Međunarodni Dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, ujedno je i dan kojim počinje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ – globalna kampanja koju obeležava 1700 organizacija u više od 100 država sveta, a koja se završava 10. decembra, Danom ljudskih prava.
Narušavanje principa ravnopravnosti i jednakog ljudskog dostojanstva žene i muškarca dovodi do nasilja kao najgrubljeg oblika kršenja ljudskog prava. Iako se nasilje prema ženama javlja u različitim vidovima u svakoj zajednici, ono posebno pogađa najmarginalizovanije i najugroženije – žene sa invaliditetom, Romkinje, žene na selu, migrantkinje itd.
Ovogodišnja kampanja održava se, nažalost, u vremenu pandemije virusa COVID-19. U našoj, ali i u međunarodnoj javnosti, izriču se upozorenja da je tokom pandemije došlo do porasta nasilja prema ženama, pod uticajem društvene izolacije, ekonomskog stresa i straha od koronavirusa. Ipak, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici ne može se odgoditi ili pauzirati, institucije u svakom trenutku (a naročito tokom vanrednog stanja) moraju da deluju sa dužnom pažnjom, da prilagode svoj rad izmenjenim okolnostima, i da učine sve da žrtvama pruže potrebnu podršku i da ih zaštite.
Pokrajinski ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, svake godine prikuplja podatke o nasilju u porodici od strane nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Prema podacima pet policijskih uprava, u 2019. godini evidentirano je ukupno 6.046 slučajeva nasilja u porodici. Kao i ranijih godina, nasilje prijavljuju mahom žrtve (čak 87 odsto od ukupnog broja slučajeva). U odnosu na ukupan broj prijava, policija je ustanovila postojanje nasilja u 30 odsto slučajeva, postojanje neposredne opasnosti od nasilja u porodici u 64 odsto slučajeva, a postojanje opasnosti koja nije neposredna u 12 odsto slučajeva. I ove, kao i svih ranijih godina, podaci o broju žrtava različitog pola i uzrasta se ne menjaju - žene čine oko 74 odsto ukupnog broja žrtava. Kao i ranijih godina, počinioci su u oko 86 do 89 odsto slučajeva muškarci. Od ukupno evidentiranih broja žrtava nasilja u porodici, nasilje je u 67 odsto slučajeva izvršeno u partnerskom odnosu i to prema ženama (84 odsto od ukupnog broja žrtava u partnerskom odnosu).
Od ukupno 14 osnovnih tužilaštava u AP Vojvodini, 11 je dostavilo podatke i prema tim podacima tužilaštva su pokrenula 1.704 krivična postupka u vezi s nasiljem u porodici i 196 tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici. Fizičko nasilje je vrsta nasilja koja je najzastupljenija u evidencijama tužilaštava i u 2019. godini čini polovinu ukupnog broja slučajeva nasilja (ranijih godina bilo je i zastupljenije – 70 do 78 odsto).
Izrečene su ukupno 703 presude, od kojih su 94 odsto osuđujuće (kao i prethodne dve godine). Kazne zatvora čine 31 odsto ukupnog broja izrečenih kazni i najčešće se izriču u trajanju od šest meseci do godinu dana. Uslovne osude čine 52 odsto ukupnog broja izrečenih kazni. Izrečeno je ukupno 447 mera bezbednosti od kojih najviše mera zabrane približavanja i komunikacije s oštećenim – 15 i mera obaveznog lečenja alkoholičara – 134.
Gore navedeni podaci govore da je nasilje i dalje u velikoj meri prisutno i da se moraju uložiti dodatni napori kako bi sistem zaštite i prevencije bio još efikasniji. Ovo, osim podrazumevane efikasne i blagovremene koordinacije i saradnje svih nadležnih institucija, podrazumeva i saradnju između civilnog sektora i državnih organa i službi nadležnih za pružanje zaštite žrtvama nasilja, ali i osnaživanje žena u cilju podizanja svesti da je rodno zasnovano nasilje nedopustivo i da postoje mehanizmi pomoći i podrške. Izuzetno značajnu ulogu u podizanju svesti javnosti o problemu nasilja u porodici imaju i mediji - Pokrajinski ombudsman apeluje na novinare da o nasilju prema ženama izveštavaju odgovorno i senzibilisano, poštujući uspostavljene standarde i etička načela.
Politika nulte tolerancije nasilja prema ženama ne može i ne sme da se ogleda samo u donošenju zakonskih i drugih dokumenata, već je neophodno obezbediti njihovo dosledno sprovođenje u svakom pojedinačnom slučaju nasilja. Iako je u prethodnom periodu dosta učinjeno na prevenciji nasilja u porodici, neophodno je unapređenje sistemskog pristupa ovoj temi u vidu uvođenja edukacija o sprečavanju i štetnosti nasilja na svim obrazovnim i vaspitnim nivoima, kao i kontinuirano obučavanje zaposlenih u svim relevantnim institucijama u cilju prepoznavanja rizičnog ponašanja i situacija potencijalnog nasilja. Samo mobilizacijom svih odgovornih aktera i podrškom državnih institucija i organa, medija, nevladinih organizacija ali i svih građana, moguća je izgradnja tolerantnog, nenasilnog i pravednog društva.
Globalna zdravstvena kriza učinila je da društvene razlike i potreba da se ulaže u sistem podrške za svako dete postanu još uočljivije. U datim okolnostima, naročito je veći stepen ugroženosti prava dece koja žive u teškim ekonomskim uslovima, dece iz porodica sa hronično bolesnim članovima, dece sa invaliditetom i drugim zdravstvenim smetnjama, dece u sistemima alternativnog zbrinjavanja i pod drugim oblicima socijalne zaštite, kao i dece u uličnoj situaciji.
Kontinuiranim sticanjem uvida u stanje prava deteta, radi praćenja primene međunarodnih standarda u ovoj oblasti, a na osnovu obraćanja građana, istraživanja, medijskih izveštaja te drugih izvora saznanja, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman uočio je da je tokom ove godine značajno uvećan broj slučajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece od strane odraslih, pre svega roditelja i staratelja dece, a posebno je seksualno nasilje prisutnije među svim oblicima najgrubljeg kršenja prava deteta. Od ukupnog broja medijskih napisa koje ombudsman prati, 2019. godine dve trećine slučajeva nasilja prema deci odvijalo se u vršnjačkim odnosima, dok je u prvoj polovini 2020. godine 84 odsto slučajeva nasilja prema deci izvršila odrasla osoba. Period izolacije i škole na daljinu učinio je vidljivijim nasilje u porodici prema deci – u periodu od 16. marta do 6. maja 2020. godine 91 odsto slučajeva medijskog izveštavanja govori da su nasilje počinile odrasle osobe bliske ili poznate detetu, dok je u istom periodu godinu dana ranije, vršnjačko nasilje bilo podjednako zastupljeno kao i nasilje od strane odraslog prema detetu.
Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana iznova potvrđuje da je za punu zaštitu prava deteta nužno preduzeti sve potrebne korake ka unapređenju saradnje i zajedničkog delovanja aktera iz sistema obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, pravosuđa te drugih oblasti čiji centar pažnje treba da bude dobrobit deteta. Podjednako važan je i razvoj preventivnih programa i usluga u zajednici namenjenih podršci deci, roditeljima i porodici, a u ovom segmentu naročiti je doprinos koji daju organizacije civilnog društva.
Pokrajinski ombudsman ukazuje i na to da je samo medijsko izveštavanje o deci često neprimereno, neetično i u suprotnosti s najboljim interesom deteta i duhom Konvencije. Stoga, apeluje na predstavnike javnih institucija i medije da strogo poštuju svoju dužnost i obavezu da odgovorno prezentuju informacije, da štite prava deteta i izveštavaju javnost rukovodeći se pre svega najboljim interesom deteta.
Odgovornost donosilaca odluka je da stvore uslove koji će omogućiti da svako dete bude odgajano u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti. Ovo, međutim, ne isključuje ličnu odgovornost svakog od nas da svojim delima i ponašanjem, atmosferom koju gradimo u međuljudskim odnosima, uzajamnim poštovanjem ličnog integriteta i dostojanstva svojih ukućana, komšija, kolega i prijatelja, usmeravamo decu u pravcu razvoja zdravih, samosvesnih, samostalnih i odgovornih pojedinaca koji daju produktivan doprinos razvoju i održivosti zajednice.
Prava deteta, kao i sva ljudska prava, neotuđiva su, nedeljiva, pripadaju svakom detetu na svetu i nijedno pravo nije važnije od drugog. Naprotiv, da bismo obezbedili dobrobit i kvalitetnu podršku celovitom razvoju deteta, neophodno je da mu obezbedimo zaštitu i ostvarivanje svih prava, bez izuzetka, garantovanih Konvencijom. Pristup prava deteta uvažava celokupno biće deteta, poštuje njegovo lično dostojanstvo, uključuje ga u proces koji je jednako važan kao i ishod i na taj način omogućava pun razvoj njegovih potencijala.
Ove godine, više nego prethodnih, imamo priliku da razumemo u kojoj meri su građanska solidarnost i humanost važni za pojedinca i društvo. Ono što je krajnje vreme da naučimo je da jedino sistemski i na pravima deteta zasnovan pristup obezbeđuje, osigurava i garantuje dugoročnu podršku celokupnom razvoju deteta, roditeljima i porodicama i održiv razvoj društva u celini.
Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležava se na dan kada je, na Generalnoj skupštini UN 1989. godine, usvojena Konvencija o pravima deteta, jedinstveni i najšire prihvaćeni međunarodni dokument u kojem su na jednom mestu obuhvaćena sva dečja ljudska prava.
Obeležavanju Svetskog dana deteta, prethode još dva značajna datuma: 18. novembar - Evropski dan borbe protiv seksualnog nasilja nad decom i 19. novembar - Svetski dan prevencije zlostavljanja dece.
Danas je 19. novembar, Međunarodni dan muškaraca.
Međunarodni dan muškaraca obeležava se u cilju podizanja svesti o ulozi i zdravlju muškaraca i dečaka, poboljšanja rodnih odnosa i promovisanja rodne ravnopravnosti i isticanja pozitivnih muških uzora. Ovo je prilika i da se istaknu dostignuća muškaraca i njihov doprinos zajednici, porodici, braku i poslu i da se naglasi njihova pozitivna uloga u društvu. Osim toga, uloga muškarca kao saveznika i partnera je veoma značajna i u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama.
Stvaranje ravnopravnih uslova za žene i muškarce moguće je samo zajedničkim radom, dijalogom i jednakim učešćem u razgradnji stereotipa, predrasuda, i društveno konstruisanih rodnih uloga. Uvođenje edukacije o rodnoj ravnopravnosti i pitanjima koja se tiču stereotipa rodnih uloga, destigmatizacije i antidiskriminacije u odnosu na sva lična svojstva, pa i u odnosu na pol i rod, neophodno je za ostvarenje istinske ravnopravnosti.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi ovu priliku da opomene muškarce da ne zanemaruju svoje zdravlje,posebno imajući u vidu činjenicu da im je život u većoj meri povezan sa fizičkim i psihičkim očekivanjima, kao i da muškarci imaju kraći životni vek od žena. U cilju skretanja pažnje javnosti i podizanja svesti o važnosti utvrđivanja potreba i sveobuhvatnih zdravstvenih usluga u vezi sa reproduktivnim i seksualnim zdravljem muškaraca, Pokrajinski ombudsman je u julu mesecu organizovao video-konferenciju na ovu temu.
Pokrajinski zaštitnik građana koristi priliku da svim muškarcima čestita Međunarodni dan muškaraca.
Put do celovitog razvoja i ostvarivanja dobrobiti deteta
Svako dete samim činom rođenja stiče pravo na život, a nesporna je dužnost države da obezbedi optimalne uslove za njegov opstanak i razvoj. Za prevremeno rođenu decu i njihove roditelje ili staratelje rođenje najčešće od prvog dana podrazumeva početak borbe za život. Stoga je važno da sve institucije preuzmu odgovornost da im se osigura adekvatno zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba i obezbedi takva zaštita i briga koja je neophodna za njihovu dobrobit.
U svetu se svake godine prevremeno rodi oko 15 miliona beba, a od toga više od 4000 u Srbiji. I pored posebne nege koja im je obezbeđena, pretpostavlja se da širom sveta od posledica komplikacija prevremenog rođenja umre oko milion dece godišnje. U većini zemalja u svetu stopa prevremenih porođaja raste, a prerano rođenje navodi se kao vodeći uzrok smrti dece mlađe od jedne godine i drugi vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od pet godina.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije prevremeno rođene bebe su one koje su rođene pre isteka 37. nedelje trudnoće. SZO smatra rešavanje problema prevremeno rođene dece prioritetnim, što podrazumeva i obavezu ove organizacije da radi sa zemljama na boljem kvalitetu podataka u vezi s prevremenim porođajima, na izradi godišnjih analiza, te na istraživanju uzroka prevremenog porođaja, intervencijama u prevenciji prevremenog porođaja, tretmanu prevremeno rođenih beba, kao i na kontiuiranoj edukaciji medicinskih radnika.
Budući da ne postoje efikasne mere za prevenciju prevremenog porođaja upravo investiranje u njih treba da bude prioritet i kontinuirani zadatak.
Rezultati brojnih istraživanja dokazuju da će se u optimalnim uslovima razvoja, uz obezbeđenu odgovarajuću negu i zaštitu, te dodatne psihosocijalne stimulacije u porodici, razvojni status velikog broja prevremeno rođene dece, do vremena polaska u školu, potpuno izjednačiti sa razvojnim statusom njihovih vršnjaka rođenih u terminu. S druge strane ne možemo zanemariti činjenicu da će se određeni broj dece, zbog toga što su prevremeno rođeni, čitavog života suočavati s višestrukim posledicama. uključujući kašnjenje u psihomotornom razvoju, hronične bolesti disajnih organa, poremećaj motorike i drugo. Istovremeno, poznato je da prevremeno rođena deca u školskom uzrastu često imaju i veći rizik za poremećaj pažnje, teškoće u socio-emocionalnom funkcionisanju i veće potrebe za dodatnom pomoći i podrškom u školi.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, podržava dosadašnje napore svih stručnjaka koji prate razvoj prevremeno rođene dece i na različite načine doprinose prevazilaženju ili minimziranju posledica koje prevremeno rođenje nosi sa sobom, što ne isključuje i obaveze drugih subjekata da daju svoj maksimum u životu i odrastanju i ove dece, a u njihovom najboljem interesu.
Uoči obeležavanja Svetskog dana prevremeno rođene dece, Ombudsman koristi priliku da apeluje na sve donosioce odluka i kreatore politika da preduzmu sve što je u njihovoj moći i nadležnosti kako bi pravovremenom i odgovarajućom podrškom bilo omogućeno da se na dugoročan i održiv način unapredi život prevremeno rođene dece i njihovih porodica. U tom smislu, kontinuirano osposobljavanje i usavršavanje ne samo zdravstvenih radnika, nego i stručnjaka u oblasti obrazovanja i predškolskim ustanovama, stvoriće priliku i mogućnost da se uz podršku, stručnost i posvećenost, omogući svakom prevremeno rođenom detetu da dostigne svoj puni potencijal.
Svetski dan prevremeno rođene dece obeležava se 17. novembra svake godine s ciljem podizanja svesti o svim izazovima sa kojima se susreću prevremeno rođene bebe i njihove porodice. Prvi međunarodni dan svesti o prevremenom rođenju kreirale su evropska udruženja roditelja 2008. godine, a od 2011. godine ovaj dan je uvršten u kalendar Svetske zdravstvene organizacije.
16. novembra se širom planete obeležava Međunarodni dan tolerancije. Ustanovio ga je UNESKO, a prema Deklaraciji UN iz 1995. godine tolerancija je definisana kao prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita po izgledu, položaju, govoru, ponašanjima i vrednostima, imaju pravo da žive i budu to što jesu. Tolerancija podrazumeva uvažavanje tuđih ideja, stavova i načina života, a biti tolerantan znači biti svestan različitosti drugih u odnosu na nas same i prihvatanje te činjenice u svakodnevnom životu. Tolerancija je harmonija u različitostima, ona nije samo moralna dužnost, nego i politički i zakonski zahtev.
Ustav Republike Srbije garantuje jednakost svih građana i zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, na osnovu pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, političkog uverenja, kulture, jezika, starosti, psihičke i fizičke invalidnosti.
Ono prema čemu nikada ne treba pokazati toleranciju je nasilje, koje je izvor i polazište svake netolerancije. Međusobno uvažavanje i prihvatanje različitosti moguće je jedino kada se osude i kazne svi pokušaji propagiranja i širenja netrpeljivosti i diskriminacije.
Potrebno je da svakom pojedincu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost, veru, pol, invaliditet, socijalni status, seksualnu orijentaciju ili bilo koje drugo lično svojstvo omogućimo da ravnopravno s drugima uživa sva ljudska prava i slobode koja Ustav i zakoni Srbije garantuje ljudima.
Kao institucija zadužena da štiti ljudska prava građana, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će i ubuduće promovisati toleranciju kao aktivan stav, duboko uveren da time daje svoj doprinos obrazovanju građana otvorenih prema drugim kulturama, sposobnih da poštuju slobodu i ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca, spremnih da poštuju princip neagresije i probleme rešavaju nenasilnim sredstvima.
