Please select your page

Medjunarodni dan mladih

Održiv razvoj nije moguć bez intergeneracijske saradnje i solidarnosti

Prema podacima Ujedinjenih nacija polovina ljudi na našoj planeti ima 30 ili manje godina, a očekuje se da će do kraja 2030. udeo mladih u populaciji dostići 57 odsto. Istovremeno, samo 2,6 odsto parlamentaraca na globalnom nivou mlađe je od 30 godina, a među njima žene čine manje od jednog procenta.

Participacija je standard bez kojeg ne možemo govoriti o ljudskim pravima i stoga je važno podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvenom životu i zajedno sa njima raditi na razvoju i unapređenju društva u celini.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastoji da u svom radu i aktivnostima ostvari interaktivnu saradnju sa decom i mladima uveren da jedino na taj način možemo kreirati smislena i održiva rešenja i akcije. Shodno tome, Pokrajinski ombudsman ove godine zaključio je i sporazum o saradnji sa Gradskim učeničkim parlamentom Grada Novog Sada, čiji su predstavnici i predstavnice aktivno učestvovali na Konferenciji „Odgovornost u zaštiti prava deteta“ koju je Ombudsman organizovao u junu, a krajem avgusta biće održana peta škola ljudskih prava Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana koja svake godine okupi oko dvadeset studenata i studentkinja zainteresovanih da saznaju više o ljudskim pravima i doprinesu sagledavanju problema i efikasnijoj zaštiti ljudskih prava. Takođe, Ombudsman će u narednom periodu inicirati aktivnosti i saradnju sa drugim oblicima učeničkog organizovanja na teritoriji AP Vojvodine.  

Cilj Međunarodnog dana mladih 2022. je da se pojača poruka da je potrebna akcija među svim generacijama kako bi se postigli ciljevi održivog razvoja i kako bi se podigla svest o određenim preprekama međugeneracijskoj solidarnosti.

Međunarodni dan mladih proglasila je Generalna skupština UN 1999. godine i obeležava se 12. avgusta.


Medjunarodni dan izbeglica

Idući u susret 26. junu koji se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga i ilegalne trgovine ili Svetski dan droga, a koji je Rezolucijom 42/112 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija koji se ove godine obeležava pod sloganom „Suočavanje sa izazovima droga u zdravstvenim i humanitarnim krizama“, je izraz odlučnosti da se ojača akcija i saradnja u podizanju svesti o glavnom problemu koji nedozvoljene supstance predstavljaju u društvu.

Prema rezultatima Nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Srbije, koje je uz podršku Evropskog monitoring centra za droge i zavisnosti od droga (EMCDDA) i Tvining projekta SR 10 IB JH 02 „Implementacija Strategije za borbu protiv droga“ sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji je bar jednom u toku života drogu koristilo 8% od ukupne popilacije, starosti od 18 do 64 godine.
 
Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (United Nations Office on Drugs and Crime) objavilo je globalni izveštaj o drogama 2020. godine prema kojim informacijama 269 miliona ljudi starosti između 15 i 64 godine je koristilo neku psihoaktivnu supstancu, što je oko 5,4% svetske populacije ove životne dobi, kao i to da se rastući trend itekako uočava.
 
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ovim putem želi da istakne da nam svima treba biti prioritetan cilj podizanje svesti o činjenicama koje se tiču konzumiranja droga, posledicama koje one ostavljaju na zdravlje, kako pojedinca tako i društva u celini koje to sa sobom nosi i da se radi na što intezivnijoj prevenciji prosvetnih radnika, roditelja, ali i dece, u formi zdravstveno-vaspitnog rada, kako bi postigli krajnji cilj, a to je osnaživanje samih učenika u procesu donošenja odluka i preuzimanju odgovornosti za njih.
 

Medjunarodni dan izbeglicaGeneralna Skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica, 20. jun, proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na sve one koji su u ranijem periodu bili primorani da usled ratnih sukoba, zbog straha od progona, nasilja i konflikata napuste svoje domove, ali i u znak podrške onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice ( UNHCR ) je nedavno iznela podatak da je danas u svetu izbeglica više nego ikad i da se njihov broj popeo na blizu sto miliona, zbog aktuelnih oružanih sukoba širom planete, uključujući i krizu u Ukrajini.


Srbija se od 90-tih godina prošlog veka susreće sa problemom izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije, koji su usled ratnih sukoba i raspada zajedničke države, utočište potražili na teritoriji današnje Republike Srbije. Od početka izbegličke krize, a posebno od 2015. godine, suočeni smo kao država sa povećanim prilivom izbeglica i migranata koji su uglavnom dolazili iz zemalja Bliskog istoka i severne Afrike i tzv „zapadnobalkanskom rutom“ u tranzitu prolazili kroz našu zemlju, u nameri da odu najčešće u neke od razvijenih zemalja Evropske unije. Jedan, manji broj njih zatražio je azil u Republici Srbiji. Bez obzira da li su bili u tranzitu ili su čekali okončanje postupka azila, više hiljada izbeglica i migranata nalazilo se u osetljivom položaju: mnogi od njih nisu imali lične isprave, finansijska sredstva potrebna za preživljavanje, nisu poznavali jezik, niti običaje i propise Republike Srbije. U posebno osetljivom položaju bile su žene i deca bez pratnje. Pored obaveze da se zbrine više hiljada ljudi u stanju potrebe, država se suočila i sa izazovom da domaćem stanovništvu približi probleme ove populacije. Odgovor na izazove prihvata i smeštaja većeg broja izbeglih, što efikasniji postupak azila, te eventualna integracija prognanih u zemlju prihvata, kao i pravilno informisanje lokalnog stanovništva o potrebi države da adekvatno odgovori na ove izazove, bilo je važno ne samo za budućnost izbeglih u Srbiji, nego i za karakter i napredak našeg društva u celini.


Pokrajinski ombudsman je u svom radu posvećivao pažnju i problemima izbeglištva i migracija, pa je u prethodnom periodu organizovao i više konferencija i skupova na ovu temu, poput Međunarodno naučne konferencije „Migracije kao bezbednosni izazov: zapadnobalkanska ruta“ i Međunarodne konferencije „Migrantska kriza-odgovor institucija“. Takođe, u više navrata je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) obavljao posete mestima gde su smeštene izbeglice i migranti o čemu su sačinjeni i odgovarajući izveštaji.


Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je Međinarodni dan izbeglica prilika da se ukaže na položaj ljudi koji su zbog ratnih sukoba i brutalnih kršenja ljudskih prava bili prinuđeni da napuste svoje domove, sa uverenjem da ovaj datum pripada njima, ali da je to takođe i prilika da se gradi empatija i razumevanje za njihova stradanjima i oda priznanje njihovoj odlučnosti i izdržljivosti u započinjanju novog života.


Nacionalni dan rodne ravnopravnosti - Žena u fokusuDanas je Nacionalni dan rodne ravnopravnosti.

Odluku o ustanovljavanju 11. juna kao Dana rodne ravnopravnosti usvojila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, jer je tog dana 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila odobreno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da mogu da otvore školu za žensku decu.

Rodna ravnopravnost predstavlja jednak položaj, tretman i mogućnosti za žene i muškarce u ostvarivanju ljudskih prava, u svim sferama javnog i privatnog života. To  je jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, poštovanja ljudskih prava i postizanje socijalne pravde. Tokom protekle decenije dosta je urađeno na polju rodne ravnopravnosti, a naročito značajni koraci učinjeni su u zakonodavnoj oblasti. Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti unapređen je institucionalni okvir i stvoreni su zakonski uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce.

Uprkos ovim pozitivnim promenama, žene  još uvek nisu ravnopravne u svim oblastima javnog i privatnog života, a posebno su u teškom položaju žene iz višestruko marginalizovanih, ranjivih grupa.  Žene su i dalje u manjoj meri zastupljene na pozicijama moći od muškaraca. Rodni stereotipi i predrasude i dalje su široko su rasprostranjeni. Nasilje prema ženama je i dalje prisutno  i neraskidivo povezano sa duboko ukorenjenim rodnim nejednakostima.  Važno je raditi na prevenciji kroz edukaciju, podizanje nivoa svesti i rešavanje rodne neravnopravnosti u svim sferama života,  jačanjem kapaciteta svih relevantnih aktera, odnosno nadležnih organa i institucija za razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti, a posebno obučavanje zaposlenih u institucijama koje dolaze u kontakt sa slučajevima nasilja prema ženama, kako bi se obezbedila efikasna zaštita žrtava i sprečili fatalni ishodi.

Pokrajinski ombudsman kontinuirano sprovodi aktivnosti  sa ciljem osnaživanja rodne ravnopravnosti  i davanja doprinosa razbijanju rodnih uloga i  rodnih stereotipa.

Tokom ove godine izdao je drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje monografije „Žene u parlamentarnom život Vojvodine - drugi vek“, čiji je predmet sticanje političkog subjektiviteta žena, te ostvarivanje potpune rodne ravnopravnosti – aktualno  i danas.

U prethodnom periodu organizovani su i skupovi na kojima su u fokusu bile uspešne žene iz različitih sfera društvenog života – tako je, povodom Međunarodnog dana žena Pokrajinski ombdusman održao skup „Uspeh i postignuća iz perspektive žena“ želeći da, kroz izlaganja i umrežavanje uspešnih žena iz različitih sfera društvenog život - sporta, umetnosti, biznisa i nauke, poveća vidljivost uspešnih žena u našem društvu. U radu skupa učestvovale su žene iza kojih stoje značajna postignuća i koje svojim uspesima mogu poslužiti kao uzor mladim ženama, spremnim da, kao i njihovi uzori, u svoju profesiju unesu istu onu energiju i posvećenost koja omogućuje uspeh.

Takođe,  organizovan je  skup „Istaknute žene nacionalnih manjina“ na kome se govorilo o ženama nacionalnih manjina koje služe kao podstrek i nadahnjujući uzor, odnosno o ženama koje su dale doprinos unapređenju  zdravstvene zaštite, umetnosti,  obrazovanja, jačanju nacionalne svesti i identiteta pripadnika/ca nacionalnih zajednica.

Pokrajinski ombudsman je u 2021. godini  održao i konferenciju povodom Međunarodnog dana žena na selu pod nazivom “Seoske žene – pokretačice lokalnog razvoja“. Cilj konferencije bio je da se kroz razmenu prakse i iskustava predstavnika/ca institucija i udruženja seoskih žena sagledaju mogućnosti za unapređenje njihovog položaja i utvrde moguće akcije.

Pokrajinski ombudsman nastaviće sa realizacijom edukativnih aktivnosti i skupova, kao i sa izdavanjem publikacija, a u cilju davanja doprinosa podizanju svesti o značaju rodne ravnopravnosti, koja predstavlja jednu od osnovnih vrednosti demokratske države.


Dan kulturne raznolikostiSaopštenje povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti

Kulturna raznolikost je zajedničko nasleđe čovečanstva, izvorište preporoda ideja i društava koje stvara mogućnosti za otvaranje prema drugima i usvajanje novih pogleda na svet, za očuvanje mira među narodima i obezbeđivanje održivog razvoja.

Upravo u tom smislu i UNESKO smatra bogatstvo kultura civilizacijskom baštinom od izuzetne vrednosti, pa je 2001. godine njegova Generalna skupština usvojila Opštu deklaraciju o kulturnoj raznolikosti, kako bi se podstakle države da u sopstvenim sredinama unaprede poštovanje i promovisanje njenih vrednosti. Tada je upućen i poziv zemljama članicama i organizacijama civilnog društva da se uz angažovanje i saradnju što više aktera 21. maj proglasi za Dan kulturne raznolikosti, što je 2002. godine i učinjeno, s jasnim ciljem da to bude prilika da se prodube saznanja i bolje razumeju vrednosti koje kulturna šarolikost nosi u sebi i da se uzajamnim upoznavanjem stvore uslovi za uspešnu koegzistenciju različitih kultura, a saživot različitih ljudi time učini boljim.

Značenje kulturne raznolikosti je u bliskoj vezi sa pojmom kulturnog identiteta, interkulturalnosti i multikulturalnosti, koji pored ostalog podrazumevaju povezanost različitih jezika, etničkih grupa, religija, umetničkih izraza, vrednosnih sistema, gastronomija, pa čak i svetonazora. Kulturna raznolikost pospešuje prepoznavanje nečega stranog, ali i razmenu stečenih saznanja i usvajanje vrednosti, kao što su poštovanje, uvažavanje, tolerancija, razumevanje i koegzistencija različitih grupa koje dele jedan isti životni prostor.

Takav prostor predstavlja i Republika Srbija, a u njoj i Autonomna pokrajina Vojvodina, kao njeno etnički, verski i jezički najheterogenije područje. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava građana i smatra da zaštita kulturne raznovrsnosti predstavlja etički imperativ nerazdvojiv od poštovanja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ombudsman se na  skupovima koje organizuje na temu nacionalnog identiteta, kulture i jezika kao i svojim drugim aktivnostima zalaže za promovisanje bogatstva različitosti, očuvanje osobenosti, autohtonosti i autentičnosti, uz istovremenu međusobnu kulturnu komunikaciju, prožimanje i razmenu kulturnih sadržaja, čime se doprinosi jačanju međusobnog poverenja i etničkih veza. Pokrajinski ombudsman smatra da u ovom procesu posebna uloga pripada ne samo porodičnom vaspitanju, već i celokupnom obrazovnom sistemu, u kojem je multikulturalna nastava dostupna svakom učeniku, jer se ona suprotstavlja rasizmu i svim vidovima društvene i školske diskriminacije - bilo da se radi o etničkim, rasnim, jezičkim, verskim, materijalnim, rodnim ili bilo kojim drugim razlikama, a podržava i afirmiše pluralizam kod mladih generacija, graditelja naše budućnosti.


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak