Please select your page

Тема овогодишњег дана Међународног дана деце која живе и раде на улици је идентитет. Деца која живе и раде на улици представљају једну од најрањивијих и вишеструко дискриминисаних друштвених група. Уколико им друштво не помогне, таква деца често постају лица без формалноправног идентитета, чиме им се ускраћује приступ образовном, здравственом и систему социјалне заштите, а касније тржишту рада, тако да она за друштво као и да не постоје. Уз то, ова деца неретко су у ситуацији да буду изложена и интервенцијама полиције, нападима од стране одраслих грађана и вршњака, а чак и после интервенције надлежних велики број њих се, уколико не добије одговарајућу подршку, враћа животу и раду на улици. Овакво стање коси се са основним начелима остваривања, заштите и унапређења људских и дечјих права.

Порајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да су деца која живе и раде на улици најмање одговорна за свој положај. То, међутим, не значи да њихов глас не треба да се чује, нити да она немају чиме да допринесу друштву у којем живе. Истраживање Покрајинског омбудсмана о дечјем просјачењу спроведено 2011. године показало је да ова деца најчешће долазе из породица у којима их родитељи запостављају, занемарују, па чак и злостављају, а неретко су, заједно са родитељима и вршњацима, укључена и у рад организованих група које свој рад заснивају на њиховој експлоатацији. Добар пример настојања да се омогући остваривање њихових права и промовише њихова социјална инклузија представља рад свратишта за децу која живе и раде на улици.

Међународни дан деце која живе и раде на улици обележава се од 2011. године на иницијативу међународне организације ЦСЦ са седиштем у Великој Британији. Конзорцијум за заштиту права детета је светска мрежа покренута са циљем да се деци која живе и раде на улици пружи прилика да се и њихов глас чује, да се промивишу њихова права и унапреде њихови услови живота. Мрежу чине међународне, државне или локалне организације, појединке и појединци из преко 80 земаља који се залажу за то да Уједињене Нације овај дан уврсте у свој званични календар међународних дана, а до сада је ову иницијативу подржало преко 3.000 људи.


Светски дан Рома обележава се 8. априла како би се скренула пажња на културу ромске заједнице, али и подигао степен свести јавности о проблемима њених припадница и припадника, од којих само у Европи живи њих око 10 милиона. Упркос томе што су најбројнија мањинска заједница у Европи, Роми су и даље често погођени дискриминацијом и друштвеном маргинализацијом.

Република Србија је по основу ратификовања међународних докумената у области људских и мањинских права, као и у оквиру Декаде Рома која се прошле године завршила, преузела бројне обавезе у вези са унапређењем и заштитом права припадника ромске националне мањине. Током протекле деценије постигнут је напредак у области учешћа Рома у јавном и политичком животу и по питању њихове видљивости у органима извршне власти. Захваљујући примени афирмативних мера за образовање студената из подзаступљених група, Ромкиње и Роми све су бројнији и у систему образовања и на његовим највишим нивоима.

Како је наведено у Извештају Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину, спровођење двогодишњег пројекта који се бавио сагледавањем положаја ромске националне мањине и повећањем стручних капацитета координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе, као и резултата појединих истраживања институције у другим областима људских права, показало је да у Војводини и Србији има још пуно простора за унапређење остваривања и заштите права Рома, а нарочито деце и жена из ове заједнице. Посебно забрињава то да у 21. веку, уз постојеће прописе, бројне мере и специјализоване институције, најчешће без икакве осуде остаје исказивање предрасуда, стереотипа и нетрпељивости припадника других националних заједница према Ромима. Највише од свега, ипак, забрињава чињеница да се током посета местима у Војводини у којима припадници ромске заједнице живе у значајнијем броју испоставило да је према њима још увек присутна не само индивидуална, него и колективна, непосредна, посредна и институционална дискриминација.


Право на здравствену заштиту у најтешњој је вези са основним људским правом - правом на живот. Судећи по притужбама Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману током 2015. године, право на квалитетну здравствену заштиту, која би, као тековина савременог друштва, у ХХИ веку требало да буде једнако доступна свима, најтеже су остваривале две рањиве друштвене групе - деца и жене.

Притужбе грађанки и грађана на рад здравствених и социјално-здравствених установа, али и подаци које ове установе достављају Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, указује на то даје остваривањеправа на здравствену заштиту у АП Војводини отежано. Здравственим установама недостаје лекара, нарочито специјалиста, медицинског особља, као и простора, опреме и новца за рад у складу са савременим захтевима струке. Међу најдефицитарније специјалисте, нарочито у ванградским срединама, спадају педијатри и гинеколози, а због лоших услова рада и малих примања особље здравствених и социјалних установа, поготово оно које већ има радног искуства, све чешће се одлучује на одлазак у иностранство.

Последица оваквог стања је то да су здравствене установе преоптерећене. Због тога у настојању да се смањи број грађана којима се пружа услуга, односно чије би се осигурање и лечење финансирало из буџетских средстава често прибегавају рестриктивном тумачењу прописа. Са друге стране, овакав приступ у очима њихових корисника оставља утисак неорганизованости и селективности у пружању услуга. То је нарочито изражено у случају потребе за специјалистичким прегледима, било да су у питању консултације са лекаром, прегледи уз помоћ посебне опреме или специфичне лабораторијске анализе. На њих се понекад чека и по неколико месеци јер домови здравља не пружају ову врсту услуга.

Иако у седиштима јединица локалне самоуправе постоје саветници за заштиту права пацијената, грађани им се релативно ретко обраћају из неколико разлога. Први је тај што се овим саветницима подноси писмени приговор, а што од корисника, уз време и писање поднеска, захтева одређени степен информисаности о сопственим правима. Други је страх да ће због подношења приговора на неки начин трпети негативне последице од стране лекара или особља установе на чији рад се њихов приговор односи. Трећи је зазор грађана од било каквог остваривања права путем институција и аутоматско „тражење везе”, чак и у случајевима када је поступак врло једноставан, брз и бесплатан.   

Грађани се Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману често обраћају тражећи савет, односно тумачење прописа и упутство како да поступе у конкретној ситуацији. Разлог за то је недовољна информисаност и неразумевање начина функционисања система здравствене заштите. Грађани су се 2015. године често жалили на то да од особља у здравственим установама, којима су се претходно обратили, нису добили потпуне и правовремене информације о њиховим правима и поступцима лечења, као ни увид у медицинску документацију. Највећи број грађана жалио се на то да није у могућности да у потпуности оствари право на здравствену заштиту због тога што им није у законском року било омогућено да обаве неки преглед или лечење. Известан број њих обраћао тражећи савет у вези са доступношћу здравствене заштите особама које немају оверену здравствену књижицу и њиховој деци или деци лица која су страни држављани са пребивалиштем у Републици Србији, као и у вези са остваривањем права на лечење у иностранству. Грађана нарушавана је поступцима особља здравствених установа нарушавана приватност јер подаци о њиховом здравственом стању нису третирани као поверљиви.   

Поводом 7. априла, Светског дана здравља,Покрајински заштитник грађана - омбудсман наглашава да се право на здрављеостварује поштујући начела доступности, приступачности, прихватљивости и одговарајућег стандарда здравствене заштите. То подразумева сврсисходно и правовремено давање и тражење информација и услуга, физички и новчано доступних свима без дискриминације.


Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор разговарао је данас са покрајинском омбудсманком Аником Мушкињом Хајнрих која му је предала Извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2015. годину.

Омбудсманка Мушкиња Хајнрих нагласила је да је Покрајински омбудсман, као и претходних година, настојао да увек када је то могуће помогне грађанима, да укаже органима на пропусте док није касно за њихово отклањање или да помогне саветом како може да заштити своје право.

Она је нагласила да су уочени проблеми слични као претходних година, а то су сиромаштво, незапосленост, немогућност остваривања права на социјалну помоћ, што их доводи на руб егзистенције.  У разговору је истакнут велики напедак у сарадњи са органима Пореске управе, ПИО Фондом, посебно када је реч о повезивању стажа и увођењу пољопривредника у систем пензионог осигурања.

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор изразио је велику подршку овој институцији, њеном раду и напретку који је из године у годину приметан. Он је истакао и задовољство чињеницом да се најмање притужби грађана током претходне године односило на рад органа покрајинске управе, те да су и пристигли приговори углавном позитивно решени у разумном року.

Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину доступан је на сајту институције.

Извор: www.skupstinavojvodine.gov.rs


Економска неравноправност жена се, упркос значајном побољшању њиховог положаја, још увек се налази у самом корену свих других облика кршења права жена на основу пола, њиховог брачног и породичног статуса и материнства. Економски положај огромног броја жена је лош, а дуготрајна економска криза додатно је повећала њихову друштвену неравноправност. Незапосленост жена већа је него незапосленост мушкараца. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла. То показује и индекс родне равноправности према којем Србија највише заостаје за Европском унијом у области рада и располагања и управљањановцем. Запослене жене често су изложене вређању, па и претњама и уценама на радном месту. Превише девојака и жена су мета насиља у породици и других облика насиља које оптерећује и оштећује и њих као појединке, али и читаво друштво. На све ове појаве институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указује годинама, тражи од надлежних органа да предузимају одговарајуће мере за заштиту жена и позива на поштовање прописа и Закона о равноправности полова.

Охрабрујуће је што је Србија, као прва земља ван Европске уније која примењује Индекс родне равноправности, остварила резултат од 40,6 поена од 100, док је просек у ЕУ 52,9 поена. Наша земља је изнад просека Европске уније када је реч о учешћу жена у одлучивању, захваљујући, пре свега примени тзв. квота за мање заступљени пол на местима одлучивања. То показује да је у свим областима у којима се испољава родна неравноправност потребно предузимати мере подршке, од локалне заједнице до Владе, јер без одлучујућих, видљивих и мерљивих акција неће доћи до истинског  преображаја положаја жена.

Улагањем у постизање родне равноправности биће обезбеђен економски напредак, социјална и политичка инклузија и друге погодности које ће подстаћи стабилност и поштовање људског достојанства. Остваривање људских права и одрживи развој нису могући ако половина човечанства нема једнаке могућности, поручио је Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун поводом обележавања Међународног дана жена који се ове године обележава под слоганом:  Планета 50-50 до 2030. – Створимо услове за родну равноправност.


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак