Please select your page

Međunarodni dan mladihPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman intenzivno sarađuje s omladinskim i studenskim organizacijama, kao i organizacijama za mlade nastojeći da im približi svoj rad, a da se istovremeno upozna s problemima i temama koje zaokupljaju mlade danas. Dosadašnja saradnja i kontakti s mladima govore da se mladi najviše sreću s problemima u vezi sa zapošljavanjem, kvalitetom obrazovanja, mogućnostima za razvoj kompetencija i inovativnosti, te nedostatkom mogućnosti za aktivnije učešće mladih u društvu i donošenju odluka.

Tokom 2019. godine Pokrajinski ombudsman nastavio je s promocijom rada mladih, razvijanjem dijaloga i jačanjem međusobne saradnje, a sve u cilju prepoznavanja potreba i zastupanja interesa mladih u svim oblastima od značaja za unapređenje njihovog položaja. Tako je u maju u saradnji s organizacijom UMNI Novi Sad održan seminar o pravima deteta za studentkinje i studente Univerziteta u Novom Sadu, a već naredne nedelje biće održana druga po redu Škola ljudskih prava namenjena mladima i studentima iz Ap Vojvodine.

Svoja nastojanja da unapređuje saradnju s mladima, Pokrajinski ombudsman iskazao je i učešćem na ovogodišnjem ЕXIТ festivalu u okviru ОPENS State of ЕXIТ zone. Ovom prilikom, posetioci Festivala imali su mogućnost da na štandu Pokrajinskog ombudsmana popune upitnik čija sadržina obuhvata pitanja o tome kako mladi vide aktuelne probleme u vezi s ljudskim pravima u zemlji u kojoj žive, globalno i kako ovi problemi utiču na migracije mladih.

Međunarodni dan mladih ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da ukaže na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika i studenata.


Podrška podsticajnom roditeljstvu i pozitivnim roditeljskim praksamaPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prepoznaje značaj ulaganja u rani razvoj dece i obezbeđivanja podrške roditeljima i porodicama za kvalitetno, podsticajno roditeljstvo i brigu o celovitom razvoju deteta. Stoga, pridružio se Kampanji „Pozitivno roditeljstvo – dar za ceo život“ kojom UNICEF u Srbiji zajedno sa svim partnerima obeležava juni mesec kao mesec podrške podsticajnom roditeljstvu i pozitivnim roditeljskim praksama.

Najavljujući ovu kampanju, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi priliku da ukaže javnosti na koji način prava deteta predstavljaju temelj celovitog razvoja i psihičkog i fizičkog zdravlja deteta, a time i dobrobiti celokupne društvene zajednice.

Konvencija o pravima deteta, čiji 30. rođendan obeležavamo ove godine, počiva, između ostalog, na saglasnosti svih država potpisnica na tome da porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece, treba da bude pružena neophodna zaštita i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornosti u zajednici. Istovremeno, potpisnice Konvencije saglasne su da dete, u cilju potpunog i skladnog razvoja ličnosti, treba da raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja, da dete treba da bude u potpunosti pripremljeno da živi samostalno u društvu i da bude vaspitano u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti.

Polazeći od vrednosti Konvencije, shvatamo da prava deteta nisu nešto što je deci dato, nisu nešto što je neko odlučio i zamislio. Prava deteta su, baš kao i sva ljudska prava, nešto sa čime se rađamo i bez čega zdrav i produktivan život pojedinaca, pojedinki i društva nije moguć. Konvencija je tako nastala u trenutku kada je na međunarodnom nivou stvoren konsenzus u vezi s tim da je nužno da svaka država preuzme odgovornost da, preko svih svojih mehanizama, obezbedi deci i porodicama zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba i da prizna, zaštiti i omogući uživanje prava koja su rođenjem stekli.

Nauka danas potvrđuje ono što je u Konvenciji prepoznato pre 30 godina – dete je subjekt prava i aktivni učesnik u oblikovanju svog razvoja i ličnog iskustva. Učešće deteta u svim aktivnostima koje ga se tiču i poštovanje njegovog dostojanstva neophodni su činioci punog ostvarivanja prava i celovitog razvoja deteta. Čak i beba od najranijih dana komunicira sa nama. Ona nam kroz plač, mimiku, gestikulaciju, brbljanje šalje informacije o sebi. Možemo reći da je već malo dete kompetentno da prepozna svoje potrebe i komunicira o njima. Ako na ovu inicijativu deteta, mama, tata ili osoba koja detetu pruža negu i o njemu brine, na adekvatan način odgovore - kontaktom, pogledom, rečima, zagrljajem - u mozgu deteta se izgrađuju i učvršćuju neuronske veze koje podržavaju celovit razvoj deteta – razvoj komunikacionih i socijalnih veština, emocionalni, saznajni i motorički razvoj deteta.  Detetu je potrebno što više ovakvih iskustava da bi se formirao stabilan temelj za dalju izgradnju mozga. Upravo je najranija interakcija deteta sa roditeljima/starateljima ključna u ovom procesu i ono što značajno utiče na celokupno fizičko i mentalno zdravlje deteta danas, tokom adolescencije i u odraslom dobu.

Istovremeno, negativni uticaj na izgradnju mozga i dugoročne negativne posledice po psiho-fizičko zdravlje deteta, nastaju usled izostanka kvalitetne interakcije između roditelja i deteta i izloženosti deteta toksičnim stresnim situacijama - zanemarivanju, fizičkom i psihičkom zlostavljanju, nasilju u porodici, siromaštvu. Brojni su činioci koji mogu narušiti odnos između deteta i roditelja/staratelja: finansijski problemi, nedostatak socijalnih kontakata i veza, hronični zdravstveni problemi i slično. Ukoliko je istovremeno prisutno više ovakvih činilaca koji predstavljaju izvor stresa za roditelje/staratelje, to je veći rizik da oni ne odgovore na potrebe deteta na adekvatan način i koja sama po sebi mogu da dovedu do mentalnih oboljenja ili bolesti poput raka, srčanih oboljenja i dijabetesa kasnije u životu. Značajno je da razumemo da su kulturološki činioci i društveni i istorijski kontekst ono što utiče i što se odražava na porodičnu sredinu i okruženje u kom deca odrastaju i žive i da samim tim, najveća odgovornost u pružanju odgovarajuće podrške svakom detetu, pripada onima koji u najvećoj meri kreiraju  ove kontekste.

Pomenimo i to da su podaci Studije o negativnim iskustvima u detinjstvu u Srbiji, koja je realizovana u saradnji UNICEF-a Srbija s Institutom za psihologiju i Institutom za mentalno zdravlje, pokazali, između ostalog, da na svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, njih oko 70 je više puta iskusilo barem jedan od oblika negativnih iskustava tokom detinjstva. Oko 40 odsto ispitanika i ispitanica doživelo je četiri ili više ovakvih iskustava, a 38 odsto njih iskusilo je nasilje u zajednici u detinjstvu.

Dakle, prava deteta zasnivaju se na ljudskim potrebama, ali pristup prava deteta mnogo je više od obezbeđivanja i zadovoljavanja potreba. Upravo nam ovaj pristup omogućava da sagledamo sveukupni ekonomski, društveni kontekst i njihov uticaj na porodicu i život dece. U isto vreme, pristup prava deteta uvažava celokupno biće deteta, poštuje njegovo lično dostojanstvo, uključuje ga u proces koji je jednako važan kao i ishod i na taj način omogućava pun razvoj njegovih potencijala. Građanska solidarnost i humanitarni rad jesu važni, ali jedino sistemski i na pravima deteta zasnovan pristup obezbeđuje, osigurava i garantuje dugoročnu podršku celokupnom razvoju deteta, roditeljima i porodicama i i održiv razvoj društva u celini.

Naposletku, kada znamo da su odgovornost i obaveze koje proizlaze iz Konvencije pre svega na državi, važno je i da razumemo da nisu obaveze ono što usmerava decu da se odgovorno ponašaju, već način na koji mi odrasli koristimo svoju moć i preuzimamo odgovornost za kvalitet odnosa s njima. Svi mi odrasli imamo ličnu i društvenu odgovornost da svojim delima i ponašanjem, atmosferom koju gradimo u međuljudskim odnosima, uzajamnim poštovanjem ličnog integriteta i dostojanstva svojih ukućana, komšija, koleginica i kolega, korisnika i korisnica gradimo svoj autoritet. Lični primer i lični autoritet je ono čime vodimo decu u pravcu zdravih, samosvesnih, samostalnih, odgovornih građanki i građana koji daju produktivan doprinos razvoju i održivosti zajednica.

Pokrajinski zaštitnik građana -ombudsman i ovog puta poziva sve predstavnike i predstavnice državnih institucija da odlučno i smisleno preduzimaju sve potrebne mere koje proističu iz obaveza potpisivanja Konvencije o pravima deteta, počev od normativnih, strateških, administrativnih, do onih konkretnih namenjenih određenim grupama dece i svakom detetu, roditelju i porodici ponaosob.

Pozivamo i sve roditelje, staratelje, predstavnike i predstavnice institucija, svakoga ko radi sa decom i za decu da prate dešavanja u okviru Kampanje i uzmu učešće u aktivnostima koja će za njih pripremiti organizacije i ostale članice i članovi Novosadske mreže za decu.

Budimo već danas učesnici u kreiranju boljeg sveta! Najsigurniji način da to postignemo je taj što ćemo konačno u detetu videti ljudsko biće koje nam je jednako u dostojanstvu i pravima. Poklonimo deci poverenje, priznanje i uvažavanje koje samim svojim postojanjem zavređuju i videćemo koliko toga možemo da naučimo od njih i kako nam ona pomažu da i sami postajemo bolji ljudi.


15. maj - Međunarodni dan borbe protiv homofobije

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da se borba protiv homofobije ne obeležava slučajno 17. maja, jer je tog dana, pre 28. godina, Svetska zdravstvena organizacija uklonila homoseksualnost iz Međunarodne klasifikacije bolesti.

Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije je ustanovljen kako bi se kreatori politika, donosioci odluka, građanska udruženja, javnost  i mediji aktivno uključili u zaštitu LGBT + osoba od otvorenog i prikrivenog manifestovanja homofobije.

Da bi ta borba bila efikasna ona, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, mora počivati na  doslednom sankcionisanju svakog dela počinjenog iz mržnje na osnovu seksualne orijentacije, na medijskom razobličavanju svih formi homofobije, te kontinuiranoj edukaciji društvenih aktera uključenih u suzbijanje homofobije i transfobije.

Iskazujući svoju posvećenost zaštiti ljudskih prava i sloboda, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da su svi građani, bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju, jednaki u svojim pravima i da smo svakome od njih dužni da obezbedimo jednako poštovanje, dostojanstvo i zaštitu.


Saoštenje povodom 8. aprila, Međumarodnog dana RomaU ponedeljak, 8. aprila, po 29. put zaredom biće nizom manifestacija obeležen Međunarodni dan Roma.

Međunarodni dan Roma ustanovljen je 1990. godine sa ciljem da se pažnja javnosti fokusira na položaj pripadnika romske nacionalne manjine, a državni organi podstaknu na energičnije rešavanje problema koji otežavaju ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava Roma.

U želji da se ta prava unaprede, u Srbiji su u proteklom periodu pomaci učinjeni na zakonodavnom, institucionalnom i obrazovnom planu. Ti pomaci, međutim, neće značajnije promeniti položaj Roma, ako ponašanjem njihovih sugrađana i dalje budu upravljale predrasude, a ne ratio i objektivne mogućnosti sa kojima raspolažemo. Socijalna distanca ne govori samo o prisustvu predrasuda i otežanoj integraciji Roma, nego i o veoma suženom prostoru za ostvarivanje jednakosti i temeljnih ljudskih prava.

Svestan položaja pripadnika romske manjine, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva građane da preispitaju svoje ponašanje i pokažu još više solidarnosti prema svojim sugrađanima Romima. Pokrajinski ombudsman, takođe, poziva i pripadnike romske zajednice, kao i nevladine organizacije koje se bave unapređenjem položaja Roma, da mu se obrate uvek kada smatraju da su, zbog postupanja organa uprave, onemogućeni u ostvarivanju svojih ustavom zagarantovanih prava i sloboda.

Problemi Roma moraju, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, postati predmet koncentrisane aktivnosti državnih organa svakog, a ne samo jednog dana u godini. Strategije i akcioni planovi, doneti u cilju poboljšanja njihovog položaja, dobijaju na važnosti samo ako se dosledno primenjuju. U suprotnom ti dokumenti nemaju nikakvog smisla i predstavljaju, ne samo neodgovorno rasipanje reusrsa, nego i poigravanje sa očekivanjima pripadnika romske manjine. Aktuelna pitanja moraju se i u narednom periodu rešavati zajednički, sa čvrstim uverenjem da bez saradnje i izgradnje međusobnog poverenja nema napretka.

Osnovan u cilju efikasne zaštite ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve nadležne institucije da u kontinuitetu nastave da čine napore kako bi se pripadnici romske manjine još značajnije pomerili unapred i zajedno sa ostalim članovima društva uživali prava i slobode koje im po Ustavu pripadaju.


Saopštenje: Osuda slučaja nasilja u partnerskim odnosimaPokrajinski zaštitnik građana - ombudsman najoštrije osuđuje najnoviji slučaj nasilja u partnerskim odnosima koji se, prema navodima medija od 14. marta 2019. godine, dogodio u Novom Sadu, a koji je za posledicu imao nanošenje višestrukih i ozbiljnih telesnih povreda mlađoj ženskoj osobi.

Pokrajinski zaštitnik građana- ombudsman zahteva od nadležnih organa da u ovom, kao i svakom drugom slučaju partnerskog nasilja i nasilja u porodici, prema počiniocima nasilja primene sve zakonom predviđene mere, koje se ne odnose samo na mere udaljavanja nasilnika iz stana i zabranu prilaska žrtvi, nego i na adekvatno odmeravanje kazne.

Pokrajinski zaštitnik građana- ombudsman ponovo izražava svoju zabrinutost zbog sve češćeg prisutnog nasilja među mladim ljudima, kao i zbog sve bezobzirnijih i svirepijih vidova ispoljavanja tog nasilja. Posebno zabrinjavajućom, smatra činjenicu da nasilje prestaje da bude ekces, a sve češće postaje model ponašanja.

Društvo koje nije u stanju da na efikasan način stane na put nasilju u partnerskim i svim drugim odnosima, prinuđeno je da broji mrtve. Od početka godine u Vojvodini su ubijene najmanje dve žene. Način na koji su ubijene mora da uznemiri građansku svest i podstakne nadležne organe na promptnu i energičnu reakciju.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak