Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић присуствовала је централној прослави Националног празника Русина у Републици Србији, која је одржана 17. јануара 2026. године у Новом Орахову у организацији Завода за културу војвођанских Русина.
Администратор Краљевско-државног дистрикта у Сомбору Франц Јозеф де Редл је 17. јануара 1751. године потписао уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица у пустару Велики Крстур и тиме означио почетак досељавања Русина у ове крајеве. Ново Орахово је прве русинске породице дочекало пре 80 година; њихови потомци живе и данас у овом месту, које се поноси својим мултинационалним и мултилингвалним саставом становништва.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је током новембра и децембра месеца посетио установе за смештај деце и младих на територији АП Војводине. Посете су реализоване с циљем стицања непосредног увида у услове живота, ниво пружања услуга подршке корисницима смештеним у овим установама, као и степен остваривања њихових права.
Омбудсман је, у оквиру ове редовне активности у области заштите права детета, обишао Дом за децу и омладину „Мирослав Мика Антић“ у Сомбору, Дечје село „Др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици, Дом за децу и омладину „Вера Радивојевић“ у Белој Цркви, Дом „Ветерник“, Дом за децу и омладину „Споменак“ у Панчеву и Дом за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.
Током разговора са руководством, запосленима и децом разматрани су услови у којима бораве деца и млади, њихове свакодневне активности, ниво задовољења узрасно - развојних потреба деце, као и степен подршке коју добијају. Посебна пажња посвећена је разматрању бројних изазова са којима се свакодневно суочавају, а разговарано је и о могућим видовима подршке који би допринели успешнијем превазилажењу тих изазова, водећи се најбољим интересима деце.
Запослени у домовима за децу и омладину без родитељског старања континуирано указују и на промену структуре корисника условљене порастом броја деце којима је неопходан психијатријски третман и сталан надзор. У таквим случајевима, издвајање деце из биолошких породица најчешће је последица неадекватног родитељског старања или неуспешног породичног смештаја, што доводи до честих промена окружења. Ове промене неретко додатно утичу на психичко стање деце и манифестују се кроз различите тешкоће у развоју и функционисању.
Ове посете Омбудсмана представљају важан корак ка сагледавању стварних потреба деце и унапређењу система подршке, с циљем обезбеђивања услова који у пуној мери штите њихова права и најбоље интересе.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је присуствовала Свечаној академији поводом обележавања 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн.
Девојчица, која никад није дозволила да је ишта ограничи и заустави у њеној љубави за математику, из родног Титела је доспела до Политехнике у Цириху, као једна од пет девојака које су се у то време тамо школовале, и једина на математици. Њена прича је прича о храбрости и упорности, о љубави према науци и историјски једна од првих борби жене за њихово данас равноправно учешће у науци.
Поред пригодног програма у виду драмских одломака, балетских наступа и музичког дела, на свечаности су се обратили и Маја Гојковић, председник Покрајинске Владе, Ђуро Мацут председник Владе Републике Србије и Жарко Мићин, градоначелник Града Новог Сада.
„Знање тражи храброст... и мало тврдоглавости“.
Поводом обележавања 35 година од доношења Конвенције о правима детета, кровног документа који је препознао, прецизирао и утврдио права детета као механизам заштите деце од насиља, злостављања, занемаривања и злоупотреба.
Правни факултет у Нишу је организовао међународну научну конференцију под називом „Правна заштита деце“. Више од 50 стручњака у различитим областима права, са посебним акцентом на заштити права детета у тим областима је током 11. и 12. децембра 2025. године изнело своја правна мишљења и искуство у раду са децом и заштити њихових права.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић се у свом излагању под насловом „Чија су одговорност права детета? Конвенција о правима детета након 35 година постојања.“ осврнула на предрасуду уврежену јавности да концепт дечјих права подразумева само права и никакве обавезе деце. Деца нису и не могу бити једина одговорна за реализацију својих права, већ је то одговорност одраслих , да својим трудом, залагањем и правилном применом деци отварају светове нових могућности. Омбудсманка се такође осврнула и на бројна преширока и неисправна тумачења појединих права детета која су у пракси само наштетила деци и остваривању њихових права, и остала на становишту да и даље треба подизати свест о постојању, смислу и значају права детета.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је 9. децембра 2025. године, у Културној станици Еђшег у Новом Саду, обележавање двадесет година рада Мреже „Живот без насиља“.
Скуп је отворила доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је истакла значај институционалне сарадње у заштити жртава породичног и родно заснованог насиља. Она је подсетила да је Мрежа „Живот без насиља“ настала пре двадесет година, у тренутку када је Покрајински заштитник грађана уочио потребу не само за јачањем подршке жртвама и ефикаснијим поступањем према починиоцима насиља, већ и за системском подршком свим професионалцима и професионалкама који се свакодневно баве овим изузетно захтевним и одговорним послом.
У уводном делу скупа присутнима су се обратиле Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде, Љиљана Лончар из УН Wомен Србија, као и Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова.
У наставку програма приказан је документарни филм о Мрежи „Живот без насиља“, који је подсетио на њен настанак, развој и кључне резултате остварене током две деценије рада.
Завршни део скупа био је посвећен панелу под називом „Примена Закона о спречавању насиља у породици у сусрет предстојећим изменама“. На панелу су учествовали Дамир Костовски, јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, Марио Шили, дипломирани правник у Центру за социјални рад Суботица, Невена Шупут, полицијска службеница Полицијске управе Зрењанин, Ана Лекић, државна секретарка у Министарству правде и чланица Радне групе за измене Закона о спречавању насиља у породици и Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана.
Мрежа „Живот без насиља“ основана је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, са циљем повезивања институција које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља на територији АП Војводине. Она окупља центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске и локалне органе власти, као и организације цивилног друштва.
Покрајински омбудсман координира рад Мреже, полазећи од уверења да је заштита жртава делотворна само уколико је институционално повезана и доследно примењена. Током двадесет година рада, Мрежа је доприносила унапређењу сарадње и комуникације међу надлежним органима, ефикаснијој примени прописа и јачању система заштите од насиља.
Обележавање јубилеја било је и прилика да се укаже на значај континуиране сарадње институција и на потребу за даљим унапређењем система заштите, како би се жртвама насиља обезбедила благовремена, ефикасна и свеобухватна подршка.
