Како су се у току ванредног стања остваривала права особа са инвалидитетом и деце са сметњама у развоју? Са каквим су се све проблемима суочавали и шта је потребно учинити, које мере предузети како би се положај ових особа унапредио, а њихови интереси у ванредним ситуацијама ефикасније штитили? 

Ово само нека од питања на које су покушали да одговоре учесници вебинара који је јуче, 02.06.2020. године, организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман.  Учесници вебинара - представници центара за социјални рад у АП Војводини,  независних институција, просветних установама и невладиних организација – били су сагласни у оцени да је положај особа са инвалидитетом и у редовном стању веома деликатан и да би се он у ванредном стању могао погоршати ако мере које креатори антиепидемијских политика предузимају не би биле прилагођене особама са инвалидитетом.

У дискусији је наведен читав низ проблема са којима су се током ванредног стања суочавале особе са инвалидитетом - финансијски, културни, информативни, политички, административни и технички, али је и истакнуто да је борба против епидемије успешна само ако су укључене и особе са инвалидитетом и то као актери равноправни са свима осталима. Наведен је и низ позитивних примера у пружању подршке особама са инвалидитетом.

Пандемија и ванредно стање носе са собом извесне ризике. На једној страни постоји сасвим реалан ризик од заразе, а на другој ризик од повреде права особа са инвалидитетом. Да би се први ризик отклонио установе, пре свега, социјалне заштите морају имати приоритет у набавци заштитних средстава и опреме, док је у другом случају комуникација са институцијама које се баве заштитом људских права изузетно важна у заштитити особа са инвалидитетом од злостављања, занемаривања и дискриминације.

Учесници видео конференције изнели су низ интересантних предлога. Према њиховом мишљењу за слепе и слабовиде особе морају се обезбедити посебни гласачки листићи, како би им се омогућила тајност и самосталност приликом гласања. Поред тога, потребно је појачати мониторинг поштовања људских права у кризним ситуацијама, поједноставити процедуре за добијање разних дозвола, израдити планове реаговања у ванредним ситуацијама. На вебинару је похваљен рад просветних радника током ванредног стања и указано је да треба обновити рад мреже за инклузивно образовање при школским управама и организовати курсеве, посебно за жене на селу, о коришћењу модерних информационих технологија. 

Организовањем овог вебинара Покрајински омбудсман је започео серију разговора који треба да допринесу унапређењу положаја особа са инвалидитетом, како у редовним, тако и у ванредним околностима.

Као активност праћења задовољавања универзалних, међународним уговорима али и домаћим прописима, зајемчених правних стандарда из области људских права, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић је у четвртак, 28. маја 2020. године, са сарадницом Маријом Миладиновић, посетио Основну школу ''Доситеј Обрадовић'', Центар за социјални рад и Дом здравља у Иригу.

Поменути стандарди у активностима које се тичу деце подразумевају постављање најбољег интереса детета у средиште рада свих институција које ове активности спроводе, те је од нарочитог значаја целисходно и ефикасно функционисање установа из образовног, те система здравствене и социјалне заштите, као институција од често пресудне важности за добробит деце. Непосредан повод овим посетама тако је била вест у медијима о томе да ће услед смањеног броја уписаних ученика у први разред основне школе у односу на претходне школске године, у Основној школи ''Доситеј Обрадовић'' у Иригу, три наставнице разредне наставе и психолог Школе остати без ангажмана. Ову вест пратила је и информација према којој у последњих пет година, на подручју Општине Ириг, запосленог психолога нема ни у Дому здравља, Центру за социјални рад, средњој школи, нити у предшколској установи.

Током разговора са директорком органа старатељства, Омбудсман је информисан о начину рада, услугама и степену пружања подршке корисницима, те о свакодневним изазовима са којима се у свом раду суочавају.

Директор Дома здравља упознао је Покрајинског заштитника грађана са условима и околностима функционисања ове здравствене установе, те о напорима које улажу како би се унапредио квалитет рада и пружања здравствене заштите сваком пацијенту. У том погледу, путем донације је обезбеђен најмодернији 4Д ултразвук, намењен гинеколошком одељењу, а којим је знатно унапређена здравствена заштита жена у овој општини. Исто тако, просторије службе здравствене заштите деце опремљене су и прилагођене њиховом узрасту и потребама.

У непосредној комуникацији с директорком основне школе и запосленима, Омбудсман је стекао јаснији увид у околности конкретне ситуације и дошао до сазнања о начину спровођења активности током ванредног стања, као и текућим догађањима у овој образовно-васпитној установи. Посебна пажња посвећена је разматрању могућности и начина решавања питања запослења психолога, које их последњих година окупира. Узроци овакве ситуације једним делом леже и у недостатку материјалних средстава, те мери забране запошљавања, а због чега је отежано свакодневно функционисање ових установа.

Омбудсман сматра важним да овим путем истакне значај сарадње коју представници надлежних институција континуирано и успешно остварују, а на шта су и посебно указали током разговора, те да је таква сарадња компатибилна моделу холистичког приступа детету, који између осталог подразумева рад професионалаца који адекватну заштиту најбољег интереса сваког детета могу обезбедити праћењем остваривања његових права у свим поменутим системима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је јуче, као део тима Националног механизам за превенцију тортуре (НПМ), посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Новом Саду, као и Полицијску испоставу Ново Насеље.

Посета Окружном затвору била је посвећена контроли присуства психоактивних супстанци у заводу и одговору завода на то, чиме је настављена ова активност, започета крајем претходне године. НПМ је обавио разговоре са службама за обезбеђење, третман и здравствену заштиту, као и са више лица лишених слободе. У разговору са недавно притворенима, представници НПМ-а су желели да провере поступање полиције приликом њиховог лишавања слободе.

У посети Полицијској управи у Новом Саду и Полицијској испостави Ново Насеље, НПМ је контролисао поступање полицијске управе по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (ЦПТ), као и употребу средстава принуде, проверавао постојеће притужбе, начин саслушања, поступање са привремено одузетим предметима, услове у просторијама за задржавање и поступање према задржаним грађанима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић, посетио је данас Завод за трансфузију крви Војводине, како би се у разговору са Прим. др сц. мед. Сањом Богдановић, директорком Завода, упознао са проблемима и потешкоћама са којима се Завод суочава у време вандредног стања.

У разговору је истакнуто да се прикупљање крви у свим овлашћеним трансфузијским установама одвија према планираном распореду, јер су крв и компоненте стално потребне пацијентима.

Посебно је наглашена важност континуираног и сигурног трансфузијског лечења. Истакнуто је и да треба рачунати са извесним смањењем броја добровољних давалаца крви, како због смањења здраве популације која може дати крв, тако и због јавно здравствених мера које се предузимају.

Покрајински омбудсман апелује на све здраве грађане Републике Србије који могу и желе да дају крв да то и учине, као и да, у погледу давања крви, прате инструкције Завода за трансфузију крви Војводине.

Имајући у виду опасности које са собом носи пандемија корона вируса, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и овај пут апелује на све грађане и грађанке да се понашају одговорно и да се у бризи за властиту добробит ослањају на савете стручњака и да прате сва упутства надлежних органа.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман јуче је у сали Отвореног универзитета у Суботици организовао округли сто „Недавање издржавања и друштвена солидарност“.  Све више актуелна, ова је тема подстакла учеснике скупа да укажу на потребу државе, релевантних институција и друштва да се овом темом више баве, а у циљу добробити најмлађих и најстаријих грађана.

Отварајући скуп Кнежевић Снежана, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, подсетила је да је слична тема разматрана и у Новом Саду, како би се чула искуства различитих субјеката који се баве овом проблематиком.

У уводном излагању, професор др. Зоран Павловић је истакао да тема недавања издржавања заслужује пажњу уколико бар један грађанин трпи због недостатка средстава за издржавање. Подсетио је на историјски развој породице и указао на чињеницу да савремено друштво има много више разлога да брине о сваком појединцу ком је потребна помоћ и подршка и да зато ова тема заслужује посебну пажњу. По његовим речима, давање издржавања подразумева тренутно реаговање, и зато је потребно водити разговоре о томе како би се системски дошло до решења на који начин решити овај проблем, у ситуацији када затаје они који су обавезни да издржавање дају, по основу својих законских, моралних и обавеза насталих по основу судских правноснажних одлука. Идеја о формирању Алиментационог фонда је једно од могућих  решења, али се на његово формирање, нагласио је покрајински омбудсман, не сме више чекати него у оквиру постојећих могућности радити на системском решењу.

Јелена Петрик – Поповић, судија Основног суда у Суботци, подсетила је учеснике скупа на одредбе Породичног закона о обавезама издржавања, а потом указала и на праксу из суда у овим правним стварима. Акценат је стављен на тешку материјалну ситуацију родитеља даваоца издржавања, који неретко имају само минималну гарантовану плату од око 30000 динара која није довољна за издржавање детета. О алармантном проблему социјалне угрожености, како истиче, указала јој је и васпитачица једног вртића, којој родитељи често упућују молбу да детету да више хране, јер му је то једини дневни оброк. Указала је и на позитивне ефекте кривичног поступка због неиздржавања, будући да обвезници тј. даваоци издржавања одмах поступе по одлуци суда у жељи да избегну затворску казну

Милка Беланчић, заменик Основног јавног тужиоца у Суботици, истакла је да је друштвена брига о деци важна функција друштва, а потом је описала улогу тужилаштва у овим правним стварима. Она је изјавила да у Суботици, на годишњем нивоу, има око 160 пријава из ове области и да су у 80% случајева извршиоци кривичног дела мушкарци.

Центри за социјални рад, по речима Мр Јасмина Зимоњић, директорке Центра за социјални рад општине Бачка Паланка, воде евиденцију издржаваних лица, а  њихови корисници су обично неука лица којима се дају правни савети како и на који начин да остваре право на издржавање. Њена порука је да треба више радити на едукацији деце у вези са ширењем знања о солидарности и хуманости, будући да је у свом дугогодишњем раду често била у прилици да види са каквом се небригом деца односе према родитељима.

Држава, по речима Мире Пољаковић, адвокат, треба да да већу подршку Центрима за социјални рад како би исти могли да реагују одмах и без одлагања у случајевима недавања издржавања. Она се сложила се са идејом проф. Павловића о потреби за формирања Фонда за брзу реакцију.

Гордана Пољаковић Дафна, адвокат, направила је паралелу између Србије и Израела у поступањима недавања издржавања и истакла да је у Израелу за извршитеља овог кривичног дела запрећена казна од 21 дана затвора или 6 месеци забране изласка из земље. Занимљиво је да тамо правосуђе налаже да се деци додели издржавање у износу који му обезбеђује живот који је имао и за време трајања брака родитеља.

Чињеница да Покрајински омбудсман, у релативно кратком временском року, по други пут организује расправу о проблему недавања издржавања говори да у друштву постоји снажан интерес да се о овом проблему говори и да се нека од предложених решења, попут формирања фонда по угледу на пример на Фонд солидарности из области радног права, што пре примене у пракси, како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“, али и у складу са правом на достојанство свих оних којима је подршка и издржавање потребно.