Please select your page

Поводом саопштења ЈКП „Водовод и канализација“ да је и ове године славским обредом и освећењем богојављенске водице обележена слава предузећа, Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра својом обавезом да поново реагује и упозори на непримерено понашање управе овог јавног предузећа.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа управу ЈКП „Водовод и канализација“, јавност и надлежне градске органе да је Република Србија Уставом дефинисана као световна држава у којој су држава и цркве одвојене;

да је улога ЈКП „Водовод и канализација“ да између осталог, све грађане, без обзира на њихову националност, језик, вероисповест или неко друго лично својство, снабдева, и квалитетном пијаћом  водом;

да је непримерено да  јавна предузећа, као вршиоци јавних овлашћења, имају и обележавају славе.

Уставно начело о одвојености државе и цркве не спречава вернике да исповедају веру, обележавају верске празнике, укључујући и славе. Поштујући поменуто начело, улога државе је да свакоме омогући да следи и исповеда веру по свом  избору, а не да се преко јавних предузећа ставља на страну појединих вера и традиција и на тај начин доводи у питање уставом гарантовану једнакост грађана.  


Предлог Срђана Вербића, министра просвете, науке и технолошког развоја, да се ученици у основним и средњим школама растерете обимног градива заслужује, по мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, озбиљну пажњу и стручне и лаичке јавности.

Звучи невероватно признање министра Вербића да за петнаест година, колико се у школама у Србији изводи верска и настава грађанског васпитања, ниједном није урађена озбиљна анализа ефеката наставе ових предмета.

У више наврата до сада, Покрајински заштитник грађана – омбудсман скретао је пажњу јавности на појаве подвајања ученика по основу националне припадности. Извођење верске наставе у оквиру државног школског система додатно подстиче подвајање и по основу вероисповести. Покрајински омбудсман још једном жели да нагласи да је улога државно организованог образовања да доприноси међусобном упознавању и зближавању, а не стварање услова за подвајање ученика на верској, етничкој, културној, идеолошкој или било којој другој основи.

Подржавајући предлог министра Вербића да се о верској настави и грађанском васпитању поведе широка и отворена јавна расправа, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра веома важним да подсети будуће учеснике у расправи да су у Србији према Уставу, цркве и верске заједнице одвојене од државе. У секуларној држави није спорно право на верску наставу, него извођење те наставе у државним школама. 


Појављивање и учешће деце на скуповима политичких партија у неколико је наврата  подстакло  Покрајинског заштитника грађана – омбудмана да се обрати јавности. Међутим, овакво понашање политичких странака, али и неодговорност особа на челу образовних установа из којих деца учествују у страначким активностима, наставља се и уочи предстојеће изборне кампање, иако је то апсолутно непримерено и у супротности са Конвенцијом о правима детета Уједињених нација. И последњи такав случај – учешће хора Гимназије Јован Јовановић Змај на скупу СНС у Новом Саду - сведочи о континуитету игнорисања права детата. Забрињава чињеница да школе, пристајући на учешће ученика на партијским скуповима, парцијалне интересе странака претпостављају добробити деце.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указивао је јавности на ову појаву  још 2012. и 2014. године, позивајући све политичке странке да поштују „Кодекс о заштити деце од политичких злоупотреба” и тако покажу да им је заиста стало до деце и њихових права. У друштву, на жалост, још увек не постоји спремност за тако нешто. Та чињеница, међутим, не може бити оправдање једнима да са партијском инструментализацијом деце наставе, а другима да се опортунистички повијају пред захтевима партијских политика.

Као просветне институције, школе су дужне да ученицима преносе знања о свету у коме живе, па и о свету политике. У том свету постоје прихватљива и неприхватљива, дозвољена и недозвољена понашања, а образовање у складу са најбољим интересом детета не пропушта прилику да ученике упозна са разликама у понашању. На тај начин школе, с једне стране, доприносе образовању политички одговорних грађана, а с друге стране, смањују простор за све касније страначке злоупотребе.

За странку, која попут СНС, не пропушта прилику да јавно истакне своју оданост европским вредностима, скуп у петак би морао бити прилика за озбиљно преиспитивање, тим пре, јер је реч о почетку предизборне кампање. А почети изборну кампању са поруком да нема ничег проблематичног у претварању деце у оруђе политчких странака никако не може да буде порука странке привржене европским вредностима.


Када би сви мигранти живели у једној држави, она би, према подацима Међународне организације за миграције, спадала међу пет најмногољуднијих држава у свету. Из године у годину број миграната расте, а проблеми са којима се сусрећу подстакли су Уједињене нације да обрате пажњу на остваривање њихових права. У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.

Данас, 25 година након усвајања поменуте Конвенције, са жаљењем можемо констатовати да положај миграната и даље изазива забринутост; данас већу него јуче. У условима економске кризе, масовне незапослености, успона политичке деснице, пораста ксенофобије и моралне панике  мигранти се стигматизују као претња по националну културу  и безбедност. У реторици деснице мигранти су људи који краду послове, празне фондове, утичу на пораст криминала, уништавају школе и руинирају локалне заједнице, па се од националних влада енергично захтева да заоштре имиграциону политику и редукују број миграната, подигну ограде и затворе границе. Позитивне ефекте које мигранти носе са собом, рецимо, њихов допринос културном плурализму и привредном развоју земље, нема ко да истакне. Зато је 18. децембар прилика да се јавност подсети на допринос миграната економском развоју европских друштава, да се од влада захтева енергичније деловање у спречавању дискриминације и демонизације миграната, као и да се локалне заједнице подстакну да се што спремније, уколико се укаже потреба за њиховим збрињавањем, суоче са изазовима које збрињавање миграната носи са собом. 

Иако у Војводини током године није било драстичних испада и напада на мигранте и избеглице, а каквих је било у неким суседним и државама ЕУ, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, својевремено, са великом забринутошћу упозорио на присуство расизма и нетрпељивости у односу на мигранте и избеглице. Економска криза и рецесија тање солидарност са људима у невољи, а боравак миграната у прихватним центрима подиже трошкове функционисања локалних самоуправа и буди незадовољство грађана. Имајући у виду ове чињенице, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да нагласи две ствари – прво, мигранти нису безбедносни, већ хуманитарни проблем и, друго, мигранти нису узрок наших проблема, него прилика да се, помажући људима у невољи, потврдимо у свом људском достојанству и да, као одговорни људи, сачувамо, свему упркос, солидарност и једнакост са свима који носе људски лик.


„Иста она вера у боље сутра и исти онај дух наде и универзализма, који су тако снажно присутни у Универзалној декларацији о људским правима, потребни су нам и данас, као што су нам били потребни и пре 67. година, када је усвојена поменута декларација“ – изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, на скупу на коме су представљена истраживања Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, реализована у 2015. години. 

Овим скупом покрајински омбудсман је желео да на радни начин обележи предстојећи Међународни дан људских права. Подсећајући учеснике да се са обележавањем 10. децембра   започело две године након што су УН усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, Анико Мушкиња Хајнрих је поручила да раскорак између циљева прокламованих  декларацијом и стварности не сме да „нас обесхрабри и одведе у резигнацију, јер духу људских права“, по њеним речима, „ништа није тако страно као осећај резигнације и немоћи. Залагати се за људска права значи не пристајати на постојеће стање, на неправду и равнодушност, на разне облике ускраћивања, дискриминације  и насиља. Залагати се за људска права, то значи унапређивати услове живота у друштву, како би сваки његов припадник могао уживати права која му рођењем припадају“. 

Подсетивши на први члан Универзалне декларације у коме се каже да се људи рађају слободни и једнаки у достојанству и правима и да је, пошто су обдарени разумом и свешћу,  потребно да  једни према другима поступају у духу братства, покрајинска омбудсманка је истакла да је „свако од нас, барем једном у свом животу, био у прилици да посведочи како се, суочен са материјалном оскудицом, социјалним, националним или расним предрасудама, игноранцијом или опструкцијом,  дух братства повлачи и уступа место асиметрији у правима између мушкараца и жена, припадника мањине и већине, одраслих и деце, здравих и оних који то нису“.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман се свакодневно сусреће са проблемима у остваривању права грађана, а неки од тих проблема захтевају, по речима Анико Мушкиње Хајнрих, и шири, истраживачки приступ. „Наш истраживачки интерес био је у току године фокусиран на положај жена у националним саветима и положај ромских координатора, на службену употребу језика и писама националних мањина у органима покрајинске управе, на проблеме у погледу личног пратиоца и изолације у установама социјалне заштите, на проблеме са палијативним лечењем, пријавом пребивалишта, те улогу жена у ванредним ситуацијама“.

Не без задовољства, Мушкиња Хајнрих је нагласила да се инстраживањима Покрајинског омбудсмана користе разне институције, а међу њима и Уставни суд. 

Учесницима скупа – представницима покрајинских секретаријата који ресорно покривају истраживања омбудсмана, центара за социјални рад, домова здравља, Заштитника грађана, скупштинских одбора, локалних омбудсмана и националних савета, истраживачке налазе и препоруке презентовале су сараднице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Жељка Продановић, Светлана Нешић Бајго, Марија Миладиновић, Јагода Вјештица, Анкица Драгин, Клара Орос и Андријана Човић. 

Скуп у Скупштини Војводине Покрајински заштитник грађана - омбудсмана организовао је уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

Презентације са овог скупа доступне су на интернет страници Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.

Преузмите документа:
Download this file (2015-12-08-Презентације-Панел.зип)Презентације са догађаја - 08.12.2015.7790 kB

Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак