Тврдња о наводној изјави заменице покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Еве Вукашиновић објављена у јучерашњем тексту на порталу на мађарском језику „Вајдашаг ма” који извештава о конференцији за штампу ДЗВМ-а, а који је данас као извор послужио и за текст на порталу 021, није истинита.  У тексту се потпуно неосновано тврди да је заменица омбудсмана наводно изјавила, односно скренула пажњу на то да Национални савет мађарске националне мањине користи буџетска средства без формалног и правног основа.

Заменица Вукашиновић је 22. јануара 2015. године започела са посетама националним саветима националних мањина чији припадници живе на територији АП Војводине. Истог дана је посетила Националне савете румунске и словачке националне мањине, а о чему су информисани и медији и јавност.  У званичном тексту институције о овом догађају наводи се да „кључни проблеми са којима се национални савети сусрећу у свом раду произлазе из чињенице да они нису препознати у другим законима који се непосредно или посредно тичу остваривања права припадника националних мањина. Национални савети формалноправно нису ни државне институције, ни органи управе, ни удружења грађана, а врше јавна овлашћења и корисници су буџетских средстава. Са тим у вези намеће се питање планирања и спровођења активности националних савета будући да се средства из буџета исплаћују нередовно и са закашњењем.”

Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана  указује на чињеницу да у Граду Новом Саду постоје бројни напуштени грађевински објекти чије привођење намени није могуће због дуготрајних поступака у вези са нерешеним имовинско правним односима. Због лошег стања у ком се налазе, ови објекти представљају опасност по здравље и живот грађана.

Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману се 26. јануара 2015. године у име Скупштине станара неколико зграда у Улици Алексе Шантића обратио И. Б. из Новог Сада. Станари се жале на то да су им људска права угрожена због тога што станују у близини напуштеног и небезбедног стамбено-пословног објекта. Објекат о коме је реч изграђен је 1993. године, али ни до данас није усељен, нити је у међувремену одржаван. Осим што са њега отпадају делови фасаде и тиме нарушавају безбедност грађана, овај објекат се користи и као јавни тоалет, услед чега долази до изливања отпадних садржаја на јавну површину. У објекту се накупила и знатна количина смећа, практично мала депонија, са које се шире непријатни мириси, а која представља и могући извор заразе. Око објекта се налазе отворени, незаштићени шахтови који представљају опасност за све пролазнике, а нарочито за децу која похађају регистровану предшколску установу у његовој непосредној близини.

Поводом медијских написа да је у ЈКП „Водовод и канализација“ Нови Сад, приликом обележавања Богајављења, у присуству појединих градских функционера, освештана вода градског водовода, Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра својом обавезом да реагује и упозори на непримерено понашање управе предузећа.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да је Република Србија Уставом дефинисана као световна држава у којој су држава и цркве одвојене, те да је овакво понашање ЈКП „Водовод и канализација“ у супротности са једним од основних начела Устава.

Непримерено је да  јавно предузеће, као вршилац јавних овлашћења, обележава верске празнике и тиме доводи у питање уставне принципе.  

Десетог децембра 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима. Данас, 66. година након усвајања, поједини чланови ове декларације делују као утопија.

Таквом, утопијском карактеру декларације доприносе бројни и нерешени проблеми, који, попут незапослености, корупције или дискриминације слабе поверење у институције, генеришу сиромаштво и неједнакост, доводе у питање правичностсоцијалних аранжамана, узрокују тензије, погодују насиљу, цементирају родне поделе и отежавају остваривање, пре свега, социо-економских права.

Последице ових проблема  највише осећају они најрањивији – деца, жене, стари и, у случају незапослености, млађи од 30 и старији од 50 година.

Поштовање права особа са инвалидитетом је од суштинског значаја за побољшање њиховог положаја у друштву. Особе са инвалидитетом су посебно осетљива група и суочава се са многобројним проблемима у свакодневном животу, које се огледају у физичким и социјалним препрекама, као што су предрасуде у ставовима према инвалидности. Предрасуде и стереотипи према особама са инвалидитетом доводе до дискриминације, којом су нарочито погођене жене са инвалидитетом, двоструко маргинализоване због свог родног идентитета.

Главни проблеми особа са инвалидитетом јесу неодговарајући услови живота, висока стопа незапослености, сиромаштво, социјална невидљивост и изолација, неприступачност, како органа државне управе, тако и културних, здравствених и институција социјалне заштите, јавног превоза, информација и информационих технологијама.