Експанзивни развој репродуктивне медицине омогућио је великом броју парова да постану родитељи, али је отворио питања људских права, као и  правна и етичка питања. Интерес који у јавности постоји за институт сурогат материнства сасвим је оправдан. Ако тај институт у наредном периоду буде легализован, ми ћемо морати да мењамо наше устаљене обрасце поимања света, наше разумевање родитељства, материнства, очинства и идентитета, изјавио је јуче проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман. Он је, отварајући стручни скуп под називом  „Сурогат  материнство – pro et contra“, поручио да промене пред којима се налазимо захтевају од нас да се према њима одредимо – и морално, и правно, и културно.  У случају сурогат материнства то значи одговор на питање да ли ће оно и даље бити забрањено, као што је то сада случај или ће, у случају прихватања оваквог нацрта Грађанског законика, бити легализовано.

На скупу који је одржан у Новом Саду и који је привукао велики број учесника, што само говори да у јавности постоји велико интересовање за ову тему, изнети су аргументи за и против сурогат материнства.

У свом излагању  проф. др  Гордана Ковачек Станић, професорка Правног факултета у Новом Саду, учеснике скупа је упознала са појмом сурогат материнства, облицима сурогат материнства (потпуна и непотпуна,  алтруистична и комерцијална, те сродничка, пријатељска и сурогација када између сурогат и намераване мајке не постоји никаква веза), предностима и недостацима сваког од тих облика, интересантним примерима, као и компаративном перспективом и увидом у законодавства која дозвољавају, односно не дозвољавају сурогат материнство.

Да ли ће се у Србији увести сурогат материнство то, по речима професорке Ковачек Станић, зависи од интереса које желимо да заштитимо. Интерес неплодног пара је да се остваре као родитељи, интерес сурогат мајке је алтруистички или комерцијални, а интерес детета је да буде рођено.

Заговорници сматрају да сурогација треба да буде дозвољена, јер свака забрана гура оне који желе децу изван границе земље, у илегалну сиву зону, у руке несавесних медицинских радника и криминала. По речима др Зорице Мршевић, научне саветнице у Институту друштвених наука у Београду, где год постоји потражња за одређеном врстом услуга, а њу није могуће задовољити на легалан начин, ту ће створити црно тржиште које ће ту потражњу задовољавати на илегалан начин.  Забрана ствара плодан амбијент за разне врсте уцена и злоупотреба, експлоатације, трговине телима, материцама, децом, за богаћење једних и сиромашење других. Људи који желе децу не залужују, нагласила је др Мршевић, да због жеље за потомством буду криминализовани и елиминисани из круга поштених грађана. У Србији рађање за другог мора бити дозвољено, као што је то случај и Русији, Украјини, Естонији, Грчкој, Словачкој, Пољској и неким другим земљама.  Сурогат материнство је вид солидарности међу женама и нико, поручила је др Зорица Мршевић, не може себи дати за право да другоме забрани да буде родитељ, ако је развојем био-медицине омогућено излечење неплодности.

У сурогацији и изнајмљивању утеруса нема, по речима проф. др Јована Бабића, професора Филозофског факултета у Београду, ничег неморалног; неморална је донација генетског материјала, зато што омогућује манипулацију. Професор Бабић сматра да није могуће да дете може  има две мајке и да мајком детета треба сматрати жену која је донирала јајну ћелију.

Противници сурогације сматрају да ће лагализацијом сурогат материнство бити компромитовано разним  злоупотребама и да ће тиме грађанима и грађанкама бити нанета велика штета. По речима Вање Мацановић, адвокаткиње и координаторке у Аутономном женском центру, у сурогат материнству свој интерес ће наћи разне агенције, гинеколошке клинике, насилни мужеви, макрои... Сурогација је велики бизнис и то је индустрија у којој има најмање алтруизма. У Србији, сматра Мацановић, сурогат мајке ће бити најсиромашније жене и прети опасност да се претворимо у рај сурогације и у велику фабрику беба. Мацановић је поставила питање какав је то уговор који ће се склапати између намераваних родитеља и сурогат мајке? Шта је предмет тог уговора? Шта ће се закупљивати, поклањати или продавати? Шта је ту и какав је ту интерес државе и колика је цена тог интереса? На питање да ли постоји право на родитељство, њен одговор је био да – Не постоји!

У Србији је забрањена сурогација и том забраном држава је, по речима др Мише Ђурковића, директора Института за европске студије,  исказала свој став према сурогацији. Легализацијом, сурогат материнство ће постати посао на коме се зарађује. Поред тога, легализацијом ће се отворити врата разним злоупотребама, а нечији ће животи, имајући у виду огромне социјалне разлике, бити претворени у пакао.  Др Ђурковић је подсетио да јавност није на  коректан начин упозната са сурогат материнством и поставио питање: Зашто се у овој земљи упорно настоји регулисати материја која је већ регулисана?

У свакодневној гинеколошкој пракси кандидати за сурогацију су, по речима проф. др Александре Трнинић Пјевић, жене са материчним проблемима, затим жене које болују од озбиљних и по живот опасних обољења (болести срца и бубрега), хроничних болести које захтевају терапију имуносупресивима, као и жене у чијим се случајевима методе вантелесне оплодње нису показале као  успешне. Када се сви ови подаци претворе у бројке у Србији, по речима Трнинић Пјевић, око 30 жена има чист медицински разлог за сурогацију, што значи да је постоје сасвим реалне, медицински индиковане потребе за сурогат мајком.

Постоји, такође, и потреба за отвореном комуникацијом на разним нивоима, као и између заговорника и противника сурогације. Проблем, по речима Светлане Јанковић, експерткиње за род и безбедност, није толико у доношењу закона којим би се легализовала сурогација, колико у примени тог закона, пошто живимо у друштву у коме се закони непрестано изигравају. 

У раду скупа је учествовао и проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург из Клинике за кардиоваскуларну хиругију из Сремске Каменице.  Он је изјавио  да ће сурогат материнство пре или касније бити легализовано и у Србији и поставио важно питање: Да ли смемо све што можемо?

Да ли ће институт сурогат материнства бити легализован или не, о томе, по пречима проф. др Павловића, треба да одлуче доносиоци политичких одлука. Ма какву одлуку да донесу, они неће моћи да игноришу аргументе који су се чули и на скупу који је јуче, у организацији Покрајинског омбудсмана, одржан у Новом Саду.