Покрајински заштитник грађана – омбудсман препознаје значај улагања у рани развој деце и обезбеђивања подршке родитељима и породицама за квалитетно, подстицајно родитељство и бригу о целовитом развоју детета. Стога, придружио се Кампањи „Позитивно родитељство – дар за цео живот“ којом УНИЦЕФ у Србији заједно са свим партнерима обележава јуни месец као месец подршке подстицајном родитељству и позитивним родитељским праксама.

Најављујући ову кампању, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да укаже јавности на који начин права детета представљају темељ целовитог развоја и психичког и физичког здравља детета, а тиме и добробити целокупне друштвене заједнице.

Конвенција о правима детета, чији 30. рођендан обележавамо ове године, почива, између осталог, на сагласности свих држава потписница на томе да породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, треба да буде пружена неопходна заштита и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници. Истовремено, потписнице Конвенције сагласне су да дете, у циљу потпуног и складног развоја личности, треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања, да дете треба да буде у потпуности припремљено да живи самостално у друштву и да буде васпитано у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности.

Полазећи од вредности Конвенције, схватамо да права детета нису нешто што је деци дато, нису нешто што је неко одлучио и замислио. Права детета су, баш као и сва људска права, нешто са чиме се рађамо и без чега здрав и продуктиван живот појединаца, појединки и друштва није могућ. Конвенција је тако настала у тренутку када је на међународном нивоу створен консензус у вези с тим да је нужно да свака држава преузме одговорност да, преко свих својих механизама, обезбеди деци и породицама задовољење основних људских потреба и да призна, заштити и омогући уживање права која су рођењем стекли.

Наука данас потврђује оно што је у Конвенцији препознато пре 30 година – дете је субјект права и активни учесник у обликовању свог развоја и личног искуства. Учешће детета у свим активностима које га се тичу и поштовање његовог достојанства неопходни су чиниоци пуног остваривања права и целовитог развоја детета. Чак и беба од најранијих дана комуницира са нама. Она нам кроз плач, мимику, гестикулацију, брбљање шаље информације о себи. Можемо рећи да је већ мало дете компетентно да препозна своје потребе и комуницира о њима. Ако на ову иницијативу детета, мама, тата или особа која детету пружа негу и о њему брине, на адекватан начин одговоре - контактом, погледом, речима, загрљајем - у мозгу детета се изграђују и учвршћују неуронске везе које подржавају целовит развој детета – развој комуникационих и социјалних вештина, емоционални, сазнајни и моторички развој детета.  Детету је потребно што више оваквих искустава да би се формирао стабилан темељ за даљу изградњу мозга. Управо је најранија интеракција детета са родитељима/старатељима кључна у овом процесу и оно што значајно утиче на целокупно физичко и ментално здравље детета данас, током адолесценције и у одраслом добу.

Истовремено, негативни утицај на изградњу мозга и дугорочне негативне последице по психо-физичко здравље детета, настају услед изостанка квалитетне интеракције између родитеља и детета и изложености детета токсичним стресним ситуацијама - занемаривању, физичком и психичком злостављању, насиљу у породици, сиромаштву. Бројни су чиниоци који могу нарушити однос између детета и родитеља/старатеља: финансијски проблеми, недостатак социјалних контаката и веза, хронични здравствени проблеми и слично. Уколико је истовремено присутно више оваквих чинилаца који представљају извор стреса за родитеље/старатеље, то је већи ризик да они не одговоре на потребе детета на адекватан начин и која сама по себи могу да доведу до менталних обољења или болести попут рака, срчаних обољења и дијабетеса касније у животу. Значајно је да разумемо да су културолошки чиниоци и друштвени и историјски контекст оно што утиче и што се одражава на породичну средину и окружење у ком деца одрастају и живе и да самим тим, највећа одговорност у пружању одговарајуће подршке сваком детету, припада онима који у највећој мери креирају  ове контексте.

Поменимо и то да су подаци Студије о негативним искуствима у детињству у Србији, која је реализована у сарадњи УНИЦЕФ-а Србија с Институтом за психологију и Институтом за ментално здравље, показали, између осталог, да на сваких 100 одраслих особа у Србији, њих око 70 је више пута искусило барем један од облика негативних искустава током детињства. Око 40 одсто испитаника и испитаница доживело је четири или више оваквих искустава, а 38 одсто њих искусило је насиље у заједници у детињству.

Дакле, права детета заснивају се на људским потребама, али приступ права детета много је више од обезбеђивања и задовољавања потреба. Управо нам овај приступ омогућава да сагледамо свеукупни економски, друштвени контекст и њихов утицај на породицу и живот деце. У исто време, приступ права детета уважава целокупно биће детета, поштује његово лично достојанство, укључује га у процес који је једнако важан као и исход и на тај начин омогућава пун развој његових потенцијала. Грађанска солидарност и хуманитарни рад јесу важни, али једино системски и на правима детета заснован приступ обезбеђује, осигурава и гарантује дугорочну подршку целокупном развоју детета, родитељима и породицама и и одржив развој друштва у целини.

Напослетку, када знамо да су одговорност и обавезе које произлазе из Конвенције пре свега на држави, важно је и да разумемо да нису обавезе оно што усмерава децу да се одговорно понашају, већ начин на који ми одрасли користимо своју моћ и преузимамо одговорност за квалитет односа с њима. Сви ми одрасли имамо личну и друштвену одговорност да својим делима и понашањем, атмосфером коју градимо у међуљудским односима, узајамним поштовањем личног интегритета и достојанства својих укућана, комшија, колегиница и колега, корисника и корисница градимо свој ауторитет. Лични пример и лични ауторитет је оно чиме водимо децу у правцу здравих, самосвесних, самосталних, одговорних грађанки и грађана који дају продуктиван допринос развоју и одрживости заједница.

Покрајински заштитник грађана -омбудсман и овог пута позива све представнике и представнице државних институција да одлучно и смислено предузимају све потребне мере које проистичу из обавеза потписивања Конвенције о правима детета, почев од нормативних, стратешких, административних, до оних конкретних намењених одређеним групама деце и сваком детету, родитељу и породици понаособ.

Позивамо и све родитеље, старатеље, представнике и представнице институција, свакога ко ради са децом и за децу да прате дешавања у оквиру Кампање и узму учешће у активностима која ће за њих припремити организације и остале чланице и чланови Новосадске мреже за децу.

Будимо већ данас учесници у креирању бољег света! Најсигурнији начин да то постигнемо је тај што ћемо коначно у детету видети људско биће које нам је једнако у достојанству и правима. Поклонимо деци поверење, признање и уважавање које самим својим постојањем завређују и видећемо колико тога можемо да научимо од њих и како нам она помажу да и сами постајемо бољи људи.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да се борба против хомофобије не обележава случајно 17. маја, јер је тог дана, пре 28. година, Светска здравствена организација уклонила хомосексуалност из Међународне класификације болести.

Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије је установљен како би се креатори политика, доносиоци одлука, грађанска удружења, јавност  и медији активно укључили у заштиту ЛГБТ + особа од отвореног и прикривеног манифестовања хомофобије.

Да би та борба била ефикасна она, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, мора почивати на  доследном санкционисању сваког дела почињеног из мржње на основу сексуалне оријентације, на медијском разобличавању свих форми хомофобије, те континуираној едукацији друштвених актера укључених у сузбијање хомофобије и трансфобије.

Исказујући своју посвећеност заштити људских права и слобода, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да су сви грађани, без обзира на своју сексуалну оријентацију, једнаки у својим правима и да смо свакоме од њих дужни да обезбедимо једнако поштовање, достојанство и заштиту.

У понедељак, 8. априла, по 29. пут заредом биће низом манифестација обележен Међународни дан Рома.

Међународни дан Рома установљен је 1990. године са циљем да се пажња јавности фокусира на положај припадника ромске националне мањине, а државни органи подстакну на енергичније решавање проблема који отежавају остваривање индивидуалних и колективних права Рома.

У жељи да се та права унапреде, у Србији су у протеклом периоду помаци учињени на законодавном, институционалном и образовном плану. Ти помаци, међутим, неће значајније променити положај Рома, ако понашањем њихових суграђана и даље буду управљале предрасуде, а не ратио и објективне могућности са којима располажемо. Социјална дистанца не говори само о присуству предрасуда и отежаној интеграцији Рома, него и о веома суженом простору за остваривање једнакости и темељних људских права.

Свестан положаја припадника ромске мањине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива грађане да преиспитају своје понашање и покажу још више солидарности према својим суграђанима Ромима. Покрајински омбудсман, такође, позива и припаднике ромске заједнице, као и невладине организације које се баве унапређењем положаја Рома, да му се обрате увек када сматрају да су, због поступања органа управе, онемогућени у остваривању својих уставом загарантованих права и слобода.

Проблеми Рома морају, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, постати предмет концентрисане активности државних органа сваког, а не само једног дана у години. Стратегије и акциони планови, донети у циљу побољшања њиховог положаја, добијају на важности само ако се доследно примењују. У супротном ти документи немају никаквог смисла и представљају, не само неодговорно расипање реусрса, него и поигравање са очекивањима припадника ромске мањине. Актуелна питања морају се и у наредном периоду решавати заједнички, са чврстим уверењем да без сарадње и изградње међусобног поверења нема напретка.

Основан у циљу ефикасне заштите људских права, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све надлежне институције да у континуитету наставе да чине напоре како би се припадници ромске мањине још значајније померили унапред и заједно са осталим члановима друштва уживали права и слободе које им по Уставу припадају.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман најоштрије осуђује најновији случај насиља у партнерским односима који се, према наводима медија од 14. марта 2019. године, догодио у Новом Саду, а који је за последицу имао наношење вишеструких и озбиљних телесних повреда млађој женској особи.

Покрајински заштитник грађана- омбудсман захтева од надлежних органа да у овом, као и сваком другом случају партнерског насиља и насиља у породици, према починиоцима насиља примене све законом предвиђене мере, које се не односе само на мере удаљавања насилника из стана и забрану приласка жртви, него и на адекватно одмеравање казне.

Покрајински заштитник грађана- омбудсман поново изражава своју забринутост због све чешћег присутног насиља међу младим људима, као и због све безобзирнијих и свирепијих видова испољавања тог насиља. Посебно забрињавајућом, сматра чињеницу да насиље престаје да буде екцес, а све чешће постаје модел понашања.

Друштво које није у стању да на ефикасан начин стане на пут насиљу у партнерским и свим другим односима, принуђено је да броји мртве. Од почетка године у Војводини су убијене најмање две жене. Начин на који су убијене мора да узнемири грађанску свест и подстакне надлежне органе на промптну и енергичну реакцију.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман, поводом учесталих медијских написа о деци и онима у којима се појављују деца, апелује на све представнике и представнице органа јавне власти, установа и других институција и медија да, приликом извештавања и информисања јавности о својим активностима, у пуној мери поштују права детета гарантована Конвенцијом Уједињених нација о правима детета и законом.

Право детета на приватност као и поштовање личног достојанства, психичког и физичког интегритета детета не смеју бити угрожени несавесним и сензационалистичким извештавањем медија, неодговорним поступањем институција и постављањем интереса појединаца и група изнад принципа најбољег интереса детета.

Недопустиво је да представници јавних институција и медији не воде рачуна о садржини информација које презентују јавности, јер тако често, посредним или непосредним разоткривањем идентитета детета и породице, навођењем детаља случаја, непримереним описима деце, произвољним интерпретацијама и етикетирањем учесника одређених догађаја, грубо крше зајемчена права детета.

Разоткривањем идентитета детета и излагањем осетљивих приватних, личних података о детету и његовој породици у јавности, дете и породица излажу се ризицима од нежељених коментара и субјективних процена и интерпретација јавности, а сам приказ детета у јавном медијском садржају може додатно утицати и појачати трауматично искуство детета и произвести вишеструку штету по његов развој, доживљај његове личне вредности и слике о себи, угрозити му здравље, а неретко и његову безбедност и сигурност.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман не одобрава, али разуме поступке родитеља који, разочарани или незадовољни одговором инсититуција, понекад, у најбољој намери и жељи да заштите дете, јавности изложе осетљиве податке и информације које дубоко задиру у приватност детета и своје породице. Управо је дужност и обавеза представника јавних институција, као и самих медија, да штите права детета, те да у таквим случајевима, поуче родитеље и јавност о начину извештавања руковођеним најбољим интересом детета и да одговорно презентују добијене информације.

Подсећамо на то да је Покрајински заштитник грађана и ранијих година изражавао забринутост због непримереног и неетичног извештавања у медијима о деци, те да је пре годину дана, овим поводом, одржао Стручни скуп „Деца и медији“. Овај скуп окупио је представнике и представнице свих релевантних државних институција, организација цивилног друштва и медија, с циљем унапређења положаја и права детета и заштите деце у медијском и јавном простору. Истовремено, Покрајински омбудсман реализовао је истраживање у вези са поступањем правосудних органа и органа старатељства у случајевима извештавања о деци. Резултати истраживања показали су да већина органа нема интерне протоколе, правилнике, процедуре или кодексе којима је регулисан начин извештавања медија и јавности о деци и питањима у вези са децом, као и да већи број запослених није прошао обуку о правима детета, а да медији неретко износе и нетачне податке о случајевима и информације у вези са идентитетом детета.

Наведеним истраживањем обухваћене су и медијске куће у АП Војводини, а од двадесет војвођанских електронских и писаних медија обухваћених узорком истраживања, у само шест постоје специјализовани новинари за извештавање о деци и у вези са децом, док већина запослених у медијима није прошла ниједну обуку о правима детета.

Подсећамо напослетку и на то да је медијско извештавање о случајевима кршења људских права од великог значаја и за само поступање Покрајинског заштитника грађана, будући да овај орган, управо на основу сазнања из медијских извора, покреће поступке по сопственој иницијативи када оцени да постоји или је постојала повреда права грађана од стране органа управе. Стога, позивамо још једанпут медије да не саучествују у кршењу људских права и права детета, већ да буду снажан савезник Покрајинског заштитника грађана и да одговорним, критичким, етичким и емпатичним односом према извештавању о деци доприносе остваривању пуне заштите права детета.