Вести
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је 9. децембра 2025. године, у Културној станици Еђшег у Новом Саду, обележавање двадесет година рада Мреже „Живот без насиља“.
Скуп је отворила доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је истакла значај институционалне сарадње у заштити жртава породичног и родно заснованог насиља. Она је подсетила да је Мрежа „Живот без насиља“ настала пре двадесет година, у тренутку када је Покрајински заштитник грађана уочио потребу не само за јачањем подршке жртвама и ефикаснијим поступањем према починиоцима насиља, већ и за системском подршком свим професионалцима и професионалкама који се свакодневно баве овим изузетно захтевним и одговорним послом.
У уводном делу скупа присутнима су се обратиле Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде, Љиљана Лончар из УН Wомен Србија, као и Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова.
У наставку програма приказан је документарни филм о Мрежи „Живот без насиља“, који је подсетио на њен настанак, развој и кључне резултате остварене током две деценије рада.
Завршни део скупа био је посвећен панелу под називом „Примена Закона о спречавању насиља у породици у сусрет предстојећим изменама“. На панелу су учествовали Дамир Костовски, јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, Марио Шили, дипломирани правник у Центру за социјални рад Суботица, Невена Шупут, полицијска службеница Полицијске управе Зрењанин, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде и чланица Радне групе за измене Закона о спречавању насиља у породици и Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана.
Мрежа „Живот без насиља“ основана је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, са циљем повезивања институција које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља на територији АП Војводине. Она окупља центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске и локалне органе власти, као и организације цивилног друштва.
Покрајински омбудсман координира рад Мреже, полазећи од уверења да је заштита жртава делотворна само уколико је институционално повезана и доследно примењена. Током двадесет година рада, Мрежа је доприносила унапређењу сарадње и комуникације међу надлежним органима, ефикаснијој примени прописа и јачању система заштите од насиља.
Обележавање јубилеја било је и прилика да се укаже на значај континуиране сарадње институција и на потребу за даљим унапређењем система заштите, како би се жртвама насиља обезбедила благовремена, ефикасна и свеобухватна подршка.
Европски Конгрес Украјинаца (ЕКУ) и Друштво за украјински језик, књижевност и културу „Просвита“ организовали су 28. новембра 2025. године у Новом Саду конференцију „Од учешћа до утицаја: модели политичког представљања националних мањина и дијаспоре“. Конференција је била посвећена моделима гарантованог представљања националних мањина у парламентима различитих земаља, учешћу мањина у локалној самоуправи, као и поређењу регионалног, локалног и националног нивоа представљања. Посебан акценат био је на упознавању са мањинским представљањем у Румунији, Мађарској, Хрватској и Белгији, као и са једном мањинском институцијом у Чешкој, са циљем да се упореде различити модели и идентификују решења која могу бити инспиративна и за Србију.
Испред Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, скупу је присуствовала саветница Јелена Радуловић Гламочак.
Заменица покрајинске омбудсманке Снежана Кнежевић присуствовала је представљању Посебног извештаја о дискриминацији жена Повереника за заштиту равноправности, одржаном у Европској кући у Београду.
На панелу о улози институција у унапређењу родне равноправности говорила је о уоченим облицима неравноправности у пракси Покрајинског омбудсмана и корацима који могу ојачати заштиту жена од дискриминације, уз нагласак на потребу да институције буду приступачније женама које желе да пријаве повреду права.
Издвојила је резултате истраживања Покрајинског омбудсмана који указују на тежак положај вишеструко маргинализованих група. Посебно је нагласила да жене са инвалидитетом и даље остају „невидљиве“ због неприступачних објеката, недостатка информативног материјала и недовољно сензибилисаног медицинског особља. Истраживање о малолетничким трудноћама показало је да девојчице чине чак 92% обухваћених превентивном заштитом, а да су девојчице из ромске популације посебно рањиве и изложене предрасудама. Указала је и на увиде стечене кроз континуиране посете Покрајинског омбудсмана удружењима жена на селу, који показују да се жене на селу налазе у изузетно рањивом положају услед отежаног приступа здравственим, социјалним и другим услугама. Због тога је, како је нагласила, неопходно оснаживати их да пријаве насиље и дискриминацију, информисати о механизмима заштите и економске подршке, као и подизати свест о различитим облицима насиља.
Заменица Кнежевић истакла је да је за ефикаснију заштиту од дискриминације неопходна пуна примена закона и стратешких докумената, развијање специфичних механизама подршке за маргинализоване групе, мултисекторска сарадња и континуирана едукација професионалаца и јавности.
Представљање Посебног извештаја реализовано је у оквиру пројекта „Зауставимо насиље – Остваримо равноправност“, који заједнички спроводе UNDP, UNFPA, UNICEF и UN Women у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске, са циљем да прикаже пресек стања, укаже на узроке и последице дискриминације, понуди препоруке за унапређење положаја жена и допринесе подизању свести о значају равноправности полова.
Насиље над женама и даље представља једно од најраспрострањенијих и најтежих кршења људских права, на шта упозоравају најновије процене Светске здравствене организације да је скоро свака трећа жена - око 840 милиона широм света, током живота преживела партнерско или сексуално насиље, а тај број се од 2000. године готово не мења. Само у последњих 12 месеци, 316 милиона жена, односно 11% старијих од 15 година, било је изложено физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера. Напредак је изузетно спор и износи свега 0,2% годишње у последње две деценије.
Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и напоре који се предузимају за његово уклањање и стварање услова за безбедан живот свих жена и свих особа које су преживеле насиље у породици.
У оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје од 25. новембра до 10. децембра, широм света се спроводе активности које доприносе спречавању и сузбијању насиља.
Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору. Највише су изложене новинарке, активисткиње, политичарке, као и девојчице и младе жене активне на интернету.
„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање јер:
- број пријава континуирано расте,
- постојећи закони недовољно штите жртве или се недовољно примењују,
- механизми брзе реакције и подршке нису довољно развијени,
- технолошке платформе често избегавају одговорност,
- злоупотреба вештачке интелигенције носи нове ризике и тежа кршења права.
Облици дигиталног насиља могу да обухвате:
- неовлашћено дељење интимних садржаја
- сексуално узнемиравање на интернету
- претње, троловање и говор мржње
- „deepfake“ порнографију
- злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање
За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.
Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље над женама, и да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње и координације институција и ефикасније примене закона. Мрежа окупља институције у АП Војводини које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља (центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске институције и друге актере система заштите).
Мрежа „Живот без насиља“ придружује се глобалној иницијативи UNiTE и позива институције, организације и грађане да допринесу спречавању дигиталног и сваког другог облика насиља над женама и девојчицама.
Заменице покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке Снежана Кнежевић и Слађана Мандић Миљанић посетиле су у четвртак 20. новембра Сремску Митровицу, где су имале прилику да се упознају са радом и активностима удружења жена „Златно руно“ и „Лаћаркуше“, али и да у непосредном контакту са женама из удружења сазнају више о проблемима са којима се сусрећу у свом раду. Присутне су упознате са инструментима и програмима подршке који постоје на покрајинском нивоу, могућностима јављања на конкурсе који покривају области рада којима се ова удружења баве, као и са активностима и мерама које Покрајински заштитник грађана – омбудсман спроводи у циљу унапређења положаја жена на селу.
Ове посете представљају наставак праксе коју Покрајински омбудсман спроводи дужи низ година у циљу приближавања ове институције женама на селу, унапређењу положаја удружења жена и повећања видљивости њиховог рада, стваралаштва и постигнућа, која се често маргинализују и занемарују. Да би се положај жена на селу унапредио, први корак ка економском оснаживању је њихово повезивање и умрежавање кроз женска удружења, а затим и едукације и информисање о активностима, мерама и инструментима подршке који постоје на локалном, покрајинском и републичком нивоу којим се подстиче женско предузетништво.
