Please select your page

Сагледани са аспекта глобализације, језици као друштвени феномен у 21. веку имају посебну културолошко-политичку и друштвену димензију. Данас се у свету говори око 6.000 језика, а прогнозе стручњака су да ће до краја овог века више од половине њих одумрети. У светлу савремених језичких кретања, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник, који се од 1952. године у Бангладешу обележавао у знак сећања на борбу студената у тадашњем Иточном Пакистану за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.

Овогодишњи Међународни дан матерњег језика обележава се под слоганом „Квалитетно образовање, језици наставе и резултати образовања”. Имајући у виду значај матерњег језика у образовању, као и чињеницу да је припадницама и припадницима националних мањина у Републици Србији омогућено да на свим нивоима образовања и васпитања наставу похађају на свом матерњем језику, Покрајински заштитник грађана - омбудсман скреће пажњу на то да, са друге стране, изучавање српског језика као нематерњег у нашој земљи још увек није адекватно решено. Овакво стање, заједно са чињеницом да се у АП Војводини, односно Републици Србији изузетно ретко воде управни, а још ређе или готово никада судски поступци на језицима у службеној употреби, посебно је погубно у срединама у којима припадници националних мањина живе у већем броју. Под таквим околностима, матерњи језици се, уместо да подстичу и унапређују језичку и културну разноликост и вишејезичност, што је основна порука и намера резолуције Генералне скупштине УН којом је 21. фебруар успостављен као међународни празник, претварају у своју супротност - средство отуђења и подвајања међу културама и народима.


Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману обратио се већи број грађана тврдећи да им страначки активисти долазећи на њихову кућну адресу нарушавају приватност, захтевајући да се изјасне о томе да ли ће изаћи на изборе и за кога ће гласати, као и да се у случају негативног одговора на ова питања, њихово име, презиме и адреса становања записују. Такође, скренута је пажња и на то да у оваквим активностима учествују и запослени у локалним органима управе. 

Уколико је тачна, веома је забрињавајућа информација да се запослени у јединицама локалне самоуправе током радног времена баве прикупљањем података о страначким опредељењима грађана. Таквим ангажманом они не доприносе остварењу концепта добре управе, слабе поверење у институције, отежавају остваривање људских права и успостављање владавине права.  

У погледу притужби грађана да се анкетирањем нарушава њихова приватност, Покрајински заштитник грађана - омбудсман истиче да је сарадња са страначким анкетарима ствар добре воље сваког појединца. Грађани нису дужни да сарађују у спровођењу анкете и да откривају своја страначка опредељења, нити су дужни да се легитимишу и страначким активистима дају личне податке.

Узнемиреност грађана изазива и то што се у случају негативног одговора на питање да ли ће гласати за странку партијског активисте записују лични подаци грађана, као и „обавештеност“ активисте, његово познавање броја гласача у домаћинству и слично. Због сумње да су наведени подаци прибављени на нелегалан и нелегитиман начин, о таквим појавама грађани треба да обавесте Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Страх грађана да би због својих изборних, односно политичких опредељења могли трпети негативне последице и бити изложени разним санкцијама, не треба игнорисати. Покрајински заштитник грађана – омбудсман од политичких актера очекује да се уздрже од сваке злоупотребе података, као и сваког понашања које би се могло разумети као притисак на бираче. Ако предстојећи избори треба да буду слободни и фер, ако изабрани представници треба да уживају поверење бирача, а политички систем легитимност, онда се неприхватљивом и недозвољеном политичком понашању мора на децидиран начин стати на крај. У супротном, одговорност за заоштравање политичких подела у друштву сносиће вођства политичких странака.


Упркос вишегодишњим активностима надлежних институција, друштвено одговорним акцијама појединих провајдера услуга мобилне телефоније и интернета, као и залагању организација цивилног друштва које се баве заштитом права детета и едукацијом о безбедном коришћењу информационо-комуникационих технологија (ИКТ), у Републици Србији и даље не постоји ниједан правни акт, нити стратешки документ на државном нивоу који препознаје или дефинише експлоатацију деце путем ИКТ као посебан, све учесталији вид злостављања, злоупотребе и насиља над децом. Чак ни Стратегија развоја информатичког друштва у Републици Србији до 2020. године децу не помиње, нити их издваја као посебно рањиву групу подложну експлоатацију путем ИКТ.

Министарство унутрашњих послова на конференцији посвећеној овој теми која је одржана прошлог новембра у Београду изнело је податак да је током 2015. године полиција ухапсила 35 особа због кривичног дела искоришћавања малолетних лица за порнографију и то оценило као значајно повећање у односу на претходни период. Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, међутим, још 2013. године је указало на то да криминолошки приступ усмерен ка кажњавању починилаца, а и то тек уколико дело уопште буде откривено, пријављено и благовремено процесуирано, открива тек врх леденог брега. Ситуацију додатно усложњава и чињеница да провајдери услуга интернета децу апсолутно не препознају чак ни као посебну групу својих корисника, те је и њихова свест и потреба да се она заштите на незадовољавајућем нивоу. Истраживање такође показује да значајан број одраслих нема навику да децу упућује на активности и онлајн сарджаје путем којих се могу информисати о безбедном коришћењу ИКТ јер ни сами не знају за њих. Уз то, родитељи најчешће не умеју да препознају и да се суоче са тим да је њихово дете жртва експлоатације путем интернета, нити знају коме да се обрате за помоћ. 

Непостојање правних аката и стратешких докумената који би децу препознали  као посебну рањиву групу у контексту експлоатације путем ИКТ онемогућава систематско праћење њене заступљености и утицаја, као и превентивно деловање целокупног друштва на ову дугорочно погубну појаву која све више узима маха. Организовано информисање и едукација деце, а посредно и одраслих, о правилном коришћењу ИКТ и начинима заштите од злоупотребе тако остаје изван школског система или је, у најбољем случају, сведена на факултативну активност, док жртве ове врсте злоупотребе и насиља остају без адекватне подршке и заштите. Забрињава и то да је информатика на основношколском образовном нивоу само изборни, а не обавезни предмет.

Обележавањем Дана безбедног интернета сваке године промовише се безбедније и одговорније коришћење онлајн технологија и мобилних телефона, посебно међу децом и младима. Ове године, 9. фебруар ће широм света бити обележен под слоганом „Каква је твоја улога?”. Јавности се тиме жели поручити да сваки појединац и појединка још од најранијег узраста може да допринесе безбедном и одговорном коришћењу савремених ИКТ.

Више о безбедном коришћењу интернета можете сазнати на: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org


Поводом саопштења ЈКП „Водовод и канализација“ да је и ове године славским обредом и освећењем богојављенске водице обележена слава предузећа, Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра својом обавезом да поново реагује и упозори на непримерено понашање управе овог јавног предузећа.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа управу ЈКП „Водовод и канализација“, јавност и надлежне градске органе да је Република Србија Уставом дефинисана као световна држава у којој су држава и цркве одвојене;

да је улога ЈКП „Водовод и канализација“ да између осталог, све грађане, без обзира на њихову националност, језик, вероисповест или неко друго лично својство, снабдева, и квалитетном пијаћом  водом;

да је непримерено да  јавна предузећа, као вршиоци јавних овлашћења, имају и обележавају славе.

Уставно начело о одвојености државе и цркве не спречава вернике да исповедају веру, обележавају верске празнике, укључујући и славе. Поштујући поменуто начело, улога државе је да свакоме омогући да следи и исповеда веру по свом  избору, а не да се преко јавних предузећа ставља на страну појединих вера и традиција и на тај начин доводи у питање уставом гарантовану једнакост грађана.  


Предлог Срђана Вербића, министра просвете, науке и технолошког развоја, да се ученици у основним и средњим школама растерете обимног градива заслужује, по мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, озбиљну пажњу и стручне и лаичке јавности.

Звучи невероватно признање министра Вербића да за петнаест година, колико се у школама у Србији изводи верска и настава грађанског васпитања, ниједном није урађена озбиљна анализа ефеката наставе ових предмета.

У више наврата до сада, Покрајински заштитник грађана – омбудсман скретао је пажњу јавности на појаве подвајања ученика по основу националне припадности. Извођење верске наставе у оквиру државног школског система додатно подстиче подвајање и по основу вероисповести. Покрајински омбудсман још једном жели да нагласи да је улога државно организованог образовања да доприноси међусобном упознавању и зближавању, а не стварање услова за подвајање ученика на верској, етничкој, културној, идеолошкој или било којој другој основи.

Подржавајући предлог министра Вербића да се о верској настави и грађанском васпитању поведе широка и отворена јавна расправа, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра веома важним да подсети будуће учеснике у расправи да су у Србији према Уставу, цркве и верске заједнице одвојене од државе. У секуларној држави није спорно право на верску наставу, него извођење те наставе у државним школама. 


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак