Please select your page

Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.

Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.

Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана -  омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.

www.ombudsmanapv.орг-омбјо-аттацхментс-артицле-244-Известај-две-године-примене-Закона-о-нац.саветима.pdfЗаштита права националних мањина у Републици Србији загарантована је Уставом Републике Србије. На основу члана 14 Устава Републике Србије, ("Сл. гласник РС", бр. 98/2006), Република Србија штити права националних мањина те се припадницима националних мањина ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета јемчи посебна заштита. Члан 75 Устава уређује да се припадницима националних мањина, поред права која су Уставом зајемчена свим грађанима, јемче и додатна, индивидуална или колективна права.

Индивидуална права остварују се појединачно, а колективна у заједници са другима, у складу са Уставом, законом и међународним уговорима. Путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника, учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма, у складу са законом. Устав даље уређује да ради остварења права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, припадници националних мањина могу изабрати своје националне савете, у складу са законом.

Опширније...


www.ombudsmanapv.орг-омбјо-аттацхментс-артицле-120-бросура равноправност ПО.pdfСрбија на почетку друге декаде двадесет и првог века има различите институционалне механизме за унапређење и заштиту родне равноправности, од уставних одредаба, преко закона који забрањују дискриминацију на основу полне припадности, до закона који уређују друге области, као што је образовање, рад или породични односи, санкционишу кривична дела или прекршаје.

Влада Србије усвојила је и Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности, документ који и сама Влада и њена министарства морају да поштују и да га примењују у пракси. И Заштитник грађана и Покрајински омбудсман имају законску обавезу да се старају о равноправности полова, односно родној равноправности заснованој на Уставу и законима, због чега су у њима установљене функције заменика/ца за родну равноправност.

Опширније...


www.ombudsmanapv.орг-омбјо-аттацхментс-артицле-121-инклузија измедју зеље и могуцности 2011.pdfОсновна идеја инклузивног система образовања јесте поведање доступности образовања сваком детету и истовремено стварање услова за квалитетно образовање у складу са потребама и способностима детета. Овакво образовање које је засновано на праву детета да има приступ образовању које је усмерено на њега и његове специфичне потребе у стручној литератури се назива инклузивно образовање. У инклузивној настави прихвадена су и оптимално укључена деца са развојим тешкодама, без обзира на њихову психофизичку развијеност (даровити и просечни ученици, деца са сметњама у учењу, деца са инвалидитетом и сл.), расну, етничку, лингвистичку или било коју другу припадност и одређење. У контексту овог истраживања, инклузија се пре свега односи на укључивање деце са сметњама у развоју у редовни систем основног образовања уз подршку стручног лица.

Циљ инклузивног образовања је уклањање свих видова баријера и дискриминације, које би се односиле на пол, националну припадност, верско и социоекономско порекло, способности, здравствено стање или било које друго лично својство појединца, као и омогудавање друштвене кохезије.

Опширније...


www.ombudsmanapv.орг-омбјо-аттацхментс-артицле-122-ромска насеља у војводини.pdfПокрајински омбудсман приступио је прикупљању података о ромским насељима у јединицама локалних самоуправа на територији АП Војводине, са циљем да и ова институција у оквирима својих надлеţности да свој допринос свеобухватном и детаљном сагледавању стања у вези са остваривањем једног од основног људског права, права на једнак приступ становању, што подразумева стамбени смештај одговарајућег стандарда и за припаднике ромске заједнице.

Општепозната је чињеница да велики број Рома, било да станује у граду или на селу, ţиви у веома лошим стамбеним условима. Насеља у којима ţиве имају правно нерегулисан статус, недовољно су опремљена инфраструктуром, пренасељена су, веома је мали број стамбених јединица, окруţење је сиромашно, а удаљеност од основних друштвених садрţаја и сервиса велика. Поред тога, већина Рома не поседује одговарајућу документацију о власништву на својим домовима или земљишту, што додатно компликује проблеме становања Рома. Један део њих ţиви у туђим објектима или на туђем земљишту, најчешће некадашњем "друштвеном".

Опширније...


www.ombudsmanapv.орг-омбјо-аттацхментс-артицле-123-известај о насиљу.pdfПокрајински омбудсман је пету годину за редом прикупио податке о насиљу у породици од институција које се баве решавањем овог проблема. Као и претходне године податке су доставиле све полицијске управе на територији АП Војводине и већина центара за социјални рад. Судови за прекршаје су у значајно мањем броју (само 23) него ранијих година (34 до 40) одговорили на упитник. Након реформе правосуђа 2009. године велики број тужилаштава и судова није доставио податке о насиљу у породици за ту годину, а 2010. године податке су доставили свих 8 основних судова и 8 основних тужилаштава у АП Војводини.

Претпостављамо да достављене информације обухватају и податке јединица за које су надлежни основна тужилаштва и основни судови. Ову претпоставку изводимо на основу резултата о укупном броју забележених случајева у овим институцијама, а који се крећу у оквиру збирних резултата претходних година када су податке достављали из 22 општинска тужилаштва и 30 општинских судова.

 

Опширније...


Последња истраживања