Девојчице широм света и даље се суочавају са изазовима у приступу образовању, заштити њиховог физичког и менталног здравља, посебно заштити која је потребна за живот без насиља. Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро једна од четири девојчице узраста од 15 до 19 година не ради и не школује се, у поређењу са једним од десет дечака истог узраста. У временима мира и сукоба, девојчице адолесцентског узраста суочавају се са највећим ризиком од родно заснованог насиља и дечјих бракова, са којима су повезане ране и честе трудноће које осим последица по здравље носе и економске и социјалне последице - велики број девојчица прекида школовање након порођаја чиме им је ускраћено право на образовање. Истраживање Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о малолетничким трудноћама и порођајима на територији АП Војводине показало је да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих недовољно заступљена, да је потребно развијати едукативне и саветодавне активности у раду са децом, као и локалне услуге у овој области.
Како би се усмерила пажња на специфичне изазове са којима се девојчице широм света суочавају, Уједињене нације су 2011. године усвојиле 11. октобар као Међународни дан девојчица. На овај дан промовише се оснаживање девојчица и напори да се, у партнерству са њима, задовоље њихове потребе и остваре њихова права. Тема овогодишњег Међународног дана девојчица је „Наше време је сада – наша права, наша будућност“.
Препознавање потенцијала девојчица и промовисање родне равноправности су од кључног значаја за изгадњу истински инклузивног друштва једнаких могућности за све, у чему одлучујућу улогу има образовање, заговарање родне равноправности и искорењивање родних стереотипа.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је данас, на Међународни дан девојчица, присуствовао презентацији Малих научних радова и свечаном уручењу награда ученицама основних школа у организацији Удружења научница Србије „Срна“ и Покрајинског секретаријата за привреду и туризам . Конкурс за израду Малог научног рада расписан је за ученице основних школа с циљем популаризације науке међу децом.
Поводом Дечје недеље која је у току и која се ове године обележава под слоганом „Шта детету треба да расте до неба?“, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на то да су љубав, стабилан и брижан однос са родитељима/старатељима неопходни састојци здравог развоја сваког детета. Родитељ који адекватно одговара на дететове потребе, обезбеђује подстицајно окружење, штити дете од већег, те хроничног дуготрајног стреса, обезбеђује предуслове за здрав развој детета и његово благостање током целог живота. Ипак, друштвено-економске прилике у којима породице живе и бројни изазови са којима се родитељи и старатељи суочавају у данашње време, отежавају и онемогућавају многе родитеље да пруже потребан подстицај и негу детету. Да би свако дете љубав оних који се о њему старају доживљавало тако да осећа да је виђено, уважено, да га чују, да се осећа сигурно и да верује одраслима, потребна је најшира друштвена подршка родитељима и породицама, потребан је систем који сваком детету и свакој породици омогућава правилан развој и здравље.
Конвенција Уједињених нација о правима детета управо највећу одговорност за заштиту, развој и добробит детета, као и за подршку родитељима и старатељима у испуњавању њиховог права да се примарно старају о својој деци, поклања државама потписницама, њиховим институцијама и механизмима. Последњих година све је више научних доказа да су улагања у рани развој и ране интервенције инвестиција у људски капитал који пружа далеко боље и дуготрајније позитивне ефекте на индивидуални и друштвени развој потенцијала и целокупно здравље, него било које интервенције и облици подршке који се нуде касније у животу.
Данас поуздано знамо и то да су неке праксе васпитавања и одгајања деце које генерацијама опстају у многим друштвима, штетне и неефикасне. Последице телесног и психолошког кажњавања детета некада нису одмах уочљиве, али сваки пут када се примени оваква казна, она нарушава телесни и психички интегритет и достојанство детета и дугорочно се одражава на развој самосвести и осећај самопоштовања детета, као и на његово ментално и физичко здравље. Истовремено, деци је потребно да у одраслима виде ауторитет и да верују у њихово вођство и због тога ауторитет не сме да се гради на страху и неповерењу, већ на узајамном поштовању, разумевању, стрпљењу, кроз постављање и поштовање личних граница и преузимање личне одговорности одраслих за квалитет односа који успостављају и негују са децом.
Погрешно је уверење у јавности да све више права, а мало обавеза квари децу. Конвенција о правима детета не каже да је деци све дозвољено и да детету треба испуњавати сваку жељу, већ управо одговора на питање шта је потребно детету да би расло до неба. На нама одраслима је да заједно са децом учимо, промишљамо и унапређујемо вештине како и на који начин да им пружимо потребно и да преузмемо одговорност и одлучно се успротивимо вредностима и праксама које штете деци.
Дечја недеља је национална манифестација која повезује све важне актере заштите права детета и реализује се сваке године, прве недеље октобра, у циљу побољшања положаја детета у Србији. У току је и Национална кампања за промоцију ненасилног васпитавања деце коју је подржао УНИЦЕФ у Србији, а која носи назив „Буди рука која воли и реч која соколи“ и у оквиру које су израђени материјали доступни родитељима, старатељима и свима онима који раде са децом и за децу.
Старије особе широм света обележавају 01. октобар као свој дан, будући да је исти, сада већ далеке 1990. године од стране Генералне скупштине Уједињених нација утврђен као Међународни дан старијих особа.
Сведоци смо да је од 2020. године положај старијих особа услед забране кретања, а потом и разних других мера превенције које се препоручују у борби против корона вируса, знатно отежан. Потребни су напори целокупног друштва како популација старих не би била искључена из активног социјално-друштвеног живота, а посебно да не би била изложена насиљу.
Истичемо да је Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у сарадњи са органима и институцијама који се баве проблемом насиља, своје активности у 2022. години фокусирао управо на насиље над старијим особама. У том циљу, реализовано је више посета Геронтолошким центрима на територији АП Војводине када су уједно и одржана предавања на тему насиља над старијим особама. У плану је да се у наредном периоду настави са посетама Геронтолошким центрима.
Старије особе су рањива категорија лица којој је потребна подршка, не само здравствена и материјална, већ и она која је, можда, најбитнија, али је потцењена - људска пажња. Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све актере, како грађане, тако и стручне установе и друштвене институције да, у границама својих могућности и компетенција, учине све како би се живот старијих особа побољшао и унапредио, њихово достојанство поштовало, а њихова људска права ефикасно заштитила.
Понекад је за то довољна само обична људска реч.
Одржив развој није могућ без интергенерацијске сарадње и солидарности
Према подацима Уједињених нација половина људи на нашој планети има 30 или мање година, а очекује се да ће до краја 2030. удео младих у популацији достићи 57 одсто. Истовремено, само 2,6 одсто парламентараца на глобалном нивоу млађе је од 30 година, а међу њима жене чине мање од једног процента.
Партиципација је стандард без којег не можемо говорити о људским правима и стога је важно подстицати младе да активно учествују у друштвеном животу и заједно са њима радити на развоју и унапређењу друштва у целини.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман настоји да у свом раду и активностима оствари интерактивну сарадњу са децом и младима уверен да једино на тај начин можемо креирати смислена и одржива решења и акције. Сходно томе, Покрајински омбудсман ове године закључио је и споразум о сарадњи са Градским ученичким парламентом Града Новог Сада, чији су представници и представнице активно учествовали на Конференцији „Одговорност у заштити права детета“ коју је Омбудсман организовао у јуну, а крајем августа биће одржана пета школа људских права Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана која сваке године окупи око двадесет студената и студенткиња заинтересованих да сазнају више о људским правима и допринесу сагледавању проблема и ефикаснијој заштити људских права. Такође, Омбудсман ће у наредном периоду иницирати активности и сарадњу са другим облицима ученичког организовања на територији АП Војводине.
Циљ Међународног дана младих 2022. је да се појача порука да је потребна акција међу свим генерацијама како би се постигли циљеви одрживог развоја и како би се подигла свест о одређеним препрекама међугенерацијској солидарности.
Међународни дан младих прогласила је Генерална скупштина УН 1999. године и обележава се 12. августа.
Идући у сусрет 26. јуну који се обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе дрога и илегалне трговине или Светски дан дрога, а који је Резолуцијом 42/112 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација који се ове године обележава под слоганом „Суочавање са изазовима дрога у здравственим и хуманитарним кризама“, је израз одлучности да се ојача акција и сарадња у подизању свести о главном проблему који недозвољене супстанце представљају у друштву.
