Please select your page

Вести

Подршка подстицајном родителјству и позитивним родителјским праксамаПокрајински заштитник грађана – омбудсман препознаје значај улагања у рани развој деце и обезбеђивања подршке родитељима и породицама за квалитетно, подстицајно родитељство и бригу о целовитом развоју детета. Стога, придружио се Кампањи „Позитивно родитељство – дар за цео живот“ којом УНИЦЕФ у Србији заједно са свим партнерима обележава јуни месец као месец подршке подстицајном родитељству и позитивним родитељским праксама.

Најављујући ову кампању, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да укаже јавности на који начин права детета представљају темељ целовитог развоја и психичког и физичког здравља детета, а тиме и добробити целокупне друштвене заједнице.

Конвенција о правима детета, чији 30. рођендан обележавамо ове године, почива, између осталог, на сагласности свих држава потписница на томе да породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, треба да буде пружена неопходна заштита и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници. Истовремено, потписнице Конвенције сагласне су да дете, у циљу потпуног и складног развоја личности, треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања, да дете треба да буде у потпуности припремљено да живи самостално у друштву и да буде васпитано у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности.

Полазећи од вредности Конвенције, схватамо да права детета нису нешто што је деци дато, нису нешто што је неко одлучио и замислио. Права детета су, баш као и сва људска права, нешто са чиме се рађамо и без чега здрав и продуктиван живот појединаца, појединки и друштва није могућ. Конвенција је тако настала у тренутку када је на међународном нивоу створен консензус у вези с тим да је нужно да свака држава преузме одговорност да, преко свих својих механизама, обезбеди деци и породицама задовољење основних људских потреба и да призна, заштити и омогући уживање права која су рођењем стекли.

Наука данас потврђује оно што је у Конвенцији препознато пре 30 година – дете је субјект права и активни учесник у обликовању свог развоја и личног искуства. Учешће детета у свим активностима које га се тичу и поштовање његовог достојанства неопходни су чиниоци пуног остваривања права и целовитог развоја детета. Чак и беба од најранијих дана комуницира са нама. Она нам кроз плач, мимику, гестикулацију, брбљање шаље информације о себи. Можемо рећи да је већ мало дете компетентно да препозна своје потребе и комуницира о њима. Ако на ову иницијативу детета, мама, тата или особа која детету пружа негу и о њему брине, на адекватан начин одговоре - контактом, погледом, речима, загрљајем - у мозгу детета се изграђују и учвршћују неуронске везе које подржавају целовит развој детета – развој комуникационих и социјалних вештина, емоционални, сазнајни и моторички развој детета.  Детету је потребно што више оваквих искустава да би се формирао стабилан темељ за даљу изградњу мозга. Управо је најранија интеракција детета са родитељима/старатељима кључна у овом процесу и оно што значајно утиче на целокупно физичко и ментално здравље детета данас, током адолесценције и у одраслом добу.

Истовремено, негативни утицај на изградњу мозга и дугорочне негативне последице по психо-физичко здравље детета, настају услед изостанка квалитетне интеракције између родитеља и детета и изложености детета токсичним стресним ситуацијама - занемаривању, физичком и психичком злостављању, насиљу у породици, сиромаштву. Бројни су чиниоци који могу нарушити однос између детета и родитеља/старатеља: финансијски проблеми, недостатак социјалних контаката и веза, хронични здравствени проблеми и слично. Уколико је истовремено присутно више оваквих чинилаца који представљају извор стреса за родитеље/старатеље, то је већи ризик да они не одговоре на потребе детета на адекватан начин и која сама по себи могу да доведу до менталних обољења или болести попут рака, срчаних обољења и дијабетеса касније у животу. Значајно је да разумемо да су културолошки чиниоци и друштвени и историјски контекст оно што утиче и што се одражава на породичну средину и окружење у ком деца одрастају и живе и да самим тим, највећа одговорност у пружању одговарајуће подршке сваком детету, припада онима који у највећој мери креирају  ове контексте.

Поменимо и то да су подаци Студије о негативним искуствима у детињству у Србији, која је реализована у сарадњи УНИЦЕФ-а Србија с Институтом за психологију и Институтом за ментално здравље, показали, између осталог, да на сваких 100 одраслих особа у Србији, њих око 70 је више пута искусило барем један од облика негативних искустава током детињства. Око 40 одсто испитаника и испитаница доживело је четири или више оваквих искустава, а 38 одсто њих искусило је насиље у заједници у детињству.

Дакле, права детета заснивају се на људским потребама, али приступ права детета много је више од обезбеђивања и задовољавања потреба. Управо нам овај приступ омогућава да сагледамо свеукупни економски, друштвени контекст и њихов утицај на породицу и живот деце. У исто време, приступ права детета уважава целокупно биће детета, поштује његово лично достојанство, укључује га у процес који је једнако важан као и исход и на тај начин омогућава пун развој његових потенцијала. Грађанска солидарност и хуманитарни рад јесу важни, али једино системски и на правима детета заснован приступ обезбеђује, осигурава и гарантује дугорочну подршку целокупном развоју детета, родитељима и породицама и и одржив развој друштва у целини.

Напослетку, када знамо да су одговорност и обавезе које произлазе из Конвенције пре свега на држави, важно је и да разумемо да нису обавезе оно што усмерава децу да се одговорно понашају, већ начин на који ми одрасли користимо своју моћ и преузимамо одговорност за квалитет односа с њима. Сви ми одрасли имамо личну и друштвену одговорност да својим делима и понашањем, атмосфером коју градимо у међуљудским односима, узајамним поштовањем личног интегритета и достојанства својих укућана, комшија, колегиница и колега, корисника и корисница градимо свој ауторитет. Лични пример и лични ауторитет је оно чиме водимо децу у правцу здравих, самосвесних, самосталних, одговорних грађанки и грађана који дају продуктиван допринос развоју и одрживости заједница.

Покрајински заштитник грађана -омбудсман и овог пута позива све представнике и представнице државних институција да одлучно и смислено предузимају све потребне мере које проистичу из обавеза потписивања Конвенције о правима детета, почев од нормативних, стратешких, административних, до оних конкретних намењених одређеним групама деце и сваком детету, родитељу и породици понаособ.

Позивамо и све родитеље, старатеље, представнике и представнице институција, свакога ко ради са децом и за децу да прате дешавања у оквиру Кампање и узму учешће у активностима која ће за њих припремити организације и остале чланице и чланови Новосадске мреже за децу.

Будимо већ данас учесници у креирању бољег света! Најсигурнији начин да то постигнемо је тај што ћемо коначно у детету видети људско биће које нам је једнако у достојанству и правима. Поклонимо деци поверење, признање и уважавање које самим својим постојањем завређују и видећемо колико тога можемо да научимо од њих и како нам она помажу да и сами постајемо бољи људи.


Милан Дакић у Скупштини АП Војводине поводом тридесетогодишњице од доношења Конвенције о правима дететаПоводом тридесетогодишњице од доношења Конвенције о правима детета, данас је у Скупштини АП Војводине одржана тематска седница посвећена овом најзначајнијем међународном документу у овој области, тзв. „каталогу људских права детета“, који представља универзално полазиште за рад на заштити и унапређењу права детета.

Присутним посланицима пригодним излагањима обратили су се председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, директорка УНИЦЕФ-а у Србији Ређина де Доминићис и заменик Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права детета Милан Дакић.

Говорећи о улози Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у области заштите права детета, заменик Дакић је истакао да упознавање са одредбама Конвенције о правима детета представља део континуираних активности омбудсмана, које он обавља током целе године и којом су обухваћена како деца, почев од предшколског па до средњошколског узраста, тако и одрасли, професионалци који раде са децом и за децу, али и стручњаци из других области. Омбудсман је приликом организовања кампања о образовању о правима детета посебно фокусиран на младе људе, пре свега на оне који су активни у раду омладинских организација, а који су важан савезник у борби за права детета.

Поред младих, омбудсман сматра да је едукацијама о правима детета и механизмима њихове заштите потребно обухвати и што већи број запослених у покрајинској администрацији, те је у том циљу, упућена иницијатива да се у програм стручног усавршавања запослених у покрајинским органима управе уврсти и област права детета, те изражена спремност омбудсмана да у реализацији тог предлога надлежним службама пружи сву потребну подршку и помоћ.

Поред навођења више примера како се заштитна функција омбудсмана у области права детета најефикасније остварује кроз праћење примене међународних уговора, стандарда и прописа од стране надлежних органа, установа и организација, заменик Дакић је истакао да Покрајински заштитник грађана – омбудсман идућег месеца завршава са обиласцима свих установа социјалне заштите домског смештаја за децу чији је оснивач АП Војводина, након чега ће се у јавности огласити са посебним извештајем о остваривању права детета у овој области социјалне заштите.

Када је, пак, реч о јубилеју – тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета – Покрајински омбудсман ће, по речима Милана Дакића, током трајања Дечје недеље, прве недеље октобра месеца, у местима широм Војводине организовати својеврсне Фестивале дечијих права, док ће на јесен у Новом Саду бити организована међународна конференција посвећена правима детета.

За пуно остваривање права детета значајно је да одговорни за креирање и спровођење политика на највишим нивоима у држави буду упознати са концептом права детета, како би га интегрисали у свој рад и стратешке активности. Имајући у виду да посланици Скупштине АП Војводине директно учествују у креирању политике у Покрајини, указано је и на посебан значај њихове улоге у унапређивању положаја детета у нашој земљи.


Зоран Павловић: Кривична одговорности лекара и начело јавностиПроф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, учествовао је у раду међународног научног скупа „Казнено право и медицина”, који се јуче и данас одржавао на Палићу.

Учесницима скупа, проф Павловић је говорио на тему „Кривична одговорности лекара и начело јавности”. Скуп на Палићу организовао је Институт за криминолошка и социолошка истраживања из Београда, у сарадњи са Правосудном академијом и и Мисијом ОЕБС-а у Србији.

У оквиру скупа одржан је и округли сто о примени мера безбедности медицинског карактера у кривичноправном систему републике Србије, а учесницима скупа представљене су и публикације Института.


Најава догађаја - Стручни скуп о демографији 2019Покрајински заштитник грађана – омбудсман организоваће почетком јуна стручни скуп о актуалним демографским питањима у АП Војводини, под називом „(Е)миграције становништва и њен утицај на демографски развој Србије“.

Осим покрајинског омбудсмана и његових сарадника, у раду скупа ће учествовати и Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, представници Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, представници националних савета и припадници академске заједнице који се професионално баве питањима демографије.

Стручни скуп ће се одржати 4. јуна 2019. Године, са почетком у 11.00 часова, у седишту Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у Новом Саду, ул. Булевар Михајла Пупина 25, у сали на четвртом спрату.

Програм рада стручног скупа можете погледати прилогу.

Преузмите документа:
Download this file (Програм рада струцног скупа .pdf)Програм рада стручног скупа183 kB

Анико Ширкова - Конференција о раду Савета за међунационалне односеАнико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, учествовала је у раду конференције „Унапређење рада Савета за међународне односе и права мањина у локалној заједници“, која је данас почела са радом у Великој већници Скупштине општине Бачка Топола.

Данас и сутра учесници конференције бавиће се радом и функционисањем Савета за међунационалне односе, њиховој улози у европским интеграцијама, искуствима локалних омбудсмана, унапређењу права националних мањина, нормативним актима Савета, те искуствима Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу на унапређењу рада Савета.

Конференцију је организовало Удружење омбудсмана Србије, уз подршку Центра за развој цивилног друштва из Зрењанина.