овом случају, припадницима ЛГБТ популације.


фамилyдаy

Породица дели судбину друштва. Периоди криза, нарочито тако дуготрајних криза, као у случају наше земље, директно се одражавају на функционисање породице. Борба за оскудне ресурсе, какво је запослење, одражава се и на односе унутар породице, у којој онда, уместо односа заснованих на узајамном поштовању и равноправном достојанству, уместо сигурног уточишта и простора добробити (економске, социјалне, културне, личне…), породица постаје несигурно и небезбедно место у ком јачају ауторитарни обрасци у односима у чијој је основи неравноправна расподела моћи. Широко распрострањено насиље у породици и у друштву најбоље илуструје наведено. Подаци које Покрајински заштитник грађана већ 10 година прикупља од институција надлежних за поступање у случајевима породичног насиља, потврђују, из године у годину, да су жене и деца у 90 одсто случајева жртве. Настојања државе и институција да решавају проблем насиља у породици, приметна су, али далеко од тога да дају задовољавајуће резултате. На основу података институција, Покрајински омбудсман уочио је да сам почетак примене Закона о спречавању насиља у породици допринео видљивости и заштити жена жртава насиља у породици, а да су деца она која су невидљива и незаштићена. Истовремено, у поступцима Покрајинског омбудсмана у вези са заштитом деце од вршњачког насиља, најчешће буду утврђени пропусти у поступању надлежних органа, а неретко се дешава да родитељи, незадовољни и разочарани у институције, објаве случај у медијима, чиме сами доприносе даљем ризику детета од насиља и излажу га ретрауматизацији.

У друштвеним околностима у којима влада несигурност, а сам систем није кројен по мери породице, ова важна друштвена заједница изложена је и другим ризицима, почев од тешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе, а млади одрасли чланови одлажу заснивање своје породице. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, старачким домаћинствима, материјално и социјално угроженим породицама, мигрантским и избегличким породицама.

Данас је у нашем друштву посебна пажња посвећена демографском паду становништва, а држава је прошле године усвојила нов Закон о подршци породици са децом. Усклађивање рада и родитељства, односно породичног и професионалног живота, било је полазна основа за доношење овог закона, јер се без системске подршке родитељима не може очекивати повећање наталитета. Као најзначајнија новина закона истиче се увођење новог права на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити већем броју жена да по први пут остваре права на финансијску подршку у периоду по рођењу детета. Међутим, повремена и једнократна новчана средства нису довољне, потребне су корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, отварање већег броја предшколских установа и програма за рад с децом и подршку породици, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице, као и јачање капацитета институција за заштиту деце од неадекватног родитељског старања.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1993. године резолуцију којом је 15. мај прогласила Светским даном породице. Од тог дана, широм света овај датум се обележава с циљем да се укаже на значај и повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породицу и породичне вредности.


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак