Према подацима Светске здравствене организације, сваке године између  700.000 и 800.000  људи изврши самоубиство, а процењује се да су покушаји самоубиства и 20 пута чешћи од броја извршених суицида. Посебно забрињава податак да је самоубиство други узрок смртности младих између 15 и 29 година оба пола.

Самоубиство је сложена појава и бројни су узроци и чиниоци који могу довести до њега. Потешкоће у менталном здрављу значајно су повезане са стопом самоубистава, а ризик од ове појаве повећава се у периодима друштвених, породичних и индивидуалних криза. Због тога су политике и програми превенције, заштите и унапређења менталног здравља као и развијање социјалних услуга у заједници неопходни за изградњу и очување људског права на животни стандард који обезбеђује здравље и благостање.

Свако од нас је важан члан или чланица заједнице који може дати допринос у превенцији суицида на тај начин што ће се информисати о овој појави и ресурсима подршке онима којима је потребно, начинима како препознати ризике и како разговарати о појави самоубиства без стигме, већ стварањем наде.

Светски дан превенције самоубиства се обележава 10. септембра сваке године на иницијативу Међународне асоцијације за превенцију самоубиства уз подршку Светске здравствене организације, са циљем да се скрене пажња јавности на самоубиство као један од водећих узрока преране смрти који је могуће спречити. Овогодишња кампања Светске здравствене организације у превенцији суицида одвија се под слоганом „Стварање наде кроз активности у заједници“.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман својим активностима настоји да пружа допринос развоју свести о менталном здрављу као људском праву и указује на потребу унапређења и системског улагања у превенцију и заштиту менталног здравља. Ове године, Омбудсман је по трећи пут партнер у организацији Фестивала менталног здравља, а по први пут ће заштита менталног здравља бити  тема међународне научне конференције коју ова институција организује.

Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је у оквиру својих редовних активности током јула месеца 2023. године обишла установе социјалне заштите на територији Аутономне Покрајине Војводине. Посећени су Геронтолошки центри у Руми, Кањижи и Бачкој Паланци и Дом за старе и пензионере у Апатину. Приликом посете обављен је разговор са директорима и запосленим стручним радницима у установама, ради стицања увида у функционисање, рад и изазове у пружању услуга, подршке и заштите људских права старијих особа као посебно рањиве категорије становништва.

Будући да су током године обављене посете у још неким Геронтолошким центрима и домовима за старе, јасно је да је потреба за пружањем услуге домског смештаја, смештаја у прихватилиште и друге врсте смештаја за одрасле и старије особе велика и да тренутни капацитети установа чији је оснивач Покрајинска влада нису довољни. Обиђени домови и центри су попуњени у потпуности али потреба за смештајем посебно зависних категорија корисника је и даље велика. Поред тога структура корисника којима је смештај потребан у све већем броју су лица која поред хроничних обољења имају проблем са деменцијом и Алцхајмером. Оно што је похвално је да су све установе опремљене потребном медицинском опремом, да су простори у којима корисници бораве прилагођени стандардима потребним за пружање адекватне подршке у несметаном кретању и функционисању, да су кревети посебно они у стационарним деловима нови и у складу са најновијим стандардима, да су установе активне у конкурисању и спровођењу пројеката који су усмерени ка унапређењу положаја и квалитета боравка и рада корисника и корисница, да су запослени и поред великих напора које су имали током пандемије ковида и даље мотивисани за рад и да одржавају квалитет рада са корисницима на завидном нивоу.

Поводом бруталног убиства осамнаестогодишње девојке, Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост због начина извештавања медија о овом трагичном догађају, као и о свим другим догађајима у којима   долази до  повреде жртве.

Омбудсман позива медије да приликом извештавања о овом, али и о свим случајевима родно заснованог насиља и фемицида,  не користе непримерене, узнемиравајуће и друге садржаје које вређају достојанство жртава и њихових породица и задиру у њихову приватност, да воде рачуна о пијетету према жртвама, да не описују детаље злочина који немају значај за јавно информисање, уздржавају се од сензационализма  и следе препоруке које се односе на поштовање стандарда професионалног и етичког извештавања.

Омбудсман подсећа да трансродне особе спадају у једну од најмаргинализованих група у нашем друштву и да су често жртве дискриминације, насиља и веома штетних стереотипа.

Омбудсман апелује на медије да не пласирају садржаје којима се подстиче ширење родних стереотипа, мизогиније, сексизма, хомофобије и трансфобије. Будући да медији имају велики утицај на перцепцију и обликовање ставова, важна је њихова улога у промоцији и јачању друштвене свести о равноправности полова, превенцији и уклањању свих облика насиља и дискриминације, посебно према рањивим групама становништва.

Данас се обележава 11. јун – национални Дан родне равноправности.

Одлуку о установљавању 11. јуна као Дана родне равноправности усвојила је Влада Републике Србије 27. октобра 2021. године, јер је тог дана 1842. године одобрено школовање жена у Србији. Указом кнеза Михаила одобрено је Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић да могу да отворе школу за женску децу.                    

Родна равноправност је један од кључних предуслова за успостављање демократије, постизања социјалног мира и правде, економског развоја и унапређења друштвених односа. Начело родне равноправности и недискриминације представља и једно од темељних начела људских права.

Током протекле деценије у Републици Србији је доста тога урађено у циљу постизања родне равноправности и остварени су значајни помаци у овој области. И поред тога, још се много тога мора урадити како би се женама и мушкарцима омогућиле једнаке могућности, права и приступ свим ресурсима. У том смислу, неопходно је подизање свести опште јавности о родној равноправности како би се елиминисали укорењени ставови о родним улогама. Потребно је доследно спроводити постојеће законе из ове области, наставити са јачањем капацитета свих релевантних институција за разумевање концепта родне равноправности, и радити на унапређивању родно осетљивог медијског извештавања и промовисању културе толеранције и ненасиља.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман изражава забринутост због начина извештавања медија о тешким трагичним догађајима који су нас погодили ових дана, а у чијем су жаришту пре свега деца. Омбудсман још једном изричито апелује на медије да се уздржавају од сензационалистичког извештавања, интервјуисања свих који су непосредно сведочили догађају, а посебно деце, ширења непроверених информација  и  нестручних интерпретација и савета. Одговорност је свих да приликом планирања, доношења одлука и предузимања било каквих активности процењују и промишљају о њиховом утицају  посебно на децу.

Сензационалистичко и неетично извештавање о трагичним догађајима који су се десили доприносе ширењу и продубљивању осећаја страха, несигурности, небезбедности у јавности, као и ширењу предрасуда према особама са тешкоћама у менталном здрављу, а самим тим отварају врата и пут ка новим насилним инцидентима и догађајима. Самим тим, угрожени оваквим садржајима су и деца али и сви остали грађани и грађанке.

Омбудсман позива надлежна тела да хитно предузму све потребне мере које имају на располагању како би се што пре зауставило неетично понашање новинара и медијских гласила.

Омбудсман користи прилику и да апелује на родитеље да не излажу децу медијским садржајима и програмима у којима се понављају и износе нове информације о трагичним догађајима, будући да их могу узнемирити и изнова производити стресно и трауматско искуство код њих.  Исти апел се односи и на све грађане и грађанке - да ни себе саме не излажу превише оваквим стресним садржајима, који само могу појачати њихова осећања страха и нелагодности. Подсећамо да се на нашем сајту налазе већ информације о службама, установама, организацијама које пружају психолошку подршку у кризним ситуацијама и охрабрујемо грађане и грађанке да такав вид подршке користе, посебно у овој ситуацији.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман посебно је забринут због тога што се и ова кризна ситуација и трагични догађај користе да се у јавном простору шире нетачне и нестручне интерпретације и предрасуде о правима детета. Права детета не значе слободу деце да чине шта хоће, напротив, приступ права детета је оно што омогућава и обезбеђује заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривањима у свим контекстима. Генерације данашњих родитеља, просветних радника и радница, одраслих генерално, одрастале су, као и генерације пре њих, у атмосфери у којој се неговала послушност и беспоговорно повиновање ауторитетима. У таквим околностима тешко се развија самосвест код деце, осећај самопоштовања, вредности себе и тога да глас детета нешто значи и вреди – свега оног што чува и штити људско достојанство и интегритет. Право детета да се његов или њен глас чује, није право детета да говори и ради без одговорности према саговорницима, није ни право детета да му се испуњавају све жеље и да се његово мишљење прихвата безусловно. Право детета да се његов глас чује значи поштовање и уважавање детета, значи омогућити детету осећај да је виђено и да га чују, а дете које се тако осећа је дете које развија самопоштовање, личну и друштвену одговорност и поштовање према другима. Данас сви учимо да успостављамо нове и другачије обрасце комуникације са децом и да са њима градимо односе засноване на узајамном поштовању. Због свега тога, концепт дечијих права је изузетно важан и потребан.

Трагични догађаји који су се десили претходних дана позив су сваком од нас да преиспита вредности и поступке које као друштво градимо и негујемо, удео одговорности сваког од нас у стварању атмосфере и амбијента који погодује развоју и ширењу насиља и понајвише на потребу да заштиту детета од насиља, злостављања и занемаривања поставимо као приоритет деловања институција система и друштва у целини.

Смернице новинарима о етичком извештвању о деци и о менталном здрављу:

• Етичке смернице за новинаре - УНИЦЕФ: https://www.unicef.org/serbia/eticka-uputstva-za-novinare
• Приручник за новинаре и новинарке: како извештавати о менталном здрављу – Mentalhub: https://www.mentalhub.org/publikacije/
• Кодекс новинара Србије: https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/