Please select your page

Međunarodni dan migranataU decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.

Danas se o migracijama govori na raznim stranama i često u povišenom tonu. Migracije, međutim, nisu nikakva novost, jer ljudi od davnina migriraju u potrazi na novim šansama i boljim životom. Pored želje za boljim životom, na migraciona kretanja danas utiču klimatske promene i nestabilnost u pojedinim delovima sveta.

Srbija je jedna od tačaka na migracionoj ruti. Za najveći broj migranata iz Avganistana, Pakistana, Irana i drugih zemalja Srbija je samo tranzitna stanica na putu ka zemljama u EU, veoma retko je njihova krajnja destinacija. No, pored „spoljašnjih“ migracija, Srbija se iz godine u godinu suočava, kako sa „unutrašnjim“ migracijama, tako i sa emigracionim kretanjima, jer mladi i obrazovani ljudi, pre svega, napuštaju zemlju u nameri da svoju karijeru i budućnost grade na nekom drugom mestu.

Izrazitija migraciona kretanja preko Srbije traju od 2015. godine i karakterišu ih masovnost i kratak boravak migranata na teritoriji naše države.  Za razliku od nekih država u susedstvu, Srbija je pokazala da poštuje evropske standarde  i pruža organizovanu pomoć migrantima dok se nalaze na njenoj teritoriji, kako u pogledu smeštaja i ishrane u prihvatnim centrima, tako i pogledu zdravstvenih usluga. Posebna pažnja je posvećena deci migranata i deci bez roditeljske pratnje kojima je, za vreme boravka u Srbiji, organizovano školovanje.

Unutrašnje migracije prisutne su već decenijama, sporijeg su intenziteta i ne suočavaju društvo sa naglim promenama. Pošto je reč o inertnim i dugotrajnim procesima koji, jednom ustanovljeni, teško menjaju pravac i njihove posledice su veoma složene i dalekosežne. Pojedine sredine se demografski prazne, stanovništvo stari, lokalne zajednice ekonomski nazaduju i kulturno siromaše, a pojavljuju se i problemi regionalnih dispariteta.

Mogućnosti Srbije da utiče na migraciona kretanja su veće kada je reč o „unutrašnjim“ migracijama, nego kada su u pitanju migracije koje su podstaknute ratovima u drugim delovima sveta.  U slučaju ovih drugih migracija, Srbija se pokazala kao pouzdan faktor i kooperativan saradnik evropskih partnera. Unutrašnje migracije zahtevaju diferenciranu politiku koja, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, mora biti fokusirana na dva cilja: prvi je sprečiti odlazak (mladih) ljudi iz zemlje, a drugi vratiti one koji već otišli.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman posvećuje pažnju zaštiti ljudskih prava migranata koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. Obilazeći prihvatne centre, Pokrajinski ombudsman ostvaruje uvid u ostvarivanje prava migranata, dok posetama školama ombudsman stiče saznanja o položaju dece migranata i stepenu ostvarivanja njihovih prava, o čemu redovno obaveštava javnost. 

Pored toga, saradnjom sa prominentnim institucijama, organizovanjem konferencija i naročito svojom izdavačkom delatnošću, Pokrajinski ombudsman donosiocima odluka, stručnoj i građanskoj javnosti ukazuje na svu važnost zaštite ljudskih prava migranata.

Kao institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će se i dalje uporno zalagati da se prava migranata efikasno štite, a postojeći institucionalni okvir za praćenje i upravljanje migracijama kontinuirano unapređuje. U tom pogledu, Pokrajinski ombudsman apeluje da se ojačaju kapaciteti institucija koje se na pokrajinskom i lokalnom nivou svakodnevno susreću sa različitim kategorijama migranata.


10. decembar - Međunarodni dan ljudskih pravaSutra je deseti decembar - Međunarodni dan ljudskih prava.

Tim povodom, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve nosioce javnih funkcija da ljudskim pravima pristupaju sa istom onom posvećenošću, ozbiljnošću i odgovornošću sa kojom su tvorci Univerzalne deklaracije stvarali taj dokument. 

Kao institucija zadužena za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman zahteva od organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja da o pravima, interesima i obavezama građana odlučuju brzo, efikasno, stručno, zakonito i transparentno.

Podsećajući na reči iz Univerzalne deklaracije da se svi ljudi rađaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, Pokrajinski ombudsman apeluje na građane da se jedni prema drugima odnose u duhu bratstva, posebno kada su u pitanju ranjive grupe poput dece, starih,  osoba sa invaliditetom, bolesnih, socijalno ugroženih, manjina, pripadnika LGBT populacije….

U svom radu Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se oslanja na uticaj javnosti. Da bi kritički i emancipatorski potencijali javnosti mogli da dođu do izražaja, mediji moraju biti objektivni, jer samo takvi mogu, po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, doprineti ostvarenju prava navedenih u Univerzalnoj deklaraciji.

Čestitajući građanima i građankama Međunarodni dan ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će i dalje biti solidaran sa svim žrtvama kršenja ljudskih prava i energičan u osudi  onih koji ta prava krše.


Saopštenje za međunarodni dan osoba sa invaliditetomU susret Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti javnost na nekoliko činjenica:

- Procenjuje se da osobe sa invaliditetom čine oko 15 odsto svetske populacije, dok je u Srbiji taj procenat nešto manji. Ne postoje egzaktni podaci, ali se procenjuje da u Srbiji oko 700.000 osoba ima neki oblik invaliditeta;

- Osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim problemima, pre svega sa problemom siromaštva, nezaposlenosti, društvene izolacije i diskriminacije. Problemi postoje i u oblasti obrazovanja, primeni osnovnih instituta socijalne zaštite, slobodi kretanja i pristupačnosti zgrada  javne vlasti, kao i kretanja unutar tih zgrada, ograničenim kapacitetima ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, kao i problemima u oblasti zdravstvene zaštite, a naročito u zaštiti reproduktivnih prava žena sa invaliditetom;

- Kada je reproduktivnim pravima žena se invaliditetom reč, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je tokom godine, u saradnji i uz podršku OEBS-a, realizovao istraživanje pod nazivom „Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini“. Istraživanjem je registrovano da sistem ne prepoznaje u dovoljnoj meri osobe sa invaliditetom. Pristupačnost zdravstvenih objekata je problematična. Informacije od značaja za reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom su prisutne u većem broju domova zdravlja, ali ne i u odgovarajućem formatu (veći ispis, pojednostavljene verzije, itd). Poseban problem predstavlja zaštita prava na privatnost, jer žene sa invaliditetom u zdravstvene ustanove dolaze uz pomoć pratioca, koji stiče uvid u njihove privatne podatke. Pored toga, postoje i komunikacijske barijere, jer se medicinsko osoblje ne obraća neposredno ženi, nego njenom pratiocu. Nedostataju protokoli kojima bi se regulisao boravak personalnih asistenata u bolnici dok su žene sa invaliditetom na lečenju, a potrebna  je  i obuka lekara i medicinskog osoblja o stepenima, uzrocima i oblicima invaliditeta, kao i pravima žena sa invaliditetom;

- Na zakonodavnom planu u Srbiji su učinjeni značajni pomaci. U praksi su, međutim, pozitivni pomaci sporiji, zbog čega osobe sa invaliditetom ne mogu na ravnopravan i aktivan način učestvovati u životu zajednice.

- Iako su suočene sa brojnim problemima, osobe sa invaliditetom se ne obraćaju u velikom broju Pokrajinskom ombudsmanu.

Posvećen zaštiti ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman izražava spremnost da i ubuduće predano radi na promociji i zaštiti ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Pored toga, Pokrajinski ombudsman će organizacijom seminara, treninga i obuke raditi na upoznavanju osoba sa invaliditetom sa njihovim pravima i instrumentima zaštite tih prava.

Imajući u vidu činjenicu da  građani nisu u potpunosti svesni svih teškoća i problema  sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, Pokrajinski ombudsman će, naročito u radu sa mladim ljudima, doprinositi podizanju nivoa svesti o osobama sa invaliditetom, njihovim pravima i njihovim doprinosom razvoju društva.

Svestan ogromne moći medija, Pokrajinski ombudsman apeluje na zaposlene u medijima da u svom izveštavanju poštuju urođeno dostojanstvo osoba sa invaliditetom, njihovu individualnu autonomiju i pravo da odlučuju o svom životu. Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, to je jedan od načina da se neutralizuju i obesnaže stereotipi i predrasude koje prate osobe sa invaliditetom.

Podsećajući na činjenicu da svako ljudsko biće ima pravo na dostojanstven život, Pokrajinski ombudsman apeluje da se institut lišavanja poslovne sposobnosti u slučaju osoba sa invaliditetom primenjuje obazrivo i veoma skrupulozno.

Pokrajinski ombudsman je izričit u stanovištu da invaliditet nije i da nikad ne može postati razlog za nedostojanstven život. Kao delu ljudskog roda, osobama sa invaliditetom pripadaju sva ljudska prava i osnovne slobode, bez ikakve diskriminacije. 

Po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, samo dosledno istrajavanje na gore pomenutom načelu omogućuje osobama sa invaliditetom da razviju svoje potencijale, osećaj dostojanstva i samovrednosti.


Međunarodni dan borbe protib nasilja nad ženama1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba, 25. novembar je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj datum je odabran u znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, političke aktivistkinje koje su 1960. godine brutalno ubijene po nalogu diktatora Rafaela Trujila. Ujedinjene nacije su  1999. godine i zvanično proglasile 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog, partnerskog i mnogih drugih oblika nasilja.

Nasilje nad ženama je grubo kršenje ljudskih prava i prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira. Prema poslednjem istraživanju OEBS-a, u Srbiji je 1,7 miliona žena preživelo neki vid nasilja - gotovo svaka peta žena je bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, 44 procenta žena je bilo izloženo psihičkom nasilju od strane svojih partnera, dok je 42 procenta  bilo izloženo seksualnom uznemiravanju.

Kako bi promenili ovu sumornu statistiku, neophodno je raditi na stvaranju društva koje javno osuđuje nasilje i promovisati nenasilno ponašanje i rodnu ravnopravnost. Mnoge žene ne prijavljuju nasilje jer nemaju dovoljno znanja o svojim pravima, misleći da je nasilje „normalna pojava“ -  to se naročito odnosi na žene iz marginalizovanih grupa – kao npr. žene iz ruralnih sredina, Romkinje, žene sa invaliditetom... Obrazovanje i podizanje svesti žena o svojim pravima su neke od ključnih komponenti u zaustavljanju nasilja nad ženama. To, između ostalog, podrazumeva promociju promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca, odnosno iskorenjivanje predrasuda, tradicija i običaja koji se zasnivaju na inferiornosti žena i stereotipnim ulogama žena i muškaraca. Jedan od razloga neprijavljivanja nasilja je i nepoverenje u institucije, te je stoga potrebno raditi ne samo na osnaživanju žena da nasilje prijave, već i na unapređivanju institucionalnog odgovora na nasilje. Neophodno je obezbediti kontinuiranu edukaciju profesionalaca u nadležnim službama, bolju saradnju i koordinaciju institucija, povećati broj individualnih planova zaštite žrtava, uspostaviti program prevencije za počinioce i obezbediti saradnju države i civilnog društva.

Odgovornost da zaustavimo nasilje imamo svi, kao pojedinci i pojedinke, ali najveću odgovornost imaju donosioci odluka, a zatim i oni koji ih sprovode. Kako su žene najčešće žrtve nasilja od strane svojih partnera, potrebno je konstantno ukazivati na činjenicu da nasilje u porodici nije privatni, već javni problem. Posebnu odgovornost imaju mediji – nasilje u porodici i partnerskim odnosima ne sme da se predstavlja kao pojedinačni, izolovani slučaj, već u kontekstu društvene odgovornosti i stvaranja nenasilnog društva.

25. novembar predstavlja i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja traje do 10. decembra, Svetskog dana ljudskih prava. Ovu globalnu kampanju obeležavaju ustanove i organizacije širom sveta, sa ciljem skretanja pažnje na globalni problem nasilja nad ženama.


Prava deteta - dobrobit svihU susret Svetskom danu deteta, koji se ove godine obeležava u svetlu značajnog jubileja – 30 godina od donošenja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, proteklih mesec dana realizovane su svakodnevne aktivnosti u okviru programa „Festival prava deteta“.

Osnovni motiv za održavanje Festivala, koji je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman realizovao u saradnji sa Novosadskom mrežom za decu, lokalnim ombudsmanima sa teritorije AP Vojvodine i drugim partnerima, predstavlja konvencijska obaveza da sa principima i odredbama ovog najznačajnijeg međunarodnog dokumenta u oblasti prava deteta što šire i na odgovarajući i aktivan način upoznamo kako odrasla lica tako i decu. Nedovoljno poznavanje i razumevanje koncepta prava deteta, te instrumenata i mehanizama za njihovo ostvarivanje i zaštitu, predstavlja zajednički imenitelj uzroka mnogih kršenja prava deteta u svakodnevnom životu. Imajući to u vidu, osnovni cilj Festivala bio je prikazati na koji način se prava deteta ostvaruju i štite u konkretnim životnim situacijama i mnogim oblastima društvenog života, ukazati zašto je njihovo dalje unapređenje od presudnog značaja za dete, porodicu i društvo u celini, te podstaći povezivanje i osnaživanje mreže svih aktera uključenih u rad sa decom.

Aktivnosti Festivala realizovane su u formi izložbi, sastanaka, predavanja, radionica, konferencija, humanitarnih i ekoloških akcija, školskih časova i otvorenih vrata u školama, tribina, debata, živih biblioteka, predstavljanja istraživanja, filmskih projekcija sa diskusijom, interaktivnih pozorišnih predstava, dečjih fešti, seminara i drugih dešavanja. Teme koje se neposredno tiču prava deteta kojima se Festival, između ostalih bavio, odnosile su se na dostupnost kvalitetne podrške razvoju, značaj građenja sistema ranog skrininga i rane intervencije, podizanje nivoa svesti dece o zdravim stilovima života, zaštiti životne sredine, prava na iskazivanje mišljenja, građanskog vaspitanja, obaveznu imunizaciju, prava deteta u politikama i praksi, zabranu telesnog kažnjavanja, osnovno obrazovanje romske dece, prava interseks dece, razvoj samosvesti kod dece, bezbednost na internetu, pristupačnost kulturnog života, nauke i umetnosti, inkluzija i mnoge druge. Pored 43 partnera neposredno uključenih u realizaciju aktivnosti, veliki doprinos održavanju Festivala dali su i državni, pokrajinski, te organi lokalne samouprave, ustanove i organizacije, druge institucije kao i udruženja građana i pojedinci.

„Kvalitetno obrazovanje za svu decu“ aktivnost je kojom se Školska uprava Novi Sad pridružila Festivalu prava deteta. Sve obrazovne ustanove pozvane su da se uključe u obeležavanje jubileja od usvajanja Konvencije o pravima deteta, ali i decenije inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Cilj realizacije bio je usmeren ka afirmaciji poštovanja opštih principa u ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, aktivnim učešćem značajnog broja učenika. Ovom pozivu odazvalo se više od 120 predškolskih, osnovnih i srednjoškolskih ustanova sa teritorija 18 gradova i opština u Vojvodini. Navodeći prethodno kao primer kako je inicijativa ombudsmana za ovaj događaj naišla na razumevanje brojnih relevantnih subjekata čiji profesionalni rad je posvećen deci, a imajući u vidu univerzalnost, nedeljivost i međusobnu zavisnost kako prava deteta tako i ljudskih prava uopšte, te ideju holističkog pristupa, intersektorskog rada i multidisciplinarnog metoda, kao dokazano najefikasnijim modelom za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje prava deteta, ovom prilikom ne želimo da nijedan od mnogih realizovanih događaja istaknemo kao ključan ili važniji od drugog. Ipak, ono što često daje dodatni motiv i snagu svim profesionalcima koji rade sa decom i za decu, jeste participacija same dece u cilju podizanja svesti svih o značaju prava deteta. Učestvujući na Festivalu, učeći o svojim ljudskim pravima i „vežbajući“ ih na mnogim pomenutim praktičnim aktivnostima, naša deca u sebi neguju najveće ljudske vrline: empatiju, toleranciju, solidarnost i humanost. Iste, a posebno nepatvoreni način na koji ih deca usvajaju i razvijaju, predstavlja osnov za dalju priču o ljudskim pravima i ispravni put kojim se afirmiše naš zajednički civilizacijski standard oličen u rečenici da su sva ljudska bića obdarena razumom i svešću i da jedni prema drugima treba da postupaju u duhu bratstva.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi svima srećan Svetski dan deteta!

Završna konferencija na kojoj će biti predstavljene realizovane aktivnosti i rezultati u okviru Festivala prava deteta, aktuelne inicijative grada Novog Sada u oblasti dečje zaštite i međusektorske saradnje i rad Novosadske mreže za decu, održaće se u Plavoj sali Skupštine Grada Novog Sada, Žarka Zrenjanina 2, 20. novembra 2019. godine, od 11 do 12,30 časova.

Svetski dan deteta

Svetski dan deteta


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak