Please select your page

Дан старијих особаМеђународни дан старијих особа – 1. октобар - Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 14. децембра 1990. године како би утицала на државе да осигурају задовољење  потреба старијих чланова и омогуће им лакше учествовање у друштву у складу са њиховим способностима.

Имајући у виду да је према последњем попису становништва Републике Србије од 2011. године број становника у старосној групи од 65 година до 85 година и више било укупно 1.250.316 људи, што чини 17,39% становништва од укупног броја људи који живе у Србији, јасно је да је реч о популацији која није малобројна. Узимајући у обзир да је сада 2021. година и да наша земља бележи  низак природни прираштај, може се рећи да је свака пета особа у Србији старија од 65 година.

Пандемија  Ковида-19, која је 2020. године оставила несразмеран и озбиљан утицај на старије особе посебно на њихово здравље али и на њихова права и одлучивање других о добробити старијих особа, јасно је истакла да старији људи морају бити приоритет друштва  у напорима да се промени начин и политика бављења старењем и старијим особама у нашем друштву.

Препознајући последице старења становништва, које дубоко сежу у све области друштва Уједињене нације су прогласиле Декаду здравог старења од 2021. – 2030. године. Здраво старење не обухваћа само право старијих на здравље, већ обухвата низ права старијих особа која су инкорпорирана у старење као процес промене у различитим функцијама и видовима (биолошко, психолошко и социјално старење).

Покрајински заштитник грађана – омбудсман посебну пажњу посвећује старијим особама и препознаје потребе ове посебно рањиве категорије становништва у области заштите и унапређења њихових људских права. У том правцу ове године Покрајински заштитник грађана – омбудсман организује округли сто „Право на старост – насиље над старима“, сматрајући да се о теми насиља над старима недовољно говори и не предузимају одговарајуће мере у циљу побољшања њиховог положаја.

Према подацима до којих је у својим истраживањима дошао Покрајински заштитник грађана – омбудсман крива насиља над старијим особама од 2018. па до данас се знатно повећала. Једна од добијених анализа указује да је најприсутније психичко насиље над старијим особама док је према анализи праћења извештавања електронских медија утврђено да су медији највише извештавали о физичком насиљу. Жртве насиља су жене  и то у много већем проценту него што су то мушкарци старије животне доби.

Када говоримо о извршиоцима насиља над старијим особама утврђено је да је најчешће извршилац особа мушког пола просечне старосне доби од 40 – 50 година. Надаље, може се закључити да се насиље над старијим особама најчешће дешава у породичном окружењу и то од сродника (најчешће деца или брачни партер).

Сматрамо да је сарадња и добра координисаност свих институција веома важна  јер се на тај начин на насиље над старијим особама може адекватно, правовремено и стручно реаговати. Циљ округлог стола је подизање свести институција о постојању насиља над старијим особама, оснаживање међусобне сарадње и координације институција у решавању и препознавању ситуација насиља над старијим особама. Такође је важно да се из искуства институција које поступају у случајевима насиља, препознају субјекти и лица који су прва карика у откривању и пријављивању насиља над старијим особама. У том смислу потребно је да се створе и развију механизми и протоколи који би подигли капацитете старијих особа како би препознали и пријавили насиље које се врши над њима.

Учешће на округлом столу пријавили су стручњаци из области права старијих особа, представници Министарства унутрашњих послова, Полицијских управа са територије АПВ, представници Центара за социјални рад, Вишег јавног тужилаштава у Новом Саду, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Црвеног крста – представници локалних огранака са територије АПВ, Домова за старе и пензионере.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у наредном периоду планира активности које су усмерене на подизању капацитета старијих особа у препознавању и пријављивању насиља.

 Са округлог стола „Право на старост – насиље над старима“ :

Онлајн састанак

Онлајн састанак


Месец борбе против рака дојкеОктобар месец обележава се широм света као Међународни месец борбе против рака дојке. Циљ обележавања је скретање пажње на распрострањеност рака дојке и подизање свести о значају здравих облика понашања у превенцији рака дојке, као и значају раног откривања и могућности правовременог започињања лечења оболелих особа.

Иако је пажња јавности током протекле године била усмерена на превенцију и лечење вируса ковид-19, не треба заборавити да је рак дојке најчешће дијагностикован малигни тумор у популацији жена, који чини 24,2% свих новооткривених случајева рака и 15% свих смртних случајева од рака код жена.

У Републици Србији сваке године региструје се око 4000 новооткривених случајева ове болести, док годишње умре 1600 жена. Према броју оболелих жена Србија је слична другим земљама у окружењу, док је према броју умрлих жена Србија међу водећим земљама у Европи. Код жена у Републици Србији, рак дојке се најчешће открива у одмаклој фази, иако је излечив у 90 одсто случајева уколико се открије на време.

2012. године у нашој земљи је започет програм организованог скрининга рака дојке, који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Скрининг се спроводи организовањем мамографских прегледа код здравих жена старости од 50. до 69. године. Осим тога, свим женама саветује се да почевши од 30. године живота редовно (једном месечно) спроводе самопреглед дојки. Откривање рака дојке у раној фази, осим високе шансе за излечење, омогућава и примену поштедних хируршких интервенција, бржи опоравак, смањење инвалидности, бољи квалитет живота.

Покрајински заштитник грађана омбудсман позива  све жене да се одазову на бесплатан скрининг програм које спроводе надлежне здравствене установе, јер рана детекција ове опаке болести даје бољу прогнозу у циљу очувања  живота и здравља.

Жене у нашој средини не користе могућности превентивних прегледа нити се у већем броју одазивају на скрининг програме. Поред здравствених установа, гинеколога и лекара опште праксе који су дужни да информишу пацијенткиње да су прегледи за рано откривање рака дојке потребни и доступни, неопходно је да органи власти појачају едукативне и превентивне активности у циљу подизања свести о раку дојке и важности редовних прегледа.

 И за време пандемије, важно је, не само заштитити се  од вируса ковид-19,  већ и наставити са очувањем свога здравља, што подразумева између осталог и подвргавање скрининг тестовима у циљу раног откривања поремећаја здравља.


Светски дан заштите животне срединеУ Стокхолму је 5. јуна 1972. године у организацији Уједињених нација, под називом „Човек и биосфера“, одржана прва светска конференција у вези са заштитом животне средине. На предлог учесника конференције, Скупштина УН је 5. јун прогласила за светски дан заштите животне средине, како би скренула  пажњу на последице загађења животне средине, промовисала важност заједничког деловања, ширења идеје одрживог развоја, штедње енергије, коришћења обновљивих природних  ресурса, као и смањења  количине отпада.

Према речима Одре Азула, директора УНЕСКА, последњи догађаји у свету указују на потребу да „закључимо нови спроразум са животном средином“, променимо обрасце понашања и на иновативан се начин односимо према животној средини. На нужност те промене на посебно драматичан начин је упозорила и пандемија Ковид 19. Пандемија је  обелоданила тесну повезаност човечанства и биодиверзитета и показала да човечанство не може избећи последице угрожавања биодиверзитета.

Уставом утврђена посебна одговорност аутономне покрајине за заштиту животне средине која пре свега подразумева дужност чувања и побољшавања животне средине, сагласно зајемченим правом сваког на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању оличена је и у обавези испуњења циљева утврђених Декларацијом о заштити животне средине у АП Војводини. Сагласно надлежностима заштите и унапређења људских права које се односе на праћење примене међународних стандарда, спровођења истраживања, информисања грађана, те организовања кампања у области образовања о људским правима, Покрајински омбудсман од постављених задатака у овом документу нарочито истиче те активно учествује у предузимању мера да се у процесу образовања младих стичу знања и подиже свест о значају заштите, унапређивања животне средине и одрживог развоја, као и о изворима, узроцима и последицама њеног загађивања, у подстицању рада институција јавне управе, као и рада научноистраживачких и образовних институција, те у напорима у развијању сарадње са организацијама цивилног друштва у области заштите животне средине.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да се транзиција од животне средине ка здравој животној средини не може остварити ако у њу активно нису укључени грађани и њихове асоцијације, јер њима не може бити свеједно у каквој средини остварују своја фундаментална људска права.

Такође, приступање Европској унији захтева од Србије да модернизује своју „еко-политику“, да иновира постојеће и донесе нове прописе, као и да уложи значајна материјална средства у област заштите животне средине.

Омбудсман поздравља све позитивне кораке учињене на том пољу и подсећа грађане и доносиоце одлука да је право на здраву животну средину тесно повезано са фундаменталним људским правом – правом на живот. Устав Србије свакоме гарантује право на здраву животну средину, али и од свакога захтева да се према животној средини одговорно односи – да је чува, штити и унапређује.


Дан културне разноликостиКултурна разноврсност је део људских права и слобода

Главна скупштина УНЕСКА усвојила је 21 маја 2001. године Општу декларацију о културној разноликости, чији је циљ помоћи државама да у сопственим срединама унапреде поштовање и промовисање културне разноликости, а 2002. године овај дан је проглашен за Светски дан културне разноликости за дијалог и развој.

Том историјском декларацијом, државе света су културну разноликост признале као заједничку баштину човечанства. Сврха јој је продубљивање разумевања и промовисање свести о важном односу културе и развоја, као и важности дијалога између култура. Све културе и цивилизације доприносе богатству човечанства. Културна разноликост је снага развоја темељеног на толеранцији, међусобном поштовању, разумевању и прихватању. Култура је начин на који живимо, наш општи став вредности, традиције, уметности и веровања. У нашем све разноврснијем свету, заштита културне разноврсности представља етички императив, нераздвојив од поштовања људског достојанства, људских права и основних слобода.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је институција задужена за заштиту људских права грађана и као таква сматра да би на овај дан сви требало да се запитају шта је то разноликост, колико нам је битна и где нас њени путеви воде.

Србија је држава многих народа и религија, Срба и осталих, који су заједно кројили историју државе, тиме и њену садашњост и будућност. Држављани Србије могу бити поносни на своју хетерогеност и по броју националних мањина, које нас културолошки истичу наспрам других, и где припадници националних мањина имају иста права као и остали - и у националном и у верском погледу. Покрајински омбудсман истиче да нас залагање за очување културне разноликости и дијалог чини снажним и сложним, доприносећи тиме разноликости и развоју целокупне Републике Србије. Позитивним односом према културној разноликости смо пример добре праксе како се заиста штите и унапређују људска права у једном друштву.


Дан сећања на жене жртве насиљаРеагујмо благовремено - не дозволимо леталне исходе

Влада Републике Србије прогласила је 2017. године 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године чак седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.

Према подацима Министарства правде, жене су жртве у више од 90 одсто случајева насиља у породици. Фемицид представља најекстремнији вид насиља према женама. То је „родно засновано убиство“, односно  убиство жене од стране мушкарца зато што је жена. Извршење дела је мотивисано мржњом, презиром, нетрпељивошћу према женама и жељом за доминацијом и контролом мушкарца над женом, а најраспрострањенији облик је фемицид у партнерској вези. Фемицид је најчешће резултат дуготрајног трпљења насиља, а штетни родни стереотипи о улогама жена и мушкараца у нашем друштву представљају основни узрок фемицида  и других облика насиља према женама, што потврђује и Истанбулска конвенција.

У претходних десет година, у Републици Србији је убијено преко 300 жена од стране партнера и чланова породице, а број фемицида на годишњем нивоу се не смањује. Овај податак недвосмислено указује да постоји потреба за продубљеним и перманентним друштвеним и институционалним одговором на насиље према женама. Упркос позитивним помацима у овој области, на насиље се и даље неретко гледа као на приватну ствар појединца, а многи облици испољавања насиља према женама, укључујући и оне фаталне, могли би бити спречени уз благовремену пријаву насиља, као и адекватан одговор институција на сваки облик насиља.

Адекватна процена ризика од ескалације насиља и смртне последице и интензивнија међусекторска и међуинституционална сарадња кључни су за превенцију фемицида и давање ефикасне заштите и подршке, што је могуће само континуирану реализацију едукативних програма за професионалце и пружаоце услуга. У циљу изградње ненасилног, праведног и толерантног друштва потребно је укључити у образовни систем едукацију о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу. Важно је и подстицати етичко и одговорно медијско извештавање о насиљу према женама у циљу подизања нивоа свести грађана  о недопустивости сваког облика насиља и развијању нулте толеранције на родно засновано насиље.

Као и претходних година, Покрајински омбудсман је током 2020. године на основу сазнања из медијских написа о случајевима убистава у породично-партнерским односима која су се догодила на територији АП Војводине покретао поступке по сопственој иницијативи обраћањем надлежним центрима за социјални рад. Од десет убистава, у осам случајева жртве су биле жене. Ни у једном случају нису евидентиране раније пријаве за насиље у породици. У пет случајева жртве су усмрћене хицима из ватреног оружја, у два случаја жртва је усмрћена убодима ножем, док је у једном случају убиство извршено експлозивном направом. У три случаја радило се о убиству унутар брачне заједнице, у три случаја жене су усмртили ванбрачни односно емотивни партнери, у једном случају учинилац је био бивши супружник, док је у једном случају жртву усмртио син. Када је старосна структура жртава у питању, најмлађа убијена жена имала је 28 година, а најстарија 85 година – просечна старост жртве била је око 50 година.

Имајући у виду нове изазове које је наметнула пандемија вируса ковид 19 и мере усмерене на сузбијање вируса, неопходно је да надлежне институције не запоставе спречавање и превенцију насиља у породици, већ да наставе са својим активностима и да доследно и благовремено реагују на сваку пријаву, како не би дошло да његовог најбруталнијег облика – фемицида.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак