Вести
Поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, на Јеврејском гробљу у Новом Саду одата је пошта припадницима јеврејског народа страдалим током Другог светског рата.
Од Погрома у јануару 1942. године до Депортације 1944, када је цела тадашња јеврејска заједница депортована у најстрашније логоре Аушвиц и Треблинку, из којих се вратило само 300 њих, Нови Сад тугује и памти све настрадале.
Поред градоначелника Града Новог Сада, представника СУБНОР-а и потомака преживелих, као и представника јеврејских општина из Србије, овом догађају је присуствовала и покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић.
Сваке године у Новом Саду, на Кеју жртава рације, код споменика Породица, 23. јануара се одржава комеморација настрадалима у Погрому 1942. године.
Мађарске окупационе власти су од 7. јануара до 29. јануара спроводиле на територији Бачке спроводиле масовна убиства Срба, Јевреја и Рома, убијајући целе породице, не штедећи жене, децу и старије људе. У Новом Саду, у периоду од 21-23. јануара 1942. године на јавној плажи Штранду је у погрому убијено 1246 људи и бачени су под лед.
Сећање на овакве злочине је дуг настрадалим и обећање незаборава, и истовремено опомена за будућност.
Ове године, помен коме је присуствовало више стотина Новосађана, је служио патријарх српски Порфирије, уз саслужење владике бачког Иринеја, мохачког Дамаскина, и осечкопољског и барањског Херувима, а јеврејску службу држао је врховни рабин Исак Асиел. На обележавању су учествовати и хорови, како Јеврејске општине „Хашира“ тако и хор „Свети Георгије“ новосадске Саборне цркве.
Венце су положили представници Града Новог Сада, Аутономне покрајине Војводине, Републике Србије, других градова и општина из Републике Србије, јеврејских општина из целе Србије, СУБНОРа, као и представници удружења потомака преживелих из рације.
Традиционално, уз помоћ војне флотиле, један венац је положен у Дунав.
Институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана посетио је Мирослав Хочак , специјални саветник украјинског парламентарног повереника за људска права за Србију (Омбудсман Украјине), који је на ову функцију именован 10.децембра 2025. године, на Међународни дан људских права.
Господин Хочак је детаљније упознат са радом Омбудсмана, посебно у делу праћења и заштите права националних мањина. На састанку са омбудсманком доц. др Драганом Ћорић разматране су могућности сарадње на већој информисаности посебно припадника украјинске националне мањине о њиховим правима и обавезама, у складу са законом и правним системом Републике Србије.
Заменица покрајинске заштитнице грађана - омбудсманке, Слађана Мандић Миљанић, присуствовала је свечаном отварању колективне калиграфске изложбе радова ученика калиграфске колоније и калиграфа Светозара Пајића Дијка.
Изложба се традиционално организује сваке године у част Захарија Орфелина, а ове године обележен је значајан јубилеј „У част Захарија Орфелина – 300 година од рођења“. Манифестацију је организовало Удружење војвођанских учитеља, уз подршку Градске управе за културу Града Новог Сада, Основне школе „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице и Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду.
У име Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду, присутнима се обратио академик Слободан Марковић, док је изложбу свечано отворила Вера Стојшић - Гашпаровски, приређивач изложбе.
Захарија Орфелин био је једна од најзначајнијих личности српске културе XВИII века — учитељ, секретар, илустратор, графичар, бакрорезац, калиграф, педагошки писац, песник, преводилац, теолог, пројектант, издавач, филолог, уредник календара и часописа, рецензент, коректор, природњак, ботаничар, технолог и виноградар.
Међу најзначајнијим Орфелиновим школском делима издвајају се „Калиграфија“ и „Словенски буквар“, док су његова најпознатија и капитална дела: „Историа о житиа и славних делах великаго Государиа и Императора Петра Перваго“ („Историја Петра Великог“) - његово животно и најобимније дело, „Свечани поздрав Мојсеју Путнику“, „Горестни плач“ („Плач Сербији“), „Трактат о јединству цркве“, „Вечни календар“, „Искусни подрумар“, као и „Славено-сербски магазин“, први српски и први часопис на простору читавог словенског југа.
Изложба је отворена за јавност до 30. јануара 2026. године и може се посетити радним данима у периоду од 09 до 19 часова, у Галерији „Платонеум“, у просторијама Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић присуствовала је централној прослави Националног празника Русина у Републици Србији, која је одржана 17. јануара 2026. године у Новом Орахову у организацији Завода за културу војвођанских Русина.
Администратор Краљевско-државног дистрикта у Сомбору Франц Јозеф де Редл је 17. јануара 1751. године потписао уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица у пустару Велики Крстур и тиме означио почетак досељавања Русина у ове крајеве. Ново Орахово је прве русинске породице дочекало пре 80 година; њихови потомци живе и данас у овом месту, које се поноси својим мултинационалним и мултилингвалним саставом становништва.
