Овогодишњи, шести по реду, Међународни дан демократије грађани Србије дочекују у суморном расположењу да демократија, судећи према налазима Цесидовог мартовског истраживања, још увек није Србију одабрала за своју коначну дестинацију.
Све оно на чему демократски поредак заснива своју легитимност - прецизна формална правила, ефикасна заштита људских права, неподмитљив, стручан и професионалан управни апарат, независни медији, снажно цивилно друштво и одговорна политичка елита, способна да ресурсе којима располаже користи на развојно продуктиван начин, а властиту легитимност заснива на успешној реализацији задатих циљева изложено је снажној ерозији.
Системска корупција говори да се формална правила масовно и континуирано изигравају. Неразумно дуги рок потребан за судску заштиту људских права подрива поверење у судове. Запошљавање армије страначких присталица није ни мало унапредило професионалност управног апарата. Одступање појединих медија од стандарда професије довело је до појаве одметничког новинарства. Цивилно друштво, зависно од међународних финансијера, потпуно је имобилисано, а неспособност сваке до сада владајуће елите да испуни дата обећања истањило је поверење у политичке актере и политичке институције.
Када, уз претходно речено, имамо у виду да у Србији сваки четврти становник живи на ивици сиромаштва, да расте број незапослених и да је јаз између богатих и сиромашних све дубљи, онда и не изненађује чињеница да подршка демократији опада. Не само то - у очима све већег броја транзицијских губитника демократија се поистовећује са партитократијом, корупцијом, клијентелизмом и пљачкашком приватизацијом.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је свестан да демократија не може да опстане ако не ужива подршку грађана. Та ће подршка бити већа уколико је управљачка елита способнија да интересе и захтеве грађана преведе у оперативне политике и обезбеди економски успон, већу запосленост, шире слободе, већу сигурност, виши животни стандард. У супротном, сваки ће идући Међународни дан демократије у Србији пратити резигниране констатације да је демократија све даља, а присталица демократије све мање.
Упркос томе што у годишњим извештајима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана најмање притужби има на органе управе АП Војводине и што две трећине запослених у покрајинској администрацији тврди да су упознати са Кодексом понашања у покрајинским органима, резултати анкете ове институције о његовој примени и поштовању, између осталог, указују и на то да у њиховом раду има простора за поједностављивање процедура и ефикасније поступање. Покрајински заштитник грађана - омбудсман је стога Извештај о резултатима ове анкете са препорукама упутио на адресе свих покрајинских органа управе, организација и установа.
Судећи према одговорима 130 запослених, постављених и изабраних лица из 32 покрајинска органа, организације и установе, укупна оцена рада покрајинске администрације је четворка. Три четвртине испитаника тврди да су упознати са Кодексом, док једна четвртина тврди да са њим није у потпуности упозната. На скали од један до пет, четворком су оцењени и неки од кључних аспеката рада покрајинских органа управе у односу на одредбе овог Кодекса. Половина испитаника четворком оцењује поштовање његових правила, квалитет рада својих колегиница и колега у покрајинским органима, као и целисходност и ефикасности поступања ових органа.
Овогодишњи Међународни дан младих посвећен је њиховом менталном здрављу и обележава се под слоганом „Ментално здравље је важно“. Млади у АП Војводини и Републици Србији већ деценијама одрастају под утицајем бројних неповољних друштвених околности. Упркос томе, Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману млади се још увек ретко обраћају како би се информисали о својим правима или затражили њихову заштиту.
Млади са сметњама у развоју и психичким обољењима у још су тежем положају. Штавише: чак и психолошки проблеми понекад су довољни да млади од стране вршњака, па и шире заједнице, буду дискриминисани и избегавани. Страх од тога да ће бити негативно обележени свакако је један од главних разлога зашто се већина младих устручава да затражи савет или помоћ чак и у институцијама у којима је она лако доступна, попут институције заштитника грађана. Међутим, уз неповољне друштвене околности и услове живота, апатији младих по питању активног односа према остваривању сопствених права доприносе и недоречености у оквиру институционалних система који пружају услуге и младима са психолошким проблемима, сметњама у развоју и психичким обољењима.
У првих шест месеци ове године у Србији је, према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима, идентификовано 86 жртава трговине људима. Имајући у виду да се данас у Србији по први пут обележава Дан борбе против трговине људима, Покрајински омбудсман жели да скрене пажњу јавности на две чињенице:
Прво, трговина људима представља кривично дело којим се доводе у питање фундаментална људска права и друго, сиромашне и земље са високом стопом незапослености, попут Србије, погодно су тло за трговину људима. Најчешће жртве ове трговине су жене и деца, мада све чешће и мушкарци постају жртве.
И Покрајински омбудсман се у току прошле године у једном предмету бавио трговином људима. Након вишемесечног поступања малолетна жртва трговине се вратила породици и наставила школовање.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост поводом информација са сајта Националног савета ромске националне мањине у којима се ове године наводи да припаднице и припадници ромске националне мањине приликом конкурисања за упис у средње школе и на високе струковне школе и факултете по основу посебних мера уз пријавни формулар треба да приложе и решење о упису у посебни бирачки списак.
На основу овлашћења да прати прати примену међународних стандарда из области људских права и прикупља информације о примени закона и других прописа из области људских права, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је извршио увид у садржаје на сајту Националног савета ромске националне мањине и уочио да се у пријавном формулару за упис студената ромске националности применом афирмативних мера у средње школе и на факултете тражи и прилагање решења о упису у посебан бирачки списак. На сајту се наводи да је то решење потребно приложити како би ученици и студенти ромске националности доказали да се изјашњавају као припадници ромске националне мањине и да ће, уколико кандидат не поседује наведено решење, пријава бити одбачена као некомлетна.
