Дубоко смо потресени сазнањем да је данас преминуо Вукашин Црнчевић (19) из Змајева, чија борба за живот је трајала скоро четири и по месеца, од 01.11.2024. године , када је задобио тешке повреде у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. 
8. март није дан за поклоне, цвеће или честитке – он је дан борбе за праведно друштво и равноправност жена.
Права жена нису привилегија, већ основна људска права која морају бити у потпуности призната и поштована у сваком друштву. Зато, иако цвеће и честитке могу бити леп гест, прави значај 8. марта лежи у наставку свакодневне борбе за правду, равноправност и безбедност свих жена, за друштво у којем ће свака жена бити равноправна, не само на овај дан, већ сваког дана у години. Борба за једнака права и социјалну правду жена у свим сферама друштва, односно борба против дискриминације на радном месту, неправедних услова рада и ниске цене рада, траје још увек.
8. март је подсећање да не смемо престати са радом на стварању друштва правде, једнакости и поштовања људских права за све.
Међународни дан жена обележава се широм света као дан посвећен борби за равноправност, људска права и друштвену, политичку и економску једнакост жена. Порекло овог дана везује се за догађаје из почетка 20. века, када су жене широм света почеле да се организују и захтевају боље радне услове, право гласа и једнаку плату. Први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у Сједињеним Америчким Државама након декларације коју је издала Социјалистичка партија Америке. Иницијативу за тај празник преузела је немачка феминисткиња Клара Цеткин, и прво обележавање било је 1911. у Немачкој, Аустрији и Данској, док су га многе жене широм Европе тада обележиле демонстрацијама. Као Међународни дан жена, 8. март је прихваћен 1917. године. Уједињене нације су почеле да га обележавају од 1975. године.
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник из Бангладеша, који се обележавао у знак сећања на борбу за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.
На овај дан међународна заједница изнова подсећа на значај заштите и очувања матерњег језика. Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима. Као важан елемент културног и националног идентитета народа, матерњи језик је потребно неговати и чувати, посебно истичући његову јавну, службену, као и употребу у области образовања и јавног информисања.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман свакодневно се залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против свих облика дискриминације, па тако и дискриминације на основу језичке припадности. Својим активностима тежи да подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности. Указује на богатство различитости и заједничког живота свих заједница које живе у Аутономној покрајини Војводини, као и на важност доследне примене прописа који обезбеђују ефикасно остваривање језичких права и доприносе очувању језичке разноликости.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман апелује на поштовање права на образовање деце и младих, које је Уставом загарантовано људско право, препознато и међународним ратификованим документима, а које је угрожено на свим нивоима у актуелним дешавањима.
Насиље у друштву, посебно у установама васпитног и образовног карактера, угрожавање физичке безбедности и вршење психичког и другог насиља над децом, младима и грађанима, и то поводом реализације права на образовање, је у демократском друштву посебно недопустиво.
Омбудсман подсећа да је основно образовање од непосредног друштвеног интереса и обавезно у складу са Уставом и законима, а да се остали нивои образовања сматрају изузетно важнима за развој компетенција за самосталан и активан живот у савременом друштву. С тим у вези, на сваком нивоу образовања одржавање наставе је утврђено као обавеза и одговорност лица запослених у овим установама, која тиме реализују и непосредни друштвени интерес.
Да би се једно дете адекватно васпитало, подигло и оснажило за самосталан живот потребна је цела Заједница. Заједница која се дели, међусобно оптужује, омаловажава, вређа и застрашује своје чланове, нема капацитете за подршку детету нити било ком другом члану друштва, њена снага је умањена и њен легитимитет је споран. Због тога, апелујемо на смиривање тензија, уздржавање од било какве врсте насиља и позивамо на миран, демократски дијалог у циљу успостављања нормалног функционисања друштва.
Подсећамо јавност да данас обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама и уједно почетак међународне кампање "16 дана активизма борбе против насиља над женама".
Насиље над женама и девојчицама једно је од најраспрострањенијих и најраширенијих кршења људских права у свету. Подаци Светске здравствене организације показују да је више од 30 одсто жена у свету претрпело насиље од интимног партнера или чланова породице.
Искорењивање насиља над женама и девојчицама је први корак ка глобалном миру и безбедности и чини окосницу Агенде за одрживи развој до 2030. То је предуслов за промоцију, заштиту и остваривање људских права, родне равноправности, демократије и привредног раста. Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Закони који се односе на насиље у породици и заштиту жена, попут Закона о спречавању насиља у породици, представљају важан корак, али кључна је њихова доследна и ефикасна примена. Институције морају бити брзе, одговорне и оснажене за реаговање на сваки случај насиља.
Међународни дан борбе против насиља над женама је позив на заједништво, солидарност и акцију. Ниједна жена не сме бити препуштена сама себи у суочавању са насиљем - само заједничким деловањем можемо створити сигурно и праведно друштво у којем ниједна жена неће бити препозната као жртва, већ као особа која је заштићена, поштована и равноправна.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља.
Кампања "16 дана активизма против насиља над женама" је глобална иницијатива која се обележава сваке године од 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра - Међународног дана људских права. Ова кампања има за циљ да кроз реализацију различитих активности укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља над женама.
Овогодишња кампања под слоганом „Ка Пекингу +30: Ујединимо се за окончање насиља над женама и девојчицама“ посвећена је 30. годишњици ревизије спровођења Пекиншке декларације и Платформе за акцију, докумената који се сматрају кључним у глобалном настојању за остваривање родне равноправности и унапређења положаја жена у друштву. Ови документи нису само политичке изјаве, већ и конкретни водичи за деловање на националном и међународном нивоу.
МРЕЖА "ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА", којом од оснивања координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман, окупља институције које се баве насиљем у породици са територије АП Војводине - центре за социјални рад, судове, тужилаштва, полицијске управе, здравствене установе, покрајинске институције и друге релевантне установе и организације у циљу побољшавања приступа проблему насиља над женама и насиља у породици, доприносећи на тај начин јачању њихових капацитета за спровођење прописа у овој области.
Координациони тим Мреже чине представнице и представници покрајинских секретаријата, Завода за равноправност полова и Завода за социјалну заштиту, а задатак овог тима је да организује и реализује образовне активности и кампање за подизање нивоа свести најшире јавности о насиљу према женама, односно у породици и родно заснованом насиљу.
Чланови и чланице Мреже подсећају да је од почетка 2024. године, према доступним подацима, у породично партнерском контексту у Србији убијено најмање 17 жена. Фемицид је често последица дуготрајног насиља, и према истраживањима, већина случајева насиља остаје непријављена. Препреке које жене доживљавају приликом пријављивања насиља укључују недостатак поверења у институције, друштвену стигму, страх од одмазде, економску зависност и културу ћутања.
У том контексту, Мрежа „ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА“ апелује на грађанке и грађане, као и на институције, да на сваку ситуацију насиља реагују одговорно и солидарно, јер насиље не сме бити прихваћено ни као облик решавања конфликата, ни као део породичних односа.
Чланице Мреже такође подсећају да извештавање медија о насиљу над женама мора бити осетљиво, одговорно и етичко и истовремено позивају све медије да испуне ову друштвену одговорност тако што ће у свом извештавању ускладити своје активности са највишим етичким стандардима и принципима људских права.
Важни бројеви:
ПОЛИЦИЈА:
Хитни позиви 192
Пријава насиља у породици 0800-100-600
(0-24 часова, бесплатан позив)
СОС ВОЈВОДИНА – ТЕЛЕФОН ЗА ЖЕНЕ У СИТУАЦИЈИ НАСИЉА:
0800 10 10 10
(Сваког радног дана од 10 до 20 часова, бесплатан позив)
Или се обратити путем мејл адресе:
Смернице за етичко извештавање медија о насиљу над женама:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
