Вести
У свечаној Великој сали општине Кањижа, 24. фебруара 2026. године, организована је презентација резултата вишегодишњег пројекта „Иновативни сервис за унапређење положаја вишеструко маргинализованих породица кроз оснаживање“ који је спровела општина Кањижа, тачније Центар за социјални рад општине Кањижа. Значајну подршку у реализацији пројекта дали су Немачка развојна агенција ГИЗ у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“. Овај пројекат је започео своје активности још 2024. године и до завршетка 2026. године имао је више фаза и сегмената реализације. Пројекат је осмишљен како би се пружила систематска и одржива подршка породицама које се суочавају са вишеструким изазовима, а посебно ромским породицама које су често изложене социјалној и економској маргинализацији. Кроз иновативне сервисе и програме оснаживања, пројектат је допринео јачању капацитета ромских породица да активно учествују у друштвеном и економском животу, унапређењу приступа образовању, здравственим и социјалним услугама, али и подизању свести о значају инклузије и једнаких могућности.
На свечаном затварању пројекта присутнима су се обратили: Председник општине Кањижа Роберт Фејстамер; Директорка Центра за социјални рад Кристина Телек; испред Немачке развојне агенције ГИЗ Роберт Бу и представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник из Бангладеша, који се обележавао у знак сећања на борбу за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.
На овај дан међународна заједница изнова подсећа на значај заштите и очувања матерњег језика. Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима. Као важан елемент културног и националног идентитета народа, матерњи језик је потребно неговати и чувати, посебно истичући његову јавну, службену, као и употребу у области образовања и јавног информисања.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман свакодневно се залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против свих облика дискриминације, па тако и дискриминације на основу језичке припадности. Својим активностима тежи да подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности. Указује на богатство различитости и заједничког живота свих заједница које живе у Аутономној покрајини Војводини, као и на важност доследне примене прописа који обезбеђују ефикасно остваривање језичких права и доприносе очувању језичке разноликости.
У просторијама Студентског културног центра у Новом Саду одржано је представљање Приручника за реализацију наставе на теме заштите од дискриминације и унапређења равноправности. На догађају су се обратили: Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности Републике Србије, Дејан Вук Станковић, министар просвете, као и Његова Екселенција Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у Србији, уз чију подршку је и реализован овај пројекат.
Свечаном академијом у Српском народном позоришту обележена су два века најстарије српске књижевне, културне и научне институције – Матице српске.
Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум пресељена је 1864. године.
Оснивачи Матице српске били су Јован Хаџић, Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић, док су добротвори и чланови Матице били кнез Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске.
На свечаности се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је истакао да Матица данас има око 2.000 сарадника, укључених у више десетина научних и развојних пројеката, а раде, између осталог, и на припреми десет Матичиних научних часописа и публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис и многе друге. Посебан понос је и Летопис, који је основан две године пре Матице и најстарији је књижевни часопис у Европи.
Библиотека Матице српске има више од 3,5 милиона публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од 18. до 20. века.
На свечаности су се присутнима обратили и Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, као и Милош Вучевић, саветник Председника републике за регионална питања.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман упућује најсрдачније честитке Матици српској поводом њеног јубилеја, уз жељу да настави и даље да успешно чува српски језик, културу и идентитет.
У оквиру обележавања дочека Кинеске нове године у Републици Србији, уз подршку Амбасаде Народне Републике Кине, у Београду и Новом Саду су одржани концерти Кинеске националне опере из Пекинга.
Кинеска национална опера постоји већ 80 година и њихов репертоар обухвата најпознатија дела класичне кинеске опере али и дела савремених аутора. Музичко сценски спектакл, одржан 12. фебруара 2026. године у Српском народном позоришту је у скоро два сата програма приказао богатство звука, покрета, костима и глуме, чија синергија је специфична само за ову оперу.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман свим становницима Републике Србије кинеске националности, као и другим поштоваоцима кинеске културе и језика жели срећну и успешну 2026. годину - годину Ватреног Коња, који симболизује снагу, разиграност, напредак, развој и благостање.
