Please select your page

Vesti

Međunarodni dan RomaMeđunarodni dan Roma službeno je proglašen 1990. godine u mestu Serocku u Poljskoj, na četvrtom Svetskom romskom kongresu Međunarodne romske unije, u znak sećanja na prvi održani Svetski romski kongres u Londonu 1971. godine. 8. april je dan kada se proslavlja romska kultura, ali i prilika da se podiže svest javnosti o problemima sa kojima se Romi suočavaju.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na to da su pripadnici romske zajednice i dalje najmarginalizovanija grupa u našem društvu. U ekonomskom i socijalnom pogledu i dalje su više ugroženi nego ostali deo stanovništva, a u rešavanju problema sa kojima se suočavaju neophodna im je pomoć cele zajednice.

U Srbiji su vidljivi pomaci na zakonodavnom, institucionalnom i obrazovnom planu u tom smislu, kao i nastojanje da se unapredi položaj Roma, ali u praksi se i dalje susrećemo sa predrasudama i otežanom integracijom ove populacije u društvene tokove. Osnovni uslov za pomak u pravcu unapređenja položaja Roma je suzbijanje stereotipa i svega onoga što predstavlja ograničavajući faktor u oblasti obrazovanja, sistemu zdravstvene i socijalne zaštite, zapošljavanju i dr. U oblasti zdravstva i prava na zdravlje ta pomoć im je danas potrebnija nego ikad. U vreme epidemije korona virusa Romi predstavljaju posebno osetljivu i rizičnu zajednicu. Jedan deo njih živi i dalje u neuslovnim naseljima, bez vode, kanalizacije i struje, često i bez potrebnih sredstava za održavanje higijene. Samim tim Romi su više od drugih izloženi rizicima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava sve nadležne subjekte jer ulažu izuzetne napore kako bi se zdravlje pripadnika romske manjine zaštitilo kao i svih drugih građana, i naglašava da se i u ovim teškim danima mora obezbediti pomoć u osnovnim životnim namirnicama, ali i higijenskim sredstvima preko potrebnim za održavanje zdravlja svakog pojedinca i sprečavanja širenja zaraze.

Pokrajinski ombudsman ujedno apeluje i na same pripadnike romske manjine da budu maksimalno posvećeni očuvanju svog i zdravlja svoje porodice, da se ponašaju odgovorno i da se u brizi za sopstvenu, kao i za dobrobit svojih poznanika, komšija i sugrađana, oslanjaju na savete stručnjaka.


Svetski dan zdravljaMeđunarodni dan zdravlja 7. april, koji se ove godine obeležava u jeku pandemije Korona virusa, posvećen je medicinskim i patronažnim sestrama i podsećanju svetskih lidera na kritičnu ulogu koje ove profesije imaju za održavanje svetskog zdravlja. Naime, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 2020. godinu Međunarodnom godinom medicinskih i patronažnih sestara u nameri da istakne značaj ovih zdravstvenih radnika koji rade na svim nivoima zdravstvenih sistema u raznim okruženjima i okolnostima i čija je uloga nezamenljiva i ključna za obezbeđivanje zdravstvene zaštite svima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovim povodom želi da iskaže zahvalnost zdravstvenim radnicima i svima onima koji su u prvim linijama odgovora na trenutnu pandemiju. Pandemija virusa COVID19 poslednjih meseci učinila je očiglednom potrebu za većim ulaganjem u sisteme zdravstvene zaštite širom sveta i pružanjem podrške i dužnog poštovanja zdravstvenim radnicima i osoblju zdravstvenih ustanova. Značaj bolnica u ovoj situaciji je izuzetan, ali bez angažovanja i delovanje najšire zajednice i primarnog nivoa zdravstvene zaštite nismo u mogućnosti da na adekvatan način odgovorimo na potrebu za zdravstvenom zaštitom stanovništva. Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava državne organe, organizacije civilnog društva, privrednike i sve građane da zajedničkim i solidarnim akcijama pomognu zdravstvenim radnicima u nastojanjima da štitimo zdravlje u vreme pandemije. Najmanje što svako od nas može da učini jeste da se pridržava preporučenih osnovnih smernica u vezi s održavanjem lične higijene, prostora, izbegavanjem fizičkih kontakata s drugima, da brine o sopstvenom, ali i zdravlju članova svoje porodice, svojih radnika i radnica, žitelja i sugrađana i sugrađanki u svojim lokalnim zajednicama.

Sve nejednakosti u društvu, a posebno one koje se odnose na zdravlje stanovništva, u trenutnoj situaciji još više dolaze do izražaja, a pandemija u većoj meri pogađa osetljivije grupe kojima pripadaju osobe koje žive u socio-ekonomski težim okolnostima, stariji, hronično i teško bolesni, osobe s mentalnim teškoćama, deca, osobe sa invaliditetom. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da pridoda tome i činjenicu da podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da 70 odsto zdravstvenih i socijalnih radnika čine žene, a veliki broj njih su upravo medicinske i patronažne sestre, i da ukaže na to da u vanrednim okolnostima kakva je trenutna pandemija, i rodna neravnopravnost dolazi do izražaja, a mera u kojoj je ona zastupljena umnogome utiče na to kako ćemo odgovoriti na kriznu situaciju.

Ovo je trenutak da razumemo konačno da smo u svim okolnostima zaštićeni onoliko koliko je zaštićen naš najslabiji član i da je istinski napredak društva i zajednice moguć jedino onda kada su svakom članu zajednice dostupni pravda, dostojanstven život i ostvarivanje ljudskih prava. Lična odgovornost za zdravstvenu bezbednost svih nas danas je možda i najvažnije sredstvo u borbi za očuvanje globalnog zdravlja, a uvid u to da smo svi povezani, da naši životi utiču jedni na druge i da smo svi izloženi riziku pokazuje nam put kojim je nužno da idemo ukoliko želimo bolju budućnost za sve, a to je put društvene solidarnosti i zajedništva.

Zaštita zdravlja odgovornost je svih nas i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje još jedanput na svakog pojedinačno da u skladu sa svojim mogućnostima i odgovornostima preduzme sve kako bismo se kao zajednica zaštitili u trenutnim okolnostima. Time što štitimo sebe, šaljemo poruku potpune podrške zdravstvenim radnicima koji su u ovim danima u najvećoj meri izloženi riziku obavljajući svoj posao da brinu o nama i štite naše zdravlje. Ono što nam, bez sumnje, predstoji, budući da je reč o planetarnom problemu, jeste potreba da na nacionalnim i na međunarodnom nivou, razmotrimo nivo i način na koji su struktuirani sistemi zdravstvene zaštite i potreba da ovaj sistem učinimo jednim od prioritetnih oblasti ulaganja i investiranja, jer bez kvalitetne zdravstvene zaštite ne možemo očekivati ni graditi društveni i ekonomski boljitak.

Odluka da se 7. april obeležava kao Svetski dan zdravlja doneta je na Prvoj skupštini Svetske zdravstvene organizacije koja je održana 1948. godine u Ženevi, a od 1950. godine, Svetska zdravstvena organizacija i druge institucije svake godine organizuju različita međunarodna, regionalna i lokalna dešavanja sa fokusom na određenu temu. Blagostanja, opšteg i pojedinačnog zdravlja i pravde ne može biti bez humanosti i međusobne odgovornosti jednih za druge.


Izdržavanje-odgovornost-solidarnostPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je tokom februara i marta 2020. godine započeo rasprave o problemu nedavanja izdržavanja i društvenoj solidarnosti.

Reč je o veoma važnom problemu koji se tiče najboljeg interesa deteta, ali i starijih osoba, ali i dužnosti svih onih koji obavezu izdržavanja imaju, te funkcionisanja pravnog sistema i ostvarivanja društvene solidarnosti.

Posledice nedavanja izdržavanja naročito pogađaju najmlađe. U pitanju je grubo zanemarivanje dužnosti roditelja, staratelja, usvojilaca i dr. što za posledicu može imati i gubitak roditeljskog prava. Nedavanje izdržavanja je, međutim, važno i kada su u pitanju i druga, a posebno starija lica, kojima je iz različitih razloga potrebno tuđe izdržavanje, pomoć i podrška.

Postoji još jedna dimenzija ovog problema na koju Ombudsman želi da skrene pažnju. Naime, dužnost je i obaveza svih organa da ispunjavaju svoje ustavom i zakonom propisane nadležnosti. Imajući u vidu da je u Republici Srbiji, zbog pandemije korona virusa, proglašeno vanredno stanje, Pokrajinski ombudsman želi da naglasi da vanredno stanje nikome ne može biti izgovor da svoje dužnosti zanemaruju i ignorišu, a to se ne odnosi samo na državne organe, nego i na lica koja su zakonom ili sudskom odlukom obavezana da daju izdržavanje, pomažu i budu solidarni.

Pitanje izdržavanja nemoćnih, dece kao i starijih osoba, je i pitanje društvene solidarnosti. To pitanje pored pravne, ima i snažnu humanu dimenziju. U vanrednim stanjima, kao i u dramatičnim kriznim situacijama, pitanje solidarnosti se aktualizuje zato što su tada u pitanju dovedena neka važna pravna i moralna dobra. U ovom slučaju dobrobit dece i starih pre svega, uz puno poštovanje mera, prevencije i zaštite u vezi sa vanrednim stanjem. Humanost i povećan stepen odgovornosti za sve one kojima je neophodno dati izdržavanje nalaze se  pred ispitom. #OstaniKodKuće!

Potpuno svestan i situacije u kojoj se nalazimo, i važnosti problema nedavanja izdržavanja, Pokrajinski ombudsman apeluje na sve organe i pojedince da svoje obaveze ispunjavaju savesno, odgovorno i kontinuirano, jer od toga kako će(mo) se ponašati zavise i vitalni interesi naših najbližih, ali i priroda našeg društva.


Poseta Gerontoloskom centru u Novom Sadu

Foto: Arhiva Pokrajinskog zaštitnika građana  - ombudsmana

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je sa zadovoljstvom primio vest da u gerontološkim centrima i staračkim domovima na teritoriji AP Vojvodine nema obolelih od korona virusa. 

Pokrajinski ombudsman kontinuirano vrši obilazak gerontoloških centara i staračkih domova na teritoriji AP Vojvodine i njegov je nalaz da su usluge u pomenutim ustanovama na visokom nivou, da se propisi poštuju, da zaposleni savesno ispunjavaju svoje radne zadatke i da nadležni državni organi ulažu velike napore da obezbede što bolje uslove za funkcionisanje tih ustanova. Da je taj utisak ispravan i opravdan, dokazuju i izveštaji da na teritoriji AP Vojvodine u staračkim domovima nije zabeležen nijedan korisnik oboleo od korona virusa.

Pokrajinski ombudsman koristi priliku da ukaže i na solidarnost koju su pokazali određeni privredni subjekti, tako što su staračkim domovima i gerontološkim centrima donirali sredstva za nabavku zaštitnog i dezinfekcionog materijala ili su im isti sami nabavljali.

Pokrajinski ombudsman poziva građane da se dosledno  pridržavaju propisanih mera zaštite od korona virusa, da se sa obzirnošću odnose jedni sa drugima i da budu solidarni sa svima kojima je potrebna pomoć i podrška.

Poseta Gerontoloskom centru u Novom Sadu

Foto: Arhiva Pokrajinskog zaštitnika građana  - ombudsmana


Nasilje u porodici i vanredno stanjeU Republici Srbiji je 15. marta 2020. godine proglašeno vanredno stanje zbog epidemije virusa COVID-19. Radi suzbijanja i sprečavanja širenja ove zarazne bolesti i zaštite stanovništva, Vlada Republike Srbije donela je posebne mere, među kojima su zatvaranje škola, obdaništa i fakulteta i zabrana kretanja za sve građane od 17 časova do 5 časova ujutru.

Imajući u vidu činjenicu da se velika većina slučajeva nasilja u porodici dešava  upravo u domu žrtve nasilja, Pokrajinski ombudsman upozorava da je u uslovima izolacije i ograničenog kretanja moguće pojačano nasilje u porodici, naročito nad ženama i decom. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena je bar jednom doživela fizičko ili seksualno nasilje. U kriznim vremenima, rizik od rodno zasnovanog nasilja eskalira. Osobe koje doživljavaju nasilje u porodici primorane su da ostanu u svom domu sa nasilnikom, izolovane od drugih ljudi. Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od strane nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti. Pretnje da će se napasti na život ili telo, drska ili bezobzirna ponašanja kojima se ugrožava ili spokojstvo ili telesni integritet ili mirno duševno stanje su situacije gde društvena reakcije ne sme i neće izostati ni sada. Osim što će većinu vremena morati da provode u istom prostoru sa nasilnikom, mnogi će u ovom periodu imati smanjene  prihode i/ili povećane troškove života, što će im dodatno otežati mogućnost da napuste nasilnika.

Za decu koja su i sama trpela ili i dalje trpe nasilje u porodici, škole predstavljaju utočište, a kako su sve vaspitno-obrazovne institucije zatvorene do daljnjeg, povećana je mogućnost konflikta i agresije prema njima. Neophodno je učiniti dostupnim deci i roditeljima sve potrebne informacije o servisima pomoći i podrške, naročito na digitilanim platformama, uključujući socijalne mreže, jer sve institucije sistema rade prilagođeno vanrednom stanju.

Pokrajinski ombudsman apeluje na sve osobe koje su preživele ili i dalje trpe nasilje da ga prijave, jer i u ovakvim okolnostima državni organi i institucije dužni su da obezbede adekvatnu i pravovremenu podršku i zaštitu, i  podseća da na teritoriji Republike Srbije postoji 13 sigurnih kuća odnosno prihvatilišta za žene i decu koje su preživele nasilje.