Вести
Друга група студената Правног факултета за правосуђе и привреду из Новог Сада, започела је данас у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана практичну наставу. Студенте је примио проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, који је, у свом уводном предавању, говорио важности и значају институције на чијем је челу.
У наредних пет дана запослени у омбудсману упознаће студенте са Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, са организацијом институције, њеним надлежностима, конкретним поступањем по притужбама, истраживањима, сарадњом са невладиним организацијама и институцијама која се баве заштитом људских права, као и са односом институције и медија.
Током извођења практичне наставе ментор студентима ће бити Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Крајем прошле недеље Јанош Орос и Снежана Кнежевић, заменици Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина и равноправност полова, разговарали су у Суботици са представницима буњевачког, мађарског, хрватског и немачког националног савета.
Заменике Покрајинског омбудсмана је интересовало да ли су представници националних савета били укључени у рад на измени и допуни закона о националним саветима, са каквим се проблемима у свом раду суочавају, да ли се ти проблеми и у којој мери односе на равноправност полова и где виде простор могуће сарадње две институције, које посвећено раде на афирмацији, остварењу и заштити права и слобода припадника националних мањина и родне равнопраности.
Представници сва четири национална савета активно су, било властитим предлозима, било примедбама на предложена решења, учествовали у процесу измена и допуна закона.
Имајући у виду чињеницу да ове године треба да буду организовани избори за националне савете, постављена су и питања финансирања изборних кампања, као и овере потписа у оним срединама у којима не постоје нотари. Пажња јавности мора бити фокусирана на питање бирачких спискова, а покрајински и републички органи, речено је заменицима Покрајинског омбудсмана, треба да подстичу грађане да се, без икаквог страха, на те спискове и уписују.
Сваки трећи члан немачког националног савета је жена, у буњевачком националном савету жене су у процентима изједначене са мушкарцима, док стручном службом мађарског националног савета доминирају жене. Након избора из 2014. године, у Хрватском националном вијећу је формиран одбор за родну равноправност, али он није заживео, а Вијеће током свог рада – а исти је случај и са осталим саветима - није добијало пријаве које би се односиле на обесправљеност жена и породично насиље.
Мађарски национални савет није организовао посебне едукације о правима жена, али су његове чланице учествовале у едукацијама које је организовао Савез војвођанских Мађара. Поред едукације, простор за сарадњу Покрајинског омбудсмана и националних савета би требало тражити, поручено је у хрватском националном вијећу, и у различитим формама повезивања и заједничким активностима чланица националних савета.
Сутра ће у Србији разним манифестацијама бити обележен 17. мај - Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра веома забрињавајућом чињеницу да је у Србији, 28. година након што је Светска здравствена организација хомосексуалност уклонила из Међународне класификације болести, хомофобија још увек доминантан однос према истополно оријентисаним особама.
Снажно привржен идеји да се људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да су сви грађани и грађанке ове земље равноправни и да је држава Србија дужна да штити њихова уставом загарантована права.
Ни једног тренутка не доводећи у питање важност медија, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на новинаре и уреднике медија да не подилазе сензационализму и предрасудама, када се баве питањем сексуалних мањина, него да поштују достојанство, права и приватност свих.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра посебно важним и следеће:
Манифестативни карактер обележавања 17. маја можда приличи етаблираним демократијама и друштвима са снажном и у навикама грађана укорењеном демократском политичком културом, те системом вредности који снажно фаворизује права појединца. У друштвима у којима је хомофобија присутна и у којима наилази на разумевање, ако већ не и на отворену подршку, од државних органа се очекује да енергично реагују на сваки испад.
Од правовремености, одлучности и ефикасности те реакције зависи и статус људских права у друштву. Морамо бити свесни чињенице да нису хомофоби ти који идеју људских права претварају у фразу. Људска права се претварају у мртво слово на папиру сваки пут када не реагујемо на увредљив говор, дискриминацију и насиље над, у овом случају, припадницима ЛГБТ популације.
Влада Србије је прошле године 18. мај прогласила за Дан сећања на убијене жене, жртве насиља.
Годину дана након тога, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да је у Србији од почетка године убијено 18 жена.
Ако имамо у виду да је прошле године у породично-партнерским односима страдало 29 жена, овогодишња бројка делује застрашујуће. Она говори да је живот жена постао веома јефтин. Његову вредност не обара само насиље партнера и виолентог члана породице, него и неефикасност државних органа да, правовременом реакцијом, спрече најгори исход.
Изгледа да се полако навикавамо на то да је насиље над женама саставни део опоре свакодневице и да је оно у животима жена, судећи према истраживањима, капиларно присутно. Оно, на тренутак, у случају спектакуларног убиства постане предмет јавне пажње, да би после неколико дана било потиснуто, а пажња јавности преусмерена на друга, мање узнемиравајућа збивања.
Број убијених жена шаље друштву поруку да није довољно само препознати насилника. Друштво и његове институције морају бити корак испред њега, јер од тог корака зависи судбина жена које трпе насиље. Заостајемо за људски живот, а то као појединци, друштво и заједница не смемо себи дозволити.
Заменик покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Милан Дакић посетио је јуче Прихватни центар за избеглице у Суботици. Циљ посете био је стицање увида у начин рада овог центра, услове боравка и могућности остваривања и заштите људских права његових корисница и корисника, као и у проблеме са којима се његово особље и корисници суочавају. У разговору с представницима Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије посебна пажња посвећена је начину укључивања деце у образовни систем и реализовању наставе у прихватном центру.
У Прихватном центру у Суботици привремено су смештене избеглице и мигранти из блискоисточних земаља, на путу ка земљама Европске Уније. Међутим, због пооштравања услова за улазак у Европску Унију особа са ратом захваћених подручја, корисници овог центра се у њему све дуже задржавају док покушавају да нађу начина да наставе свој пут.
