Please select your page

Међународни дан заштите животне срединеНа Конференцији о заштити животне средине, која је одржана у Штокхолму 1972.године, скупштина УН је донела одлуку да се  сваког 5. јуна указује на важност заштите животне средине. И јавност, као и научници, освестили су себи чињеницу да је пропадање животне средине постало највећи проблем човечанства. Обележавањем међународног дана заштите животне средине желе се подстаћи активности људи на очувању човекове околине.

Задаци који су постављени на конференцији у Штокхолму, као и на свим каснијим конференцијама  у прошлих више од 40 година, само су делимично остварени, а у међувремену  су се јавила нова загађења и нове опасности које су повезане са начином производње и потрошње,  урбанизацијом, са демографском експлозијом, све тежом ситуацијом у вези са снабдевањем храном, енергијом, чистом пијаћом водом. Све већи проблем представља и огромна количина отпада, његово одлагање и рециклажа.

До извесног унапређења дошло је на идејном плану, јер је идеја важности заштите животне средине попримила глобални карактер. Свет је схватио да мора уложити позамашна средства да би смањио, а касније и елиминисао штету која је начињена животној средини.

Србија, у оквиру процеса приступања Европској унији, чини велики напоре у изради мера за заштиту животне средине. Почев од државних па до локалних власти извајају се средства за заштиту животне средине, израђују се статегије и акциони планови који се у доброј мери и остварују. Не треба занемарити ни активности бројних цивилних организација, које придоносе подизању свести грађана у вези са заштитом животне средине.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман поздравља све позитивне кораке који су у нашем друштву предузети, јер у њима види значајан допринос остварењу уставног права на здраву  животну средину и изражава наду да ће се применом мера из поглавља 27 ситуација на пољу заштите животне средине побољшати, а животни стандард грађана и грађанки значајно унапредити.


Медјународни дан деце невиних зртава агресијеПраво на заштиту од свих облика насиља утврђено је Конвенцијом УН о правима детета и низом међународних и регионалних уговора у области заштите људских права. Међутим, према подацима Уједињених нација, 250 милиона деце живе у земљама и областима погођеним сукобима, а последњих година у већини ових области, повећан је број насиља према деци. Један од начина којим се промовише заштита деце од насиља и настоји да се обезбеди одговорност за кршење права деце, на међународном нивоу, је дефинисање посебног циља Агенде одрживог развоја за 2030. годину о заустављање свих облика насиља над децом, а окончање злостављања, занемаривања и искориштавања деце интегрисано је у више других циљева везаних за насиље.

Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу да су деца изложена насиљу у великој мери и да укаже на потребу за континуираним и системским приступом решавања проблема насиља према деци. На основу поступања по притужбама грађана и података истраживања која реализује, Омбудсман континирано указује на закључак да су деца недовољно информисана или охрабрена да о насиљу говоре и да га пријављују, док надлежне инсититуције недовољно користе све мере заштите деце од насиља које су им на располагању, а њихова међусобна сарадња је слаба, неразвијена и недовољно заступљена. Насиље према деци дешава се свакодневно у различитим облицима и широко је распрострањено - у породици, школи, у институцијама, у заједници, у дигиталном простору. Немогуће је заштитити децу од насиља без системске подршке и транссекторске умрежености свих релевантних актера, од државних инситуција, правосуђа, јавног сектора, организација цивилног друштва, заједнице и породице. У којој мери је насиље према деци присутно говори и јавна дебата присутна последњих година у нашој земљи у вези са забраном физичког кажњавања деце. Када је реч о деци која су у сукобу са законом, често смо у прилици да сведочимо и о говору мржње коју грађани испољавају у јавном медијском простору према њима, заборављајући да једно насиље изазива друго, а свака агресија нову агресију.

Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да нагласи да је насиље према деци сваки облик вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достаојанства детета. Апелујемо на све одговорне органе и инсититуције да одлучно и неодложно приступе решавању проблема насиља према деци, од креирања и усвајања аката и прописа, до успостављања праксе нулте толеранције за насиље према деци и обезбеђивања умрежене и снажне транссекторске сарадње свих релевантних актера.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. У ситуацијама избијања оружаних сукоба, најугроженији чланови друштва и највише погођени последицама рата, свакако су деца. Међународни дан деце невиних жртава агресије потврђује залагање УН да се заштитите права и истакне патња деце широм света узрокована њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава.


1 јун - Дан родитељаКонвенција Уједињених нација о правима детета признаје принцип да родитељи имају заједничку одговорност у подизању и развоју детета и да је њихово право и дужност да се старају о детету пре свих.

У околностима пандемије COVID – 19 и ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман разуме да су родитељи понели велики терет одговорности да заштите своје породице и децу, посебно у околностима у којима је било потребно уравнотежити разне захтеве, од радних обавеза, те рада од куће, учења на даљину, бриге о малој деци, али и бриге о својим родитељима. Ситуација пандемије показала је, да је неопходно да надлежни органи и институције, компаније, послодавци и организације креирају породичне политике и праксе којима ће обезбедити подршку запосленим родитељима у циљу да промовишу безбедност и добробит деце, те стварање окружења одговорног према деци. Ово се односи и на мере које осигуравају родну равноправност запослених, равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети јавност и грађане и грађанке на то да родитељско право постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета, те да је за целовит и складан развој личности детета, неопходно да оно расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања. Нажалост, из године у годину Омбудсман се, у раду по притужбама, најчешће среће с породичним проблемима у вези с вршењем родитељског права и одржавањем личних односа детета са родитељем с којим не живи. Комуникацију међу бившим супружницима или партнерима, судећи према поступцима Омбудсмана, често одликују конфликти, неспремност на сарадњу и немотивисаност за постизање договора у вези са заједничком бригом о деци. Нарушени односи међу родитељима неретко се одражавају на породицу као целину, а у томе понајвише трпе деца чија добробит остаје у другом плану.

Један од проблема које је Омбудсман уочио, а који неретко прати конфликтне партнерске односе након развода брака, је недавање издржавања. Овај проблем постоји и у породицама које не прате израженији конфликтни односи, већ материјалне тешкоће и примања родитеља која нису довољна за издржавање детета. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је иницијативу за формирање Алиментационог фонда како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“. Уједно, Конвенција обавезује државе уговорнице да обезбеде породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, неопходну заштиту и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници.

Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима. Резолуцијом се у прави план ставља одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и хармоничан развој личности детета. Први јун, прославља се у многим државама света и као Дан деце, будући да је након прве „Међународне конференције за добробит деце“ одржане 1925. године у Женеви, одлучено да почне с обележавањем овог дана како би се указивало на теме од значаја за децу и њихову добробит.


18 мај Дан сећања на жене жртве насиљаНа основу праћења медијског извештавања о насиљу у породици, Покрајински омбудсман је дошао до података да је у Републици Србији у 2019. години убијено најмање 27 жена у породично-партнерском односу. Највећи број жена (19) убијен је од стране садашњег или бившег партнера, а свака четврта жена је у ранијем периоду пријављивала насиље у породици. У два случаја, убица је у тренутку убиства имао изречену меру забране контактирања и приласка жртви.

Горе наведени подаци показују да није довољно само оснажити жртве да пријаве насиље у породици, већ је неопходно да надлежни органи, установе и професионалци који раде у њима препознају све факторе ризика и благовремено и адекватно реагују на све облике насиља, како не би дошло да његовог најекстремнијег облика – фемицида.

Жене су највише изложене родно заснованом насиљу управо у оквиру породично-партнерских односа. Патријархална схватања, која су и даље доминантна у нашем друштву, један су од основних разлога због којих се на насиље у породици често гледа као на „приватну ствар“. Најрадикалнији вид насиља према женама је фемицид, односно убиство жене зато што је жена, мотивисано мржњом према женама и жељом за доминацијом и контролом над њеним животом. Дискриминација, насиље и  неједнак однос моћи се рефлектују кроз родно заснована убиства. Широм света, већина жена страда управо од стране својих садашњих или бивших партнера, при чему убиство представља само ескалацију дугогодишњег насиља у вези, било оно физичко, психичко, сексуално или економско. Дом, место на којем би свако требао да се осећа најсигурније, уједно је и место на којем је највећа шанса да ће жена бити убијена.

У нашој држави још увек не постоје званични статистички подаци о фемициду, што знатно отежава анализу и спречавање ове појаве. Покрајински омбудсман подсећа на важност прикупљања података, која је наглашена многим међународним документима, попут CEDAW Конвенције и Опште препоруке број 19 CEDAW Комитета, јер је без статистичких података јако тешко утврдити истинску распрострањеност насиља над женама.

У протеклих 10 година, преко 300 жена је страдало у случајевима породично-партнерског насиља на територији Републике Србије. Ово није проблем само породица настрадалих или надлежних институција, већ целокупног друштва, свих грађана и сваког од нас појединачно. Иако се на овај датум сећамо настрадалих жена, на сваки облик насиља над женама дужни смо да реагујемо, не само данас, него и сваког дана.

Влада Републике Србије прогласила је 2017. године 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године чак седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.

Покрајински заштитник грађана  - омбудсман подсећа надлежне институције да су у обавези да промптно реагују на сваки вид уоченог насиља, што је у складу са начелима хуманости и солидарности које изграђујемо у нашем друштву.


Дан породицеМеђународни дан породица, 15. мај, ове године обележава се у време пандемије корона вируса, те једне од најизазовнијих светских здравствених и социјалних криза. Широм света, па и у нашој земљи, ради приоритетне заштите живота грађана, донете су препоруке и одлуке о останку код куће. Самим тим, породица је, у време кризе, постала још изражени стожер живота својих чланова у којем се преплићу потребе различитих генерација, брига и подршка за најмлађе и најстарије, за школске обавезе, рад од куће. Период несигурности и прилагођавања другачијим околностима и рутинама које одступају од уобичајених навика, обавеза, активности, те економске последице кризе, неминовно доносе и више стреса, што често доводи и до бурнијих емоционалних рекација, агресивног понашања и насиља.

Породица, која би требало да буде место љубави, подршке, разумевања и окриље блалгостања у којем сваки члан има могућност да развија своје потенцијале у пуној мери, за многе то није, нарочито за оне који су у највећој мери погођени насиљем у породици. Последице и утицај кризе, осим на породице у којима је присутно насиље, осетније су и за породице које су биле рањивије и пре ње – материјално и социјално угрожене породице, једнородитељске породице, породице са члановима који имају сметње у развоју, инвалидитет, менталне и здравствене тегобе, хранитељске породице, као и за децу на инситуционалном смештају, болничком лечењу и без одговарајућег родитељског старања.

Бројне институције, организације цивилног друштва, стручњаци, али и други грађани, одговорно су схватили кризу и своја знања и капацитете уложили у изналажење начина да

обезбеде психосоцијалну, образовну подршку, помоћ у прикупљању и допремању намирница и средстава за хигијену грађанима и породицама којима је то неопходно. Потреба за подршком породици и појединим њеним члановима током и након пандемије Цовид-19 подразумева обезбеђивање таквих услуга које помажу даљи лични развој, смањење сваког вида оптерећења и стреса у животима деце, младих и њихових родитеља/старатеља, као и одржавање социјалних веза и смислених друштвених интеракција.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети надлежне институције, али и грађане и грађанке да је насиље у породици друштвени проблем и да у условима када постоји захтев за физичком дистанцом од гругих, наша друштвена одговорност не јењава. Напротив, захтева од нас емоционално ангажовање, друштвену солидарност, емпатију, бригу, помоћ и подршку за друге, а од стучних радника професионалност и доследност у примени закона. Тренутна криза показала је очигледном потребу да се настави с унапређивањем здравственог, социјалног и образовног система, као и да се обезбеди сва могућа подршка за достојанствен рад пружаоца ових услуга, како би правовремена и одговарајућа подршка била омогућена њиховим корисницима.

Међународни дан породице прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године, а обележава се с циљем да се нагласи важност породице као основне јединице сваког друштва, да се подстакне деловање друштва у корист породице, доношење одлука које ће осигурати бољи стандард и квалитет живота и породица, као и уважавање породичног начина живота, традиције и обичаја.


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак