Please select your page

Међународни дан људских права Од када је одлуком Генералне скупштине Уједињених нација установљен, Међународни дан људских права није обележаван у ситуацији сличној данашњој.

Почетком године, пандемија Covid 19  почела је да се шири планетом и оставља иза себе све већи број заражених и мртвих. У одлучној намери да се пандемији супротставе, државне власти су у нашој, као и у другим земљама, посегнуле за органичењем људских права.  Осим на плану људских права, последице пандемије могле су се пратити и у другим областима – економији, култури, просвети, спорту. Економске активности су редуковане, а тамо где је било могуће приватни простор је трансформисан у радни.  Културна збивања, као и просветне активности из реалног су простора преселиле у виртуални. Спортисти су се такмичили пред празним трибинама, а пандемија  мења и обрасце нашег свакодневног функционисања.

 Пандемија је комплексан феномен. Она провоцира државну интервенцију, али исто тако и нашу оданост људским правима, јер грађани заслужују да уживају сва људска права која им припадају. Устав Републике Србије је јасан: када се прибегава ограничавању људских права, мора се водити рачуна о суштини права која се ограничава, а затим и о сврси, природи и обиму ограничења.

 Сва су ова питања изузетно важна, јер се на основу њих доказује и демократска зрелост заједнице и њена приврженост универзалним вредностима.

Покрајински омбудсман је свестан да ефикасна борба против пандемије Covid 19 не почиње пред улазом у болницу, него далеко од тог улаза – у властитом дому, на радном месту, продавници или на улици и зато скреће пажњу на важност превенције  да се придржавамо свих епидемиолошких мера здравствених служби. Покрајински заштитник грађана-омбудсман подстиче надлежне органе на даље пружање додатне помоћи старијима, деци и другим осетљивим групама којима је таква помоћ управо сада неопходно потребна.

Тачне, правовремене и објективне информације могу помоћи грађанима да се на рационалан начин одреде према стварима и смелије суоче са проблемима, неизвесностима и страхом. Поред тога, свака недоследност у примени епидемиолошких мера има своју цену. Покрајински заштитник грађана сматра  да грађанима Србије  далеко потребнија реч „одговорност“ од иритирајуће и још увек у јавном простору присутне „социјалне дистанце“. По речима италијанског филозофа Г. Агамбена на социјалној дистанци се не може засновати људска заједница  погодна за живот.

Таква заједница, по мишљењу Покрајинског омбудсмана може бити заснована само на стриктном поштовању и ефикасној заштити људских права, на поштеном раду, правичности и солидарности способној да подстакне појединце да буду од помоћи својим ближњима. 

У дубоком уверењу да је дух Универзалне декларације о људским правима и данас, седамдесет година након њеног усвајања, још увек жив и „делатан“ документ који људе подстиче на освајање слободе, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да свим грађанима Србије честита 10. децембар – Међународни дан људских права.


Дан особа са инвалидитетомМеђународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана. Циљ обележавања је да се и особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учешће у управљању друштвом у коме живе.

Особе са инвалидитетом данас чине око 15 процената светске популације и наилазе на бројне проблеме и баријере у свом свакодневном функционисању. Суочавају са неједнаким могућностима у погледу образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите; њихов свакодневни живот оптерећују и многе предрасуде и стереотипи.  

Свестан свих ових проблема, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је током године своју пажњу фокусирао на остваривање права особа са инвалидитетом, посебно имајући у виду рестрикције које се намећу у циљу ефикасне борбе против епидемије корона вируса. Тим поводом, Покрајински омбудсман је организовао видео конференцију на којој су представници установа социјалне заштите, независних институција, просветних установа и невладиних организација говорили о положају и проблемима особа са инвалидитетом. Учесници конференције су били сагласни у оцени да је положај особа са инвалидитетом и у редовном стању веома деликатан и да он у ванредном стању може бити погоршан ако мере, које се предузимају сузбијанју пандемије, не буду прилагођене особама са инвалидитетом.  У неколико наврата у току конференције је снажно наглашено да борба против пандемије не може бити ефикасна ако у њу, као равноправни ученици, нису укључене и особе са инвалидитетом.

Покрајински омбудсман је потпуно свестан потребе да се, у циљу очувања живота и здравља грађана, у кризним периодима посегне за мерама којима се ограничавају људска права, али наглашава да та ограничење морају бити спроведена на најмање рестриктиван начин. 

Поред тога, Покрајински заштитник грађана-омбудсман сматра да се права особа са инвалидитетом морају се поштовати у сваком тренутку и независно од тога да ли је у друштву проглашено ванредно стање или не. Посебно се мора водити рачуна о особама које бораве у установама социјалне заштите, јер се проблеми са којима се ове установе суочавају у току пандемије само појачавају.

Инвалидност никога не осуђује на нижи квалитет живота и рестрикције у уживању уставом зајемчених права. Идући у сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом, Покрајински омбудсман жели да подсети на речи из Универзалне декларације о људским правима: „Сва људска бића се рађају слободна и једнака у достојанству и правима“. Хоће ли ове речи бити необавезујућа фраза људскоправашког жаргона или не то, пре свега, зависи од нашег односа према особама са инвалидитетом. У том односу, по најдубљем уверењу Покрајинског омбудсмана, не сме бити ни сада, а ни убудуће, ни у редовном, а ни у ванредном стању, ничега што би особе са инвалидитетом лишавало гарантованих права и нарушавало њихово људско достојанство.


Дан борбе против насиља над женамаМеђународни Дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, уједно је и дан којим почиње „16 дана активизма против насиља над женама“ – глобална кампања коју обележава 1700 организација у више од 100 држава света, а која се завршава 10. децембра, Даном људских права.

Нарушавање принципа равноправности и једнаког људског достојанства жене и мушкарца доводи до насиља као најгрубљег облика кршења  људског права. Иако се насиље према женама јавља у различитим видовима у свакој заједници, оно посебно погађа најмаргинализованије и најугроженије – жене са инвалидитетом, Ромкиње, жене на селу, мигранткиње итд.

Овогодишња кампања одржава се, нажалост,  у времену  пандемије вируса COVID-19. У нашој, али и у међународној јавности, изричу се  упозорења да је током пандемије дошло до пораста насиља према женама, под утицајем друштвене изолације, економског стреса и страха од коронавируса. Ипак, спречавање и сузбијање насиља у породици не може се одгодити или паузирати, институције у сваком тренутку (а нарочито током ванредног стања) морају да делују са дужном пажњом, да прилагоде свој рад измењеним околностима,  и да учине све да жртвама пруже потребну подршку и да их заштите.

Покрајински омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, сваке године прикупља податке о насиљу у породици од стране надлежних институција на територији АП Војводине. Према подацима пет полицијских управа, у 2019. години евидентирано је укупно 6.046 случајева насиља у породици. Као и ранијих година, насиље пријављују махом жртве  (чак 87 одсто од укупног броја случајева). У односу на укупан број пријава, полиција је установила постојање насиља у 30 одсто случајева, постојање непосредне опасности од насиља у породици у 64 одсто случајева, а постојање опасности која није непосредна у 12 одсто случајева. И ове, као и свих ранијих година, подаци о броју жртава различитог пола и узраста се не мењају - жене чине око 74 одсто укупног броја жртава. Као и ранијих година, починиоци су у око 86 до 89 одсто случајева мушкарци. Од укупно евидентираних броја жртава насиља у породици, насиље је у 67 одсто случајева извршено у партнерском односу и то према женама (84 одсто од укупног броја жртава у партнерском односу).

Од укупно 14 основних тужилаштава у АП Војводини, 11 је доставило податке и према тим подацима тужилаштва су покренула 1.704 кривична поступка у вези с насиљем у породици и 196 тужби за одређивање мера заштите од насиља у породици. Физичко насиље је врста насиља која је најзаступљенија у евиденцијама тужилаштава и у 2019. години чини половину укупног броја случајева насиља (ранијих година било је и заступљеније – 70 до 78 одсто).

Изречене су укупно 703 пресуде, од којих су  94 одсто осуђујуће (као и претходне две године). Казне затвора чине 31 одсто укупног броја изречених казни и најчешће се изричу у трајању од шест месеци до годину дана. Условне осуде чине 52 одсто укупног броја изречених казни. Изречено је укупно 447 мера безбедности од којих највише мера забране приближавања и комуникације с оштећеним – 15  и мера обавезног лечења алкохоличара – 134.

Горе наведени подаци говоре да је насиље и даље у великој мери присутно и да се морају уложити додатни напори како би систем заштите и превенције био још ефикаснији. Ово, осим подразумеване ефикасне и благовремене координације и сарадње свих надлежних институција, подразумева и сарадњу између цивилног сектора и државних органа и служби надлежних за пружање заштите жртвама насиља, али и оснаживање жена у циљу подизања свести да је родно засновано насиље недопустиво и да постоје механизми помоћи и подршке. Изузетно значајну улогу у подизању свести јавности о проблему насиља у породици имају и медији -  Покрајински омбудсман апелује на новинаре да о насиљу према женама извештавају одговорно и сензибилисано, поштујући успостављене стандарде и етичка начела.

Политика нулте толеранције насиља према женама не може и не сме да се огледа само у доношењу законских и других докумената, већ је неопходно обезбедити њихово доследно спровођење у сваком појединачном случају насиља. Иако је у претходном периоду доста учињено на превенцији насиља у породици, неопходно је унапређење системског приступа овој теми у виду увођења едукација о спречавању и штетности насиља на свим образовним и васпитним нивоима, као и континуирано обучавање запослених у свим релевантним институцијама у циљу препознавања ризичног понашања и ситуација потенцијалног насиља. Само мобилизацијом свих одговорних актера и подршком државних институција и органа, медија, невладиних организација али и свих грађана, могућа је изградња толерантног, ненасилног и праведног друштва.


Светски дан дететаГлобална здравствена криза учинила је да друштвене разлике и потреба да се улаже у систем подршке за свако дете постану још уочљивије. У датим околностима, нарочито је већи степен угрожености права деце која живе у тешким економским условима, деце из породица са хронично болесним члановима, деце са инвалидитетом и другим здравственим сметњама, деце у системима алтернативног збрињавања и под другим облицима социјалне заштите, као и деце у уличној ситуацији.

Континуираним стицањем увида у стање права детета, ради праћења примене међународних стандарда у овој области, а на основу обраћања грађана, истраживања, медијских извештаја те других извора сазнања, Покрајински заштитник грађана - омбудсман уочио је да је током ове године значајно увећан број случајева насиља, злостављања и занемаривања деце од стране одраслих, пре свега родитеља и старатеља деце, а посебно је сексуално насиље присутније међу свим облицима најгрубљег кршења права детета. Од укупног броја медијских написа које омбудсман прати, 2019. године две трећине случајева насиља према деци одвијало се у вршњачким односима, док је у првој половини 2020. године 84 одсто случајева насиља према деци извршила одрасла особа. Период изолације и школе на даљину учинио је видљивијим насиље у породици према деци – у периоду од 16. марта до 6. маја 2020. године 91 одсто случајева медијског извештавања говори да су насиље починиле одрасле особе блиске или познате детету, док је у истом периоду годину дана раније, вршњачко насиље било подједнако заступљено као и насиље од стране одраслог према детету.

Искуство Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана изнова потврђује да је за пуну заштиту права детета нужно предузети све потребне кораке ка унапређењу сарадње и заједничког деловања актера из система образовања, социјалне и здравствене заштите, правосуђа те других области чији центар пажње треба да буде добробит детета. Подједнако важан је и развој превентивних програма и услуга у заједници намењених подршци деци, родитељима и породици, а у овом сегменту нарочити је допринос који дају организације цивилног друштва.

Покрајински омбудсман указује и на то да је само медијско извештавање о деци често непримерено, неетично и у супротности с најбољим интересом детета и духом Конвенције. Стога, апелује на представнике јавних институција и медије да строго поштују своју дужност и обавезу да одговорно презентују информације, да штите права детета и извештавају јавност руководећи се пре свега најбољим интересом детета.

Одговорност доносилаца одлука је да створе услове који ће омогућити да свако дете буде одгајано у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности. Ово, међутим, не искључује личну одговорност сваког од нас да својим делима и понашањем, атмосфером коју градимо у међуљудским односима, узајамним поштовањем личног интегритета и достојанства својих укућана, комшија, колега и пријатеља, усмеравамо децу у правцу развоја здравих, самосвесних, самосталних и одговорних појединаца који дају продуктиван допринос развоју и одрживости заједнице.

Права детета, као и сва људска права, неотуђива су, недељива, припадају сваком детету на свету и ниједно право није важније од другог. Напротив, да бисмо обезбедили добробит и квалитетну подршку целовитом развоју детета, неопходно је да му обезбедимо заштиту и остваривање свих права, без изузетка, гарантованих Конвенцијом. Приступ права детета уважава целокупно биће детета, поштује његово лично достојанство, укључује га у процес који је једнако важан као и исход и на тај начин омогућава пун развој његових потенцијала. 

Ове године, више него претходних, имамо прилику да разумемо у којој мери су грађанска солидарност и хуманост важни за појединца и друштво. Оно што је крајње време да научимо је да једино системски и на правима детета заснован приступ обезбеђује, осигурава и гарантује дугорочну подршку целокупном развоју детета, родитељима и породицама и одржив развој друштва у целини.

Светски дан детета, 20. новембар, обележава се на дан када је, на Генералној скупштини УН 1989. године, усвојена Конвенција о правима детета, јединствени и најшире прихваћени међународни документ у којем су на једном месту обухваћена сва дечја људска права.

Обележавању Светског дана детета, претходе још два значајна датума: 18. новембар - Европски дан борбе против сексуалног насиља над децом и 19. новембар - Светски дан превенције злостављања деце.


Дан мускарацаДанас је 19. новембар, Међународни дан мушкараца.

Међународни дан мушкараца обележава се у циљу подизања свести о улози и здрављу мушкараца и дечака, побољшања родних односа и промовисања родне равноправности и истицања позитивних мушких узора. Ово је прилика и да се истакну достигнућа мушкараца и њихов допринос заједници, породици, браку и послу и да се нагласи њихова позитивна улога у друштву. Осим тога, улога мушкарца као савезника и партнера је веома значајна и у борби против насиља над женама и девојчицама.

Стварање равноправних услова за жене и мушкарце могуће је само  заједничким радом, дијалогом и једнаким учешћем у разградњи стереотипа, предрасуда, и друштвено конструисаних родних улога. Увођење едукације о родној равноправности и питањима која се тичу стереотипа родних улога, дестигматизације и антидискриминације у односу на сва лична својства, па и у односу на пол и род, неопходно је за остварење истинске равноправности.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да опомене мушкарце да не занемарују своје здравље,посебно имајући у виду чињеницу да им је живот у већој мери повезан са физичким и психичким очекивањима, као и да мушкарци имају краћи животни век од жена. У циљу скретања пажње јавности и подизања свести о важности утврђивања потреба и свеобухватних здравствених услуга у вези са репродуктивним и сексуалним здрављем мушкараца, Покрајински омбудсман је у јулу месецу организовао видео-конференцију на ову тему.

Покрајински заштитник грађана користи прилику да свим мушкарцима честита Међународни дан мушкараца.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак