Iako je u Srbiji ustanovljen institucionalni okvir za borbu protiv korupcije, korupcija je i dalje veoma prisutna u svim sferama društva. Višestruko štetna, korupcija razara moralno tkivo društva, podriva institucije, usporava ekonomski razvoj, slabi državu i otežava integraciju Srbije u EU. Važnu ulogu u borbi protiv korupcije imaju i mediji, pa je razumljivo što je na okruglom stolu “Borba protiv korupcije u Srbiji – dostignuća i izazovi”, posebna pažnja, između ostalog, posvećena istraživačkom novinarstvu i nezavisnim medijima.
Učesnici okruglog stola - predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Partnera za demokratske promene Srbija i Pravnog skenera – želeli su da upoznaju javnost sa nadležnostima i radom Agencije za borbu protiv korupcije, problemima korupcije u zdravstvu i nalazima Analize sudske prakse za krivična dela korupcije koja se sprovodi u okviru projekta “Aktivni građani protiv korupcije: primena dobrih praksi u borbi protiv korupcije u lokalnoj zajednici”. Projekat sprovode Partneri za demokratske promene Srbija i Pravni skener, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Vlade Republike Srbije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.
Više je pokazatelja na osnovu kojih se može ocenjivati stanje manjinskih prava u Srbiji, a jedan od njih je pravni okvir. Možemo reći da je u Srbiji postoji dobar pravni okvir i da bi on trebalo da olakša ostvarivanje kako individualnih, talo i kolektivnih prava nacionalnih manjina. Ali, da li je u praksi tako? – zapitala se Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, na međunarodnoj konferenciji Slovaci i Srbi – istorija i sadašnjost. Izlažući u okviru prvog panela Zakonski okvir položaja nacionalnih manjina u Srbiji i međudržavna srpsko-slovačka saradnja u oblasti manjinske politike, Aniko Muškinja Hajnrih je istakla da je, kada je o pravnom okviru reč, najznačajniji napredak u oblasti zaštite nacionalnih manjina u Republici Srbiji postignut donošenjem Ustava Republike Srbije 2006. godine. Pored ustava, u Srbiji postoji i čitav niz zakona, oko trideset, koji se bave pojedinim aspektima manjinskih prava. No, jedna je stvar normativno uređivati pitanje manjinskih prava, a druga ta prava i efektivno primenjivati.
Na sivu ekonomiju možemo gledati iz ekonomskog, pravnog, političkog ili moralnog ugla. No, bez obzira na ugao gledanja život i zdravlje moraju i u beloj, i u sivoj ekonomiji, imati jednaku vrednost – istaknuto je na okruglom stolu Ko je nevidljivi radnik, koji su juče u prostorijama Skupštine Vojvodine organizovali Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Udruženje žena Artesa.
U raspravi je naglašeno da u Srbiji oko 30 procenata društvenog bruto proizvoda nastaje i bez nadzora nestaje u oblasti sive ekonomije, te da po obimu raširenosti sive ekonomije Srbija zauzima drugo mesto u regionu, odmah iza Bugarske.
U Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu, 9. aprila 2014. godine održan je okrugli sto u okviru programa javne rasprave o Nacrtu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije u Republici Srbiji, za period od 2014-2018. godine.
Okrugli sto je organizovala Kancelarija za ljudska i manjinska prava u saradnji sa partnerskom organizacijom, Centar za regionalizam iz Novog Sada. Podršku izradi Akcionog plana pružili su Ambasada Velike Britanije, Savet Evrope i SIPU (švedski institut za javnu upravu).
U prostorijama Pokrajinskog ombudsmana danas je održan sastanak sa lokalnim zaštitnicima građana u Vojvodini. Na sastanku je razgovarano o radu lokalnih i pokrajinskog ombudsmana u 2013. godini, problemima sa kojima se suočavaju, a razmenjena su i iskustva u postupanju u pojedinačnim slučajevima.
