Ангажовање младих за глобално деловање тема је обележавања овогодишњег Међународног дана младих којом жели да се укаже на начине на које ангажовање младих на локалном, националном и глобалном нивоу обогаћује националне и мултилатералне институције и процесе, али и да се укаже на потребу за побољшавањем положаја и укључивања младих у креирање јавних политика.
Бројна светска истраживања бележе тенденцију све бржег развоја осећања хуманости, солидарности, емпатије и толеранције код данашњих младих генерација. Све су то вредности које су уткане у садржину људских права и истовремено представљају њихов смисао. С друге стране, више него пре млади су повученији, рањивији, често са осећањем равнодушности, што никада не сме бити одлика младог човека. Покрајински заштитник грађана – омбудсман током различитих активности и сарадње с младима у протеклом периоду, стиче утисак да млади немају много поверења у јавне институције. Ово су делом потврдили и резултати истраживања које је омбудсман реализовао 2019. године током ЕXИТ фестивала, а у којем су учествовали млади од 15 до 35 година из Србије, региона, али и из других земаља Европе и света. Мада препознају своју улогу и изражавају спремност и жељу да активно учествују у друштвеним процесима, младима је потребна додатна подршка државних и јавних институција, привредних организација, организација цивилног друштва и друштва у целини, која ће их мотивисати да своје потенцијале, идеје, енергију и креативност реализују у пракси.
Неки од основних покретача одрживог развоја и мира широм света јесу партиципација и оснаживање младих за партнерство и активно учешће у креирању политика и будућности заједнице. Уједињене нације указују на то да су незапосленост, политичка искљученост, маргинализација, неодговарајући приступ образовању и здравству само неки од проблема и изазова са којима се млади суочавају данас. Ови проблеми не могу успешно и ефикасно бити превазиђени без дијалога и партнерства с младима.
Глобалне изазове попут пандемије КОВИД-19 и климатских промена, можемо разумети и као аларм који нам указује на потребу за прилагођавањем и трансформацијом постојећих система, на начин да приликом креирања националних и глобалних политика нико не буде изостављен. Поменуте околности утичу на развој нових приступа у коришћењу и развоју техничко-технолошких достигнућа за добробит човечанства и планете, а млади су ту можда и кључни носиоци иницијатива и подршке друштвено одговорног деловања, одрживог развоја и боље будућности за све.
Дубоко уверен у то да је ангажовање младих за глобално деловање неопходно на путу развоја и напретка глобалне заједнице, Покрајински заштитник грађана – омбудсман континуирано настоји да свој допринос и подстицај активизму младих оствари кроз сарадњу с омладинским организацијама и активностима које реализује заједнички са њима или за њих. Школа људских права Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана ове године ће по трећи пут бити организована за студенте и студенткиње универзитета и факултета у АП Војводини, а млади су обухваћени и другим активностима ове институције као што су семинари и стручни скупови о људским правима, Фестивал права детета, заједнички истраживачки пројекти и друго.
Да би ангажовање младих имало продуктивну снагу и било смислено, неопходно је да су им обезбеђени услови и подршка од стране доносиоца одлука и креатора политика за то. Када ове претпоставке изостају ангажовање младих може бити испољено и кроз отпор и протест због неуважавања права да се глас младих чује, уважи, а њиховој добробити прида одговарајућа пажња и значај.
Међународни дан младих установљен је 2000. године са циљем да укаже на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената.
Од 17. јула 2020. године на територији Републике Србије примењују се нове и строже мере у сузбијању епидемије корона вируса.
Тим поводом, Покрајински заштитник грађана – омбудсман још једном позива грађане да се у интересу властите, као и добробити и здравља својих суграђана, стриктно придржавају предложених мера које доносе надлежни органи.
Од тога како ћемо се према тим мерама односити зависи не само успех у борби против епидемије, него и цена њеног сузбијања.
Грађани, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, ни једног тренутка не би смели да занемаре чињеницу да својим понашањем утичу на права и животе других људи. Поред тога, ресурси на које се, у борби против епидемије, можемо ослонити нису ни бесплатни, ни неограничени.
Безбедан и пристојан живот захтева од свих нас да се једни према другима односимо у духу људске солидарности, да поштујемо препоруке струке и уздржавамо се од ризичног понашања.
Покрајински омбудсман изражава наду да ће се грађани, вођени бригом за властито здравље, придржавати предложених мера, да ће својом одговорношћу и дисциплином олакшати функционисање здравственог система и да ће својом солидарношћу допринети да борба против епидемије буде ефикасна, а њени трошкови што мањи.
Будимо одговорни – то је налог садашњег времена. Будимо одговорни према другима, као што смо према себи - то је поуздан начин на који се епидемија може ставити под контролу и сузбити.
У периоду од проглашења ванредног стања до данас, Покрајински - омбудсман се у више наврата јавно оглашавао и апеловао на грађане да се придржавају мера Кризног штаба и воде рачуна о свом, као и животу и здрављу својих суграђана.
Будимо одговорни!
Будимо одговорни и солидарни у борби против епидемије
Покрајински омбудсман у посети Заводу за трансфузију крви Војводине
Останимо друштвено солидарни - ДАЈМО КРВ
Међу најважније проблеме са којима се суочавају млади људи, према подацима бројних истраживања у свету и код нас, убрајају се незапосленост и образовање неприлагођено потребама тржишта рада и развоју вештина које доприносе повећању запошљивости младих. Међународна организација рада упозорава да је од 2017. године у порасту број младих који нису обухваћени запошљавањем, образовањем и обукама, међу којима три четвртине чине младе жене, док је ризик за незапосленост код младих пре појаве пандемије вируса корона био три пута већи него за одрасле.
Глобални тренд у напредовању техологије представља велики изазов за креирање квалитетних радних места за младе, будући да у великој мери утиче на креирање потреба тржишта рада, а да се све више послова аутоматизује и да брзина промена у овој области намеће потребу за великим континуираним прилагођавањем образовног система и политике запошљавања. Уз све изазове који стоје на путу образовању и запошљавању младих, у периоду пандемије вируса корона, широм света затваране су школе, а обука на даљину постала је доминантан начин образовања и обучавања. Не само да је то велики изазов за даљи развој вештина, посебно оних које захтевају практичну примену и искуство, већ је и изазов за развој друштвених односа младих и њихових социјалних компетенција.
У околностима које карактерише велика неизвесност и бројни изазови са различитих страна, резилијентност, као способност и вештина да се адекватно суочимо и превладамо тешкоће и стресне ситуације, можда је и кључна када је реч о улагању и развоју вештина младих. Ово подразумева оснаживање унутрашњих капацитета младих за прилагођавање нарастајућим изазовима у будућности, њиховог менталног здравља, флексибилности, самопоштовања, личне и друштвене одговорности, али захтева и најширу сарадњу свих државних и привредних актера у давању приоритета континуираном развоју вештина, отварању нових радних места, бољих и равноправних услова рада, могућности самозапошљавања, поштовању радних права. У том смислу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава дуално образовање као модел образовања који оспособљава младе практичним вештинама и олакшава транзицију од школе до посла. Истовремено, Покрајински омбудсман позива младе људе да се активније укључе у друштвене процесе, те да у волонтерском раду, солидарним и хуманитарним активностима у заједници пронађу мотивацију да дају свој глас и допринос унапређењу друштва, док истовремено развијају личне капацитете и стичу различите вештине и компетенције потребне за учешће на тржишту рада.
Светски дан вештина младих прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 2014. године, да би указала на важност и значај оспособљавања младих људи вештинама за запошљавање, пристојан рад и предузетништво.
У мултиетничкој Војводини и Републици Србији нема места за било коју врсту дискриминације, поручио је Покрајински заштитник грађана – омбудсман поводом исписивања антимигрантског графита на једној згради у новосадском насељу Грбавица.
Најоштрије осуђујући исписивање графита, Покрајински омбудсман подржава надлежне органе у њиховом раду да писце графита брзо идентификују и предузму све активности везане за поступање и у превентивном смислу, а комуналне службе позива да поменути графит уклоне у најкраћем року.
Покрајински омбудсман са забринутошћу констатује да су се графити, уперени против миграната, и раније исписивали у Новом Саду. Град који се толико поноси својом мултуикутуралношћу и толеранцијом мора, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, и даље да континуирано обесхрабрује писце мрзитељских (дискриминаторских) порука и да свима који су се из овог или оног разлога у њему нашли пожели добродошлицу, упути речи подршке и пружи несебичну помоћ.
Свој идентитет и дух наше друштво, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, на најбољи начин може да чува само ако је велико у солидарности са свим невољницима и јасно и одлучно у осуди говора мржње.
Насиље над старијим особама представља грубо кршење људских права. Оно се односи на малтретирање или занемаривање које старије особе трпе од стране својих супружника, деце, других чланова породице, неговатеља, пружалаца услуга, појединаца на положају моћи или особа од поверења. Оно је присутно у различитим облицима – као напуштање од стране чланова породице, физичко, економско, психолошко или сексуално насиље, преваре, неадекватна нега или потпуно занемаривање, као и све врсте дискриминације. Према процени Светске здравствене организације, око 16% старијих од 60 година трпи неки вид насиља. Оно се углавном догађа иза затворених врата, а услед страха, многе старије особе ћуте и трпе насиље, често у изолацији. Епидемија вируса COVID-19 је нагласила рањивост старијих људи, који су морали да се ослањају, готово у потпуности, на помоћ, емпатију и солидарност људи из своје близине.
Насиљу су додатно изложене старије жене, које често не пријављују насиље из страха од могућих последица, ускраћивања материјалне или друге помоћи, казне или осећаја породичне лојалности. Неопходно је омогућити старијим особама приступ информацијама о свим врстама помоћи и подршке у заједници - од стране здравствених, социјалних и других служби, полиције и невладиних организација. Истраживања су показала да се насиље над старијима мање пријављује и теже открива у односу на насиље над члановима породице нижег старосног доба. Важно је подстаћи друштво и све његове чланове да препознају насиље над старијим особама, пријаве га и помогну у оснаживању особа које трпе насиље да то саме учине.
У изградњи друштва солидарности, ненасиља, социјалне правде и родне равноправности, кључну улогу има образовни систем, који мора да обезбеди одгајање млађих чланова друштва у духу солидарности, емпатије и међугенерацијске толеранције. Одговорност државе и доносилаца одлука је креирање и спровођење политика које штите права старијих људи, а одговорност целокупног друштва, појединаца и појединки, уважавање чињенице да су старије особе вредни и продуктивни грађани и грађанке које имају право да се према њима поступа достојанствено и са поштовањем.
Генерална скупштина Уједињених нација је у својој резолуцији 66/127 прогласила 15. јун за Светски дан борбе против насиља над старијим особама. То је дан у години када цео свет изражава противљење злостављању и патњи усмереним ка нашим старијим суграђанима и суграђанкама.
