Вести
Удружење полицајаца и грађана „Безбедна заједница“, уз подршку УНХЦР је организовало стручни скуп поводом светске кампање „16 дана активизма у борби против насиља над женама“.
Присутнима се на скупу, поред представника Министраства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Кабинета министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економско и политичко оснаживање жена, Канцеларије за инклузију Рома, Града Новог Сада, Основног јавног тужилаштва у новом Саду и других значајних институција, обратила и доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка.
Кроз представљање резултата Мреже „Живот без насиља“, омбудсманка је још једном истакла велики значај мултисекторске сарадње у ефикаснијој заштити жртава и подизању свести грађана и грађанки да насиље у породици није приватна већ јавна ствар, и да борба против овог вида насиља указује на спремност друштва да се овакав вид насиља искорени.
У понедељак, 2. децембра 2024. године, у Студентском културном центру у Новом Саду, одржана је деветнаеста по реду конференција Мреже „Живот без насиља“ под називом „Обједињеним деловањем ка друштву без насиља – од закона до праксе“. Конференцију су организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор Мреже, у сарадњи са Министарством правде Републике Србије.
Уводни део конференције отворила је доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је истакла значај сарадње између различитих институција у спречавању насиља. Испред Министарства правде учесницима се обратила државна секретарка Бојана Шћепановић, која је навела да се у 2025. години навршава тридесет година од када су Пекиншка декларација и Платформа за акцију усвојене на Четвртој светској конференцији о женама у Пекингу. О овом документу, који представља релевантан оквир за уређење области родне равноправности и спречавања насиља над женама, говорила је и Љиљана Лончар, пројектна менаџерка у Агенцији УН WОМЕН. Она се осврнула и на континуирану сарадњу и подршку ове агенције Мрежи „Живот без насиља“ која се огледа кроз реализацију бројних заједничких активности у циљу едукације професионалаца који поступају у случајевима насиља над женама, али и шире јавности.
Светлана Нешић Бајго, саветница у Покрајинском омбудсману представила је податке резулатата истраживања Покрајинског омбудсмана о поступању институција у случајевима насиља у породици у 2023. години. Уочено је да је од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици побољшана сарадња између полиције, тужилаштва и центра за социјални рад, али је и даље потребно веће укључивање образовних и здравствених установа, као и организација цивилног друштва. Деца и старије особе су недовољно видљиве жртве насиља у породици, као и особе са инвалидитетом и припадници/припаднице маргинализованих група. Уочена су, између осталог, и различита тумачења појединих (одредби) прописа запослених у различитим институцијама, недостатак програма за рад са починиоцима породичног насиља, као и постојање предрасуда и стереотипа код професионалаца/професионалки који раде на случајевима насиља у породици.
Први панел био је посвећен новим облицима насиља над женама који се јављају у дигиталном окружењу. Зорана Парезановић из Удружења грађана „Атина“ представила је резултате истраживања о родно заснованом насиљу у дигиталном простору „ИСПРЕД ЕКРАНА“. О насиљу над женама и девојкама у дигиталном свету и његовим облицима говорила је и Тијана Милошевић из Агенције УН WОМЕН. Дамир Костовски, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду.предочио је присутнима начине на које институције реагују на овај растући проблем.
Други панел био је посвећен родно заснованом насиљу над осетљивим групама жена. У овом панелу учествовали су Рајко Вукосављевић, јавни тужилац у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду, Свјетлана Тимотић из Организације за подршку женама с инвалидитетом „ИЗ КРУГА – ВОЈВОДИНА“ и Надежда Сатарић из Удружења „Амитy – снага пријатељства“. Панел је понудио дубљи увид у проблематику насиља над женама из маргинализованих група – женама са инвалидитетом, старијим женама и жртвама трговине људима, као и потребу за специјализованим приступима у овим случајевима.
Трећи панел бавио се утицајем ставова професионалаца на остваривање заштите од насиља у породици и родно заснованог насиља и на ову тему говорили су Дамир Костовски, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду, Оливера Пејак Прокеш, судија Апелационог суда у Новом Саду и доц. др Нада Падејски Шекеровић са Факултета за спорт и психологију - ТИМС. Овај панел се фокусирао на важност стручног и сензибилисаног поступања и ставова професионалаца у случајевима насиља, односно на то како они могу утицати на ефикасну, благовремену и свеобухватну заштиту жртава.
На крају конференције учесници/це су формулисали закључке, од којих су најважнији следећи:
- Заговарање, заступање и информисање шире друштвене заједнице о родним стереотипима, значају, опсегу и последицама дигиталног насиља мора бити континуирано;
- Потребно је развити и учинити доступним услуге за особе које су преживеле дигитално родно засновано насиље;
- Будући да је велики ризик од фемицида у случајевима када се крше хитне мере, кршење хитних мера мора се пријављивати надлежним органима;
- Потребно је у измене Кривичног законика укључити и додатне мере безбедности и заштите жртава;
- Тужилачка пракса мора бити ригорознија, а казнена политика оштрија;
- Неопходно је радити на спровођењу препорука CEDAW Комитета;
- Обезбедитити континуирану, обавезну обуке за професионалце у правосуђу, систему социјалне заштите, полицији и здравственим установама;
- Унапредити евиденције институција о насиљу над женама и насиљу у породици, будући да оне нису уједначене и не одговарају на потребу за вођењем родно осетљивих и других релевантних података (узраст, однос/веза између жртве и починиоца, изречене мере...)
- Обезбедити обавезну обуку за неговатеље старијих особа.
Конференција „Обједињеним деловањем ка друштву без насиља – од закона до праксе“ окупила је у Новом Саду више од 120 учесника/ца, представника/ца судова, јавних тужилаштава, центара за социјални рад, невладиних и међународних организација. Конференција је имала за циљ размену искустава и примера добре праксе, те је посвећена темама које су од великог значаја за оснаживање чланица мреже и унапређење заштите жртава, институционалне сарадње и јачање система заштите жртава.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман заједно у коорганизацији са Правним факултетом Универзитета у Новом Саду и Правним факултетом Универзитета у Крагујевцу, одржао је међународну научно-стручну Конференцију у Новом Саду под називом „ЉУДСКА ПРАВА У ФОКУСУ“, која се одржала у згради Ректората Универзитета у Новом Саду.
На самом отварању Конференције присутне је поздравила доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је пожелела добродошлицу свим учесницима и учесницама као и гостима овогодишње Конференције.
Потом се и министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов обратио присутнима и нагласио да се у Србији ради континуирано на унапређењу и заштити људских права и поред бројних изазова, остварен је напредак који је важно сачувати кроз примену норми и функционисање новоуспостављених механизама.
„Аутономна покрајина Војводина је пример како се кроз међусобно поштовање и заједништво могу градити мостови између различитих култура, етничких и верских заједница. Као друштво, заједнички, морамо обезбедити да сваком човеку буде омогућено да живи достојанствено, у слободи и миру, јер само тако можемо градити боље друштво за све нас“, поручио је Борис Новаковић, потпредседник Скупштине Аутономне покрајине Војводине.
Присутне су такође поздравили и коорганизатори Конференције, испред Правног факултета Универзитета у Новом Саду присутне је поздравио проф. др Драгутин Аврамовић, док се испред Правног факултета Универзитета у Крагујевцу обратила проф. др Јелена Вучковић.
Циљ конференције је био да окупи све релевантне учеснике из академских, научноистраживачких и других области, као и представнике релевантних институција и организација које се баве заштитом и унапређењем људских права и слобода. Такође, један од циљева Конференције јесте да учесници предложе решења, како поправити положај грађана и омогућити им да остваре оно што им је уставом и законом гарантовано.
Велики број учесника представило је идеје о заштити и промоцији људских права у различитим областима, док су учесници из региона али и из Шпаније, Грчке, Ирске и Немачке изложили своја виђења и предлоге о промовисању људских права и указали на мане у њиховој реализацији у пракси.
Преко 40 аутора и ауторки припремиће научне радове на различите теме у вези заштите и унапређења људских права и слобода, који ће бити публиковани у првој половини 2025. године.
Представница Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана присуствовала је конференцији „Подршка усвајању правне терминологије на мађарском језику“, одржаној 29. новембра 2024. године у Новом Саду, у организацији Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић и Мисије ОЕБС у Србији.
На конференцији су представљени резултати спроведеног пројекта који подржава учење правне терминологије на мађарском језику, а циљ спроведеног истраживања био је утврђивање стања у погледу вођења поступака и коришћења језика националних мањина пред правосудним органима. Током конференције посебно је истакнута важност учења правне терминологије на језицима националних мањина који су у службеној употреби у Војводини, са фокусом на мађарски језик.
Указано је да ово питање има кључни значај за осигурање правде, равноправности и толеранције у правном систему, те да омогућава веће поштовање права националних мањина и унапређење ефикасности правних и административних процеса у мултиетничком контексту.
Подсећамо јавност да данас обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама и уједно почетак међународне кампање "16 дана активизма борбе против насиља над женама".
Насиље над женама и девојчицама једно је од најраспрострањенијих и најраширенијих кршења људских права у свету. Подаци Светске здравствене организације показују да је више од 30 одсто жена у свету претрпело насиље од интимног партнера или чланова породице.
Искорењивање насиља над женама и девојчицама је први корак ка глобалном миру и безбедности и чини окосницу Агенде за одрживи развој до 2030. То је предуслов за промоцију, заштиту и остваривање људских права, родне равноправности, демократије и привредног раста. Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Закони који се односе на насиље у породици и заштиту жена, попут Закона о спречавању насиља у породици, представљају важан корак, али кључна је њихова доследна и ефикасна примена. Институције морају бити брзе, одговорне и оснажене за реаговање на сваки случај насиља.
Међународни дан борбе против насиља над женама је позив на заједништво, солидарност и акцију. Ниједна жена не сме бити препуштена сама себи у суочавању са насиљем - само заједничким деловањем можемо створити сигурно и праведно друштво у којем ниједна жена неће бити препозната као жртва, већ као особа која је заштићена, поштована и равноправна.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља.
Кампања "16 дана активизма против насиља над женама" је глобална иницијатива која се обележава сваке године од 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра - Међународног дана људских права. Ова кампања има за циљ да кроз реализацију различитих активности укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља над женама.
Овогодишња кампања под слоганом „Ка Пекингу +30: Ујединимо се за окончање насиља над женама и девојчицама“ посвећена је 30. годишњици ревизије спровођења Пекиншке декларације и Платформе за акцију, докумената који се сматрају кључним у глобалном настојању за остваривање родне равноправности и унапређења положаја жена у друштву. Ови документи нису само политичке изјаве, већ и конкретни водичи за деловање на националном и међународном нивоу.
МРЕЖА "ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА", којом од оснивања координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман, окупља институције које се баве насиљем у породици са територије АП Војводине - центре за социјални рад, судове, тужилаштва, полицијске управе, здравствене установе, покрајинске институције и друге релевантне установе и организације у циљу побољшавања приступа проблему насиља над женама и насиља у породици, доприносећи на тај начин јачању њихових капацитета за спровођење прописа у овој области.
Координациони тим Мреже чине представнице и представници покрајинских секретаријата, Завода за равноправност полова и Завода за социјалну заштиту, а задатак овог тима је да организује и реализује образовне активности и кампање за подизање нивоа свести најшире јавности о насиљу према женама, односно у породици и родно заснованом насиљу.
Чланови и чланице Мреже подсећају да је од почетка 2024. године, према доступним подацима, у породично партнерском контексту у Србији убијено најмање 17 жена. Фемицид је често последица дуготрајног насиља, и према истраживањима, већина случајева насиља остаје непријављена. Препреке које жене доживљавају приликом пријављивања насиља укључују недостатак поверења у институције, друштвену стигму, страх од одмазде, економску зависност и културу ћутања.
У том контексту, Мрежа „ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА“ апелује на грађанке и грађане, као и на институције, да на сваку ситуацију насиља реагују одговорно и солидарно, јер насиље не сме бити прихваћено ни као облик решавања конфликата, ни као део породичних односа.
Чланице Мреже такође подсећају да извештавање медија о насиљу над женама мора бити осетљиво, одговорно и етичко и истовремено позивају све медије да испуне ову друштвену одговорност тако што ће у свом извештавању ускладити своје активности са највишим етичким стандардима и принципима људских права.
Важни бројеви:
ПОЛИЦИЈА:
Хитни позиви 192
Пријава насиља у породици 0800-100-600
(0-24 часова, бесплатан позив)
СОС ВОЈВОДИНА – ТЕЛЕФОН ЗА ЖЕНЕ У СИТУАЦИЈИ НАСИЉА:
0800 10 10 10
(Сваког радног дана од 10 до 20 часова, бесплатан позив)
Или се обратити путем мејл адресе:
Смернице за етичко извештавање медија о насиљу над женама:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
