Становништво у нашој земљи све више стари, а поред тога све је малобројније. Опадање становништва је последица недовољног рађања, старења популације и емиграције у развијеније земље – истакнуто је на стручном скупу који је, под називом (Е)миграција становништва и њен утицај на демографски развој Србије, у Новом Саду организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман.

Истичући да је ово други скуп који Покрајински омбудсман организује на тему демографије проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да је емиграција важан проблем са којим се суочавају се све етничке заједнице у Војводини.

У намери да скрену пажњу јавности на важност и значај демографских питања, а стручне и политичке актере подстакну на агилнији приступ у њиховом решавању, учесници стручног скупа су тематизацији емиграције становништва приступали из угла демографског развоја Војводине и развоја етничких заједница. Посебна пажња је посвећена променама у структури становништва, као и о ставовима и намерама младих, када је о исељавању реч. Подаци који су последњих месеци изношени у јавности, а који говоре о веома израженим емиграционим намерама младих људи, веома су забрињавајући. Стога, сасвим умесно делује и питање које је на скупу поставила једна од уводничарки: Ако ми одемо, ко ће остати?

Квалитет живота као заједнички именитељ разлога због којих млади људи желе да напусте земље, није довољно стандардизовати само кроз мере економске и социјалне политике већ и ширењем свести о нужном поштовању људских права и слобода, те укључивањем младих у процесе доношења одлука које су од непосредног значаја за њихову будућност.

Учеснике скупа - представнике државне управе, универзитета и националних савета националних мањина, професор Павловић је упознао са чињеницом да се Покрајински омбудсман прикључио кампањи Позитивно родитељство – дар за цео живот, коју спроводи УНИЦЕФ у Србији и којом ће бити обележен цео јуни месец.

„Покрајински омбудсман се придружио овој иницијативи зато што жели да подржи родитеље у стварању за дете безбедног, позитивног и здравог окружења. У том погледу, Покрајински омбудсман ће сачинити писмо у коме ће родитељима бити предочене основне информације о правима детета и о значају подстицајног родитељства за целокупни развој детета и остваривање његових права. Писмо ће у другој половини јуна бити дистрибуирано породилиштима на територији Војводине, како би,“ по речима проф. Павловића, „било достављено свакој жени која се породи у том периоду“.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић и саветница Марија Миладиновић су у понедељак, 10.06.2019. године, посетили Дечје село "Др Милорад Павловић" у Сремској Каменици. Посета овом дому једна је од редовних активности у области заштите права детета током које институција Покрајинског заштитника грађана стиче непосредан увид у положај деце и омладине смештене у установама социјалне заштите.

Омбудсман и заменик за права детета и овом приликом су са децом и младима, запосленима у дому и директором Мирком Јанкелићем разговарали о условима и околностима живота и рада у овој установи у којој тренутно борави 92 корисника, узрасне групе од 3 до 25 година. Покрајински заштитник грађана информисан је током разговора о нивоу задовољења узрасно - развојних потреба и степену пружања подршке корисницима. Посебна пажња посвећена је разматрању многобројних проблема са којима се свакодневно суочавају, чији узроци једним делом леже у недостатку материјалних средстава, те мањку броја запослених, пре свега васпитача и стручних радника, услед актуелне мере забране запошљавања, а због чега је отежано свакодневно функционисање дома. Директор Дечјег села посебно је указао на проблем који их окупира током последњих година, укључујући мешовиту структуру корисника, проузроковану све већим бројем деце који захтевају константан надзор и негу стручних радника, као и здравствених радника, а услед извесних вишеструких поремећаја у развоју или функционисању.

Важно је истаћи да је Дечје село "Др Милорад Павловић" у Сремској Каменици, у погледу организације живота и рада у установи, јединствено и другачије од осталих установа са децу и омладину на територији АП Војводине, будући да је организовано на начин и по систему опонашања живота у породици. Ово подразумева живот хетерогене групе деце у десет кућа, од којих свака свака броји од осам до десет корисника и представља једну посебну целину , о којима брину васпитачи/це и неговатељи/це.

Дечје село пружалац је и посебне услуге - становање уз подршку. Услуга се реализује у десет станова на територтији града Новог Сада, а намењена јер свим младим корисницима који излазе из система заштите, као и онима који студирају.

У установи је успостављен бодовни систем, који има за циљ мотивацију деце и младих за развој и унапређење њихових личних вештина и вредности, а остварење утврђених циљева доноси им и конкретне привилегије.

Покрајински заштитник грађана ће након обиласка свих установа за смештај деце и младих на територији Покрајине, сходно објективно сагледаној ситуацији, сачинити извештај и дати препоруке за унапређење стања у овој области руководећи се, пре свега, најбољим интересом детета.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман препознаје значај улагања у рани развој деце и обезбеђивања подршке родитељима и породицама за квалитетно, подстицајно родитељство и бригу о целовитом развоју детета. Стога, придружио се Кампањи „Позитивно родитељство – дар за цео живот“ којом УНИЦЕФ у Србији заједно са свим партнерима обележава јуни месец као месец подршке подстицајном родитељству и позитивним родитељским праксама.

Најављујући ову кампању, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да укаже јавности на који начин права детета представљају темељ целовитог развоја и психичког и физичког здравља детета, а тиме и добробити целокупне друштвене заједнице.

Конвенција о правима детета, чији 30. рођендан обележавамо ове године, почива, између осталог, на сагласности свих држава потписница на томе да породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, треба да буде пружена неопходна заштита и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници. Истовремено, потписнице Конвенције сагласне су да дете, у циљу потпуног и складног развоја личности, треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања, да дете треба да буде у потпуности припремљено да живи самостално у друштву и да буде васпитано у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности.

Полазећи од вредности Конвенције, схватамо да права детета нису нешто што је деци дато, нису нешто што је неко одлучио и замислио. Права детета су, баш као и сва људска права, нешто са чиме се рађамо и без чега здрав и продуктиван живот појединаца, појединки и друштва није могућ. Конвенција је тако настала у тренутку када је на међународном нивоу створен консензус у вези с тим да је нужно да свака држава преузме одговорност да, преко свих својих механизама, обезбеди деци и породицама задовољење основних људских потреба и да призна, заштити и омогући уживање права која су рођењем стекли.

Наука данас потврђује оно што је у Конвенцији препознато пре 30 година – дете је субјект права и активни учесник у обликовању свог развоја и личног искуства. Учешће детета у свим активностима које га се тичу и поштовање његовог достојанства неопходни су чиниоци пуног остваривања права и целовитог развоја детета. Чак и беба од најранијих дана комуницира са нама. Она нам кроз плач, мимику, гестикулацију, брбљање шаље информације о себи. Можемо рећи да је већ мало дете компетентно да препозна своје потребе и комуницира о њима. Ако на ову иницијативу детета, мама, тата или особа која детету пружа негу и о њему брине, на адекватан начин одговоре - контактом, погледом, речима, загрљајем - у мозгу детета се изграђују и учвршћују неуронске везе које подржавају целовит развој детета – развој комуникационих и социјалних вештина, емоционални, сазнајни и моторички развој детета.  Детету је потребно што више оваквих искустава да би се формирао стабилан темељ за даљу изградњу мозга. Управо је најранија интеракција детета са родитељима/старатељима кључна у овом процесу и оно што значајно утиче на целокупно физичко и ментално здравље детета данас, током адолесценције и у одраслом добу.

Истовремено, негативни утицај на изградњу мозга и дугорочне негативне последице по психо-физичко здравље детета, настају услед изостанка квалитетне интеракције између родитеља и детета и изложености детета токсичним стресним ситуацијама - занемаривању, физичком и психичком злостављању, насиљу у породици, сиромаштву. Бројни су чиниоци који могу нарушити однос између детета и родитеља/старатеља: финансијски проблеми, недостатак социјалних контаката и веза, хронични здравствени проблеми и слично. Уколико је истовремено присутно више оваквих чинилаца који представљају извор стреса за родитеље/старатеље, то је већи ризик да они не одговоре на потребе детета на адекватан начин и која сама по себи могу да доведу до менталних обољења или болести попут рака, срчаних обољења и дијабетеса касније у животу. Значајно је да разумемо да су културолошки чиниоци и друштвени и историјски контекст оно што утиче и што се одражава на породичну средину и окружење у ком деца одрастају и живе и да самим тим, највећа одговорност у пружању одговарајуће подршке сваком детету, припада онима који у највећој мери креирају  ове контексте.

Поменимо и то да су подаци Студије о негативним искуствима у детињству у Србији, која је реализована у сарадњи УНИЦЕФ-а Србија с Институтом за психологију и Институтом за ментално здравље, показали, између осталог, да на сваких 100 одраслих особа у Србији, њих око 70 је више пута искусило барем један од облика негативних искустава током детињства. Око 40 одсто испитаника и испитаница доживело је четири или више оваквих искустава, а 38 одсто њих искусило је насиље у заједници у детињству.

Дакле, права детета заснивају се на људским потребама, али приступ права детета много је више од обезбеђивања и задовољавања потреба. Управо нам овај приступ омогућава да сагледамо свеукупни економски, друштвени контекст и њихов утицај на породицу и живот деце. У исто време, приступ права детета уважава целокупно биће детета, поштује његово лично достојанство, укључује га у процес који је једнако важан као и исход и на тај начин омогућава пун развој његових потенцијала. Грађанска солидарност и хуманитарни рад јесу важни, али једино системски и на правима детета заснован приступ обезбеђује, осигурава и гарантује дугорочну подршку целокупном развоју детета, родитељима и породицама и и одржив развој друштва у целини.

Напослетку, када знамо да су одговорност и обавезе које произлазе из Конвенције пре свега на држави, важно је и да разумемо да нису обавезе оно што усмерава децу да се одговорно понашају, већ начин на који ми одрасли користимо своју моћ и преузимамо одговорност за квалитет односа с њима. Сви ми одрасли имамо личну и друштвену одговорност да својим делима и понашањем, атмосфером коју градимо у међуљудским односима, узајамним поштовањем личног интегритета и достојанства својих укућана, комшија, колегиница и колега, корисника и корисница градимо свој ауторитет. Лични пример и лични ауторитет је оно чиме водимо децу у правцу здравих, самосвесних, самосталних, одговорних грађанки и грађана који дају продуктиван допринос развоју и одрживости заједница.

Покрајински заштитник грађана -омбудсман и овог пута позива све представнике и представнице државних институција да одлучно и смислено предузимају све потребне мере које проистичу из обавеза потписивања Конвенције о правима детета, почев од нормативних, стратешких, административних, до оних конкретних намењених одређеним групама деце и сваком детету, родитељу и породици понаособ.

Позивамо и све родитеље, старатеље, представнике и представнице институција, свакога ко ради са децом и за децу да прате дешавања у оквиру Кампање и узму учешће у активностима која ће за њих припремити организације и остале чланице и чланови Новосадске мреже за децу.

Будимо већ данас учесници у креирању бољег света! Најсигурнији начин да то постигнемо је тај што ћемо коначно у детету видети људско биће које нам је једнако у достојанству и правима. Поклонимо деци поверење, признање и уважавање које самим својим постојањем завређују и видећемо колико тога можемо да научимо од њих и како нам она помажу да и сами постајемо бољи људи.