Вести
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран С. Павловић учествовао је јуче у раду конференције „Укључивање уживо 2.0: Ка националном дану инклузивне политике“.
Конференција је радила у два тематска блока – у првом се разговарало о стратешком оквиру и свакодневном животу, а у другом о инклузивној омладинској политици. Покрајински омбудсман је партиципирао у раду првог блока у коме се говорило о стратешким циљевима Националне стратегије за младе, о препознавању и укључивању младих у ризику од сиромаштва у економске, друштвене и културне токове, о превенцији социјалне искључености и повећања обухвата младих од стране локалних сервиса и програма подршке. У разговору је истакнуто да се преко Националног дана инклузивне омладинске политике мора разговарати о младима који имају мање шансе, који су дискриминисани и стигматизовани, који се суочавају са разним баријерама и немају шансе да остваре своје потенцијале.
Програм “Укључивање уживо 2.0“ спроводи Београдски центар за људска права у сарадњи са три национална савеза – Националном асоцијацијом канцеларија за младе, Националном асоцијацијом практичара/ки омладинског рада и Кровном организацијом младих Србије, уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта. Програм је наставак пилот програма „Укључивање уживо 1.0“, који је реализован 2017. године.
Данас је у Новом Саду, у просторијама омбудсмана, потписан Споразум о сарадњи Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Мреже организација за децу Србије - МОДС.
Споразум је закључен ради развијања међусобне сарадње у области права детета и то истраживачке, пројектне и едукативне делатности у циљу унапређења положаја, права и заштите деце. Споразум су у име Покрајинског заштитника грађана омбудсмана потписали проф. др Зоран С. Павловић, покрајински омбудсман и Саша Стефановић, директор Мреже организација за децу Србије - МОДС.
Мрежа организација за децу Србије – МОДС представља савез удружења који чини 101 организација чланица које се баве заштитом и промоцијом права детета у Србији.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман одржао је данас састанак са представницама женских невладиних организација како би се размотрили актуелни проблеми са којима се сусрећу жене у АП Војводини и договориле смернице у циљу заједничког деловања и сарадње у области равноправности полова.
Састанку су присуствовале Ивана Перић и Милана Поповић из СОС женског центра, Биљана Степанов из Центра за подршку женама и Мреже СОС Војводина, Весна Ћеримовић, Тамара Димић и Зорица Шурлан из Удружења Рома Нови Бечеј, Сузана Кујунџић Остојић из Националног савета буњевачке националне мањине и Косана Бекер – Fem Platz из Панчева.
Путем конструктивног дијалога са покрајинским заштитником грађана, проф. др. Зораном Павловићем и заменицом за равноправност полова Снежаном Кнежевић, представнице женских невладиних организација указале су на конкретне проблеме и могућности за решавање истих. Мапирањем проблема и изношењем предлога постављен је темељ за будућу сарадњу између Покрајинског заштитника грађана и поменутих невладиних организација, у циљу унапређења положаја жена и остваривања женских људских права на територији АП Војводине.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман присуствовао је конститутивној седници Управног одбора Удружења омбудсмана Србије, која је јуче одржан у седишту Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија за Србију. На седници су разматрана питања везана за статус и рад независних институција. Посебна пажња посвећена је разматрању активности које треба да допринесу даљем унапређењу рада у статуса институције омбудсмана у Републици Србији.
Поред наведеног, на седници се разговарало и о плану рада Удружења за 2019. годину, припремама извештаја о раду за 2018. годину, затим о питањима везаним за сарадњу са другим институцијама и сродним удружењима, као и активностима везаним за проширење мреже локалних омбудсмана. Проф Павловић, покрајински омбудсман, истакао је уставноправни значај и непосредан допринос институције омбудсмана заштити и развоју људских и мањинских права, снажно подржавајући активности на даљој афирмацији локалних омбудсмана.
На састанку су, поред чланова Управног одбора удружења и проф. др. Зорана С. Павловића, председника скупштине Удружења, учествовали и представници ОЕБС-а Мисија за Србију. Учесници су изразили посебну захвалност ОЕБС-у за подршку, како раду омбудсмана, тако и раду њиховог Удружења.
Обезбеђивање пратње родитеља, усвојитеља или старатеља детету које се налази на болничком лечењу представља међународни стандард у служби остваривања зајемченог права детета на највиши ниво здравствене и медицинске заштите, а чије поштовање доприноси заштити основних принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета.
Поступајући претходно по појединачним притужбама грађана на различите облике повреде овог права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман препознао је потребу да стање у овој области на територији покрајине системски испита, како би идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права детета. Резултати истраживања спроведеног 2016. и 2018. године у општим болницама у Војводини и у Институту за децу и омладину у Новом Саду, указали су на одређене неправилности у раду појединих ових здравствених установа које за последицу имају повреду права детета на пратњу током болничког лечења.
Потврду сумњи да се услуга пратње у неким општим болницама наплаћује непосредно од пратиоца, иако се иста по слову закона обезбеђује на терет средстава обавезног здравственог осигурања, омбудсман је идентификовао као најтежи облик повреде права детета на пратњу, поред дискриминације очева којима у појединим здравственим установама није дозвољено да буду уз своје дете које се налази на лечењу, а у осталим случајевима им је доступност ове услуге знатно отежана.
Препоруке омбудсмана односе се на престанак наплаћивања услуге од пацијената, омогућавање очевима да буду у пратњи свога детета, те потребу за успостављањем уједначене праксе, јасних и прецизних процедура и протокола остваривања овог права детета. Ове мере подразумевају утврђивање јединствених критеријума у погледу медицинских индикација и стручно-методолошких и доктринарних ставова од којих зависи медицинска неопходност обезбеђивања ове услуге, како би се дискрециона оцена поступајућег лекара о потреби за пратњом свела на најмању могућу меру.
Више о резултатима истраживања, њиховој анализи и идентификацији проблема, те препорукама за побољшање стања у овој области можете прочитати у Извештају о истраживању „Право детета на болничком лечењу на пратњу родитеља“.