Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između 700.000 i 800.000 ljudi izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji samoubistva i 20 puta češći od broja izvršenih suicida. Posebno zabrinjava podatak da je samoubistvo drugi uzrok smrtnosti mladih između 15 i 29 godina oba pola.
Samoubistvo je složena pojava i brojni su uzroci i činioci koji mogu dovesti do njega. Poteškoće u mentalnom zdravlju značajno su povezane sa stopom samoubistava, a rizik od ove pojave povećava se u periodima društvenih, porodičnih i individualnih kriza. Zbog toga su politike i programi prevencije, zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja kao i razvijanje socijalnih usluga u zajednici neophodni za izgradnju i očuvanje ljudskog prava na životni standard koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje.
Svako od nas je važan član ili članica zajednice koji može dati doprinos u prevenciji suicida na taj način što će se informisati o ovoj pojavi i resursima podrške onima kojima je potrebno, načinima kako prepoznati rizike i kako razgovarati o pojavi samoubistva bez stigme, već stvaranjem nade.
Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra svake godine na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti. Ovogodišnja kampanja Svetske zdravstvene organizacije u prevenciji suicida odvija se pod sloganom „Stvaranje nade kroz aktivnosti u zajednici“.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman svojim aktivnostima nastoji da pruža doprinos razvoju svesti o mentalnom zdravlju kao ljudskom pravu i ukazuje na potrebu unapređenja i sistemskog ulaganja u prevenciju i zaštitu mentalnog zdravlja. Ove godine, Ombudsman je po treći put partner u organizaciji Festivala mentalnog zdravlja, a po prvi put će zaštita mentalnog zdravlja biti tema međunarodne naučne konferencije koju ova institucija organizuje.
Pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić je u okviru svojih redovnih aktivnosti tokom jula meseca 2023. godine obišla ustanove socijalne zaštite na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Posećeni su Gerontološki centri u Rumi, Kanjiži i Bačkoj Palanci i Dom za stare i penzionere u Apatinu. Prilikom posete obavljen je razgovor sa direktorima i zaposlenim stručnim radnicima u ustanovama, radi sticanja uvida u funkcionisanje, rad i izazove u pružanju usluga, podrške i zaštite ljudskih prava starijih osoba kao posebno ranjive kategorije stanovništva.
Budući da su tokom godine obavljene posete u još nekim Gerontološkim centrima i domovima za stare, jasno je da je potreba za pružanjem usluge domskog smeštaja, smeštaja u prihvatilište i druge vrste smeštaja za odrasle i starije osobe velika i da trenutni kapaciteti ustanova čiji je osnivač Pokrajinska vlada nisu dovoljni. Obiđeni domovi i centri su popunjeni u potpunosti ali potreba za smeštajem posebno zavisnih kategorija korisnika je i dalje velika. Pored toga struktura korisnika kojima je smeštaj potreban u sve većem broju su lica koja pored hroničnih oboljenja imaju problem sa demencijom i Alchajmerom. Ono što je pohvalno je da su sve ustanove opremljene potrebnom medicinskom opremom, da su prostori u kojima korisnici borave prilagođeni standardima potrebnim za pružanje adekvatne podrške u nesmetanom kretanju i funkcionisanju, da su kreveti posebno oni u stacionarnim delovima novi i u skladu sa najnovijim standardima, da su ustanove aktivne u konkurisanju i sprovođenju projekata koji su usmereni ka unapređenju položaja i kvaliteta boravka i rada korisnika i korisnica, da su zaposleni i pored velikih napora koje su imali tokom pandemije kovida i dalje motivisani za rad i da održavaju kvalitet rada sa korisnicima na zavidnom nivou.
Povodom brutalnog ubistva osamnaestogodišnje devojke, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izražava zabrinutost zbog načina izveštavanja medija o ovom tragičnom događaju, kao i o svim drugim događajima u kojima dolazi do povrede žrtve.
Ombudsman poziva medije da prilikom izveštavanja o ovom, ali i o svim slučajevima rodno zasnovanog nasilja i femicida, ne koriste neprimerene, uznemiravajuće i druge sadržaje koje vređaju dostojanstvo žrtava i njihovih porodica i zadiru u njihovu privatnost, da vode računa o pijetetu prema žrtvama, da ne opisuju detalje zločina koji nemaju značaj za javno informisanje, uzdržavaju se od senzacionalizma i slede preporuke koje se odnose na poštovanje standarda profesionalnog i etičkog izveštavanja.
Ombudsman podseća da transrodne osobe spadaju u jednu od najmarginalizovanih grupa u našem društvu i da su često žrtve diskriminacije, nasilja i veoma štetnih stereotipa.
Ombudsman apeluje na medije da ne plasiraju sadržaje kojima se podstiče širenje rodnih stereotipa, mizoginije, seksizma, homofobije i transfobije. Budući da mediji imaju veliki uticaj na percepciju i oblikovanje stavova, važna je njihova uloga u promociji i jačanju društvene svesti o ravnopravnosti polova, prevenciji i uklanjanju svih oblika nasilja i diskriminacije, posebno prema ranjivim grupama stanovništva.
Danas se obeležava 11. jun – nacionalni Dan rodne ravnopravnosti.
Odluku o ustanovljavanju 11. juna kao Dana rodne ravnopravnosti usvojila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, jer je tog dana 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila odobreno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da mogu da otvore školu za žensku decu.
Rodna ravnopravnost je jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, postizanja socijalnog mira i pravde, ekonomskog razvoja i unapređenja društvenih odnosa. Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije predstavlja i jedno od temeljnih načela ljudskih prava.
Tokom protekle decenije u Republici Srbiji je dosta toga urađeno u cilju postizanja rodne ravnopravnosti i ostvareni su značajni pomaci u ovoj oblasti. I pored toga, još se mnogo toga mora uraditi kako bi se ženama i muškarcima omogućile jednake mogućnosti, prava i pristup svim resursima. U tom smislu, neophodno je podizanje svesti opšte javnosti o rodnoj ravnopravnosti kako bi se eliminisali ukorenjeni stavovi o rodnim ulogama. Potrebno je dosledno sprovoditi postojeće zakone iz ove oblasti, nastaviti sa jačanjem kapaciteta svih relevantnih institucija za razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti, i raditi na unapređivanju rodno osetljivog medijskog izveštavanja i promovisanju kulture tolerancije i nenasilja.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman izražava zabrinutost zbog načina izveštavanja medija o teškim tragičnim događajima koji su nas pogodili ovih dana, a u čijem su žarištu pre svega deca. Ombudsman još jednom izričito apeluje na medije da se uzdržavaju od senzacionalističkog izveštavanja, intervjuisanja svih koji su neposredno svedočili događaju, a posebno dece, širenja neproverenih informacija i nestručnih interpretacija i saveta. Odgovornost je svih da prilikom planiranja, donošenja odluka i preduzimanja bilo kakvih aktivnosti procenjuju i promišljaju o njihovom uticaju posebno na decu.
Senzacionalističko i neetično izveštavanje o tragičnim događajima koji su se desili doprinose širenju i produbljivanju osećaja straha, nesigurnosti, nebezbednosti u javnosti, kao i širenju predrasuda prema osobama sa teškoćama u mentalnom zdravlju, a samim tim otvaraju vrata i put ka novim nasilnim incidentima i događajima. Samim tim, ugroženi ovakvim sadržajima su i deca ali i svi ostali građani i građanke.
Ombudsman poziva nadležna tela da hitno preduzmu sve potrebne mere koje imaju na raspolaganju kako bi se što pre zaustavilo neetično ponašanje novinara i medijskih glasila.
Ombudsman koristi priliku i da apeluje na roditelje da ne izlažu decu medijskim sadržajima i programima u kojima se ponavljaju i iznose nove informacije o tragičnim događajima, budući da ih mogu uznemiriti i iznova proizvoditi stresno i traumatsko iskustvo kod njih. Isti apel se odnosi i na sve građane i građanke - da ni sebe same ne izlažu previše ovakvim stresnim sadržajima, koji samo mogu pojačati njihova osećanja straha i nelagodnosti. Podsećamo da se na našem sajtu nalaze već informacije o službama, ustanovama, organizacijama koje pružaju psihološku podršku u kriznim situacijama i ohrabrujemo građane i građanke da takav vid podrške koriste, posebno u ovoj situaciji.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman posebno je zabrinut zbog toga što se i ova krizna situacija i tragični događaj koriste da se u javnom prostoru šire netačne i nestručne interpretacije i predrasude o pravima deteta. Prava deteta ne znače slobodu dece da čine šta hoće, naprotiv, pristup prava deteta je ono što omogućava i obezbeđuje zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanjima u svim kontekstima. Generacije današnjih roditelja, prosvetnih radnika i radnica, odraslih generalno, odrastale su, kao i generacije pre njih, u atmosferi u kojoj se negovala poslušnost i bespogovorno povinovanje autoritetima. U takvim okolnostima teško se razvija samosvest kod dece, osećaj samopoštovanja, vrednosti sebe i toga da glas deteta nešto znači i vredi – svega onog što čuva i štiti ljudsko dostojanstvo i integritet. Pravo deteta da se njegov ili njen glas čuje, nije pravo deteta da govori i radi bez odgovornosti prema sagovornicima, nije ni pravo deteta da mu se ispunjavaju sve želje i da se njegovo mišljenje prihvata bezuslovno. Pravo deteta da se njegov glas čuje znači poštovanje i uvažavanje deteta, znači omogućiti detetu osećaj da je viđeno i da ga čuju, a dete koje se tako oseća je dete koje razvija samopoštovanje, ličnu i društvenu odgovornost i poštovanje prema drugima. Danas svi učimo da uspostavljamo nove i drugačije obrasce komunikacije sa decom i da sa njima gradimo odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju. Zbog svega toga, koncept dečijih prava je izuzetno važan i potreban.
Tragični događaji koji su se desili prethodnih dana poziv su svakom od nas da preispita vrednosti i postupke koje kao društvo gradimo i negujemo, udeo odgovornosti svakog od nas u stvaranju atmosfere i ambijenta koji pogoduje razvoju i širenju nasilja i ponajviše na potrebu da zaštitu deteta od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja postavimo kao prioritet delovanja institucija sistema i društva u celini.
Smernice novinarima o etičkom izveštvanju o deci i o mentalnom zdravlju:
- Etičke smernice za novinare - UNICEF: https://www.unicef.org/serbia/eticka-uputstva-za-novinare
- Priručnik za novinare i novinarke: kako izveštavati o mentalnom zdravlju – Mentalhub: https://www.mentalhub.org/publikacije/
- Kodeks novinara Srbije: https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/
