Please select your page

Vesti

Vebinar - Nasilje nad ženama u vanrednom stanjuKrizne situacije, poput pandemije virusa COVID-19, povećavaju rizik od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, a naročito su ranjivi žene i deca.

Tokom vanrednog stanja žene su bile izložene dvostrukom riziku – da budu zaražene korona virusom i da budu izložene nasilju. Mere koje su preduzimane tokom vanrednog stanja, poput izolacije ili zabrane kretanja, imale su efekta u suzbijanju epidemije, ali su ženama koje su se suočavale sa nasiljem otežavale položaj, primoravajući ih da, zatvorene između četiri zida, vreme provode sa nasilnikom. Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od strane nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti.

Kako su se u toj situaciji ponašale vladine, a kako nevladine organizacije? Koje su mere preduzimane i da li su mehanizmi zaštite bili prilagođeni izmenjenim okolnostima? – ovo su samo neka od pitanja na koja su juče pokušali da odgovore učesnici video-konferencije „Nasilje nad ženama u vanrednom stanju“, koju je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Kako bi se kompleksna tema nasilja nad ženama sagledala iz različitih perspektiva, u radu konferencije su učestvovale osobe različitog profesionalnog i socijalnog iskustva.

Na skupu je istaknuto da je u periodu vanrednog stanja opao broj prijava institucijama za nasilje u porodici, ali da je bio povećan broj poziva nevladinim organizacijama putem SOS telefona. One su se, kako se čini, lakše prilagođavale novonastalim prilikama, brzo su reagovale i uglavnom su bile dostupne 24 sata. Govorilo se i o radu i podršci koju su pružale međunarodne organizacije, pre svega OEBS, Savet Evrope, UN WOMEN i druge. Iako ponekad deluju kao trome i birokratizovane, navedene institucije su tokom pandemije reagovale veoma brzo. Kao veoma dobar ocenjen je i potez Ministarstva pravde da se tokom vanrednog stanja ne odlaže već da se sankcioniše nasilje nad ženama, ali je, kao problem, istaknuto to što nam je nepoznat broj takvih slučajeva.

Rad video konferencije okončan je usvajanjem zaključaka. U slučaju budućih vanrednih okolnosti/stanja rad svih institucija, ističe se u zaključcima, treba prilagoditi konkretnoj vanrednoj situaciji. Obzirom na to da je država proklamovala „nultu toleranciju na nasilje“ zahtev žrtve za zaštitom u slučaju eventualnih budućih vanrednih okolnosti ne može biti ograničen postojanjem ovih okolnosti. Iz navedenih razloga svaka institucija, od pravosuđa do civilnih organizacija, mora sačiniti plan rada i odgovor na to kako treba da funkcioniše u vreme krize, kako bi se u budućnosti spremno suočile sa sličnim problemima. Iskustvo iz vanrednog stanja zahteva da se uključimo u iznalaženje alternativnih mehanizama za pružanje podrške žrtvi. Napokon, zvanične institucije u borbi protiv nasilja nad ženama treba da sarađuju sa nevladinim organizacijama i kontinuirano rade na podizanju svesti o neprihvatljivosti nasilja svake vrste.

Pored zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežane Knežević, u radu konferencije učestvovali/le su: sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Danijela Vemić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnica Ženskog istraživačkog centra prof. dr Nevena Petrušić, koordinatorka za borbu protiv nasilja nad ženama u UNDP-u Maja Branković Djundić, diplomirani socijalni radnik iz Centra za socijalni rad Stara Pazova Radmila Stojanović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu dr Nada Padejski Šekerović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Somboru Tamara Savović, predstavnica organizacije „Iz kruga – Vojvodina Ivana Zelić, predstavnica SOS ženskog centra u Novom Sadu Ivana Perić, predstavnica Udruženja Roma Novi Bečej i naučna savetnica Instituta društvenih nauka, dr Zorica Mršević.


Osuda grafita protiv migranataU multietničkoj Vojvodini i Republici Srbiji  nema mesta za bilo koju vrstu diskriminacije, poručio je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman povodom ispisivanja antimigrantskog  grafita na jednoj zgradi u novosadskom naselju Grbavica.  

Najoštrije osuđujući ispisivanje grafita, Pokrajinski ombudsman  podržava nadležne organe u njihovom radu da pisce grafita brzo identifikuju i preduzmu sve aktivnosti vezane za postupanje i u preventivnom smislu, a  komunalne  službe poziva da pomenuti grafit uklone u najkraćem roku. 

Pokrajinski ombudsman sa zabrinutošću konstatuje da su se grafiti, upereni protiv migranata, i ranije ispisivali u Novom Sadu. Grad koji se toliko ponosi svojom multuikuturalnošću i tolerancijom mora, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, i dalje da kontinuirano obeshrabruje pisce mrziteljskih (diskriminatorskih) poruka i da svima koji su se iz ovog ili onog razloga u njemu našli poželi dobrodošlicu, uputi reči podrške i pruži nesebičnu pomoć.

Svoj identitet i duh naše društvo, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, na najbolji način može da čuva samo ako je veliko u solidarnosti sa svim nevoljnicima i jasno i odlučno u osudi govora mržnje.


Međunarodni dan borbe protiv nasija nad starijim osobamaNasilje nad starijim osobama predstavlja grubo kršenje ljudskih prava. Ono se odnosi na maltretiranje ili zanemarivanje koje starije osobe trpe od strane  svojih supružnika, dece, drugih članova porodice, negovatelja, pružalaca usluga, pojedinaca na položaju moći ili osoba od poverenja. Ono je prisutno u različitim oblicima – kao napuštanje od strane članova porodice, fizičko, ekonomsko, psihološko ili seksualno nasilje, prevare, neadekvatna nega ili potpuno zanemarivanje, kao i sve vrste diskriminacije. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, oko 16% starijih od 60 godina trpi neki vid nasilja. Ono se uglavnom događa iza zatvorenih vrata, a usled straha, mnoge starije osobe ćute i trpe nasilje, često u izolaciji. Epidemija virusa COVID-19 je naglasila ranjivost starijih ljudi, koji su morali da se oslanjaju, gotovo u potpunosti, na pomoć, empatiju i solidarnost ljudi iz svoje blizine.

Nasilju su dodatno izložene starije žene, koje često ne prijavljuju nasilje iz straha od mogućih posledica, uskraćivanja materijalne ili druge pomoći, kazne ili osećaja porodične lojalnosti. Neophodno je omogućiti starijim osobama pristup informacijama o svim vrstama pomoći i podrške u zajednici -  od strane zdravstvenih, socijalnih i drugih službi, policije i nevladinih organizacija. Istraživanja su pokazala da se nasilje nad starijima manje prijavljuje i teže otkriva u odnosu na nasilje nad članovima porodice nižeg starosnog doba. Važno je podstaći društvo i sve njegove članove da prepoznaju nasilje nad starijim osobama, prijave ga i pomognu u osnaživanju osoba koje trpe nasilje da to same učine.

U izgradnji društva solidarnosti, nenasilja, socijalne pravde i rodne ravnopravnosti, ključnu ulogu ima obrazovni sistem, koji mora da obezbedi odgajanje mlađih članova društva u duhu solidarnosti, empatije i međugeneracijske tolerancije. Odgovornost države i  donosilaca odluka je kreiranje i sprovođenje politika koje štite prava starijih ljudi, a odgovornost celokupnog društva, pojedinaca i pojedinki, uvažavanje činjenice da su starije osobe vredni i produktivni građani i građanke koje imaju pravo da se prema njima postupa dostojanstveno i sa poštovanjem.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u svojoj rezoluciji 66/127 proglasila 15. jun za Svetski dan borbe protiv nasilja nad starijim osobama. To je dan u godini kada ceo svet izražava protivljenje zlostavljanju i patnji usmerenim ka našim starijim sugrađanima i sugrađankama.


Poseta specijalnoj bolnici VršacPokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prof. dr Zoran Pavlović sa saradnicima posetio je danas specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu.

Poseta je realizovana u sklopu praćenja primene propisa i protokola u vezi sa fizičkim sputavanjem i izolacijom lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u ovoj psihijatrijskoj ustanovi. Pokrajinskog ombudsmana je interesovalo i kako se u bolnici sprovode preventivne i mere zaštite od korona virusa.

Ostvarujući neposredan uvid u rad bolnice Pokrajinski ombudsman je konstatovao da se u bolnici ažurno i uredno vodi evidencija o primeni fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama, a kao primer dobre prakse je istaknuto da  su u bolnici preduzete sve potrebne preventivne mere u cilju sprečavanja širenja korona virusa i da niko od pacijenata i zaposlenog osoblja nije bio zaražen pomenutim virusom.

Specijalna bolnica „Dr Slavoljub Bakalović“ jedna je od najvećih psihijatrijskih institucija u Srbiji, u okviru čijih se službi svakog meseca pregleda više od hiljadu pacijenata iz Vršca, Plandišta, Alibunara, Bele Crkve i drugih opština.


Međunarodni dan zaštite životne sredineNa Konferenciji o zaštiti životne sredine, koja je održana u Štokholmu 1972.godine, skupština UN je donela odluku da se  svakog 5. juna ukazuje na važnost zaštite životne sredine. I javnost, kao i naučnici, osvestili su sebi činjenicu da je propadanje životne sredine postalo najveći problem čovečanstva. Obeležavanjem međunarodnog dana zaštite životne sredine žele se podstaći aktivnosti ljudi na očuvanju čovekove okoline.

Zadaci koji su postavljeni na konferenciji u Štokholmu, kao i na svim kasnijim konferencijama  u prošlih više od 40 godina, samo su delimično ostvareni, a u međuvremenu  su se javila nova zagađenja i nove opasnosti koje su povezane sa načinom proizvodnje i potrošnje,  urbanizacijom, sa demografskom eksplozijom, sve težom situacijom u vezi sa snabdevanjem hranom, energijom, čistom pijaćom vodom. Sve veći problem predstavlja i ogromna količina otpada, njegovo odlaganje i reciklaža.

Do izvesnog unapređenja došlo je na idejnom planu, jer je ideja važnosti zaštite životne sredine poprimila globalni karakter. Svet je shvatio da mora uložiti pozamašna sredstva da bi smanjio, a kasnije i eliminisao štetu koja je načinjena životnoj sredini.

Srbija, u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji, čini veliki napore u izradi mera za zaštitu životne sredine. Počev od državnih pa do lokalnih vlasti izvajaju se sredstva za zaštitu životne sredine, izrađuju se stategije i akcioni planovi koji se u dobroj meri i ostvaruju. Ne treba zanemariti ni aktivnosti brojnih civilnih organizacija, koje pridonose podizanju svesti građana u vezi sa zaštitom životne sredine.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman pozdravlja sve pozitivne korake koji su u našem društvu preduzeti, jer u njima vidi značajan doprinos ostvarenju ustavnog prava na zdravu  životnu sredinu i izražava nadu da će se primenom mera iz poglavlja 27 situacija na polju zaštite životne sredine poboljšati, a životni standard građana i građanki značajno unaprediti.