Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост поводом информација са сајта Националног савета ромске националне мањине у којима се ове године наводи да припаднице и припадници ромске националне мањине приликом конкурисања за упис у средње школе и на високе струковне школе и факултете по основу посебних мера уз пријавни формулар треба да приложе и решење о упису у посебни бирачки списак.
На основу овлашћења да прати прати примену међународних стандарда из области људских права и прикупља информације о примени закона и других прописа из области људских права, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је извршио увид у садржаје на сајту Националног савета ромске националне мањине и уочио да се у пријавном формулару за упис студената ромске националности применом афирмативних мера у средње школе и на факултете тражи и прилагање решења о упису у посебан бирачки списак. На сајту се наводи да је то решење потребно приложити како би ученици и студенти ромске националности доказали да се изјашњавају као припадници ромске националне мањине и да ће, уколико кандидат не поседује наведено решење, пријава бити одбачена као некомлетна.
Најновије истраживање институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о локалним популационим политикама показало је да јединице локалне самоуправе на територији АП Војводине овом питању не приступају стратешки, упркос томе што им прописи дају велика овлашћења у овој области.
Значајно место у Програму демографског развоја АП Војводине заузима део који се односи се на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Са становишта положаја и улоге локалне самоуправе у политичком систему нема значајнијег питања од непосредног интереса за локално становништво него што је питање репродукције тог становништва. Мере популационе политике државе су по свом карактеру опште и спроводе се јединствено на целој њеној територији. Али, за популациону политику која претендује да буде успешна, важно је да буде допуњена мерама органа локалне самоуправе и финансирана локалним изворима јавних прихода. Отуда је локална самоуправа тај чинилац у друштву који најбоље може препознати потребе конкретних родитеља и у оквирима својих овлашћења и компетенције активирати одређене механизме којима се те потребе могу задовољити на најбољи могући начин“.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржао је акцију „Зона слободна од мржње“ коју су 27. јуна поводом Међународног дана поноса организовали: Жене у црном, Геј стрејт алијанса, ИДАХО Београд, Геј лезбејски инфо центар, Асоцијација „Дуга“, Центар за квир студије, Новосадска лезбејска организација, Удружење „Хестија“ и Комитет правника за људска права са циљем да укажу на нетолеранцију према ЛГБТ заједници, али и према другим осетљивим групама у нашем друштву.
Тим поводом Покрајински омбудсман указује на то да се ЛГБТ популација сврстава у најрањивије друштвене групе и свакодневно се суочава с маргинализацијом, дискриминацијом, говором мржње, шиканирањем, претњама и хомофобичним насиљем које се повећава с повећањем њихове видљивости.
Основне и средње школе и ове године наставиле су са недозвољеном праксом условљавања уписа ученика, издавања сведочанстава и других докумената уплатом тзв. ђачког динара. Иако се готово сваке године проблем уплате тзв. ђачког динара понавља, системско решење за овај проблем још увек није успостављено. До ових сазнања Покрајински заштитник грађана - омбудсман дошао је на основу обраћања родитеља.
Подсећамо да је Покрајински заштитник грађана - омбудсман након притужби већег броја родитеља 2013. године упутио школским управама у АП Војводини захтев за изјашњење у вези са наводима да основне и средње школе у АП Војводини условљавају упис ученика уплатом тзв. ђачког динара.
Једно од низа права припадника националних мањина је право да слободно изаберу своје лично име (које одговара културним особеностима и националном идентитету националне мањине којој припадају) и да се њиме користе у приватном и јавном животу. Остваривање овог права се огледа у могућности припадника националних мањина да, уколико то желе, упишу своје лично име и имена своје деце у матичне књиге, тј. службене евиденције на језику и према правопису свог матерњег језика.
Упис личног имена припадника националне мањине у матичну књигу рођених на језику и према правопису језика националне мањине предуслов је за реализацију других аспеката права припадника националних мањина да се користе својим личним именом у приватном и јавном животу као што је нпр. право припадника националне мањине да им у личним документима (лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.) име и презиме буде исписано на њиховом матерњем језику. Као и друга права и слободе националних мањина ово право служи очувању националног идентитета и културне посебности националне мањине. Право припадника националних мањина да се јавно и приватно користе својим именом и презименом исписаним на језику и писму националне мањине у правном систему наше земље регулисано је са више правних аката.
