Вести
Покрајински заштитник грађана - омбудсман заједно у коорганизацији са Правним факултетом Универзитета у Новом Саду и Правним факултетом Универзитета у Крагујевцу, одржао је међународну научно-стручну Конференцију у Новом Саду под називом „ЉУДСКА ПРАВА У ФОКУСУ“, која се одржала у згради Ректората Универзитета у Новом Саду.
На самом отварању Конференције присутне је поздравила доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је пожелела добродошлицу свим учесницима и учесницама као и гостима овогодишње Конференције.
Потом се и министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов обратио присутнима и нагласио да се у Србији ради континуирано на унапређењу и заштити људских права и поред бројних изазова, остварен је напредак који је важно сачувати кроз примену норми и функционисање новоуспостављених механизама.
„Аутономна покрајина Војводина је пример како се кроз међусобно поштовање и заједништво могу градити мостови између различитих култура, етничких и верских заједница. Као друштво, заједнички, морамо обезбедити да сваком човеку буде омогућено да живи достојанствено, у слободи и миру, јер само тако можемо градити боље друштво за све нас“, поручио је Борис Новаковић, потпредседник Скупштине Аутономне покрајине Војводине.
Присутне су такође поздравили и коорганизатори Конференције, испред Правног факултета Универзитета у Новом Саду присутне је поздравио проф. др Драгутин Аврамовић, док се испред Правног факултета Универзитета у Крагујевцу обратила проф. др Јелена Вучковић.
Циљ конференције је био да окупи све релевантне учеснике из академских, научноистраживачких и других области, као и представнике релевантних институција и организација које се баве заштитом и унапређењем људских права и слобода. Такође, један од циљева Конференције јесте да учесници предложе решења, како поправити положај грађана и омогућити им да остваре оно што им је уставом и законом гарантовано.
Велики број учесника представило је идеје о заштити и промоцији људских права у различитим областима, док су учесници из региона али и из Шпаније, Грчке, Ирске и Немачке изложили своја виђења и предлоге о промовисању људских права и указали на мане у њиховој реализацији у пракси.
Преко 40 аутора и ауторки припремиће научне радове на различите теме у вези заштите и унапређења људских права и слобода, који ће бити публиковани у првој половини 2025. године.
Подсећамо јавност да данас обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама и уједно почетак међународне кампање "16 дана активизма борбе против насиља над женама".
Насиље над женама и девојчицама једно је од најраспрострањенијих и најраширенијих кршења људских права у свету. Подаци Светске здравствене организације показују да је више од 30 одсто жена у свету претрпело насиље од интимног партнера или чланова породице.
Искорењивање насиља над женама и девојчицама је први корак ка глобалном миру и безбедности и чини окосницу Агенде за одрживи развој до 2030. То је предуслов за промоцију, заштиту и остваривање људских права, родне равноправности, демократије и привредног раста. Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Закони који се односе на насиље у породици и заштиту жена, попут Закона о спречавању насиља у породици, представљају важан корак, али кључна је њихова доследна и ефикасна примена. Институције морају бити брзе, одговорне и оснажене за реаговање на сваки случај насиља.
Међународни дан борбе против насиља над женама је позив на заједништво, солидарност и акцију. Ниједна жена не сме бити препуштена сама себи у суочавању са насиљем - само заједничким деловањем можемо створити сигурно и праведно друштво у којем ниједна жена неће бити препозната као жртва, већ као особа која је заштићена, поштована и равноправна.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља.
Кампања "16 дана активизма против насиља над женама" је глобална иницијатива која се обележава сваке године од 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра - Међународног дана људских права. Ова кампања има за циљ да кроз реализацију различитих активности укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља над женама.
Овогодишња кампања под слоганом „Ка Пекингу +30: Ујединимо се за окончање насиља над женама и девојчицама“ посвећена је 30. годишњици ревизије спровођења Пекиншке декларације и Платформе за акцију, докумената који се сматрају кључним у глобалном настојању за остваривање родне равноправности и унапређења положаја жена у друштву. Ови документи нису само политичке изјаве, већ и конкретни водичи за деловање на националном и међународном нивоу.
МРЕЖА "ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА", којом од оснивања координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман, окупља институције које се баве насиљем у породици са територије АП Војводине - центре за социјални рад, судове, тужилаштва, полицијске управе, здравствене установе, покрајинске институције и друге релевантне установе и организације у циљу побољшавања приступа проблему насиља над женама и насиља у породици, доприносећи на тај начин јачању њихових капацитета за спровођење прописа у овој области.
Координациони тим Мреже чине представнице и представници покрајинских секретаријата, Завода за равноправност полова и Завода за социјалну заштиту, а задатак овог тима је да организује и реализује образовне активности и кампање за подизање нивоа свести најшире јавности о насиљу према женама, односно у породици и родно заснованом насиљу.
Чланови и чланице Мреже подсећају да је од почетка 2024. године, према доступним подацима, у породично партнерском контексту у Србији убијено најмање 17 жена. Фемицид је често последица дуготрајног насиља, и према истраживањима, већина случајева насиља остаје непријављена. Препреке које жене доживљавају приликом пријављивања насиља укључују недостатак поверења у институције, друштвену стигму, страх од одмазде, економску зависност и културу ћутања.
У том контексту, Мрежа „ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА“ апелује на грађанке и грађане, као и на институције, да на сваку ситуацију насиља реагују одговорно и солидарно, јер насиље не сме бити прихваћено ни као облик решавања конфликата, ни као део породичних односа.
Чланице Мреже такође подсећају да извештавање медија о насиљу над женама мора бити осетљиво, одговорно и етичко и истовремено позивају све медије да испуне ову друштвену одговорност тако што ће у свом извештавању ускладити своје активности са највишим етичким стандардима и принципима људских права.
Важни бројеви:
ПОЛИЦИЈА:
Хитни позиви 192
Пријава насиља у породици 0800-100-600
(0-24 часова, бесплатан позив)
СОС ВОЈВОДИНА – ТЕЛЕФОН ЗА ЖЕНЕ У СИТУАЦИЈИ НАСИЉА:
0800 10 10 10
(Сваког радног дана од 10 до 20 часова, бесплатан позив)
Или се обратити путем мејл адресе:
Смернице за етичко извештавање медија о насиљу над женама:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Уочи обележавања Међународног дана детета (установила Генерална скупштина Уједињених нација, 20. новембра 1954. године) и једног века од Прве декларације о правима детета (усвојила Генерална скупштина Лиге народа 1924. године) и почетка борбе за права детета, Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на лик и дело жене која је утемељила овај пут и која је и данас пример неустрашиве борбе за универзалне људске вредности и енергичне вере да је могуће изградити праведнији свет и „цивилизацију немерљиво срећнију и сигурнију од данашње“.
Енглентин Џеб (Eglantyne Jebb) рођена је у Великој Британији, кратак период радила је као учитељица, а дуже као социјална радница и активисткиња за људска права. Заједно са својом сестром Дороти (Dorothy) основала је међународну организацију „Save The Children” која је и дан данас активна и препознатљива по свом залагању у заштити и унапређењу права детета. Још за време њеног живота овој организацији упућивани су коментари да су њени циљеви неоствариви, да је патње деце увек било и увек ће је бити. Одговор Енглентин Џеб на ове коментаре био је: „Знамо за то. Немогуће је само ако тако учинимо. Немогуће је само ако одбијемо да покушамо“. Почетак борбе Енглентин Џеб за добробит сваког детета на свету везује се за њено учешће у хуманитарној мисији на Балкану почетком 1913. године. Сведочивши неправдама и последицама ратова на Балкану, а потом и Првог светског рата, посебно њиховом разарајућем дејству на децу, усмерила је свој активизам у визију у којој су сва деца света заштићена и остварују своја права.
Бескомпромисно и непоколебљиво залагање Енглентин Џеб за добробит сваког детета, без обзира на нацију, верску и било коју другу припадност, можда се најбоље очитава у њеној акцији на Трафалгар скверу када је делила флајере и летке које је сама креирала, а на којима је писало „Ово је изазвала наша блокада - милиони деце умиру од глади“. Наиме, након Првог светског рата, савезничке трупе нису дозвољавале снабдевање Немачке и Аустрије, а у новинама су објављиване фотографије изгладнеле деце, што је било последица овакве одлуке. Људи су одбијали да узму летке и затварали су очи пред узнемирујућим фотографијама, а Енглентин Џеб је ухапшена и кажњена због протеста. Судија пред којим се Енглентин изјаснила о свом случају био је толико импресиониран њеном енергијом и одлучношћу да помогне деци, да се придружио њеном циљу и платио је казну у њено име. Чин овог судије неки сматрају и првом донацијом организацији „Save The Children”.
Енглентин Џеб сматрала је да „Свака генерација деце нуди човечанству могућност да поново изгради оно што је у свету срушено“ и у том ставу се огледа њена нада и вера у људски потенцијал. Истовремено, у уводном делу Женевске декларације, чија је управо она иницијаторка и ауторка, пише: „Човечанство дугује Детету оно најбоље што може да му пружи“ и тиме нам указује да су генерације нас одраслих, оних који живимо сада и овде, оне које су одговорне за то какав свет остављамо деци.
Ових дана када сведочимо трагичним последицама угрожавања и кршења људских права имамо избор и одговорност, али и обавезу у складу са међународним уговорима о људским правима, да већ данас почнемо да градимо оно што је срушено, уместо да такав свет остављамо будућим генерацијама. „Немогуће је само ако одбијемо да покушамо“.
Извор:
https://www.savethechildren.org/us/about-ус/wхy-саве-тхе-цхилдрен/еглантyне-јебб
Заменица покрајинске заштитнице грађана - омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић на позив Савеза самосталних синдиката Војводине учествовала је у раду завршне конференције пројекта „Заједно смо јачи” која је одржана у среду 20. новембра 2024. године у Новом Саду.
Пројекат „Заједно смо јачи” реализовао је Савез самосталних синдиката Војводине са Синдикатом ЛО Западна Шведска, уз финансијску подршку Међународног центра Олоф Палме у периоду од 2020. до 2024. године у оквиру којег је успостављена сарадња Покрајинског заштитника грађана и Савеза у спровођењу активности у циљу унапређења родне равноправности и побољшања положаја жена.
У свом излагању заменица Снежана Кнежевић, у делу „Родна равноправност и активизам” говорила је о стању родне равноправности у Републици Србији у погледу успостављеног институционалног и нормативног оквира у овој области и потреби његове имплементације у пракси за постизање стварних промена. Истакла је да је наставак и интензивирање сарадње Покрајинског заштитника грађана и синдиката од великог значаја за савладавање изазова пред нама. Будући да се са пуном применом одредби Закона о родној равноправности мора сачекати до коначне одлуке Уставног суда у поступку за утврђивање неуставности покренутом у јуну ове године, до тада је на свима нама, институцијама, синдикалним организацијама и грађанима и грађанкама да се старамо да сачувамо достигнуте вредности на пољу родне равноправности, истакла је заменица Кнежевић.
Друштво за украјински језик, књижевност и културу „Просвита“ организовао је 6. новембра у Новом Саду округли сто „Језици мањинских заједница Војводине - успеси и проблеми“. Положај мањинских језика у области образовања и информисања, убрзан темпо асимилације, употреба и очување мањинских језика уз помоћ законских регулатива и међународних докумената, институционална подршка и могућности финансирања, унапређивање и промовисање мањинских језика, неке су од тема које су се могле чути на скупу.
Конференцију су отворили Мирослав Хочак, председник Друштва „Просвита“, Володимир Толкач, амбасадор Украјине у Републици Србији; доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка и проф. др Људмила Поповић, редовна професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду, област украјинистика.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка истакла је да коришћење матерњег језика припадника националних мањина у области образовања и информисања има изузетан значај, јер представља основ за очување идентитета, културног наслеђа и равноправности свих грађана, посебно имајући у виду да је Војводина мултикултурална и мултиетничка средина.
Представници националних савета говорили су о тренутном стању мањинских језика у сферама образовања, информисања, службене употребе језика и писма и изазовима са којима се суочавају. Посебно је указано на значај и потенцијал локалних повеља као инструмента заштите регионалних и мањинских језика у Европи и Србији.
