Please select your page

Вести

ЦРОНСЕЕ-2019Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе (CRONSEE) окупила је 17. октобра, на регионалном тематском састанку у Тирани, представнице и представнике институција омбудсмана из земаља региона, као и представнике међународне организације Save the Children, која подржава рад ове мреже од њеног оснивања. У име институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на тематском састанку учествовао је Милан Дакић, заменик омбудсмана за права детета и Марија Миладиновић, саветница. 

Тема овогодишњег састанка била је "Заштита права деце миграната". Размењујући међусобно искуства и остварене резултате у погледу поступања институција у обезбеђивању адекватне заштите деце миграната,  Омбудсмани су се сагласили с тим да су деца несумњиво најрањивија и најугроженија група у мигрантској кризи, посебно деца без пратње, а на свом путу до новог одредишта деца мигранти изложени су бројним опасностима и ризицима, укључујући неадекватну бригу, трговину људима, економску и сексуалну експлоатацију, насиље, злостављање и занемаривање. За остваривање права деце миграната гарантованих Конвенцијом о правима детета, неопходно је идентификовати кључне ризике којима су изложена, извршити анализу програма подршке и заштите које им се пружају, као и могућности за јачање и унапређење истих. У оквиру радних група, учесници су покушали да нагласе дужност институција система да препознају и правовремено и адекватно реагују у ризичној ситуацији применом мера и активности, чијом реализацијом ће се обезбедити одговарајући услови за пријем детета, адекватан приступ услугама социјалне заштите, остваривање највишег степена здравствене заштите, право на квалитетно образовање. С циљем да се допринесе што бољем разумевању ситуације у којој се деца мигранти налазе и остваривању у пуној мери права прописаних Конвенцијом, формулисане су препоруке које подразумевају координисано деловање свих надлежних институција, предузимање мера и активности на унапређењу њихове заштите и правовремену реакцију у складу с најбољим интересом детета.

Мрежа CRONSEE, основана је 2006. године с циљем да институције омбудсмана сарађују и међусобно се оснажују путем размене искустава и добрих пракси, а чине је независне институције за заштиту права деце на државном, регионалном и локалном нивоу. Данас ова регионална мрежа има 14 чланица и чине је представници омбудсмана из Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Бугарске, Црне Горе, Кипра, Грчке, Хрватске, Косова*, Македоније, Румуније, Словеније, Србије и АП Војводине.

Анализирајући досадашњи рад Мреже, констатовано је да је мрежа изузетно користан механизам за размену искустава и лакшег решавања конкретних случајева у пракси институција омбудсмана у Југоисточној Европи у вези са заштитом и унапређењем права детета. Са аспекта одрживости Мреже најактуелније питање и даље је начин ефикасног и сврсисходног организовања њеног даљег функционисања, а у складу са потребама и расположивим ресурсима свих институција чланица.

 

*Утврђено резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999)

ЦРОНСЕЕ-2019


ВестЗаменица и саветник y Покрајинском заштитникy грађана – омбудсманy, Анико Ширкова и Гордан Ђерић посетили су јуче, као део тима Националног механизма против тортуре, касарне „Бачка“ у Бачкој Тополи и „Аеродром“ у Сомбору.

Са командантима касарни тим НПМ је обавио разговор о начину спровођења дисциплинских мера, прегледао је евиденције у вези са сровођењем истих и обишао посебне просторије које су намењене за извршење мере забране удаљења.

Данас ће тим НПМ посетити и касарну „Александар Берић“ у Новом Саду.

Тематске посете касарнама Војске Србије спроводе се ради утврђивања стања у спровођењу дисциплинских мера забране удаљења из посебне просторије на територији војног објекта, као  и мере забране изласка из војног објекта.

Након обиласка касарни Национални механизам против тортуре ће сачинити извештај са мишљењима и препорукама.


Међународни дан сеоских женаСутра се обележава међународни Дан сеоских жена. Овај дан је установљен резолуцијом Генералне скупштине УН 2007. године, како би земље широм света указале на посебан допринос жена на селу и њихову значајну улогу.

Жене са села спадају у категорију жена из рањивих група које су често вишеструко дискриминисане.  Наша земља је и даље традиционално и патријалхално друштво, што се огледа и у животу жена у сеоским подручјима где  кућни послови, брига о деци и старима, као напоран и интензиван рад у пољопривреди представљају уобичајен опис послова  којима се  жене баве.

 Са друге стране, жене имају ограничен приступ имовини, приходима и одлучивању о организацији газдинства, као и здравсту, образовању, социјалним и другим услугама.

Када је о породичном насиљу реч,  ситуација  жена  на селу је далеко тежа од ситуације жена у граду. У селима нема сигурних кућа и других видова друштвене  подршке да би се  жртва заштитила, а насилнику стало на пут.   Посебно забрињава податак  да жене на селу ретко  посећују лекаре и да се истом се јављају само у случају болести. Осим недовољно раширене свести о потреби здравствене превенције, постоје и ограничења која се тичу обухвата здравственог осигурања, сиромаштва, као и познавања права која су женама уставом гарантована.

Да би се побољшао квалитет живота жена на селу потребно је континуирано  спроводити њихово оснаживање, као и едукацију по питању економских и социјалних права, функционисања институција, запошљавања и самозапошљавања, као и родне равноправности.

Модернизација села неодвојива је од питања родне равноправности, јер отвара другачију перспективу од патријархалне, по којој је жени дата улога жртве, запостављајући, при томе, њене стваралачке потенцијале и креативне могућности.

Жене на селу имају кључну улогу у производњи хране и пољопривреди и због тога не смеју остати маргинализовне. Залужују сваку врсту подршке и охрабрења у реализацији предузетничких идеја, регистрацији пољопривредних домаћинстава и заједничком иступању на тржишту, како би на тај начин обезбедили боље услове за себе и своје породице.


Пртедстављање истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетром у ВршцуПокрајински заштитник грађана – омбудсман представио је јуче у Општој болници Вршац резултате истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетом у АП Војводини.

Присутне су поздравили директор Опште болнице Вршац др мед. Јон Оморан, представница Мисије ОЕБС-а у Србији Драгана Иветић, без чије подршке реализација истраживања не би била могућа, и заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић. Она је истакла важност спровођења једног оваквог истраживања и подизања свести стручњака и јавности о заштити и неопходности унапређења репродуктивног здравља жена са инвалидитетом, посебно имајући у виду чињеницу да је ова тема до сада увек остајала по страни. Резултате истраживања презентовала је Косана Бекер, консултанткиња Мисије ОЕБС-а у Србији и једна од ауторки истраживања.

Представљању су присуствовали доктори медицине, спец. гинекологије и акушерства и здравствени радници који раде у области репродуктивног здравља у здравственим установама са подручја Баната.

Истраживање је спроведено током 2018. године уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, у циљу идентификовања проблема у пружању здравствених услуга у области  репродуктивног здравља  жена са инвалидитетом у здравственим установама у АП Војводини и формулисања препорука за њихово отклањање. Њиме су обухваћени домови здравља, опште болнице, резиденцијалне установе, Институт за јавно здравље Војводине и Покрајински секретаријат за здравство.

Истраживање можете преузети на овом линку.

Пртедстављање истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетром у Вршцу

Пртедстављање истраживања о репродуктивном здрављу жена са инвалидитетром у Вршцу


Саопштење - Дан девојчицаУједињене Нације су 2011. године усвојиле Резолуцију 66/170 којом је установљено да је 11. октобар Међународни дан девојчица. Тај датум обележава се широм света с циљем да се скрене пажња на угрожавање права девојчица у областима као што су доступност образовања, здравствена заштита, сексуално и репродуктивно здравље, заштита од дискриминације, родно заснованог насиља и уговорених бракова.

Овогодишња тема Међународног дана девојчица слави постигнућа  девојчица/девојка, и оно што је постигнуто за њих, од доношења Пекиншке декларације и платформе за акцију па све до данас.

Пекиншка декларација и платформа за акцију усвојена је 1995. године и представља круцијални документ за оснаживање жена и девојака. Ипак, и поред огромног постигнутог напретка, девојчице широм света – нарочито оне које живе на друштвеној маргини, у руралним подручјима, девојчице мигранткиње, девојчице са инвалидитетом – доживљавају дискриминацију од самог рођења, па су тако у неким деловима света и даље устаљене праксе гениталног сакаћења, ране удаје, сексуалног и родно заснованог насиља, економске екплоатације и друге праксе које нарушавају достојанство, физички и ментални развој детета, као и право на безбрижно детињство.

Иако је положај девојчица и жена унапређен, патријахални социокултурни обрасци и даље диктирају родну поделу улога. Узевши то у обзир, бољи положај девојчица и касније жена захтева образовање и стицање знања о својим правима од најранијег доба,  на свим образовним нивоима.

Препознавање и уважавање девојчица и њихових потреба, оснаживање девојчица да подигну свој глас у заједници, али и спремност друштва да тај глас чује – кораци су на путу ка њиховом бољем и достојанственијем животу.