Please select your page

Вести

греwиоПокрајински заштитник грађана – омбудсман, заменица за равноправност полова Снежана Кнежевић и саветница Јелена Радуловић Гламочак, учествовале су 11.06.2018. године на презентацији радне верзије Извештаја из сенке о примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција). Мрежа СОС Војводина предводила је коалицију организација цивилног друштва које су израдиле радну верзију извештаја. Циљ презентације био је да се радна верзија стави на увид заинтересованима, како би у наредном периоду извештај био унапређен и допуњен. Састанак је организовала Мрежа СОС Војводина уз подршку агенције УН Wомен и Делегације ЕУ у Србији.

Уз организације цивилног друштва, састанку су присуствовали представници државних органа и институција које спроводе мере и политике у областима кључним за примену ове конвенције у нашој земљи.


фб САОПСТЕЊЕ ЦИРСутра ће у свету, по 16 пут, бити обележен Међународни дан борбе против дечјег рада. Сваког 12. јуна пажња међународне јавности се фокусира на велики број деце која раде, често најтеже послове, у условима који су штетни и опасни по њихово здравље и живот.  
 
Сваке године преко 20 хиљада деце страда због несрећа на раду. За њихове послодавце, она су јефтина и лако замењива радна снага. 
Основни узрок дечијег рада је сиромаштво. Дечаци и девојчице су присиљени да раде, јер од њиховог рада зависи њихов, као и опстанак њихове породице.  
 
Радно ангажовање дечацима и девојчицама краде детињство и удаљава их, најчешће неповратно, од пристојног живота. Лишена образовања, деца радници су осуђена на слабо плаћене послове и живот у зачараном кругу беде и сиромаштва.
Дечији рад се често везује за земље Африке и Азије, али је он све присутнији и у Србији. Према подацима београдске канцеларије Уницефа, преко 20 процената дечака и девојчица, у доби од 15 до 18 година, ради за новац. Ако имамо у виду и чињеницу да велики број деце помаже родитељима у домаћинству, на њиви, у радионици, продавници или неком другом пословном објекту, онда је број радно ангажоване деце далеко већи од поменутог процента. Али, стицање радних навика и изграђивање правилног односа према раду нужно не значи и радну експлоатацију деце. 
 
Деца коју готово свакодневно виђамо како на раскрсницама перу шофершајбне, просе на улици  и продају робу на тротоару – а да теже облике злоупотреба дечијег рада и не помињемо - озбиљно компромитују приврженост друштва заштити и благостању деце.
 
Утисак је да се проблему дечијег рада не придаје јавна пажња какву он заслужује. Дечији рад можда није тема која диже тираже и коју прате велики комерцијални ефекти, али је тема која има своје веома важне моралне, политичке, правне, психолошке, економске и социјалне аспекте и последице. То није тема која се само тиче безбрижног детињства, него значајно задире у комплекс основних људских права и праведности.  
Посвећен заштити људских права Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива пре свега медије да својим написима скрећу пажњу јавности на неповољан положај деце, невладине организације да заоштравају критички став јавности према сваком облику угрожавања дечијих права, а надлежне државне органе да онемогуће експлоатацију дечијег рада, злоупотребу деце  и кршење дечијих права.  
 
У чврстом уверењу да деца заслужују да живе у бољем и свету са више солидарности и правде, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све грађане, политичке и привредне актере да се у својим активностима уздрже од сваког поступка којим би на било који начин могла бити повређена права деце и у питање доведена њихова добробит.  
 

Фото


Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је на Међународном научном тематском скупу на тему “Правда по мери детета” који је одржан 06. и 07. јуна 2018. године на Палићу у организацији Института за криминолошка и социолошка истраживања у сарадњи са Правосудном академијом.

Научни скуп „Правда по мери детета“ окупио је стручњаке из осам земаља региона (Словеније, Хрватске, Румуније, Мађарске, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије) који су представили своје радове објављене у истоименој монографији, а присуствовао је и велики број представника центара за социјални рад, судија, невладиних организација које се баве дечијим правима.

Учесници конференције су констатовали да има довољно простора да се унапреди положај деце у правосудном систему. Поред нормативног, веома је важно и да се у стварности положај деце учини бољим. Напори великог броја актера који се баве правима деце - од Европске комисије, ОЕБС-а, државних органа, судова и тужилаштава до невладиних организација, сведоче о настојању да се оно што је записано у законима преточи у стварност.

 


Јуче у Средњој стручној школи „Бранко Радичевић“ у Руми и Техничкој школи „Миленко Веркић Неша“ у Пећинцима Покрајински заштитник грађана – омбудсман, заменк за права детета Милан Дакић и саветнице Светлана Нешић Бајго и Жељка Продановић одржали су са ученицима едукативну радионицу о људским правима и правима детета под називом „Час људских права“.

Ученици су упознати са појмом, значајем и развојем људских права кроз историју, те нормативним, институционалним и функционалним механизмима њиховог остваривања, заштите и унапређења, а посебно је било речи о раду институције омбудсмана у области заштите права детета.

Ученици су кроз илустрације и вежбе упознати са четири основна принципа Конвенције УН о правима детета, након чега су покретане занимљиве расправе у којима су ученици износили своја гледишта и могућа решења за унапређене дечјих права. Истичући недостатак животног искуства као њихову највећу предност, која им омогућава да размишљају ван устаљених шема и калупа који су развили одрасли и да тако изналазе оригинална решења, представници омбудсмана апеловали су на ученике да у што већој мери „вежбају“ своје право да буду саслушани, да се информишу и слободно изражавају своје мишљење.


фото

Већ 46 година заредом у свету се, сваког петог јуна, обележава Светски дан заштите животне средине. Иако спада у трећу генерацију људских права, право на здраву животну средину нераскидиво је повезано са фундаменталним правима из прве генерације људских права, пре свега са правом на живот.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да сваки појединац има право на здраву животну средину, али и обавезу да се о њој брине и унапређује је.

У жељи да подстакну промену свести, а преко ње и промену односа према животној средини, разне владине и невладине организације сваког петог јуна организују бројне активности, којима пропагирају одговорнији однос према животном окружењу.

Одговоран однос према животној средини је посебно важан за нас у Србији, јер се тиче, како нашег приступања Европској унији, тако и квалитетног и безбедног живота, у еколошки сигурном окружењу.

У потпуности свестан значаја здраве животне средине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на покрајинске органе, предузећа, невладине организације и појединце да, у границама својих могућности, доприносе њезином очувању. На то их, по дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, упућују њихови витални интереси.

Основна људска права нераскидиво су повезана са очувањем животне средине, и то не само када је здравље људи у питање, него када је реч и о безбедним условима рада, окупљања и научног стварања, итд.

На крају, човек је и део природе, па се према њој мора опходити с истом оном обзирношћу са којом се опходи према себи, а то, на жалост, често није случај.