Вести
Генерална скупштина Уједињених нација је 1. новембра 2005. године установила 27. јануар као датум када се обележава Међународни дан сећања на жртве Холокауста, у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен највећи нацистички концентрациони логор - Аушвиц.
Опредељујући се за дан ослобођења Аушвица, Генерална скупштина Уједињених нација руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње, заснованих на предрасудама.
Прихватањем различитости, суживота и неговањем толеранције можемо показати да смо одговорни према прошлости и да смо свесни своје обавезе да градимо и развијамо друштво у којем ће се концепт људских права примењивати универзално, без икакве дискриминације, те је обавеза свих да се супротставе сваком облику дискриминације.
Подсећамо да је у страхотама Холокауста, који је однео више од шест милиона жртава и довео готово до потпуног истребљења једног народа, у историји човечанства мора остати упамћен као један од највећих злочина.
Историјски архив Срем и Регионално удружење „Срем“ организовали су седме „Дане руске културе“ у Сремској Митровици. Манифестација је започела 15. јануара и траје све до данас, 25. јануара 2024. године. Током ових десет дана организатори су приредили разноврстан програм, а све у циљу неговања руске културе, традиције и уметности.
У Барокној сали „Музеја Срема“, у среду 24. јануара, одржан је музички програм ученика Музичке школе „Петар Кранчевић“ и предавање на тему: „Утицаји руских композитора на европску музику“.
Испред Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, програму је присуствовала Јелена Радуловић Гламочак, млађа саветница.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је по позиву удружења полицајаца и грађана „Безбедна заједница“, присуствовала хуманитарној књижевној вечери, које је ово удружење одржало 12. јануара 2024. године у Културном центру Града Новог Сада, а у сарадњи са удружењем жртава насиља „ХАЈР“ из Београда.
На књижевној вечери су своје прозне и поетске радове представили неафирмисани и афирмисани писци, чланови оба удружења организатора.
Такође на овом догађају су представљени и зборник радова „Покушај да ходаш у мојим ципелама „ и роман „Шифра Рајс“, који је написао полицијски службеник Лазар Јовановић.
Сва прикупљена средства од продаје зборника, часописа удружења „ХАЈР“ као и зборника су усмерена помоћи жртвама насиља, о којима води бригу удружење „ХАЈР“.
Дана 21. јануара 2024. године, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић присуствовала је свечаној академији поводом Националног празника Русина, одржаној у Ђурђеву, у општини Жабаљ.
Овај празник, који је 2018. године проглашен за један од празника од покрајинског значаја, се обележава у знак сећања на 17. јануар 1751. године и почетак насељавања Русина на територији данашње Војводине.
Свечаности су присуствовали председник Покрајинске Владе, Игор Мировић, који се и обратио окупљенима, затим гркокатолички епископ Георгије, председник Скупштине општине Жабаљ Радован Чолић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нинослав Јовановић, амбасадор Украјине Володимир Толкач, као и други представници покрајинских органа и установа, и локалних самоуправа.
Друштво за украјински језик, књижевност и културу „Просвита“ и Европски Конгрес Украјинаца организовали су 21. децембра у Новом Саду конференцију „Мањински језици - тренутно стање, изазови и перспективе“. Положај мањинских језика и убрзан темпо асимилације, употреба и очување мањинских језика уз помоћ законских регулатива и међународних докумената, институционална подршка и могућности финансирања, унапређивање и промовисање мањинских језика, неке су од тема које су се могле чути на скупу.
Конференцију су отворили Мирослав Хочек, потпредседник Европског и Светског конгреса Украјинаца, Иван Бошњак, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Володимир Толкач, амбасадор Украјине у Републици Србији и Јасна Војнић, заменица координатора Националних савета националних мањина.
Представници националних савета говорили су о тренутном стању мањинских језика у сферама образовања, информисања, службене употребе језика и писма и изазовима са којима се суочавају. Посебно је указано на значај и потенцијал локалних повеља као инструмента заштите регионалних и мањинских језика у Европи и Србији.
Испред Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, скупу је присуствовала Јелена Радуловић Гламочак, млађа саветница.
