Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и на важност заједничких настојања у стварању друштвеног и институционалног окружења које не толерише насиље.
У претходном периоду унапређен је законодавни и стратешки оквир у области превенције и заштите од насиља у породици и насиља према женама. Ипак, насиље према женама остаје и даље присутно и распрострањено – процене говоре да је свака трећа жена била жртва неке врсте насиља. Потребно је улагати додатне напоре како би систем заштите и превенције био ефикаснији - поред подразумеване делотворне и благовремене координације и сарадње свих надлежних институција, за превенцију и заустављање насиља кључно је веровати жртвама, оснажити девојке и девојчице, и трансформисати штетне друштвене норме којима се нормализује насиље. Посебна пажња треба да буде посвећена спречавању и заштити од родно заснованог насиља вишеструко маргинализованих група жена - жена на селу, жена са инвалидитетом и Ромкиња.
Потребне су и континуиране едукације професионалаца у органима и установама надлежним за заштиту жена од насиља, а неопходно је и повећати број стручњака, нарочито у центрима за социјални рад. Када постоји пријава на насиље у породици, неопходно је да се хитно спроведе процена ризика за безбедност детета и да се пружи заштита детету преко подршке ненасилном родитељу. Дете које присуствује насиљу у породици мора се препознати као жртва насиља - последице изложености насиљу бројне су и битно утичу на ментално здравље не само оних који су им непосредно изложени, већ и оних који га посматрају.
Као координатор мреже „Живот без насиља“, Покрајински омбудсман континуирано спроводи активности са циљем унапређења капацитета мреже „Живот без насиља“ као и активности у оквиру обележавања међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“. У сусрет овој кампањи, Покрајински омбудсман је уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) организовао састанке за представнике/це правосуђа и полиције, као и за професионалце/ке из центара за социјални рад на тему превенције фемицида - најекстремније манифестације родно заснованог насиља према женама. Састанци су одржани у циљу бољег разумевања динамике, природе и облика фемицида, као и побољшања активности које доприносе бољој процени ризика и ефикасној интервенцији у превенцији фемицида.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља. Овај датум је одабран као дан сећања на сестре Мирабал (Патрију, Минерву и Марију Тересу) које је брутално убио диктатор Рафаел Трухиљо у Доминиканској републици 1960. године. Овај дан уједно представља и почетак глобалне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, коју обележава преко 1.700 организација широм света, а која траје до 10. децембра, Међународног дана људских права. Циљ кампање је подизање свести јавности и предузимање активности за сузбијање насиља над женама.
Поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана жена на селу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да су жене на селу још увек суочене са бројним проблемима - неплаћеним радом, доминантним родним стереотипима и предрасудама у вези са улогом жене, неадекватним приступом здравству, образовању, социјалним и другим услугама, финансијским и осталим средствима. Жене на селу преоптерећене су пословима у домаћинству, кућни послови и брига о деци и старијим члановима домаћинства послови су којима се готово искључиво баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању. Мушкарци чине 86 одсто запослених на пољопривредном газдинству, док жене раде у пољопривреди као помажући чланови домаћинства. Иако је њихов допринос немерљив, њихов рад је готово невидљив.
Родни јаз у пољопривреди спречава развој и доприноси одумирању села а укључивање жена са села на тржиште рада представља предуслов локалног развоја – због тога њихово економско оснаживање мора бити приоритет у домену остваривања родне равноправности. За унапређење положаја жена на селу неопходно је континуирано спровођење мера и активности са циљем подизања свести јавности о родној равноправности и промене традиционалних, патријархалних стереотипа о родним улогама. Такође, кључно је удруживање и умрежавање жена са села, подршка раду удружења од стране локалних самоуправа, као и развијање програма самозапошљавања и пружање стручне подршке женама предузетницама.
Препознајући значајан допринос женских удружења унапређењу положаја жена на селу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман обележио је Међународни дан сеоских жена посетом Удружењу жена „Велико срце“ у Лазареву.
Ово удружење основано је 2012. године и на његовом челу налази се Миланка Фуртула, која је, за допринос промоцији равноправности полова, добила покрајинско признање „Милица Томић“. Основна делатност удружења, у којем је активно 25 чланица, је економско оснаживање жена у руралним срединама. У фокусу рада Удружења жена „Велико срце“ су едукације о важности економског оснаживања жена у руралним подручјима и јачању свести о економском осамостаљивању, очување традиције и старих заната, подстицање жена да се што више укључују у процесе одлучивања на локалном нивоу у циљу заједничког проналажења начина побољшања свог економског положаја и едукације о свим видовима насиља над женама у породици.
Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села унапређивању пољопривредног и руралног развоја, обезбеђивању хране и смањењу сиромаштва у сеоским срединама.
Девојчице широм света и даље се суочавају са изазовима у приступу образовању, заштити њиховог физичког и менталног здравља, посебно заштити која је потребна за живот без насиља. Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро једна од четири девојчице узраста од 15 до 19 година не ради и не школује се, у поређењу са једним од десет дечака истог узраста. У временима мира и сукоба, девојчице адолесцентског узраста суочавају се са највећим ризиком од родно заснованог насиља и дечјих бракова, са којима су повезане ране и честе трудноће које осим последица по здравље носе и економске и социјалне последице - велики број девојчица прекида школовање након порођаја чиме им је ускраћено право на образовање. Истраживање Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о малолетничким трудноћама и порођајима на територији АП Војводине показало је да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих недовољно заступљена, да је потребно развијати едукативне и саветодавне активности у раду са децом, као и локалне услуге у овој области.
Како би се усмерила пажња на специфичне изазове са којима се девојчице широм света суочавају, Уједињене нације су 2011. године усвојиле 11. октобар као Међународни дан девојчица. На овај дан промовише се оснаживање девојчица и напори да се, у партнерству са њима, задовоље њихове потребе и остваре њихова права. Тема овогодишњег Међународног дана девојчица је „Наше време је сада – наша права, наша будућност“.
Препознавање потенцијала девојчица и промовисање родне равноправности су од кључног значаја за изгадњу истински инклузивног друштва једнаких могућности за све, у чему одлучујућу улогу има образовање, заговарање родне равноправности и искорењивање родних стереотипа.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је данас, на Међународни дан девојчица, присуствовао презентацији Малих научних радова и свечаном уручењу награда ученицама основних школа у организацији Удружења научница Србије „Срна“ и Покрајинског секретаријата за привреду и туризам . Конкурс за израду Малог научног рада расписан је за ученице основних школа с циљем популаризације науке међу децом.
Поводом Дечје недеље која је у току и која се ове године обележава под слоганом „Шта детету треба да расте до неба?“, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на то да су љубав, стабилан и брижан однос са родитељима/старатељима неопходни састојци здравог развоја сваког детета. Родитељ који адекватно одговара на дететове потребе, обезбеђује подстицајно окружење, штити дете од већег, те хроничног дуготрајног стреса, обезбеђује предуслове за здрав развој детета и његово благостање током целог живота. Ипак, друштвено-економске прилике у којима породице живе и бројни изазови са којима се родитељи и старатељи суочавају у данашње време, отежавају и онемогућавају многе родитеље да пруже потребан подстицај и негу детету. Да би свако дете љубав оних који се о њему старају доживљавало тако да осећа да је виђено, уважено, да га чују, да се осећа сигурно и да верује одраслима, потребна је најшира друштвена подршка родитељима и породицама, потребан је систем који сваком детету и свакој породици омогућава правилан развој и здравље.
Конвенција Уједињених нација о правима детета управо највећу одговорност за заштиту, развој и добробит детета, као и за подршку родитељима и старатељима у испуњавању њиховог права да се примарно старају о својој деци, поклања државама потписницама, њиховим институцијама и механизмима. Последњих година све је више научних доказа да су улагања у рани развој и ране интервенције инвестиција у људски капитал који пружа далеко боље и дуготрајније позитивне ефекте на индивидуални и друштвени развој потенцијала и целокупно здравље, него било које интервенције и облици подршке који се нуде касније у животу.
Данас поуздано знамо и то да су неке праксе васпитавања и одгајања деце које генерацијама опстају у многим друштвима, штетне и неефикасне. Последице телесног и психолошког кажњавања детета некада нису одмах уочљиве, али сваки пут када се примени оваква казна, она нарушава телесни и психички интегритет и достојанство детета и дугорочно се одражава на развој самосвести и осећај самопоштовања детета, као и на његово ментално и физичко здравље. Истовремено, деци је потребно да у одраслима виде ауторитет и да верују у њихово вођство и због тога ауторитет не сме да се гради на страху и неповерењу, већ на узајамном поштовању, разумевању, стрпљењу, кроз постављање и поштовање личних граница и преузимање личне одговорности одраслих за квалитет односа који успостављају и негују са децом.
Погрешно је уверење у јавности да све више права, а мало обавеза квари децу. Конвенција о правима детета не каже да је деци све дозвољено и да детету треба испуњавати сваку жељу, већ управо одговора на питање шта је потребно детету да би расло до неба. На нама одраслима је да заједно са децом учимо, промишљамо и унапређујемо вештине како и на који начин да им пружимо потребно и да преузмемо одговорност и одлучно се успротивимо вредностима и праксама које штете деци.
Дечја недеља је национална манифестација која повезује све важне актере заштите права детета и реализује се сваке године, прве недеље октобра, у циљу побољшања положаја детета у Србији. У току је и Национална кампања за промоцију ненасилног васпитавања деце коју је подржао УНИЦЕФ у Србији, а која носи назив „Буди рука која воли и реч која соколи“ и у оквиру које су израђени материјали доступни родитељима, старатељима и свима онима који раде са децом и за децу.
Старије особе широм света обележавају 01. октобар као свој дан, будући да је исти, сада већ далеке 1990. године од стране Генералне скупштине Уједињених нација утврђен као Међународни дан старијих особа.
Сведоци смо да је од 2020. године положај старијих особа услед забране кретања, а потом и разних других мера превенције које се препоручују у борби против корона вируса, знатно отежан. Потребни су напори целокупног друштва како популација старих не би била искључена из активног социјално-друштвеног живота, а посебно да не би била изложена насиљу.
Истичемо да је Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у сарадњи са органима и институцијама који се баве проблемом насиља, своје активности у 2022. години фокусирао управо на насиље над старијим особама. У том циљу, реализовано је више посета Геронтолошким центрима на територији АП Војводине када су уједно и одржана предавања на тему насиља над старијим особама. У плану је да се у наредном периоду настави са посетама Геронтолошким центрима.
Старије особе су рањива категорија лица којој је потребна подршка, не само здравствена и материјална, већ и она која је, можда, најбитнија, али је потцењена - људска пажња. Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све актере, како грађане, тако и стручне установе и друштвене институције да, у границама својих могућности и компетенција, учине све како би се живот старијих особа побољшао и унапредио, њихово достојанство поштовало, а њихова људска права ефикасно заштитила.
Понекад је за то довољна само обична људска реч.
