Please select your page

Опредељење да развијамо инклузивно друштво и политику једнаких могућности до сада је допринело многобројним позитивним променама у домаћем законодавству. Упркос томе, промене у пракси теку споро и потребно је да се институције интензивније ангажују како би особама с инвалидитетом било омогућено да равноправно и активно учествују у друштвеном животу с осталим грађанима.

Неодговарајући услови живота, висока стопа незапослености, сиромаштво, социјална невидљивост и изолација, неприступачност окружења, институција, превоза, информација, комуникација и услуга проблеми су с којима се особе с инвалидитетом суочавају. Осим тога, стереотипи и предрасуде према особама са инвалидитетом доводе до њихове дискриминације, а они међу њима који припадају и другим осетљивим групама као што су жене или припадници и припаднице мањинских националних заједница бивају двоструко и вишеструко маргинализовани.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да је претходне године упутио препоруке јединицама локалне самоуправе у Аутономној покрајини Војводини да сачине локалне стратешке документе о унапређењу положаја и права особа са инвалидитетом, усвоје програм и обезбеде новац у буџету за спровођење мера за унапређење њиховог положаја, успоставе стручно тело, службу или други вид организоване стручне подршке особама са инвалидитетом и остваре сарадњу са локалним организацијама цивилног друштва. Ове године упућена је препорука надлежним органима да обезбеде личног пратиоца као вид подршке детету и ученику. Покрајински омбудсман апелује на оне који то до сада нису учинили да предузму препоручене мере које су предуслов за оснаживање особа са инвалидитетом и  поштовања њиховог достојанства и права, што је од суштинског значаја за развој друштва у целини.

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву.


У Војводини је током прошле године полиција интервенисала у више од седам хиљада случајева насиља у породици у којима су најчешће жртве биле жене, а починиоци њихови садашњи или бивши партнери. Нажалост, и ове године у породичном насиљу убијено је више десетина жена.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман већ годинама упозорава на то да институције осим физичког не препознају друге облике насиља у довољној мери. Из године у годину се повећава број регистрованих случајева насиља, али полиција, која чешће него раније подноси кривичне пријаве, још увек највише користи меру упозорења. Тако се завршило чак 80 одсто интервенција у седам полицијских управа у АП Војводини.Органи старатељства су прошле године само у осам одсто случајева поднели тужбе у грађанскоправним поступцима, а тужилаштва у мање од два одсто случајева. Сама изјава или пријава жртве насиља не вреднује се довољно озбиљно, уколико сам насилник/ца не потврди наводе жртве, тако да полиција тражи чврсте доказе за постојање насиља да би га пријавила, иако је за пријаву довољно и сазнање о постојању насиља, а не утврђено насиље. Ипак, има и напретка. Тужилаштва користе налаз и мишљење центра за социјални рад као доказно средство и судови то прихватају. Међутим, примена заштитних мера је недовољна, а о чему сведоче подаци према којима су судови на територији Војводине прошле године изрекли само 156 мера заштите, од којих 39 одсто чини забрана даљег узнемиравања члана породице, 28 одсто су мере забране приближавања на одређеној удаљености, а 25 одсто мере забране приступа у простор око места становања или места рада члана породице. Није издат ниједан налог за усељење, а за исељење је издато само 13 налога.

Полазећи од тога да је насиље над женама кршење људских права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава, пре свега одговорне у институцијама, да због насиља у породици, осим жена, трпе и старији чланови породице, али првенствено деца која су често сведоци, али и жртве насиља у породици. Иако институције имају обавезу да предузимају све законом предвиђене мере да их заштите, у праксисе насиље често толерише, а што доприноси томе да се жртве осећају усамљено и беспомоћно. Игнорисањем и толерисањем, као и благом казненом политиком према починиоцима насиља над женама и у породици шаље се порука да је оно легитимно и прихватљиво.

Држава и њени органи имају одговорност да различитим мерама сузбијају насиље над женама, а заштита права прописаних законом захтева обједињени међусекторски приступ. Због тога Покрајински заштитник грађана - омбудсман координира рад Мреже „Живот без насиља” и подстиче њен развој укључујући у њене активности институције које се баве овом проблематиком у Војводини, чиме доприноси јачању њихових капацитета за примену закона у овој области.

Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама и предстојећих „16 дана активизма против насиља према женама”, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана припремила је публикацију Десет година мреже „Живот без насиља“ – на путу ка ефикасном, повезаном и усклађеном деловању институција у случајевима насиља у породици којом жели да представи начин деловања институција, али и подсети одговорне органе на обавезе и исходе који могу да уследе због њиховог неадекватног поступања.


Светски дан детета обележава се од 20. новембра 1989. године, даном када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета, као први међународни документ у области људских права који се посебно бави децом.

Светски дан детета посебна је прилика да се широј јавности скрене пажња на одговорност коју друштво има према деци и значају унапређења система остваривања и заштите дечјих права.  

Права детета последњих година добија значајније место, па је и у раду свих одговорних институција уочљив помак у настојању да се положај деце унапреди и да им се пружи одговарајућа подршка у циљу достизања њиховог оптималног развоја.

Међутим, иако су последњих година у Републици Србији спроведене значајне системске реформеу области права детета, са циљем обезбеђивања образовне, здравствене и социјалне заштите деце, као и у свим другим областима живота, њихова примена у праксиостаје недоследна, недовољна и неадекватна.

Будући да су у Републици Србији у складу са Законом о основама система образовања и васпитања предузети кораци на остваривању права на инклузивно образовање, посебно је важно да оно буде и практично омогућено. У прилог овој тврдњи говори и најновије истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о остваривању права детета и ученика на личног пратиоца на територији АП Војводине. Резултати поменутог истраживања указују да је до јуна 2015. године у само седам јединицалокалне самоуправе у АП Војводини ово право регулисано локалним одлукама о остваривању права у области социјалне заштите, а једино шест јединица локалне самоуправе донело је и посебне правилникекојима се ближе уређује искључиво питање ангажовања личних пратилаца. Наведено имплицира да све оно што у вези са остваривањем права детета и ученика на личног пратиоца није ближе уређено законима и подзаконским актима у области социјалне заштите и образовања, на локалном нивоу доступно је у оноликој мери у којој то омогућавају материјални ресурси јединица локалне самоуправе, као и домишљатост и упорност родитеља и старатеља деце којој је ова врста подршке потребна.

У том смислу, Покрајински заштитник грађана скреће пажњу и на чињеницу да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у оквиру Сектора за развој и високо образовање, формирало Групу за социјалну инклузију чији је један од приоритетних задатака рад на измени Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику и израда Правилника о педагошкој асистеницији, којим би се прецизније регулисали услови и критеријуми за њихово ангажовање, као и других правилника и упутстава који ће допринети унапређивању доступности и квалитета васпитања и образовања за свако дете и ученика.

На крају, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да истакне да грађанска зрелост друштва почива на његовом односу према деци, а примена прописа и континуирано уважавање  и унапређивање њихових права омогућиће остваривање најбољег интереса деце, што је и интерес целог друштва.  


Пре 20 година, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је 16. новембар Међународним даном толеранције.
 
Установљавањем дана толеранције UNESCO је желео да охрабри и подстакне државе чланице на поштовање људских права и основних слобода. Потреба за сличном врстом охрабрења присутна је и данас. Нарочито у друштвима која су, као наше, раздирана дугогодишном кризом, у којима социјална поларизација из дана у дан постаје све дубља, поверење у институције све слабије, а пут правди све дужи и неизвеснији. Зато и не чуде констатације да у друштву подршка концепту толеранције све више бледи и слаби. Бројни примери искључивости, дискриминације и насиља не само да слабе, него и мењају значење толеранције  сводећи је на слабост, пупустљивост и недостатак снажних уверења. Покрајински заштитник грађана – омбудсман стога сматра потребним да нагласи да захтев за толеранцијом није никакав знак слабости и недостатка уверења. Управо супротно, он почива на снажном уверењу да су сви људи једнаки, да имају једнака права, па и право да, на властиту одговорност, следе она уверења и начине живота за које већина нема разумевања и сматра их погрешним и штетним.
 
Привржен доследној заштити људских права Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће, као што је то и до сада чинио, настојати да у оквирима својих надлежности да свој допринос стварању друштва у коме ће толеранција бити правило, а не изузетак.

Поводом 9. новембра, Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на потребу да се о неправди, повредама људског достојанства, дискриминацији, насиљу и кршењу људских права говори јавно и са јасном осудом.

Забрињавајуће је да се данас, више од 70 година након Кристалне ноћи, у којој су нацистичке власти организовале прогон Јевреја као увод у холокауст, нацистичке идеје обнављају и бивају прихваћене. Нарочито забрињава то што се и млади, услед дугогодишње политичке и економске кризе, опредељују за ове идеје трагајући за својим идентитетом.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да се отпорност на идеје нацизма и фашизма изграђује путем промовисања темељних друштвених вредности. Доследна примена закона, ефикасна и правовремена реакција државних органа, као и образовање које промовише вредности засноване на људским правима, представљају окосницу настојања да се изграде капацитети друштва које би, уместо да је тек ненаклоњено нацизму и фашизму, јасно и недвосвмислено осуђивало сваку појаву која указује на ове идеје. 


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак