Please select your page

Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.

Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.

Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана -  омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.

6м СПП АПВ 2014У складу са овлашћењем омбудсмана да спроводи истраживања како би стекао увид у стање људских права, идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права, Покрајински заштитник грађана спровео је истраживање о првих шест месеци рада саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Војводине.

Поучен дугогодишњим искуством у раду на заштити и унапређењу права из области здравствене заштите и здравственог осигурања, а охрабрен новим законским решењима у заштити права пацијената, као основа за успостављање и ефикасно функционисање механизма заштите и унапређења ових права, омбудсман је на овај начин желео да се упозна са начином, условима, резултатима и проблемима у раду саветника како би адекватно реаговао, те донео и упутио одговарајуће закључке и препоруке државним органима и другим релевантним субјектима ради даљег унапређења положаја саветника, квалитета здравствене заштите и остваривања људских права у овој области.

Опширније...


4ГНС 2014 ЦО

Покрајински заштитник грађана - омбудсман током јуна и јула 2014. године спровео је истраживање примене Закона о националним саветима националних мањина.

Циљ истраживања је да се анализом добијених података сачини ретроспектива примене Закона у пракси од стране националних савета у једном, пуном мандату, те се идентификују проблеми у примени Закона који постоје у пракси. Уједно, намера је била и да се сазна мишљење националних савета о томе у ком правцу сматрају да треба да се врше измене и допуне Закона с аспекта овлашћења националних савета националних мањина.

У циљу прикупљања података конструисан је упитник на основу Закона о националним саветима националних мањина који је послат на адресу 19 националних савета националних мањина изабраних на изборима 2010. године, након доношења Закона о националним саветима националних мањина.

Узорак за сачињавање извештаја чини 15 националних савета националних мањина који су доставили попуњене упитнике: бугарски, буњевачки, влашки, египатски, мађарски, македонски, немачки, румунски, русински, словачки, албански, хрватски, украјински, грчки и чешки.

Опширније...


кодекс насловна

Покрајинска влада Аутономне покрајине Војводине је 13. марта 2013. године, донела је Одлуку о кодексу понашања у покрајинским органима. ("Сл. лист АП Војводине", бр. 9/2013). Доношењем новог кодекса престао је да важи Кодекс понашања у покрајинским органима ("Сл. лист АП Војводине", бр. 7/2007) из 2007. године. Новим кодексом прописан је скуп правила понашања којих се при обављању послова из свог делокруга морају придржавати запослени, постављена и изабрана лица у Служби Скупштине Аутономне покрајине Војводине, Секретаријату Покрајинске владе, органима покрајинске управе, службама и управама које оснива Покрајинска влада и другим организационим облицима које преко својих органа оснива Аутономна покрајина Војводина. Чланом 35 прописано је да Покрајински омбудсман у оквиру својих овлашћења контролише законитост, целисходност и ефикасност поступања покрајинских органа, прати примену и поступа по представкама у вези с кршењем одредаба Кодекса.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман једном годишње подноси Скупштини АП Војводине извештај о активностима у претходној години, о стању људских права и о правној сигурности у Покрајини. У годишњем извештају Омбудсман указује на пропусте у раду покрајинских и општинских/градских органа управе, између осталог и из угла поштовања Кодекса понашања у органима управе. Сви годишњи извештаји садрже информације о поштовању Кодекса, али је Покрајински омбудсман проценио да је због доношења новог Кодекса у 2013. години овом питању потребно посветити више пажње и целовитије испитати да ли се и у којој познаје и спроводи нови Кодекс у покрајинским органима.

Опширније...


ммп апвНајновије истраживање институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о локалним популационим политикама показало је да јединице локалне самоуправе на територији АП Војводине овом питању не приступају стратешки, упркос томе што им прописи дају велика овлашћења у овој области.

Значајно место у Програму демографског развоја АП Војводине заузима део који се односи се на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Са становишта положаја и улоге локалне самоуправе у политичком систему нема значајнијег питања од непосредног интереса за локално становништво него што је питање репродукције тог становништва. Мере популационе политике државе су по свом карактеру опште и спроводе се јединствено на целој њеној територији. Али, за популациону политику која претендује да буде успешна, важно је да буде допуњена мерама органа локалне самоуправе и финансирана локалним изворима јавних прихода. Отуда је локална самоуправа тај чинилац у друштву који најбоље може препознати потребе конкретних родитеља и у оквирима својих овлашћења и компетенције активирати одређене механизме којима се те потребе могу задовољити на најбољи могући начин“


псдз

Једно од низа права припадника националних мањина је право да слободно изаберу своје лично име (које одговара културним особеностима и националном идентитету националне мањине којој припадају) и да се њиме користе у приватном и јавном животу. Остваривање овог права се огледа у могућности припадника националних мањина да, уколико то желе, упишу своје лично име и имена своје деце у матичне књиге, тј. службене евиденције на језику и према правопису свог матерњег језика.

Упис личног имена припадника националне мањине у матичну књигу рођених на језику и према правопису језика националне мањине предуслов је за реализацију других аспеката права припадника националних мањина да се користе својим личним именом у приватном и јавном животу као што је нпр. право припадника националне мањине да им у личним документима (лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.) име и презиме буде исписано на њиховом матерњем језику. Као и друга права и слободе националних мањина ово право служи очувању националног идентитета и културне посебности националне мањине. Право припадника националних мањина да се јавно и приватно користе својим именом и презименом исписаним на језику и писму националне мањине у правном систему наше земље регулисано је са више правних аката.

Заштитник грађана и Покрајински заштитник грађана - омбудсман 2011. године упутили су Министарству за државну управу и локалну самоуправу заједничку препоруку због уочених пропуста у раду матичарских служби приликом остваривања права грађана на упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине. У периоду који је претходио упућивању заједничке препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и Заштитника грађана 2011. године уочено је да постоји неуједначено поступање матичарских служби у вези са захтевима странака, припадника националних мањина, чија су лична имена у изворнике матичних књига уписана на српском језику и писму у ситуацијама када желе да се након закљученог основног уписа изврши упис личног имена и на језику и према правопису националне мањине. Поједине матичарске службе у јединицама локалних самоуправа третирале су те захтеве као захтеве за промену личног имена, друге, пак, као захтеве за накнадни или додатни упис.

Такође, уочено је и то да су матичарске службе остваривање овог права повезивале (а и даље то чине) са остваривањем права на службену употребу језика и писма националне мањине. Тако је било случајева да су надлежни органи одбијали захтеве странака за накнадни упис личног имена на језику и према правопису језика националне мањине водећи се чињеницом да на територији конкретне јединице локалне самоуправе тај језик и писмо нису у службеној употреби. Такво поступање нема утемељења у прописима

Имајући у виду напред изнето, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је прикупио информације од надлежних органа општинских односно градских управа са територије Аутономне Покрајине Војводине о начину уписа личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине.

Анализом добијених података, може се закључити да се припадници националних мањина користе правом на упис личног имена у матичне књиге на језику и према правопису писма националне мањине. Међутим, иако се припадници националних мањина користе поменутим правом, евидентно је да се њиме не користе у пуном обиму. Уочљиво је то да се такви захтеви највише постављају у оним јединицама локалне самоуправе где припадници одређене националне мањине чине већину. Сам поступак уписа (било основни, било накнадни) спроводи се једноставно и без већих компликација, али потребно је обезбедити јединствено поступање матичарских служби у оваквим поступцима на целој територији АП Војводине.


Последња истраживања