Истраживања
Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.
Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.
Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.
Најновије истраживање институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о локалним популационим политикама показало је да јединице локалне самоуправе на територији АП Војводине овом питању не приступају стратешки, упркос томе што им прописи дају велика овлашћења у овој области.
Значајно место у Програму демографског развоја АП Војводине заузима део који се односи се на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Са становишта положаја и улоге локалне самоуправе у политичком систему нема значајнијег питања од непосредног интереса за локално становништво него што је питање репродукције тог становништва. Мере популационе политике државе су по свом карактеру опште и спроводе се јединствено на целој њеној територији. Али, за популациону политику која претендује да буде успешна, важно је да буде допуњена мерама органа локалне самоуправе и финансирана локалним изворима јавних прихода. Отуда је локална самоуправа тај чинилац у друштву који најбоље може препознати потребе конкретних родитеља и у оквирима својих овлашћења и компетенције активирати одређене механизме којима се те потребе могу задовољити на најбољи могући начин“
Једно од низа права припадника националних мањина је право да слободно изаберу своје лично име (које одговара културним особеностима и националном идентитету националне мањине којој припадају) и да се њиме користе у приватном и јавном животу. Остваривање овог права се огледа у могућности припадника националних мањина да, уколико то желе, упишу своје лично име и имена своје деце у матичне књиге, тј. службене евиденције на језику и према правопису свог матерњег језика.
Упис личног имена припадника националне мањине у матичну књигу рођених на језику и према правопису језика националне мањине предуслов је за реализацију других аспеката права припадника националних мањина да се користе својим личним именом у приватном и јавном животу као што је нпр. право припадника националне мањине да им у личним документима (лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.) име и презиме буде исписано на њиховом матерњем језику. Као и друга права и слободе националних мањина ово право служи очувању националног идентитета и културне посебности националне мањине. Право припадника националних мањина да се јавно и приватно користе својим именом и презименом исписаним на језику и писму националне мањине у правном систему наше земље регулисано је са више правних аката.
Заштитник грађана и Покрајински заштитник грађана - омбудсман 2011. године упутили су Министарству за државну управу и локалну самоуправу заједничку препоруку због уочених пропуста у раду матичарских служби приликом остваривања права грађана на упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине. У периоду који је претходио упућивању заједничке препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и Заштитника грађана 2011. године уочено је да постоји неуједначено поступање матичарских служби у вези са захтевима странака, припадника националних мањина, чија су лична имена у изворнике матичних књига уписана на српском језику и писму у ситуацијама када желе да се након закљученог основног уписа изврши упис личног имена и на језику и према правопису националне мањине. Поједине матичарске службе у јединицама локалних самоуправа третирале су те захтеве као захтеве за промену личног имена, друге, пак, као захтеве за накнадни или додатни упис.
Такође, уочено је и то да су матичарске службе остваривање овог права повезивале (а и даље то чине) са остваривањем права на службену употребу језика и писма националне мањине. Тако је било случајева да су надлежни органи одбијали захтеве странака за накнадни упис личног имена на језику и према правопису језика националне мањине водећи се чињеницом да на територији конкретне јединице локалне самоуправе тај језик и писмо нису у службеној употреби. Такво поступање нема утемељења у прописима
Имајући у виду напред изнето, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је прикупио информације од надлежних органа општинских односно градских управа са територије Аутономне Покрајине Војводине о начину уписа личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине.
Анализом добијених података, може се закључити да се припадници националних мањина користе правом на упис личног имена у матичне књиге на језику и према правопису писма националне мањине. Међутим, иако се припадници националних мањина користе поменутим правом, евидентно је да се њиме не користе у пуном обиму. Уочљиво је то да се такви захтеви највише постављају у оним јединицама локалне самоуправе где припадници одређене националне мањине чине већину. Сам поступак уписа (било основни, било накнадни) спроводи се једноставно и без већих компликација, али потребно је обезбедити јединствено поступање матичарских служби у оваквим поступцима на целој територији АП Војводине.
Принципи равноправности жена и мушкараца и забрана свих видова дискриминације саставни су део законодавног система Републике Србије. Будући да се у локалној заједници најнепосредније остварују права и задовољавају потребе и интереси грађанки и грађана, посебну пажњу треба посветити стварању услова за пуну равноправност жена и мушкараца на локалном нивоу и укључивању принципа родне равноправности у све политике, планове и активности општине/града у складу са Законом о равноправности полова2 који у члану 39. обавезује органе јединица локалне самоуправе да у оквиру својих надлежности, обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности, да подстичу и унапређују равноправност полова, а у процесу усвајања развојних планова и других аката, разматрају мере и активности које су у функцији равноправности полова и остваривања једнаких могућности. Осим тога, у органима јединица локалне самоуправе, у оквиру постојеће организације и акта о унутрашњем уређењу и систематизацији, организује се стално радно тело или одређује запослени за родну равноправност и обављање послова остваривања једнаких могућности.
Током рада Покрајинског омбудсмана показало се да потребе грађана за функционисањем служби правне помоћи у општинским/градским управама постају све израженије, будући да се они често нађу у ситуацији када им је потребан правни савет, писање поднесака или заступање, како пред судовима тако пред органима управе, а нису у могућности да себи приуште пуномоћника. Круг ових лица је широк. Међу ове грађане спадају лица без прихода и имовине, примаоци социјалне новчане помоћи, становници ромских неформалних насеља, незапослена лица на евиденцији Националне службе за запошљавање, примаоци минималне зараде, избегла, прогнана и расељена лица, припадници социјално угрожених и маргинализованих друштвених група, лица која испуњавају услове за ослобађање од плаћања трошкова поступка и други.
Имајући у виду наведено, Покрајински омбудсман је у протеклом периоду у два маха прикупљао информације од општинских/градских управа са циљем да се у потпуности сагледа стварно стање и ниво остваривања Уставом гарантованог права грађана на правну помоћ, да би се добила свеобухватна информација о томе у којим су јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине организоване службе правне помоћи, како оне функционишу, односно да ли је пружање правне помоћи уређено и обезбеђено на други начин.
Покрајински омбудсман у свом раду, готово од самог почетка деловања институције, посвећује пажњу анализи положаја и остваривања права особа са инвалидитетом, као и деце са тешкоћама у развоју. Пратећи актуелна дешавања у погледу усвајања и примењивања одређених законских и других правних аката, Покрајински омбудсман истражује различита питања у вези са остваривањем права особа са инвалидитетом и својим препорукама надлежним органима и јавним институцијама различитог нивоа власти указује на кораке које је потребно предузети како би се добро успостављена нормативна основа доследно и потпуно примењивала, а права особа са инвалидитетом у највећој мери поштовала и унапредила.
Будући да је доступност услуга и приступачност друштвеним и јавним објектима, као и целокупном окружењу предуслов ведег и квалитетнијег укључивања особа са инвалидитетом у друштвене токове, а посебно у сферама образовања и запошљавања, посебна пажња у истраживању посведена је решавању питања приступачности окружења и услугама у јединицама локлане самоуправе. Имајуди у виду то да су градови у односу на општине, јединице локалне самоуправе које обухватају шире географске целине и имају веди број становника, те да имају ширу понуду културних и других садржаја, имају веди број образовних установа свих нивоа и слично, посебно су анализирани одговори градских, а посебно општинских органа управе. На тај начин омогудено је лакше и квалитетније сагледавање положаја и евентуалне разлике у положају особа са инвалидитетом у ведим и мањим локалним срединама.