Please select your page

Међународни дан људских праваГенерална скупштина УН 1950. године је донела одлуку да се 10. децембар обележава као Међународни дан људских права у циљу промоције Универзалне декларације о људским правима, која и данас представља најзначајнији међународни акт о људским правима. Овај дан се обележава широм света како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца.

Људска права су основна права која има свака особа која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик или било које друго лично својство. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.

И ове године је остваривање људских права, како у свету, тако и код нас, у великој мери обојено борбом против вируса Ковид 19. Пандемија Ковид 19 на глобалном нивоу подстакла је продубљивање сиромаштва, пораст неједнакости и насиља, истакла дискриминацију и друге недостатке у заштити људских права, а што се посебно одразило на припаднике осетљивих друштвених група као што су особе са инвалидитетом, старије особе, припаднике етничких и других мањинских група.

Пуно остваривање људских права није могуће уколико институције као и друштво у целини нису усмерени ка истом циљу - животу у слободи, достојанству и једнакости, за све грађане и грађанке, животу без страха, у вери у основна права човека.

Обележавање Међународног дана људских права, значајно је по мишљењу Покрајинског омбудсмана, најпре зато да би се нагласила важност људских права, а затим да би се и проблеми у њиховом уживању учинили јавним, а надлежне институције подстакле на њихово ефикасно решавање. У том смислу Покрајински омбудсман подржава сваки напор доносилаца одлука који води унапређењу остваривања људских права и остваривању хуманијег, праведнијег, толерантнијег и слободнијег друштва.

Сва људска права су једнако важна, међусобно повезана, представљају недељиву целину и као таква основа су из које произилазе сва друга права, те у том смислу представљају динамичан концепт на коме сви непрекидно морамо радити и унапређивати га.


Посета Сигурној женској кућиНасиље над женама манифестује се у свим областима друштва и у свакој старосној доби. Оно има дубоке корене у патријархалној структури друштва, обичајима и традицији, као и неједнаким економским односима међу половима. Последице насиља над женама превазилазе саме жртве и директно утичу на њихово окружење, посебно на њихову децу, а затим и на друштво у целини.

У Србији се последњих година улажу повећани напори за побољшање система превенције и заштите од насиља, али насиље над женама остаје и даље присутно и распрострањено. Иако је свеприсутно, родно засновано насиље није неизбежно -  оно се може и мора спречити. За превенцију и заустављање насиља кључно је, најпре, веровати жртвама, оснажити девојке и девојчице, и трансформисати штетне друштвене норме којима се нормализује насиље.

У сусрет 25. новембру, Међународном дану борбе против насиља над женама, покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменица за равноправност полова  Снежана Кнежевић посетили су данас Сигурну женску кућу у Новом Саду, која је део Центра за социјални рад Града Новог Сада и представља целовит облик друштвене заштите жена и деце који су угрожени насиљем у породици. У циљу прекидања круга породичног насиља, и пружања услова да жена ојача, Сигурна женска кућа обезбеђује женама и деци угроженим насиљем физичку и егзистенцијалну сигурност, психосоцијалну подршку и правну помоћ. О функционисању Сигурне женске куће у Новом Саду која ове године обележава 15 година постојања, о актуелним и будућим активностима и изазовима у раду, разговорало се са руководитељком др Надом Падејски Шећеровић.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на све жене које су претрпеле или још увек трпе насиље да га пријаве, да имају поверење у институције, које су дужне да одговоре на сваки случај насиља, и пруже неопходну заштиту и подршку.

Едукације  младих о родно заснованом насиљу, јавне кампање, одговорно медијско извештавање, сарадња и правовремено  реаговање институција на сваки вид насиља и адекватна заштита и подршка женама које су жртве насиља нужни су за стварање ненасилног друштва и слања поруке да у том друштву постоји нулта толеранција на насиље над женама.

Отпор насиљу не може да буде сведен на појединачан напор, већ мора бити плод колективног настојања да се изгради друштво у коме ће свако насиље бити санкционисано, насилници стигматизовани, а жртве ефикасно заштићене.

Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља. Овај дан уједно представља и почетак глобалне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, коју обележава преко 1.700 организација широм света, а која траје до 10. децембра, Међународног дана људских права. Циљ кампање је подизање свести јавности и предузимање активности за сузбијање насиља над женама.


Дан мушкарацаНовембар је месец подизања свести о здрављу мушкараца и болестима од којих мушкарци оболевају, са фокусом на борбу против рака простате и тестиса. Рак простате је посебно озбиљно обољење од чијих последица на сваких 13 минута негде на свету један мушкарац изгуби живот. На глобалном нивоу организују се бројне акције како би се повећала свест мушкараца о потреби очувања здравља и важности превентивних прегледа у спречавању настанка рака простате. У нашој земљи сваке године региструје се нових 2.400 случајева рака простате и тестиса. Према статистици, ова болест је треће најсмртоносније малигно обољење у Србији у популацији мушкараца.

Покрајински омбудсман  користи ову прилику да скрене пажњу јавности на ову болест и истакне значај редовних прегледа код уролога у циљу ране дијагностике, а тиме и бољег тока и прогнозе болести односно одржавања здравља мушкараца.

Сутра, 19. новембра,  обележава се и Међународни дан мушкараца, а један од циљева обележавања овог датума је побољшање родних односа и промоција родне равноправности за мушкарце и за жене.

Положај мушкараца и жена одређен је патријархалним наслеђем, у коме се репродукује традиционална подела на мушке и женске родне улоге, што резултира неједнаким положајем жена у односу на мушкарце. Стереотипно гледање и наметнуте родне улоге  на основу пола негативно утичу не само на жене већ и на мушкарце,  којима се намеће немогућност  изражавања позитивних емоција, а нормализује се насиље и агресивност.

Неједнакости у друштвеним и приватним сферама које су последица очекиваних улога које се везују за припадност биолошком полу могу се превазићи само савезништвом, заједничким радом, дијалогом и једнаким учешћем оба пола у стварању истински равноправног друштва.


Сексуално насиље према деци

Поводом обележавања 18. новембра - Европског дана заштите деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања

Континуираним стицањем увида у стање права детета, ради праћења примене међународних стандарда у овој области, а на основу обраћања грађана, истраживања, медијских извештаја те других извора сазнања, Покрајински заштитник грађана - омбудсман уочио је да је током 2020. године увећан број случајева насиља, злостављања и занемаривања деце од стране одраслих, пре свега родитеља и старатеља деце, а посебно је сексуално насиље присутније међу свим облицима најгрубљег кршења права детета. Од укупног, две трећине броја медијских написа које омбудсман прати, у 2019. години, односило се на вршњачко насиље, док је у првој половини 2020. године 84 одсто написа било у вези са насиљем према деци од стране одрасле особе. Период изолације и школе на даљину учинио је видљивијим насиље у породици према деци – у периоду од 16. марта до 6. маја 2020. године 91 одсто случајева медијског извештавања говори да су насиље починиле одрасле особе блиске или познате детету, док је у истом периоду годину дана раније, вршњачко насиље било подједнако заступљено као и насиље од стране одраслог према детету.

Имајући у виду то да је тренд увећања броја предмета сексуалног злостављања деце настављен и у 2021. години, као и да је тема сексуалног злостављања нашла значајније место у јавном медијском простору током последњих годину дана, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је активности у циљу испитивања стања и поступања институција у превенцији и заштити деце од сексуалног злостављања, као и потребе за едукацијом професионалаца из различитих система, деце, родитеља и најшире јавности у вези са темом сексуалног насиља.

На основу прелиминарних података из одговора добијених од 1203 просветна радника, а у оквиру истраживања којим Омбудсман жели да стекне ближи увид у поступање институција образовног, здравственог, система социјалне заштите и правосуђа у превенцији и заштити деце од сексуалног насиља, као и у погледу информисаности и ставова професионалаца из наведених система о овој теми, едукације на тему сексуалног насиља према деци потребне су овој групи професионалаца, те је неопходно јачање њихових компетенција да препознају и адекватно одговоре у заштити деце од сексуалног насиља. Тек око 16 одсто просветних радника навело је да су обучавани у области заштите деце од сексуалног злостављања, а мање од четири одсто испитаника навело је да сматра да је у потпуности компетентно да препозна знаке потенцијално сексуално злостављаног детета. Иако подаци прве националне студије о друштвеном проблему сексуалног злостављања деце у Републици Србији, коју је 2015. године израдио Инцест траума центар – Београд, говоре да у сваком школском одељењу у Србији постоје четири детета која су преживела одређени вид сексуалног насиља и још четири детета која познају некога коме се то догодило, а Савет Европе указује на то да је једно од петоро деце сексуално злостављано или искоришћено, само 11 одсто испитаника из истраживања Омбудсмана у својој пракси је забележило случајеве сексуалног злостављања детета.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман прикупио је и податке надлежних јавних тужилаштава у Војводини о поступцима у вези са случајевима кривичних дела против полне слободе, а у којима су жртве малолетна лица, односно деца. Према подацима шест виших јавних тужилаштава у периоду од 2017. закључно са 2020. годином, евидентирано је укупно 175 пријава за кривична дела против полне слободе. Највећи број ових пријава односи се на случајеве у којима су жртве малолетне особе, и то укупно 93 малолетне жртве  

Прелиминарном анализом података прикупљених првенствено од образовно-васпитних установа, просветних радника и надлежних тужилаштва, Покрајински заштитник грађана – омбудсман утврдио је да врло мали број случајева сексуалног злостављања деце буде откривен и да је извесно да, у овом тренутку, не можемо говорити о довољно доброј заштити деце од сексуалног насиља што потврђује податке из других истраживања и праксе који говоре о томе да је сексуално насиље табу и да жртве у 90 одсто случајева ћуте и тек мали број случајева сексуалног злостављања буде пријављен надлежним институцијама.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман посебно жели да истакне да је важно да разумемо да сексуално насиље није нужно повезано са физичким насиљем и физичком принудом, али да је емоционално злостављање саставни део сваког облика насиља према деци. Сексуално насиље, што и подаци из истраживања Покрајинског омбусмана потврђују, родно је засновано, али је дубоко укорењено у ауторитарним ставовима и вредностима друштва и заједнице који очекују од детета да безусловно поштује ауторитет одраслих само зато што су у улози старатеља, наставника, тренера, лекара. Конвенција Уједињених нација о правима детета усвојена је пре 32 године и први је правни документ који дете посматра као субјект права, а не само као објекат заштите. Конвенција препознаје да је за здрав развој личности и добробит детета неопходно да се према детету односимо с једнаким уважавањем и поштовањем као што очекујемо да се оно понаша према одраслима и вршњацима. Здрав и снажан осећај вредности себе дете изграђује кроз поштовање његових личних граница, а то је једино могуће у односу у којем се дете осећа препознато, виђено, уважено и сигурно. Сваки однос у којем одрасли тежи да свој ауторитет гради искључиво на основу позиције моћи који у односу на дете недвосмислено има, прети да наруши лично достојанство и интегритет детета, а тиме отвара простор за различите могућности злоупотребе и насиља према деци. Да бисмо прекинули тишину и ћутање, неопходно је да мењамо друштвене и културне обрасце и праксе којима нарушавамо осећај поверења деце у одрасле и у институције.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава све активности надлежних институција у вези са подизањем нивоа знања и вештина одговорних лица која морају бити обучена да препознају и адекватно реагују на било који знак да је дете сексуално злостављано. Едукацијом и правовременим реаговањем дајемо једини прави одговор на овај вид  угрожавања права детета.

Европски дан заштите деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања успостављен је 2015. године и обележава се сваке године 18. новембра ради подизања свести јавности о сексуалном насиљу према деци и у циљу промоције Лансарот конвенције. Овај датум прати обележавање два значајна међународна датума – 19. новембар, Светски дан превенције злостављања деце и 20. новембар, Међународни дан детета.


Писмо родитељимаПокрајински заштитник грађана – омбудсман уручиће Писмо за родитеље породилиштима у АП Војводини, како би оно било подељено трудницама и породиљама у овим установама. Писмо је осмишљено са циљем да од првог дана родитељима буду доступне основне информације о правима детета и кључним условима за квалитетан целовит развој детета. Садржина писма обухвата информације о томе шта су права детета и због чега је значајна Конвенција Уједињених нација о правима детета, као и најсвежије научне податке и доказе о раном развоју детета, квалитетној стимулацији и подршци раном развоју и његовом значају за цео живот појединки и појединаца, као и друштва у целини.

Дечја недеља је национална манифестација и представља модел сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација, повезивања свих важних актера у заштити права детета. Сваке године реализује се у циљу побољшања положаја детета у Србији и обележава се сваке године током прве недеље октобра.

Овогодишњи мото Дечје недеље чине стихови Љубивоја Ршумовића „Дете је дете, да га волите и разумете“, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на то да управо Конвенција о правима детета каже да дете, у циљу потпуног и складног развоја личности, треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања.

Преузмите "Писмо родитељима" 


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак