У Републици Србији, према подацима из 2013. године, функционише 48 државних домова за старије особе, а поред регистрованих приватних домова, функционишу и „илегални“ домови чији тачан број и расположиви капацитети нису познати.

Обилазећи домове за старија лица који су основани од стране физичких лица, а који су регистровани код надлежног органа АП Војводине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је утврдио да се људска права старијих системски крше по више основа. Њихова права често угрожавају и сами сродници јер их неретко смештају противно њиховој вољи, што указује и на могућност случајева присилног смештаја, уз поступак пријема у домове који је потпуно неуједначен, нетранспарентан, и ван контроле и надзора.

С обзиром на уставне принципе, а ради остваривања права човека на живот и развој у здравој животној средини, Покрајински омбудсман у свом раду по представкама грађана, без обзира на конкретан предмет притужбе, самоиницијативно испитује и оцењује степен остварења општих интереса шире заједнице, међу којима значајно место заузима право на здраву животну средину.

Покрајински омбудсман је поступајући у појединачним случајевима уочио одређене проблеме појединаца и група грађана, које као заједнички именитељ, имају недовољно добру међусобну сарадњу носилаца заштите животне средине и недовољно развијен институционални оквир и механизме, који би омогућили остваривање законом прописане сарадње свих друштвених чинилаца, ради заједничког циља унапређења заштите животне средине.

Покрајински омбудсман изражава забринутост због могућих последица изјава Миленка Јованова, представника Демократске странке Србије које могу изазвати погоршање међунационалних односа у Аутономној Покрајини Војводини и осећај страха код припадника националних мањина.

Институција Покрајинског омбудсмана је годинама уназад, последњи пут 21. фебруара 2014. саопштењем под називом „Квалитетно учење и знање званичног језика не сме бити доведено у питање“скретала пажњу како јавности, тако и надлежних институција на неопходност квалитетног изучавања српског језика, укључујући и могућност увођења билингвалне наставе на српско-мањинским језицима у срединама где припадници мађарске националне мањине чине већину. Осим искључиво начелне подршке овој идеји од стране кључних политичких актера, у министарству надлежном за образовање и другим органима нису се предузимале било какве мере усмерене на побољшање овог стања и решавања проблема.

Поводом Дана матичара Покрајински омбудсман честита свим матичарима који обављају овај одговоран и значајан посао и жели им успех у даљем раду. Упис у матичне књиге предуслов је за остваривање многих права, и зато је посао матичара важан за све нас као појединце, те и за саму државу. Обављање дужности матичара у условима честих измена прописа и различитих тумачења и примене  истих,  захтева стално усавршавање што подразумева редовно праћење прописа који регулишу ову материју  и  размену међусобних искустава, а све у циљу ефикасног и економичног остваривања права грађана. Ради се о комплексном задатку, поготово у вишенационалној средини каква је Војводина, што је потврдило и истраживање које је спровео Покрајински омбудсман, а односило се на упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националних мањина. 

Поводом 9. маја Дана Европе и Дана победе над фашизмом Покрајински омбудсман жели да подсети јавност да је антифашизам уграђен у темеље савремене Европе и да приближавање Европи не значи ништа друго до стварање слободног, праведног, демократског и просперитетног друштва.

Стварање таквог душтва у великој мери зависи од поштовања и ефикасне заштите људских и мањинских права. Као институција основана са циљем да унапређује и штити људска права, Покрајински омбудсман упозорава на раст броја предмета у области заштите права детета. У условима дугогодишње кризе, половичних реформи, константног раста броја незапослених и све дубљег јаза између богатих и сиромашних, деца, пошто су зависна од других, представљају нарочито рањиву социјалну групацију. Стога се заштити дечијих права мора посветити више пажње него до сада.

Покрајински омбудсман сматра нарочито неповољном околношћу то што приликом недавног формирања владе није формирано и посебно министарство за људска и мањинска права, јер сматра би оно допринело ефикаснијем раду органа управе, а то је један од услова да се људска и мањинска права потпуније остварују.