Вести
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је 9. децембра 2025. године, у Културној станици Еђшег у Новом Саду, обележавање двадесет година рада Мреже „Живот без насиља“.
Скуп је отворила доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је истакла значај институционалне сарадње у заштити жртава породичног и родно заснованог насиља. Она је подсетила да је Мрежа „Живот без насиља“ настала пре двадесет година, у тренутку када је Покрајински заштитник грађана уочио потребу не само за јачањем подршке жртвама и ефикаснијим поступањем према починиоцима насиља, већ и за системском подршком свим професионалцима и професионалкама који се свакодневно баве овим изузетно захтевним и одговорним послом.
У уводном делу скупа присутнима су се обратиле Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде, Љиљана Лончар из УН Wомен Србија, као и Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова.
У наставку програма приказан је документарни филм о Мрежи „Живот без насиља“, који је подсетио на њен настанак, развој и кључне резултате остварене током две деценије рада.
Завршни део скупа био је посвећен панелу под називом „Примена Закона о спречавању насиља у породици у сусрет предстојећим изменама“. На панелу су учествовали Дамир Костовски, јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, Марио Шили, дипломирани правник у Центру за социјални рад Суботица, Невена Шупут, полицијска службеница Полицијске управе Зрењанин, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде и чланица Радне групе за измене Закона о спречавању насиља у породици и Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана.
Мрежа „Живот без насиља“ основана је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, са циљем повезивања институција које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља на територији АП Војводине. Она окупља центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске и локалне органе власти, као и организације цивилног друштва.
Покрајински омбудсман координира рад Мреже, полазећи од уверења да је заштита жртава делотворна само уколико је институционално повезана и доследно примењена. Током двадесет година рада, Мрежа је доприносила унапређењу сарадње и комуникације међу надлежним органима, ефикаснијој примени прописа и јачању система заштите од насиља.
Обележавање јубилеја било је и прилика да се укаже на значај континуиране сарадње институција и на потребу за даљим унапређењем система заштите, како би се жртвама насиља обезбедила благовремена, ефикасна и свеобухватна подршка.
На позив Полицијске управе Нови Сад, Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је присуствовала Конференцији поводом међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, одржаној у просторијама ПУ Нови Сад.
На конференцији је присутнима представљена анализа стања безбедности и преглед пријављених случајева насиља у породици и насиља над женама у 2025. години на територији ове полицијске управе, те су разматране превентивне мере и активности којима се може даље подизати свест о значају препознавања и пријављивања ове врсте насиља.
Омбудсманка је на конференцији споменула резултате Мреже „Живот без насиља“, која окупља више од 100 институција са територије АПВ које се баве превенцијом и организованим одговором на насиље у породици и насиље над женама, која постоји већ 20 година и послужила је као добар пример праксе за успостављање координација органа у оквиру Закона о спречавању насиља у породици из 2016. године.
Омбудсманка је свим присутнима потврдила решеност институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да заговара у јавности нулту толеранцију на насиље, и споменула да се већа пажња мора посветити и деци, која нису довољно препозната као жртве породичног насиља, сем ако нису директно жртве такве врсте насиља.
Дана 28. новембра 2025. године организован је у Београду Округли сто на тему „Медијска слика Рома: од Словеније до Србије – говор мржње, стереотипи и институционална одговорност", на којем се говорило о ставовима и изазовима са којима се сусрећу медијски радници Роми као и сами припадници ромске заједнице.
Идеја округлог стола је била да се заједнички преиспита тренутна ситуација и пронађу делотворни механизми за одговор на случајеве говора мржње и дискриминације. Циљ је био да се разменом мишљења, искустава и ставова пружи подршка раду и подстакне адекватна институционална реакција на овакве појаве.
Састанку су присуствовали ромски новинари и медијски радници, чланови Националне асоцијације Рома новинара, као и уредници портала Телеграф и Романеневимата, Стевана Субић Локална омбудсманка Града Новог Сада, Слађана Мандић Миљанић заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, представници Локалних омбудсмана из Београда и Житишта, као и представници Заштитника грађана Републике Србије и Повереника за заштиту равноправности. Скупу су се придружили и активисти и амбасадори ангажовани у борби против дискриминације.
Након спроведеног разговора и дискусије, констатовано је да је потребна сарадња свих релевантних институција и организација односно заједничко деловање када су у питању изазови који се јављају када је у питању ромска заједница.
Европски Конгрес Украјинаца (ЕКУ) и Друштво за украјински језик, књижевност и културу „Просвита“ организовали су 28. новембра 2025. године у Новом Саду конференцију „Од учешћа до утицаја: модели политичког представљања националних мањина и дијаспоре“. Конференција је била посвећена моделима гарантованог представљања националних мањина у парламентима различитих земаља, учешћу мањина у локалној самоуправи, као и поређењу регионалног, локалног и националног нивоа представљања. Посебан акценат био је на упознавању са мањинским представљањем у Румунији, Мађарској, Хрватској и Белгији, као и са једном мањинском институцијом у Чешкој, са циљем да се упореде различити модели и идентификују решења која могу бити инспиративна и за Србију.
Испред Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, скупу је присуствовала саветница Јелена Радуловић Гламочак.
Насиље над женама и даље представља једно од најраспрострањенијих и најтежих кршења људских права, на шта упозоравају најновије процене Светске здравствене организације да је скоро свака трећа жена - око 840 милиона широм света, током живота преживела партнерско или сексуално насиље, а тај број се од 2000. године готово не мења. Само у последњих 12 месеци, 316 милиона жена, односно 11% старијих од 15 година, било је изложено физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера. Напредак је изузетно спор и износи свега 0,2% годишње у последње две деценије.
Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и напоре који се предузимају за његово уклањање и стварање услова за безбедан живот свих жена и свих особа које су преживеле насиље у породици.
У оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје од 25. новембра до 10. децембра, широм света се спроводе активности које доприносе спречавању и сузбијању насиља.
Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору. Највише су изложене новинарке, активисткиње, политичарке, као и девојчице и младе жене активне на интернету.
„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање јер:
- број пријава континуирано расте,
- постојећи закони недовољно штите жртве или се недовољно примењују,
- механизми брзе реакције и подршке нису довољно развијени,
- технолошке платформе често избегавају одговорност,
- злоупотреба вештачке интелигенције носи нове ризике и тежа кршења права.
Облици дигиталног насиља могу да обухвате:
- неовлашћено дељење интимних садржаја
- сексуално узнемиравање на интернету
- претње, троловање и говор мржње
- „deepfake“ порнографију
- злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање
За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.
Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље над женама, и да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње и координације институција и ефикасније примене закона. Мрежа окупља институције у АП Војводини које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља (центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске институције и друге актере система заштите).
Мрежа „Живот без насиља“ придружује се глобалној иницијативи UNiTE и позива институције, организације и грађане да допринесу спречавању дигиталног и сваког другог облика насиља над женама и девојчицама.
