Please select your page

Вести

Фото: Додела награде за унапређење права жртава проф. др Зорану ПавловићуПокрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран С. Павловић, добитник је награде за допринос унапређењу права жртава за 2018. годину, коју сваке године додељује Виктимолошко друштво Србије.

Фото: Награда за унапређење права жртаваПрофесору Павловићу награда је додељена јуче, након свечаног отварања конференције коју, девети пут заредом, Виктимолошко друштво Србије организује под називом „Нови и стари облици виктимизације: Изазови за виктимолошку теорију и праксу.

На конференцији проф. др Зоран С. Павловић је излагао на тему „Наметање васпитања силом”.

У раду конференције учествује велики број домаћих и међународних стручњака, који се из перспективе различитих дисциплина, теоријски и практично, баве правима жртава.


За facebook најава нарандзастаУ понедељак, на Међународни дан особа са инвалидитетом, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће организовати конференцију за медије на којој ће бити представљени резултати истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетом на територији АП Војводине.

Истраживање је реализовано ради стицања што целовитијег увида у стање репродуктивног здравља жена са инвалидитетом, како би се на основу прикупљених података унапредиле јавне политике у области здравства.

Истраживање је спроведено уз подршку и у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији.

Конференција за медије ће се одржати 3. децембра, у Плавој сали Скупштине града Новог Сада, Жарка Зрењанина 2, са почетком у 11.00 часова.

Преузмите документа:
Download this file (Агенда-03122018.pdf)Агенда202 kB

Фото: Саопстење - 16 дана активизма против насиља над женамаПокрајински координациони тим Мреже „Живот без насиља” одржао је у петак, 23. новембра, конференцију за медије на којој је најављен почетак међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама” као и догађаји који ће се у оквиру исте одржати на територији АП Војводине. Кампању обележава 1700 организација у више од 100 држава, а почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра на Дан људских права.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић истакао је да су активности у оквиру кампање само део активности које Покрајински заштитник грађана – омбудсман континуирано, дакле 365 дана у години, спроводи у циљу спречавања насиља у породици. Свестан да ефикасна борба против насиља није могућа ако остане на нивоу појединачних и изолованих напора, Покрајински омбудсман је 2005. године успоставио Мрежу „Живот без насиља“, како би напоре различитих институција повезао, усмерио ка заједничком циљу и тако насиље у породици, ако не елиминисао, а оно га свео на најмању меру.

Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић истакла је да ће ће и ове године – седмог децембра – баш као и дванаест претходних година, бити организована конференције Мреже „Живот без насиља“. Циљ овогодишње конференцији под називом „Истанбулска конвенција – од закона до праксе” је да прикаже шта је у Републици Србији од ступања на снагу Истанбулске конвенције до данас учињено, како нормативно, тако и у пракси, у циљу превенције и сузбијања насиља над женама и насиља у породици. Поред тога, Покрајински омбудсман ће трећег децембра, на Међународни дан особа са инвалидитетом, организовати конференцију за медије на којој ће представити резултате опсежног истраживања, које се тиче репродуктивног здравља жена са инвалидитетом.

На конференцији су, поред покрајинског заштитника грађана – омбудсмана проф. др Зорана Павловића и заменице за равноправност полова Снежане Кнежевић, учествовале председница Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине Ана Томанова Маканова, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине Миа Страјин, помоћница покрајинског секретара за равноправност полова у Покрајинском сектетаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова Светлана Селаковић, и директорка Завода за равноправност полова Диана Миловић.


Фото: Сручни скуп

Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је Културном центру Новог Сада организовао Стручни скуп: „Здравље, самопоштовање и достојанство детета – Подршка деци на болничком лечењу“. Скуп је организован с циљем да се укаже на значај целовитог приступа правима и развоју детета и да допринос унапређењу права детета на уживање највишег остваривог стандарда здравља како је то прописано Конвенцијом Уједињених нација о правима детета.

Према речима професора др. Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, на основу искуства Покрајинског заштиника грађана у области права детета на здравствену заштиту, деца на болничком лечењу препозната су као посебно рањива група. „Боравак у болници за дете може бити застрашујуће, трауматично искуство, јер деца нису само болесна, она су и одвојена од својих породица, пријатеља и познатог окружења. Стога је, ради пуног остваривања права детета и поштовања његовог личног достојанства, и у условима болничког лечења, неопходно обезбедити сваки вид подршке деци и члановима њихових породица, међусобној сарадњи и комуникацији заснованој на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију, учење и изражавање мишљења у складу с годинама детета и стањем у којем се оно налази.“

Заменик Покрајинског омбудсмана за права детета Милан Дакић презентовао је прелиминарне резултате истраживања о обезбеђивању пратње деци на стационарном лечењу, указавши на то да се ово право детета различито остварује у болницама у АП Војводини, као и да је неуједначена пракса болница у погледу обезбеђивања могућности да родитељи оба пола буду у пратњи детету на болничком лечењу.

Да би истакао значај холистичког приступа заштити, остваривању и унапређењу права детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман окупио је на скупу стручњаке из здравственог, социјалног и образовног система који су из различитих углова говорили о активностима и подршци деци на болничком лечењу. На Скупу су, уз покрајинског омбудсмана професора Павловића и заменика Покрајинксог омбудсмана Милана Дакића, говорили представници Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине - Др Јованка Коларовић, начелница Одељења за хематологију, Др Татјана Кисић, психолошкиња и Татјана Манојловић, васпитачица са Одељења за дечју психологију, социјалну, педагошку и превентивну делатност, Мирјана Којић Пилиповић, социјална радница Центра за социјални рад Града Новог Сада, Зоран Алексић, директор ОШ "Драган Херцог" Београд, Неда Пиљић - представница родитеља деце оболеле од рака.

Фото: ПовељаУчесници Скупа више пута у току излагања наглашавали су значај активности, рада и подршке коју здравственим институцијама, запосленима, а пре свега деци на болничком лечењу и њиховим родитељима, пружа Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР). Са жељом да посебан подстрек да онима који као појединци и групе својим несебичним и пожртвованим алтруистичким радом осталима осветљавају правац којим се крећемо заједно, Покрајински заштитник грађана – омбудсман доделио је признање у виду Повеље за унапређење људских права управо Удружењу НУРДОР.

Јоланд Корора, председница Управног одбора Удружења НУРДОР захвалила се Покрајинском омбудсману на подршци и препознавању значаја рада удружења. Како је навела: "Од данас Омбудсман и Нурдор су тим који чине мала група људи, али који ће удруженим снагама чинити велике ствари“. Том приликом председница Удружења доделила је др Јованки Коларовић Повељу о правима деце у болници за допринос у раду са децом која су на болничком лечењу.

Покрајински омбудсман професор Павловић у закључним запажањима истакао је потребу за пружањем подршке и запосленима у здравственој заштити, као и унапређења положаја запослених у социјалној заштити. Уз то, указао је на то да и деци која похађају средње школе мора бити обезбеђено право на образовање у околностима болничког лечења, поставио је питање истинске подршке родитељима и скренуо пажњу на то да смо сви одговорни за положај и унапређење права детета и да није на организацијама цивилног друштва да решавају проблеме, већ да је неопходно да одговорни органи и институције креирају системска решења.

Фото: Стручни скупФото: Стручни скуп

Фото: Стручни скуп2018 11 26 деца и здравље 005


Фото: Жене у параментарном животу Војводине 1918-2018Веома је важно да се у оквиру обележавања стогодишњице присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији посебна пажња посвети женама, учесницама Велике народне скупштине, јер су те жене својим деловањем почеле да мењају традиционални свет у чијој јавној сфери није било простора за жене – изјавила је Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије на свечаном скупу који је, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, данас уприличен у великој сали Скупштине АП Војводине.

Скуп је организован у оквиру јубилеја стогодишњице од одржавања Велике народне скупштине, на којој је донета историјска одлука о присаједињењу, а у чијем је раду учествовало и седам жена – Милица Томић, Марија Јовановић, Мара Ђорђевић Малагурски, Манда Сударевић, Анастазија Манојловић, Олга Станковић и Катица Рајчић.

Подсећајући учеснике пригодног скупа да је у раду Велике народне скупштине учествовало 757 делегата, Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, је истакао да је учешће жена у раду скупштине имало велики симболички значај.

„Ако су одлуке Велике народне скупштине израз права на самоопрдељење, онда реализација тог права није могућа ни без учешћа жена, ни без права жена, у свему једнаких са правима мушких чланова друштва“.
У новонасталој држави права жена се, на жалост, нису налазила на врху политичке агенде. Нова држава је, по речима покрајинског омбудсмана, била изразито хетерогена заједница, у којој су, у различитим социо- културним просторима, деловали различити правни системи, који су фаворизовали права мушкараца у односу на права жена. Ако су желеле да се укључе у јавни и политички живот жене су наилазиле на отпор и бројне препреке, али ни у таквим условима потраживања жена за једнакошћу и политичким правима нису замирала.

После Другог светског рата и 28. година након одржавања Велике народне скупштине жене су изједначене са правима мушкараца, што је био огроман корак напред, у односу на претходни период. Жене су, нагласио је проф. Павловић, ушле у скупштине, од локалних преко републичких до савезне, али не у проценту који је одговарао њиховом учешћу у структури становништва.

У циљу повећања броја жена у парламенту, после двехиљадите године уведене су квоте, привремене афирмативне мере које су требале да расподелу посланичких мандата усмере у правцу родне равноправности.

„Међутим, оно што је учињено и што је један од веома важних резултата борбе политичка права жена је“, по речима Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, „ сламање отпора и деконструкција предрасуда који су од политике чинили сферу у којој су се суверено могли еспонирати само мушкарци. Парламент састављен од мушких и женских посланика шаље поруку да су жене политички вредне исто као и мушкарци. Поред тога, присуство жена јача легитимитет парламента и његову осетљивост на потребе, интересе и захтеве који долазе из дубине друштва“.

Учесницима скупа обратиле су се и Љубица Отић, музејска саветница, Биљана Шимуновић Бешлин, професорица Филозофског факултета, Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета буњевачке нациналне мањине, Зорица Мршевић, научна саветница и Стојанка Лекић, посланица у Скупштини Војводине, које су говориле о почецима организовања женског покрета, праву гласа, о женама учесницама Велике скупштине, квотама, оснивању и раду женске парламентарне мреже.

Прилику да се учесницима скупа обрате имале су и Верона Адам Бокрош, прва жена председница Скупштине АП Војводине, Симонида Ђурић, потомкиња Милице Томић Милетић, као и студенткиња Факултета политичких наука Александра Вељовић, која је понудила поглед на будућности парламентарног живота у Војводини и Србији.

На скупу је представљена и монографска публикација „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018.“ Овом публикацијом Покрајински заштитник грађана – омбудсман је желео да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине. У публикацији је садржан списак свих жена које су, од када су избориле бирачко право, обављале функцију посланица Скупштине АП Војводине.

Фото: Жене у парламентарном животу Војводине 1918 - 2018Фото: Жене у парламентарном животу Војводине 1918 - 2018