Please select your page

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор разговарао је данас са покрајинском омбудсманком Аником Мушкињом Хајнрих која му је предала Извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2015. годину.

Омбудсманка Мушкиња Хајнрих нагласила је да је Покрајински омбудсман, као и претходних година, настојао да увек када је то могуће помогне грађанима, да укаже органима на пропусте док није касно за њихово отклањање или да помогне саветом како може да заштити своје право.

Она је нагласила да су уочени проблеми слични као претходних година, а то су сиромаштво, незапосленост, немогућност остваривања права на социјалну помоћ, што их доводи на руб егзистенције.  У разговору је истакнут велики напедак у сарадњи са органима Пореске управе, ПИО Фондом, посебно када је реч о повезивању стажа и увођењу пољопривредника у систем пензионог осигурања.

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор изразио је велику подршку овој институцији, њеном раду и напретку који је из године у годину приметан. Он је истакао и задовољство чињеницом да се најмање притужби грађана током претходне године односило на рад органа покрајинске управе, те да су и пристигли приговори углавном позитивно решени у разумном року.

Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину доступан је на сајту институције.

Извор: www.skupstinavojvodine.gov.rs


Економска неравноправност жена се, упркос значајном побољшању њиховог положаја, још увек се налази у самом корену свих других облика кршења права жена на основу пола, њиховог брачног и породичног статуса и материнства. Економски положај огромног броја жена је лош, а дуготрајна економска криза додатно је повећала њихову друштвену неравноправност. Незапосленост жена већа је него незапосленост мушкараца. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла. То показује и индекс родне равноправности према којем Србија највише заостаје за Европском унијом у области рада и располагања и управљањановцем. Запослене жене често су изложене вређању, па и претњама и уценама на радном месту. Превише девојака и жена су мета насиља у породици и других облика насиља које оптерећује и оштећује и њих као појединке, али и читаво друштво. На све ове појаве институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указује годинама, тражи од надлежних органа да предузимају одговарајуће мере за заштиту жена и позива на поштовање прописа и Закона о равноправности полова.

Охрабрујуће је што је Србија, као прва земља ван Европске уније која примењује Индекс родне равноправности, остварила резултат од 40,6 поена од 100, док је просек у ЕУ 52,9 поена. Наша земља је изнад просека Европске уније када је реч о учешћу жена у одлучивању, захваљујући, пре свега примени тзв. квота за мање заступљени пол на местима одлучивања. То показује да је у свим областима у којима се испољава родна неравноправност потребно предузимати мере подршке, од локалне заједнице до Владе, јер без одлучујућих, видљивих и мерљивих акција неће доћи до истинског  преображаја положаја жена.

Улагањем у постизање родне равноправности биће обезбеђен економски напредак, социјална и политичка инклузија и друге погодности које ће подстаћи стабилност и поштовање људског достојанства. Остваривање људских права и одрживи развој нису могући ако половина човечанства нема једнаке могућности, поручио је Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун поводом обележавања Међународног дана жена који се ове године обележава под слоганом:  Планета 50-50 до 2030. – Створимо услове за родну равноправност.


Сагледани са аспекта глобализације, језици као друштвени феномен у 21. веку имају посебну културолошко-политичку и друштвену димензију. Данас се у свету говори око 6.000 језика, а прогнозе стручњака су да ће до краја овог века више од половине њих одумрети. У светлу савремених језичких кретања, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник, који се од 1952. године у Бангладешу обележавао у знак сећања на борбу студената у тадашњем Иточном Пакистану за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.

Овогодишњи Међународни дан матерњег језика обележава се под слоганом „Квалитетно образовање, језици наставе и резултати образовања”. Имајући у виду значај матерњег језика у образовању, као и чињеницу да је припадницама и припадницима националних мањина у Републици Србији омогућено да на свим нивоима образовања и васпитања наставу похађају на свом матерњем језику, Покрајински заштитник грађана - омбудсман скреће пажњу на то да, са друге стране, изучавање српског језика као нематерњег у нашој земљи још увек није адекватно решено. Овакво стање, заједно са чињеницом да се у АП Војводини, односно Републици Србији изузетно ретко воде управни, а још ређе или готово никада судски поступци на језицима у службеној употреби, посебно је погубно у срединама у којима припадници националних мањина живе у већем броју. Под таквим околностима, матерњи језици се, уместо да подстичу и унапређују језичку и културну разноликост и вишејезичност, што је основна порука и намера резолуције Генералне скупштине УН којом је 21. фебруар успостављен као међународни празник, претварају у своју супротност - средство отуђења и подвајања међу културама и народима.


Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману обратио се већи број грађана тврдећи да им страначки активисти долазећи на њихову кућну адресу нарушавају приватност, захтевајући да се изјасне о томе да ли ће изаћи на изборе и за кога ће гласати, као и да се у случају негативног одговора на ова питања, њихово име, презиме и адреса становања записују. Такође, скренута је пажња и на то да у оваквим активностима учествују и запослени у локалним органима управе. 

Уколико је тачна, веома је забрињавајућа информација да се запослени у јединицама локалне самоуправе током радног времена баве прикупљањем података о страначким опредељењима грађана. Таквим ангажманом они не доприносе остварењу концепта добре управе, слабе поверење у институције, отежавају остваривање људских права и успостављање владавине права.  

У погледу притужби грађана да се анкетирањем нарушава њихова приватност, Покрајински заштитник грађана - омбудсман истиче да је сарадња са страначким анкетарима ствар добре воље сваког појединца. Грађани нису дужни да сарађују у спровођењу анкете и да откривају своја страначка опредељења, нити су дужни да се легитимишу и страначким активистима дају личне податке.

Узнемиреност грађана изазива и то што се у случају негативног одговора на питање да ли ће гласати за странку партијског активисте записују лични подаци грађана, као и „обавештеност“ активисте, његово познавање броја гласача у домаћинству и слично. Због сумње да су наведени подаци прибављени на нелегалан и нелегитиман начин, о таквим појавама грађани треба да обавесте Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Страх грађана да би због својих изборних, односно политичких опредељења могли трпети негативне последице и бити изложени разним санкцијама, не треба игнорисати. Покрајински заштитник грађана – омбудсман од политичких актера очекује да се уздрже од сваке злоупотребе података, као и сваког понашања које би се могло разумети као притисак на бираче. Ако предстојећи избори треба да буду слободни и фер, ако изабрани представници треба да уживају поверење бирача, а политички систем легитимност, онда се неприхватљивом и недозвољеном политичком понашању мора на децидиран начин стати на крај. У супротном, одговорност за заоштравање политичких подела у друштву сносиће вођства политичких странака.


Упркос вишегодишњим активностима надлежних институција, друштвено одговорним акцијама појединих провајдера услуга мобилне телефоније и интернета, као и залагању организација цивилног друштва које се баве заштитом права детета и едукацијом о безбедном коришћењу информационо-комуникационих технологија (ИКТ), у Републици Србији и даље не постоји ниједан правни акт, нити стратешки документ на државном нивоу који препознаје или дефинише експлоатацију деце путем ИКТ као посебан, све учесталији вид злостављања, злоупотребе и насиља над децом. Чак ни Стратегија развоја информатичког друштва у Републици Србији до 2020. године децу не помиње, нити их издваја као посебно рањиву групу подложну експлоатацију путем ИКТ.

Министарство унутрашњих послова на конференцији посвећеној овој теми која је одржана прошлог новембра у Београду изнело је податак да је током 2015. године полиција ухапсила 35 особа због кривичног дела искоришћавања малолетних лица за порнографију и то оценило као значајно повећање у односу на претходни период. Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, међутим, још 2013. године је указало на то да криминолошки приступ усмерен ка кажњавању починилаца, а и то тек уколико дело уопште буде откривено, пријављено и благовремено процесуирано, открива тек врх леденог брега. Ситуацију додатно усложњава и чињеница да провајдери услуга интернета децу апсолутно не препознају чак ни као посебну групу својих корисника, те је и њихова свест и потреба да се она заштите на незадовољавајућем нивоу. Истраживање такође показује да значајан број одраслих нема навику да децу упућује на активности и онлајн сарджаје путем којих се могу информисати о безбедном коришћењу ИКТ јер ни сами не знају за њих. Уз то, родитељи најчешће не умеју да препознају и да се суоче са тим да је њихово дете жртва експлоатације путем интернета, нити знају коме да се обрате за помоћ. 

Непостојање правних аката и стратешких докумената који би децу препознали  као посебну рањиву групу у контексту експлоатације путем ИКТ онемогућава систематско праћење њене заступљености и утицаја, као и превентивно деловање целокупног друштва на ову дугорочно погубну појаву која све више узима маха. Организовано информисање и едукација деце, а посредно и одраслих, о правилном коришћењу ИКТ и начинима заштите од злоупотребе тако остаје изван школског система или је, у најбољем случају, сведена на факултативну активност, док жртве ове врсте злоупотребе и насиља остају без адекватне подршке и заштите. Забрињава и то да је информатика на основношколском образовном нивоу само изборни, а не обавезни предмет.

Обележавањем Дана безбедног интернета сваке године промовише се безбедније и одговорније коришћење онлајн технологија и мобилних телефона, посебно међу децом и младима. Ове године, 9. фебруар ће широм света бити обележен под слоганом „Каква је твоја улога?”. Јавности се тиме жели поручити да сваки појединац и појединка још од најранијег узраста може да допринесе безбедном и одговорном коришћењу савремених ИКТ.

Више о безбедном коришћењу интернета можете сазнати на: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак