Вести
Статистика показује да је за жену најопасније место њен дом. Према подацима које Покрајински заштитник грађана прикупља о убиствима у породично-партнерском контексту на територији АП Војводине, у периоду од 2020. до 2025. године убијене су 33 жене. Од тог броја, чак 23 жене убили су садашњи или бивши партнери, односно супружници. У осам случајева постојале су раније пријаве насиља у породици, што значи да се скоро свака четврта жртва обраћала институцијама пре него што је убијена.
Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље према женама, те да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога ова институција већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње институција и ефикасније примене закона.
У складу са препорукама из Првог тематског извештаја Групе експерата Савета Европе за борбу против насиља над женама и насиља у породици (ГРЕВИО) за Србију из 2025. године, Мрежа „Живот без насиља“ апелује на:
- Сузбијање родних стереотипа и сексизма Неопходно је искоренити предрасуде које су корен насиља, уз посебан нагласак на улогу медија и образовног система у промовисању ненасилне комуникације и једнакости.
- Спровођење обавезних обука Континуирана едукација судија, тужилаца, полицијских службеника и социјалних радника кључна је за препознавање трауме и избегавање „секундарне виктимизације” жртава.
- Системска процена ризика Спроводити мултидисциплинарну процену ризика (узимајући у обзир факторе попут поседовања оружја, дављења и претходне историје насиља) ради превенције фаталних исхода.
- Успостављање надзорног механизма Неопходан је систем за праћење и дубинску анализу свих случајева фемицида и самоубистава повезаних са претходним насиљем.
- Унапређење статистике Све институције у систему заштите морају водити усаглашену статистику; обезбедити да подаци о насиљу буду разврстани према полу, узрасту жртве и учиниоца, врсти насиља и међусобном односу.
Влада Републике Србије прогласила је 18. мај Националним даном сећања на жене жртве насиља 2017. године, на иницијативу мреже невладиних организација, а поводом трагичних догађаја из маја 2015. године када је у Србији за само 72 сата убијено седам жена.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће у Сомбору 20. маја 2026. године одржати Дан отворених врата - активност током које заинтересовани грађани могу добити информације о раду и надлежностима Омбудсмана, као и информације о начинима остваривања и заштите својих права.
Пријем грађана Сомбора ће се одржати у периоду од 10 до 13 часова у згради Жупаније, канцеларија бр.9 у приземљу.
У оквиру редовних активности дана 12. маја 2026. године посетили смо Геронтолошки центар „Зрењанин“ у Зрењанину (у даљем тексту: Центар). У разговору са директорицом Центра, Тањом Живанов, психолошкињом Аном Баришић и секретарком Зораном Реновицом било је речи о текућим активностима и плановима за 2026 годину. Акценат састанка била су питања која се односе на изазове са којима се суочавају установе социјалне заштите имајући у виду цене смештаја, капацитете смештаја (посебно нарастајућу потребу за смештај старијих особа које нису у прилици да се старају о себи), запошљавања стручних радника (посебно лекара, социјалних радника) и квалитета услуге коју пружају у Центру.
Директорка је посебно нагласила да је сваки корисник у Центру збринут имајући у виду чињеницу да се ради о човеку који је јединствен и да је пре смештаја у Центар имао своје навике, интересовања и живот који сада треба „спаковати у кофер“ и уклопити у нову средину у коју долази по свом избору. Стручном тиму, на чијем је челу, у центру пажње је, пре свега, човек и сваки корисник о коме се води посебна брига уважавајући њихове потребе и интересовања која имају. Именована је указала и на активност коју су организовали за кориснике Центра – путовање у Црну Гору у трајању од 5 дана са којег су се са пуно незаборавних успомена вратили 11.05.2026. године.
Након разговора, посећена је радна терапија у којој своју „радионицу“ има дугогодишњи корисник Центра, у којој ствара своја уметничка дела са којим је обављен разговор. Разговор је обављен и са другим корисницима Центра. Теме о којима су корисници разговарали су: услови смештаја, квалитет услуга које имају, међусобни односи и активностима које су им организоване у циљу већег ангажовања и партиципације у остваривању интересовања и жеља.
У оквиру редовних активности планираних за 2026. годину Слађана Мандић Миљанић, заменица Покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке и Јагода Вјештица, виша саветница су дана 15. маја 2026. године посетиле Геронтолошки центар „Срем“ у Руми.
Разговор о текућим активностима и плановима Геронтолошког центра за 2026. годину обављен је са стручним тимом: Милица Јевтић Ђорђевић, социјалном радницом, затим Сањом Ковачевић-Вуковић секретарком Геронтолошког центра, правницом по струци и Јеленом Новаковић, психолошкињом.
Такође је било речи о изазовима са којима се суочавају установе социјалне заштите имајући у виду цене смештаја, капацитета смештаја (посебно нарастајућу потребу за смештај старијих особа које нису у прилици да се старају о себи), запошљавања стручних радника (посебно социјалних радника, психолога, правника, лекара) и квалитета услуге коју пружају у Геронтолошком центру.
Након разговора са стручним тимом, заменица Покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке обишла је Геронтолошки центар.
Дана 30. априла 2026. године одржана је јавна презентација графичких радова и илустрација реализованих у оквиру пројекта „Традиција у дигитализацији - млади чувају културу“, који је реализовао Национални савет Ашкалија, уз подршку Министарства за људска мањинска права и друштвени дијалог.
У току свог обраћања на овом скупу, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је истакла потребу чувања обичаја као дела културног и националног идентитета сваког народа и националне заједнице, и обавезу да се са обичајима и њиховим значајем посебно упознају генерације које долазе.
Дигитализовани живот у 21. веку намеће као главни начин очувања обичаја управо - електронске и друге дигиталне записе, који ће надживети вишеструко своје творце и оставити трајније сведочанство о историји, култури и језику.
На самој изложби су се обратили и представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и Министарства за помирење, регионалну сарадњу и друштвену стабилност, затим Томислав Жигманов потпредседник покрајинске владе задужен за праћење права националних мањина, као и г. Бехрами, председник Националног савета Ашкалија.
