Вести
На Конференцији о заштити животне средине, која је одржана у Штокхолму 1972.године, скупштина УН је донела одлуку да се сваког 5. јуна указује на важност заштите животне средине. И јавност, као и научници, освестили су себи чињеницу да је пропадање животне средине постало највећи проблем човечанства. Обележавањем међународног дана заштите животне средине желе се подстаћи активности људи на очувању човекове околине.
Задаци који су постављени на конференцији у Штокхолму, као и на свим каснијим конференцијама у прошлих више од 40 година, само су делимично остварени, а у међувремену су се јавила нова загађења и нове опасности које су повезане са начином производње и потрошње, урбанизацијом, са демографском експлозијом, све тежом ситуацијом у вези са снабдевањем храном, енергијом, чистом пијаћом водом. Све већи проблем представља и огромна количина отпада, његово одлагање и рециклажа.
До извесног унапређења дошло је на идејном плану, јер је идеја важности заштите животне средине попримила глобални карактер. Свет је схватио да мора уложити позамашна средства да би смањио, а касније и елиминисао штету која је начињена животној средини.
Србија, у оквиру процеса приступања Европској унији, чини велики напоре у изради мера за заштиту животне средине. Почев од државних па до локалних власти извајају се средства за заштиту животне средине, израђују се статегије и акциони планови који се у доброј мери и остварују. Не треба занемарити ни активности бројних цивилних организација, које придоносе подизању свести грађана у вези са заштитом животне средине.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман поздравља све позитивне кораке који су у нашем друштву предузети, јер у њима види значајан допринос остварењу уставног права на здраву животну средину и изражава наду да ће се применом мера из поглавља 27 ситуација на пољу заштите животне средине побољшати, а животни стандард грађана и грађанки значајно унапредити.
Право на заштиту од свих облика насиља утврђено је Конвенцијом УН о правима детета и низом међународних и регионалних уговора у области заштите људских права. Међутим, према подацима Уједињених нација, 250 милиона деце живе у земљама и областима погођеним сукобима, а последњих година у већини ових области, повећан је број насиља према деци. Један од начина којим се промовише заштита деце од насиља и настоји да се обезбеди одговорност за кршење права деце, на међународном нивоу, је дефинисање посебног циља Агенде одрживог развоја за 2030. годину о заустављање свих облика насиља над децом, а окончање злостављања, занемаривања и искориштавања деце интегрисано је у више других циљева везаних за насиље.
Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу да су деца изложена насиљу у великој мери и да укаже на потребу за континуираним и системским приступом решавања проблема насиља према деци. На основу поступања по притужбама грађана и података истраживања која реализује, Омбудсман континирано указује на закључак да су деца недовољно информисана или охрабрена да о насиљу говоре и да га пријављују, док надлежне инсититуције недовољно користе све мере заштите деце од насиља које су им на располагању, а њихова међусобна сарадња је слаба, неразвијена и недовољно заступљена. Насиље према деци дешава се свакодневно у различитим облицима и широко је распрострањено - у породици, школи, у институцијама, у заједници, у дигиталном простору. Немогуће је заштитити децу од насиља без системске подршке и транссекторске умрежености свих релевантних актера, од државних инситуција, правосуђа, јавног сектора, организација цивилног друштва, заједнице и породице. У којој мери је насиље према деци присутно говори и јавна дебата присутна последњих година у нашој земљи у вези са забраном физичког кажњавања деце. Када је реч о деци која су у сукобу са законом, често смо у прилици да сведочимо и о говору мржње коју грађани испољавају у јавном медијском простору према њима, заборављајући да једно насиље изазива друго, а свака агресија нову агресију.
Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да нагласи да је насиље према деци сваки облик вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достаојанства детета. Апелујемо на све одговорне органе и инсититуције да одлучно и неодложно приступе решавању проблема насиља према деци, од креирања и усвајања аката и прописа, до успостављања праксе нулте толеранције за насиље према деци и обезбеђивања умрежене и снажне транссекторске сарадње свих релевантних актера.
Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. У ситуацијама избијања оружаних сукоба, најугроженији чланови друштва и највише погођени последицама рата, свакако су деца. Међународни дан деце невиних жртава агресије потврђује залагање УН да се заштитите права и истакне патња деце широм света узрокована њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава.
Конвенција Уједињених нација о правима детета признаје принцип да родитељи имају заједничку одговорност у подизању и развоју детета и да је њихово право и дужност да се старају о детету пре свих.
У околностима пандемије COVID – 19 и ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман разуме да су родитељи понели велики терет одговорности да заштите своје породице и децу, посебно у околностима у којима је било потребно уравнотежити разне захтеве, од радних обавеза, те рада од куће, учења на даљину, бриге о малој деци, али и бриге о својим родитељима. Ситуација пандемије показала је, да је неопходно да надлежни органи и институције, компаније, послодавци и организације креирају породичне политике и праксе којима ће обезбедити подршку запосленим родитељима у циљу да промовишу безбедност и добробит деце, те стварање окружења одговорног према деци. Ово се односи и на мере које осигуравају родну равноправност запослених, равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети јавност и грађане и грађанке на то да родитељско право постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета, те да је за целовит и складан развој личности детета, неопходно да оно расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања. Нажалост, из године у годину Омбудсман се, у раду по притужбама, најчешће среће с породичним проблемима у вези с вршењем родитељског права и одржавањем личних односа детета са родитељем с којим не живи. Комуникацију међу бившим супружницима или партнерима, судећи према поступцима Омбудсмана, често одликују конфликти, неспремност на сарадњу и немотивисаност за постизање договора у вези са заједничком бригом о деци. Нарушени односи међу родитељима неретко се одражавају на породицу као целину, а у томе понајвише трпе деца чија добробит остаје у другом плану.
Један од проблема које је Омбудсман уочио, а који неретко прати конфликтне партнерске односе након развода брака, је недавање издржавања. Овај проблем постоји и у породицама које не прате израженији конфликтни односи, већ материјалне тешкоће и примања родитеља која нису довољна за издржавање детета. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је иницијативу за формирање Алиментационог фонда како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“. Уједно, Конвенција обавезује државе уговорнице да обезбеде породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, неопходну заштиту и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници.
Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима. Резолуцијом се у прави план ставља одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и хармоничан развој личности детета. Први јун, прославља се у многим државама света и као Дан деце, будући да је након прве „Међународне конференције за добробит деце“ одржане 1925. године у Женеви, одлучено да почне с обележавањем овог дана како би се указивало на теме од значаја за децу и њихову добробит.
Како су се у току ванредног стања остваривала права особа са инвалидитетом и деце са сметњама у развоју? Са каквим су се све проблемима суочавали и шта је потребно учинити, које мере предузети како би се положај ових особа унапредио, а њихови интереси у ванредним ситуацијама ефикасније штитили?
Ово само нека од питања на које су покушали да одговоре учесници вебинара који је јуче, 02.06.2020. године, организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Учесници вебинара - представници центара за социјални рад у АП Војводини, независних институција, просветних установама и невладиних организација – били су сагласни у оцени да је положај особа са инвалидитетом и у редовном стању веома деликатан и да би се он у ванредном стању могао погоршати ако мере које креатори антиепидемијских политика предузимају не би биле прилагођене особама са инвалидитетом.
У дискусији је наведен читав низ проблема са којима су се током ванредног стања суочавале особе са инвалидитетом - финансијски, културни, информативни, политички, административни и технички, али је и истакнуто да је борба против епидемије успешна само ако су укључене и особе са инвалидитетом и то као актери равноправни са свима осталима. Наведен је и низ позитивних примера у пружању подршке особама са инвалидитетом.
Пандемија и ванредно стање носе са собом извесне ризике. На једној страни постоји сасвим реалан ризик од заразе, а на другој ризик од повреде права особа са инвалидитетом. Да би се први ризик отклонио установе, пре свега, социјалне заштите морају имати приоритет у набавци заштитних средстава и опреме, док је у другом случају комуникација са институцијама које се баве заштитом људских права изузетно важна у заштитити особа са инвалидитетом од злостављања, занемаривања и дискриминације.
Учесници видео конференције изнели су низ интересантних предлога. Према њиховом мишљењу за слепе и слабовиде особе морају се обезбедити посебни гласачки листићи, како би им се омогућила тајност и самосталност приликом гласања. Поред тога, потребно је појачати мониторинг поштовања људских права у кризним ситуацијама, поједноставити процедуре за добијање разних дозвола, израдити планове реаговања у ванредним ситуацијама. На вебинару је похваљен рад просветних радника током ванредног стања и указано је да треба обновити рад мреже за инклузивно образовање при школским управама и организовати курсеве, посебно за жене на селу, о коришћењу модерних информационих технологија.
Организовањем овог вебинара Покрајински омбудсман је започео серију разговора који треба да допринесу унапређењу положаја особа са инвалидитетом, како у редовним, тако и у ванредним околностима.
Као активност праћења задовољавања универзалних, међународним уговорима али и домаћим прописима, зајемчених правних стандарда из области људских права, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић је у четвртак, 28. маја 2020. године, са сарадницом Маријом Миладиновић, посетио Основну школу ''Доситеј Обрадовић'', Центар за социјални рад и Дом здравља у Иригу.
Поменути стандарди у активностима које се тичу деце подразумевају постављање најбољег интереса детета у средиште рада свих институција које ове активности спроводе, те је од нарочитог значаја целисходно и ефикасно функционисање установа из образовног, те система здравствене и социјалне заштите, као институција од често пресудне важности за добробит деце. Непосредан повод овим посетама тако је била вест у медијима о томе да ће услед смањеног броја уписаних ученика у први разред основне школе у односу на претходне школске године, у Основној школи ''Доситеј Обрадовић'' у Иригу, три наставнице разредне наставе и психолог Школе остати без ангажмана. Ову вест пратила је и информација према којој у последњих пет година, на подручју Општине Ириг, запосленог психолога нема ни у Дому здравља, Центру за социјални рад, средњој школи, нити у предшколској установи.
Током разговора са директорком органа старатељства, Омбудсман је информисан о начину рада, услугама и степену пружања подршке корисницима, те о свакодневним изазовима са којима се у свом раду суочавају.
Директор Дома здравља упознао је Покрајинског заштитника грађана са условима и околностима функционисања ове здравствене установе, те о напорима које улажу како би се унапредио квалитет рада и пружања здравствене заштите сваком пацијенту. У том погледу, путем донације је обезбеђен најмодернији 4Д ултразвук, намењен гинеколошком одељењу, а којим је знатно унапређена здравствена заштита жена у овој општини. Исто тако, просторије службе здравствене заштите деце опремљене су и прилагођене њиховом узрасту и потребама.
У непосредној комуникацији с директорком основне школе и запосленима, Омбудсман је стекао јаснији увид у околности конкретне ситуације и дошао до сазнања о начину спровођења активности током ванредног стања, као и текућим догађањима у овој образовно-васпитној установи. Посебна пажња посвећена је разматрању могућности и начина решавања питања запослења психолога, које их последњих година окупира. Узроци овакве ситуације једним делом леже и у недостатку материјалних средстава, те мери забране запошљавања, а због чега је отежано свакодневно функционисање ових установа.
Омбудсман сматра важним да овим путем истакне значај сарадње коју представници надлежних институција континуирано и успешно остварују, а на шта су и посебно указали током разговора, те да је таква сарадња компатибилна моделу холистичког приступа детету, који између осталог подразумева рад професионалаца који адекватну заштиту најбољег интереса сваког детета могу обезбедити праћењем остваривања његових права у свим поменутим системима.
