Покрајински заштитник грађана - омбудсман организовао је јуче, у оквиру кампање „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ предавање за ученике и ученице средњошколског дома „Бранково коло“ у Новом Саду, на тему „Зашто је родна равноправност наша тема?“.
Пре почетка предавања ученицима и ученицама обратили су се испред Покрајинског омбудсмана заменица за равноправност полова, Снежана Кнежевић и заменик за права детета, Милан Дакић.
Заменица за равноправност полова је упознала присутне ученике/це са међународном кампањом „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ чији је циљ скретање пажње јавности на проблем насиља над женама и девојчицама широм света, које представља један од најтежих облика кршења људских права. Она је нагласила да жене и мушкарци треба да буду равноправни и да нико не треба да буде ни јачи, ни слабији пол, као и да, иако жене и мушкарци нису једнаки, морамо да изградимо друштво у којем ћемо бити равноправни.
Заменик за права детета је, уочи 10. децембра - Међународног дана људских права, истакао значај развијања емпатије, солидарности и хуманости, подсетио да су сва људска права недељива и да је важно наставити са едукацијом младих људи о концепту људских права уопште.
Предавање на тему „Зашто је родна равноправност наша тема? одржале су доктор родних студија Зорана Антонијевић и Косана Бекер, докторандкиња на родним студијама.
У једноипочасовном предавању предавачице су упознале ученике/це са основним појмовима у области родне равноправности, као и са различитим облицима дискриминације, а затим су у интерактивном разговору ученици/це истицали препознате примере родне дискиминације.
У средњошколском дому „Бранково коло“ смештено је 423 ученика и ученица са територије Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске, који похађају различите средње стручне школе и гимназије на територији Новог Сада.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је јуче 14. по реду годишњу конференцију мреже „Живот без насиља“ под називом „Заједно против насиља – напредак, препреке, изазови“. Поздрављајући учеснике конференције проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је чињеницу да конференцији из године у годину присуствује све већи број учесника протумачио као израз спремности друштва да сваком грађанину и грађанки омогући достојанствен живот без насиља. Он је нагласио да је свако насиље уперено према женама атак на женин живот, тело, свест и вољу, који укључује радње којима се крше фундаментална права жене, а пре свега њено право на живот, слободу и аутономију. По његовим речима, свака врста насиља вређа људско достојанство - како онога ко га трпи, тако и онога ко га врши – и зато отпор насиљу не може да буде сведен на појединачна напор, него мора бити плод колективног настојања да се изгради друштво у коме ће свако насиље бити санкционисано, насилници стигматизовани, а жртве ефикасно заштићене.
Испред Координационог тела за родну равноправност учесницима конференције се обратила Љиљана Лончар, која је указала на све оно што је Република Србија, у оквиру борбе против насиља, урадила на нормативном и институционалном плану, што говори о постојаним и континуираним напорима да се опозове родна асиметрија, а односи у друштву граде на стварној, а не декларативној, једнакости мушкараца и жена.
Презентујући резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“, проф. др Слободанка Констатиновић Вилић и проф. др Невена Петрушић истакле су да су мотиви за насиље љубомора, љутња и гнев због прекида емотивне везе, мржња, нетрпељивост и освета према жртви, као и прикривање другог кривичног дела (силовање, обљуба), а његови најчешћи узроци су напуштање партнера, агресивно понашање починиоца, али и неблаговремене интервенције институција. Истакнуто је и да другостепени судови у већини случајева насиља у породици смањују казне у односу на оне које су изрекли првостепени судови.
Пројекат центра „Уједињено за заустављање насиља над женама“ представила је Славица Васић из Ромског женског центра „Бибија“, која је истакла да је циљ наведеног пројекта развој мера за смањење дискриминације и насиља над Ромкињама, али и оснаживање Ромкиња. Потреба за оснаживањем Ромкиња произилази из поражавајуће чињенице да је 92% Ромкиња доживело неку врсту физичког или сексуалног насиља. Указујући на проблем малолетничких бракова нагласила је да малолетнички бракови нису део ромске традиције које би требало толерисати, него да је у питања злоупотреба деце чије образовање треба подржати и успоставити механизме за координисано и ефективно поступање надлежних установа како би се малолетнички бракови сузбијали и превенирали.
Јасмина Николић из Виктимолошког друштва Србије говорила је о резултатима истраживања „Стереотипи и предрасуде као препрека једнаком приступу свим жртвама родно базираног насиља“. Резултати говоре да су код испитаника-представника институција присутни традиционални родни стереотипи, изражена патријархална родна социјализација и недовољно знање о родно заснованом насиљу.
Веома запажено излагање на конференцији је имала др Нада Падејски Шекеровић, руководитељка Сигурне куће у Новом Саду, која је истакла да је психолошка помоћ жртвама од великог значаја, али да је, исто тако, значајан и рад са починиоцима насиља, будући да се чак 80% оних којих су прошли обуку више не враћају насилничком понашању.
Правни факултет Универзитета Унион, поред Факултета политичких наука из Београда, једини је факултет који је донео Правилник о забрани сексуалног узнемиравања, а кршење његових одредаба представља, по речима проф. др Слађане Јовановић, професорке овог факултета тежу раднy повреду и починилац може бити санкционисан престанком радног односа. Овај интерни акт донет јер је према наводима студената њих 80% присуствовало разговору у коме су професори говорили о сексуалним темама, а што су студенти сматрали сексуалним узнемиравањем.
У другом делу, рад конференције настављен је у тематским групама које су се бавиле питањима фемицида изван фокуса, процене ризика и радом група за координацију и сарадњу. Када је у питању фемицид истакнуто је да пажња мора бити фокусирана и на непартнерске фемициде (убиства старица, девојчица, жена опасних занимања и др.), који у укупној структури чине једну трећину фемицида и који заслужују исцрпну анализу. Процена ризика мора се вршити увек када се пријави насиље у породици или када постоји сумња да се насиље врши, њоме морају бити обухваћени и малолетни чланови породице, док су институције и професионалци дужни да размењују информације и сарађују у процесу пружање заштите жртвама насиља у породици, закључци су групе која се бавила овим питањем. Евидентно је да је кроз групе за координацију и сарадњу међусекторска сарадња успостављена и да је она добра, али да је неопходна даља едукација професионалаца у овој области, а као најважнија потреба у борби против насиља истакнуто је кадровско ојачавање надлежних органа и установа.
Закључујући конференцију покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић нагласио је да систем мора реаговати ако желимо да жене пријављују насилнике. Пријављивање насилника је посебно деликатан тренутак, јер након њега често следи ескалација насиља, па и оног са најдрастичнијим, трагичним последицама. Говорећи о улози медија указао је на потребу едукације новинара, јер је улога медија као ''дувача у пиштаљку'' веома важна, зато што скрећу пажњу на насиље над женама и зато што могу да мобилишу јавност и врше притисак на институције да енергично делују против насилника. Покрајински заштитник грађана је рад невладиних организација које се баве насиљем над женама оценио као веома важан. Те невладине организације морају да се оснаже, да се материјално и кадровски ојачају. Треба подржати њихове напоре да се повезују и умрежавају, јер на тај начин увећавају своје капацитете, а борбу против насиља и дискриминације чине ефикаснијом и успешнијом.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Средњобанатски управни округ организовали су данас у Зрењанину округли сто под називом „Координација и сарадња – кључ у борби против насиља“.
Округлом столу су, поред заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежане Кнежевић, начелнице Средњобанатског округа Снежане Вучуровић и помоћнице покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова Светлане Селаковић, присуствовали представници/це свих релевантних установа/органа/организација које се баве насиљом у породици у Средњобанатском округу: центара за социјални рад, полицијске управе, заштитника грађана Житишта и Зрењанина, основног јавног тужилаштва, локалних механизама за родну равноправност, општинске управе, невладиних организација...
Циљ одржавања округлог стола је координација и размена искустава између свих надлежних институција са подручја округа, а за место састанка одабран је управо Зрењанин, јер је „зрењанински модел“ борбе против насиља у породици послужио као пример како се на прави начин поставити према овом озбиљном друштвеном проблему. Сви учесници/це су истакли да је сарадња институција у борби против насиља у овом округу веома добра, али да је свакако треба додатно ојачати. Као проблем је идентификована недовољна спремност жена да насиље пријаве, те је потребно улагати додатне напоре у економско оснаживање и информисање жена о њиховим правима. Истакнут је и значај медијског извештавања о насиљу над женама и насиљу у породици, које мора бити чињенично поткрепљено а не сензационалистичко.
Округли сто је одржан у оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која се обележава ради подизања свести и указивања на проблем насиља над женама.
Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић учествовала је јуче на промоцији монографске студије др Зорице Мршевић “Насиље и ми – медији о насиљу над женама”, која је одржана у Институту друштвених наука у Београду.
У свом излагању заменица покрајинског омбудсмана је истакла да је са становишта родне равноправности анализа медијског извештавања о насиљу над женама веома важна због поправљања положаја жена у друштву уопште. Она је такође навела да др Мршевић има диференциран однос према медијском извештавању, критикује га када репродукује предрасуде и обара медијске стандарде, али и указује на позитивне примере, нарочито онда када медији преузимају на себе улогу „дувача у пиштаљку“ и скрећу пажњу на насиље над женама. По њеним речима, монографска студија “Насиље и ми – медији о насиљу над женама” представља подстицајну збирку анализа медијског извештавања о насиљу над женама, веома корисну за људе који раде у медијима, јер у ауторки имају савезницу у бескомпромисној борби против свих видова насиља.
Промоцији монографске студије присуствовао је и покрајински омбудсман проф.др Зоран Павловић.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић учествовао је јуче у раду конференције „Европски дан заштите деце од сексуланог искоришћавања и злостављања“, коју је Центар за права детета организовао у Београду.
У свом обраћању учесницима конференције проф. др Павловић је нагласио да је тема сексуалног злоупотреба деце изашла изван уско специјализованог дискурса и постала тема о којој се говори како у оквиру породице и школе, тако и на нивоу стратешких опредељења друштва.
Павловић је подсетио да су измене Кривичног законика РС (септембар 2009) којима је инкриминисано и само поседовање дечије порнографије и хапшење великог броја осумњичених за наведено кривично дело узбуркале јавност и отворила бројна питања: Ко и зашто сексуално злоставља децу? Како се борити против тога? Како заштити своје дете? Како креирати функционалан систем кривично правне заштите деце и ефективних мера кажњавања злостављача?
Чињеница да се, када говоримо о сексуалном искоришћавању и злостављању деце, сусрећемо са појмовима епидемије и експанзије јасно указује на неефикасност друштвеног реаговања на овај проблем. Бројни научни радови и истраживања на тему сексуалне злоупотребе деце сигурно су дали, нагласио је покрајински омбудсман, вредне увиде и значајне резултате. Међутим, треба истаћи и да то обиље литературе ствара утисак да ова област пре личи на неуређен конгломерат различитих теорија и налаза, него на поље које одликује систематичност, кохерентност и усмереност ка циљу.
Пошто сексуално искоришћавање и злостављање деце представља тешко кршење права детета и има дуготрајне последице на његов живот и развој, потребно је да се цело друштво ангажује како би се поменута кривична дела спречила. У том циљу потребно је да деца буду информисана о својим правима и свесна ризика од сексуалне експлоатације и сексуалног злостављања, као и да знају како да се заштите и коме треба да се обрате. Поред тога, потребно је креирати програме за подршку жртвама и њиховим породицама, али и креирати правосудни систем који ће бити прилагођен потребама детета.
Циљ конференције је да се обележи Европски дан заштите деце од сексуалног искоришћвања и злостављања кроз подстицање отворене дискусије о превенцији ових кривичних дела, заштиту деце жртава и елиминисања њихове стигматизације, као и јачању партиципације деце и промовисању међународне подршке.
Конференција је део активности у оквиру пројекта „Јачање механизама за превенцију и заштиту деце од сексуалног злостављања и искоришћавања на интернету“, коју Центар за права детета реализује уз подршку Савета Европе.
