Please select your page

Светски дан социјалне правдеЉудско  достојанство, вредност човека као људског бића, у основи је концепта људских права и суштински је повезана с тежњом ка социјалној правди. Неповредивост људског достојанства предуслов је развијања и оснаживања личног интегритета свих, без обзира на године, пол, сексуално опредељење, националну и верску припадност, физичке и менталне способности.

Сиромаштво и сви облици неравноправности у друштву највеће су претње достизању социјалне правде, личном развоју, одрживости људског развоја, мира и сигурности. Према подацима Међународне организације рада, преко 60 одсто свих радника нема уговор о раду, континуирано опада број радника запослених на неодређено, док расте број оних који остају без посла. Према проценама ове организације, до 2030. године треба створити 600 милиона нових радних места да би се испратио раст радно способног становништва. Због тога, једнак и квалитетан приступ образовању и раду, здравственим и социјалним услугама, културним садржајима, здравој животној средини и природним ресурсима, приоритети су за доносиоце одлука и социјално одговорну државу, као и глобално друштво и заједницу. Све већи јаз у расподели друштвених и материјалних добара, мора бити и позив грађанима и грађанкама на солидарност, међусобно уважавање и подршку.

Преопознајући потребу за решавање проблема сиромаштва, незапослености, искључености,

Генерална скупштина Уједињених нација 2007. године прогласила је 20. фебруар за Светски дан социјалне правде.


Међународни дан мигранатаУ децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.

Данас се о миграцијама говори на разним странама и често у повишеном тону. Миграције, међутим, нису никаква новост, јер људи од давнина мигрирају у потрази на новим шансама и бољим животом. Поред жеље за бољим животом, на миграциона кретања данас утичу климатске промене и нестабилност у појединим деловима света.

Србија је једна од тачака на миграционој рути. За највећи број миграната из Авганистана, Пакистана, Ирана и других земаља Србија је само транзитна станица на путу ка земљама у ЕУ, веома ретко је њихова крајња дестинација. Но, поред „спољашњих“ миграција, Србија се из године у годину суочава, како са „унутрашњим“ миграцијама, тако и са емиграционим кретањима, јер млади и образовани људи, пре свега, напуштају земљу у намери да своју каријеру и будућност граде на неком другом месту.

Изразитија миграциона кретања преко Србије трају од 2015. године и карактеришу их масовност и кратак боравак миграната на територији наше државе.  За разлику од неких држава у суседству, Србија је показала да поштује европске стандарде  и пружа организовану помоћ мигрантима док се налазе на њеној територији, како у погледу смештаја и исхране у прихватним центрима, тако и погледу здравствених услуга. Посебна пажња је посвећена деци миграната и деци без родитељске пратње којима је, за време боравка у Србији, организовано школовање.

Унутрашње миграције присутне су већ деценијама, споријег су интензитета и не суочавају друштво са наглим променама. Пошто је реч о инертним и дуготрајним процесима који, једном установљени, тешко мењају правац и њихове последице су веома сложене и далекосежне. Поједине средине се демографски празне, становништво стари, локалне заједнице економски назадују и културно сиромаше, а појављују се и проблеми регионалних диспаритета.

Могућности Србије да утиче на миграциона кретања су веће када је реч о „унутрашњим“ миграцијама, него када су у питању миграције које су подстакнуте ратовима у другим деловима света.  У случају ових других миграција, Србија се показала као поуздан фактор и кооперативан сарадник европских партнера. Унутрашње миграције захтевају диференцирану политику која, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, мора бити фокусирана на два циља: први је спречити одлазак (младих) људи из земље, а други вратити оне који већ отишли.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман посвећује пажњу заштити људских права миграната који се налазе на територији АП Војводине. Обилазећи прихватне центре, Покрајински омбудсман остварује увид у остваривање права миграната, док посетама школама омбудсман стиче сазнања о положају деце миграната и степену остваривања њихових права, о чему редовно обавештава јавност. 

Поред тога, сарадњом са проминентним институцијама, организовањем конференција и нарочито својом издавачком делатношћу, Покрајински омбудсман доносиоцима одлука, стручној и грађанској јавности указује на сву важност заштите људских права миграната.

Као институција задужена за заштиту људских права, Покрајински омбудсман ће се и даље упорно залагати да се права миграната ефикасно штите, а постојећи институционални оквир за праћење и управљање миграцијама континуирано унапређује. У том погледу, Покрајински омбудсман апелује да се ојачају капацитети институција које се на покрајинском и локалном нивоу свакодневно сусрећу са различитим категоријама миграната.


10. децембар - Међународни дан људских праваСутра је десети децембар - Међународни дан људских права.

Тим поводом, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све носиоце јавних функција да људским правима приступају са истом оном посвећеношћу, озбиљношћу и одговорношћу са којом су творци Универзалне декларације стварали тај документ. 

Као институција задужена за заштиту и унапређење људских права, Покрајински омбудсман захтева од органа управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења да о правима, интересима и обавезама грађана одлучују брзо, ефикасно, стручно, законито и транспарентно.

Подсећајући на речи из Универзалне декларације да се сви људи рађају слободни и једнаки у достојанству и правима, Покрајински омбудсман апелује на грађане да се једни према другима односе у духу братства, посебно када су у питању рањиве групе попут деце, старих,  особа са инвалидитетом, болесних, социјално угрожених, мањина, припадника ЛГБТ популације….

У свом раду Покрајински заштитник грађана – омбудсман се ослања на утицај јавности. Да би критички и еманципаторски потенцијали јавности могли да дођу до изражаја, медији морају бити објективни, јер само такви могу, по дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, допринети остварењу права наведених у Универзалној декларацији.

Честитајући грађанима и грађанкама Међународни дан људских права, Покрајински омбудсман ће и даље бити солидаран са свим жртвама кршења људских права и енергичан у осуди  оних који та права крше.


Саопштење за међународни дан особа са инвалидитетомУ сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети јавност на неколико чињеница:

- Процењује се да особе са инвалидитетом чине око 15 одсто светске популације, док је у Србији тај проценат нешто мањи. Не постоје егзактни подаци, али се процењује да у Србији око 700.000 особа има неки облик инвалидитета;

- Особе са инвалидитетом се суочавају са бројним проблемима, пре свега са проблемом сиромаштва, незапослености, друштвене изолације и дискриминације. Проблеми постоје и у области образовања, примени основних института социјалне заштите, слободи кретања и приступачности зграда  јавне власти, као и кретања унутар тих зграда, ограниченим капацитетима установа за смештај особа са инвалидитетом, као и проблемима у области здравствене заштите, а нарочито у заштити репродуктивних права жена са инвалидитетом;

- Када је репродуктивним правима жена се инвалидитетом реч, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је током године, у сарадњи и уз подршку ОЕБС-а, реализовао истраживање под називом „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“. Истраживањем је регистровано да систем не препознаје у довољној мери особе са инвалидитетом. Приступачност здравствених објеката је проблематична. Информације од значаја за репродуктивно здравље жена са инвалидитетом су присутне у већем броју домова здравља, али не и у одговарајућем формату (већи испис, поједностављене верзије, итд). Посебан проблем представља заштита права на приватност, јер жене са инвалидитетом у здравствене установе долазе уз помоћ пратиоца, који стиче увид у њихове приватне податке. Поред тога, постоје и комуникацијске баријере, јер се медицинско особље не обраћа непосредно жени, него њеном пратиоцу. Недостатају протоколи којима би се регулисао боравак персоналних асистената у болници док су жене са инвалидитетом на лечењу, а потребна  је  и обука лекара и медицинског особља о степенима, узроцима и облицима инвалидитета, као и правима жена са инвалидитетом;

- На законодавном плану у Србији су учињени значајни помаци. У пракси су, међутим, позитивни помаци спорији, због чега особе са инвалидитетом не могу на равноправан и активан начин учествовати у животу заједнице.

- Иако су суочене са бројним проблемима, особе са инвалидитетом се не обраћају у великом броју Покрајинском омбудсману.

Посвећен заштити људских права, Покрајински омбудсман изражава спремност да и убудуће предано ради на промоцији и заштити људских права особа са инвалидитетом. Поред тога, Покрајински омбудсман ће организацијом семинара, тренинга и обуке радити на упознавању особа са инвалидитетом са њиховим правима и инструментима заштите тих права.

Имајући у виду чињеницу да  грађани нису у потпуности свесни свих тешкоћа и проблема  са којима се суочавају особе са инвалидитетом, Покрајински омбудсман ће, нарочито у раду са младим људима, доприносити подизању нивоа свести о особама са инвалидитетом, њиховим правима и њиховим доприносом развоју друштва.

Свестан огромне моћи медија, Покрајински омбудсман апелује на запослене у медијима да у свом извештавању поштују урођено достојанство особа са инвалидитетом, њихову индивидуалну аутономију и право да одлучују о свом животу. По мишљењу Покрајинског омбудсмана, то је један од начина да се неутрализују и обеснаже стереотипи и предрасуде које прате особе са инвалидитетом.

Подсећајући на чињеницу да свако људско биће има право на достојанствен живот, Покрајински омбудсман апелује да се институт лишавања пословне способности у случају особа са инвалидитетом примењује обазриво и веома скрупулозно.

Покрајински омбудсман је изричит у становишту да инвалидитет није и да никад не може постати разлог за недостојанствен живот. Као делу људског рода, особама са инвалидитетом припадају сва људска права и основне слободе, без икакве дискриминације. 

По дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, само доследно истрајавање на горе поменутом начелу омогућује особама са инвалидитетом да развију своје потенцијале, осећај достојанства и самовредности.


Међународни дан борбе протиб насиља над женама1981. године на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба, 25. новембар је проглашен Међународним даном борбе против насиља над женама. Овај датум је одабран у знак сећања на сестре Мирабел из Доминиканске републике, политичке активисткиње које су 1960. године брутално убијене по налогу диктатора Рафаела Трујила. Уједињене нације су  1999. године и званично прогласиле 25. новембар за Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног, партнерског и многих других облика насиља.

Насиље над женама је грубо кршење људских права и препрека у постизању једнакости, развитка и мира. Према последњем истраживању ОЕБС-а, у Србији је 1,7 милиона жена преживело неки вид насиља - готово свака пета жена је била изложена физичком или сексуалном насиљу, 44 процента жена је било изложено психичком насиљу од стране својих партнера, док је 42 процента  било изложено сексуалном узнемиравању.

Како би променили ову суморну статистику, неопходно је радити на стварању друштва које јавно осуђује насиље и промовисати ненасилно понашање и родну равноправност. Многе жене не пријављују насиље јер немају довољно знања о својим правима, мислећи да је насиље „нормална појава“ -  то се нарочито односи на жене из маргинализованих група – као нпр. жене из руралних средина, Ромкиње, жене са инвалидитетом... Образовање и подизање свести жена о својим правима су неке од кључних компоненти у заустављању насиља над женама. То, између осталог, подразумева промоцију промена друштвених и културних образаца понашања жена и мушкараца, односно искорењивање предрасуда, традиција и обичаја који се заснивају на инфериорности жена и стереотипним улогама жена и мушкараца. Један од разлога непријављивања насиља је и неповерење у институције, те је стога потребно радити не само на оснаживању жена да насиље пријаве, већ и на унапређивању институционалног одговора на насиље. Неопходно је обезбедити континуирану едукацију професионалаца у надлежним службама, бољу сарадњу и координацију институција, повећати број индивидуалних планова заштите жртава, успоставити програм превенције за починиоце и обезбедити сарадњу државе и цивилног друштва.

Одговорност да зауставимо насиље имамо сви, као појединци и појединке, али највећу одговорност имају доносиоци одлука, а затим и они који их спроводе. Како су жене најчешће жртве насиља од стране својих партнера, потребно је константно указивати на чињеницу да насиље у породици није приватни, већ јавни проблем. Посебну одговорност имају медији – насиље у породици и партнерским односима не сме да се представља као појединачни, изоловани случај, већ у контексту друштвене одговорности и стварања ненасилног друштва.

25. новембар представља и почетак светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје до 10. децембра, Светског дана људских права. Ову глобалну кампању обележавају установе и организације широм света, са циљем скретања пажње на глобални проблем насиља над женама.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак