Please select your page

Вести

Наловна страница

Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Право на доступност здравствене заштите у АП Војводини” бави се доступношћу специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у општим болницама на територији АП Војводине током 2016. године.

Основно полазиште истраживања је да је грађанима током 2016. године било отежано остваривање права на ову врсту здравствених услуга из обавезног здравственог осигурања у оквиру постојећег здравственог система у Републици Србији

У истраживању су учествовали грађани - корисници услуга система здравствене заштите, Клинички центар Војводине и девет општих болница на територији АПВ, као и десет саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе у којима се ове установе налазе, од којих су потоњи учествовали и у посебној фокус групи. Уз десет заштитника права осигураних лица у здравстеним установама обухваћеним истраживањем, подаци о остваривању права грађана на накнаду трошкова обављања специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у приватној пракси затражени су и од Покрајинског фонда за здравствено осигурање и седам окружних филијала Републичког фонда за здравствено осигурање на територији АПВ.

Међу најзначајније резултате истраживања, омбудсман издваја:

  • Опште болнице, једнако као и грађани и саветници за заштиту права пацијената, слажу се у оцени да је највећи проблем у вези са обављањем специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа то што је број доктора медицине-специјалиста недовољан у односу на број захтева за прегледима;
  • У општим болницама на територији АПВ грађани тврде да су највише проблема имали са заказивањем интернистичких преглед ултразвуком и прегледа кардиолога, као и свих специјалистичких прегледа начелно. Слично је стање и у Клиничком центру Војводине, док домови здравља на територији АП Војводине, укључујући и онај у Новом Саду, најчешће немају довољно капацитета да подмири потребе грађана за ултразвучним и другим радиолошким прегледима, као и прегледима гинеколога, физијатара, офталмолога, ендокринолога и кардиолога;
  • Опште болнице су издавале прописане потврде о немогућности обављања специјалистичких прегледа за које није предвиђена листа чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица са лекарским упутом, односно оверавале упуте од изабраног лекара са датумом прегледа заказаним у року дужем од 30 дана, у занемарљивом броју, од чега чак пет болница и Клинички центар Војводине нису издали ниједну потврду, односно поступили сагласно овој законској обавези;
  • Близу три четвртине грађана тврди да су искусили то да здравствена установа није била у ситуацији да им закаже потребни специјалистички преглед у року од 30 дана од дана јављања са упутом изабраног лекара;
  • На питање о томе да ли су, након што су сазнали да одређена установа није у могућности да им закаже преглед у прописаном року, тражили да им се о томе изда прописана потврда, две трећине грађана одговара одрично, од чега највећи број као разлог наводи да нису знали да је таква могућност прописана, односно да на то имају право;
  • Непуних десет процената од оних који тврде да су затражили издавање потврде, односно оверавање одговарајућег упута од изабраног лекара, то право је и остварило.

Имајући у виду ове и друге резултате истраживања, омбудсман је међу најзначајније препоруке издвојио да, као начин обезбеђења извршења своје законске дужности, здравствене установе треба да сачине одговарајуће писане процедуре којима се утврђује скуп радњи и поступака приликом заказивања прегледа, односно да допуне постојеће, тако да исте предвиђају:

  • обавезу уписивања и овере печатом датума заказаног прегледа на лекарском упуту или издавања писане потврде осигураном лицу које не може да буде примљено на заказани специјалистичко-консултативни и дијагностички преглед за који није прописано утврђивање листе чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица здравственој установи са лекарским упутом;
  • давање писменог обавештења осигураном лицу да, након испуњења претходног корака, може да обави потребан преглед у приватној пракси или у допунском раду код здравствене установе са којом је закључен уговор, након чега би остварио право да матичној филијали организације за обавезно здравствено осигурање поднесе захтев за рефундацију трошкова за пружене здравствене услуге у приватној пракси, односно допунском раду код здравствене установе, уз навођење законом прописаних услова и поступка;
  • непосредно информисање осигураног лица да уколико сматра да му је ускраћено право на здравствену заштиту, или да му је поступком здравственог радника, односно здравственог сарадника, ускраћено неко од права из области здравствене заштите, има право да поднесе приговор здравственом раднику који руководи процесом рада или директору здравствене установе, односно саветнику за заштиту права пацијената, те да се пријавом такође може обратити заштитнику права осигураних лица и здравственој инспекцији.

Неопходно је обезбедити континуирану едукацију здравствених радника и сарадника, првенствено лица овлашћених за вођење евиденција заказивања прегледа, дијагностичких процедура и других медицинских мера и поступака које се воде за здравствене услуге за које не постоје услови да се пруже одмах, о правима и дужностима пацијената и здравствених установа, односно правима из обавезног здравственог осигурања и начину и поступку њиховог остваривања и заштите.

Институцију саветника за заштиту права пацијената потребно је додатно оснажити, пружајући им одговарајућу подршку која ће унапредити њихов рад по поднетим приговорима и давању информација и савета у вези са правима пацијената, и то: организовањем саветовања и кампања о питањима од значаја за остваривање права из области здравствене заштите у које ће саветници бити активно укључени, обезбеђивањем услова за међусобну размену искустава у раду, обавезним ангажовањем саветника у интерсекторском раду у овој области, омогућавањем њиховог благовременог упознавања са нормативним и функционалним активностима носилаца и других учесника у систему здравствене заштите, растерећењем од других послова који обављају у јединицама локалне самоуправе.

Са садржином овог истраживања потребно је упознати све учеснике у здравственој заштити – здравствену службу, организацију за здравствено осигурање, органе, установе и организације Републике Србије, АП Војводине и јединица локалне самоуправе, али и остале актере друштвене бриге за јавно здравље, као што су средства јавног информисања, удружења грађана, стручна јавност и појединци, како би своја знања, вештине и активности адекватно усмерили на постизање ефикасније примене законом утврђеног права на информисање пацијента о здравственој служби и начину како да је користи, те на заштиту и унапређење поштовања начела јавности које се остварује правом осигураних лица на све врсте информација у вези са правима из обавезног здравственог осигурања и поступцима за остваривање тих права.

Сагласно наведеном, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као независан и самосталан орган АП Војводине који се стара о заштити и унапређењу људских права, доставиће резултате, закључке и препоруке овог истраживања надлежним покрајинским органима, установама и организацијама, како би истима послужили као смернице у њиховом даљем раду у вршењу овлашћења покрајине у области здравства, пре свега оних која се односе на праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе и предлагање и предузимање мера за њихово унапређење, као и старање о спровођењу утврђених приоритета у здравственој заштити, те пружање друштвене бриге за здравље и обезбеђивање мера за спровођење здравствене заштите од интереса за грађане.

Имајући у виду афирмативне мере превентивне здравствене заштите, које у последње време спроводе надлежни органи и здравствене установе, а од којих се очекују позитивни резултати по добробит здравља становништва, омбудсман очекује од истих да ће представљати замајац коренитих промена, какве су неминовно неопходне нашем здравственом систему, те ће њихове резултате пратити у будућем периоду.


ФотоОвогодишња кампања „Месец ромског женског активизма“,под називом „И права Ромкиња су људска права“, посвећена је праву на избор партнера и скретању пажње на малолетничке бракове као облик кршења права деце и права жена. У оквиру кампање активисткиње Ромског женског центра „Бибија“ из Београда, у среду 21. марта, организовале су шетњу од Трга Републике до краја Кнез Михајлове улице. У шетњи су учествовале заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић и сараднице у институцији, као и представници и представнице више удружења грађана и институција које се баве заштитом људских права.

Кампању „Месец ромског женског активизма“, спроводе активисткиње Ромске женске мреже од 2010. године и традиционално се реализује у целој Србији у периоду од 8. марта – Међународног дана жена до 8. априла – Међународног дана Рома и Ромкиња. Циљ кампање је да се активисткиње Ромске женске мреже обрате јавности и представницима власти како би скренуле пажњу на тежак положај Ромкиња у Србији.


Фотографија са догађаја

Борба за права особа са инвалидитетом није спринт, него маратон и за тај маратон потребна нам је добра кондиција, упорност, организација и подршка. Без подршке ми не можемо да остваримо наша права, без подршке ми нисмо грађани, него пацијенти - истакнуто је на округлом столу који је јуче, под називом „Од пацијента ка грађанину“, у скупштини града Новог Сада организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман.

Назив округлог стола није случајно одабран. Он, по речима проф. др Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, сугерише промену парадигме како у приступу, тако и у разумевању особа са инвалидитетом.

„На жалост, ова промена парадигме је израженија у нормативној сфери, него у стварности. У стварности постоји читав низ проблема који утичу на остваривање права особа са инвалидитетом, а чије решавање захтева координаране активности разних друштвених актера – медијских, политичких, финансијских, културних, здравствених, образовних, цивилних и других“
У свом уводном обраћању проф. Павловић је подсетио присутне да је ово померање нагласка са пацијента на грађанина важно и са становишта легитимности и демократичности политичке заједнице.

„Нисам сигуран да су они који у наше име доносе одлуке увек свесни ове чињенице, али наш задатак је да их на ту чињеницу упорно подсећамо, како би се са проблемима особа са инвалидитеом бавили на начин који ће ојачати њихову грађанску позицију и самосвест. Није довољно само отклонити физичке баријере које особама са инвалидитетом отежавају приступ и кретање у школи, пошти, банци и болници, у владиним и другим зградама које служе јавности, него треба отклонити и оне препреке које произилазе из предрасудног начина мишљења, а које не утичу на кретање, него на поштовање, аутономију, приватност и људско достојанство“.

Фотографија са догађајаУ раду округлог стола учествовали су представници невладиних организација, локалних самоуправа, градске и покрајинске власти и институција АП Војводине, а о проблемима особа са инвалидитетом реферисало се из угла људских права, грађанског ангажмана и социјалног предузетништва. У излагањима је истицана важност статуса особа са инвалидитетом: „бити особа са инвалидитетом, не значи бити осуђен на грађанску смрт“, персоналних асистената: „без њих ја не би била функционална грађанка“, образовања и индивидуалних планова подршке, асертивних технологија: „помажу особама са интелектуалним сметњама да се искажу, без ње ћемо имати много ’заробљених душа’“, колаборације са грађанским удружењима и приватним сектором: „морамо се организовати и формирати своја удружења, како бисмо лакше остварили своја права“, правне државе, јавности, финансијске подршке, приступачности и примене дизајна за све, посебног статуса удружења која окупљају особе са инвалидитетом и система социјалних услуга, нарочито када је град Нови Сад у питању. Сви су се учесници округлог стола сложили са оценом да инвалидност никога не осуђује на нижи квалитет живота, на одрицање од принципа самосталности и достојанства, на рестрикције у уживању људских права.

Рад округлог стола завршен је усвајањем следећих закључака:

  • Људска права су универзална, урођена и недељива и морају бити ефикасно заштићена. То се посебно односи на заштиту политичких, културних, економских, грађанских и имовинских права особа са инвалидитетом;
  • Подстицати социјално предузетништво, зато што поспешује социјалну инклузију особа са инвалидитетом;
  • Обеснажити негативне ставове и предрасуде које воде изолацији, маргинализацији и дискриминацији особа са инвалидитетом
  • Промовисати принцип да подршка није заслуга, него потреба;
  • На системски начин решити финансирање информисања и образовања особа са инвалидитетом; Прилагодити уџбенике и остала учила особама са инвалидитетом;
  • Обезбедити присуство преводилаца за знаковни језик у свим телевизијским програмима, а не само у информативним;
  • На нивоу Војводине формирати кровну организацију која би се бавила проблемима особа са инвалидитетом;
  • Пооштрити контролу примене техничких стандарда приступачности објеката;
  • Веома рестриктивно примењивати институт лишења пословне способности;
  • Иновирати постојеће системе подршке, у складу са потребама и акцентом на локални ниво
  • У решавање проблема укључитити приватни сектор
  • Унапредити положај жена са инвалидитетом, а нарочито систем заштите од насиља

Фотографија са догађајаФотографија са догађаја

 


Фото - посета Дому ВетерникЗаменик Покрајинског омбудсмана за заштиту права детета Милан Дакић и сараднице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана посетили су јуче Дом Ветерник. Директорка Дома Ана Вила упознала је заменика омбудсмана са радом установе и условима живота корисника. У Дому у овом тренутку живи 516 корисника, а међу њима 19 деце и 134 младе особе. Живот у Дому организован је у четири павиљона и пет малих кућних заједница у којима се корисници у великој мери самостално брину о себи. Као облик ванинституционалног смештаја, организовано је и „заштићено становање“ чије услуге користе особе које се припремају за живот ван установе.

Заменик омбудсмана имао је прилику да се упозна са корисницима и да стекне увид у то како изгледа једно преподне у Дому. У радионицама се плете, везе, шије, тка, организују се разни едукативни програми, а у ширем кругу Установе постоји и мала фарма на којој се узгајају домаће животиње, као и поврће и воће у пластеницима. Игралиште и базен свакако доприносе квалитету живота и активностима корисника Дома, које се остварују, пре свега, захваљујући високом нивоу хигијенских услова, здравствене заштите и стручности и посвећености запослених.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у оквиру редовних активности обилазака установа чији је оснивач Аутономна покрајина Војводина, у циљу праћења и стицања увида у остваривање људских права њихових корисника, у току ове године обићи ће и преосталих пет установа за смештај деце и младих на територији Покрајине.


Фото 1

Свој јучерашњи боравак у Сенти проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, започео је посетом Општој болници Сента, а окончао га је разговором са представницима локалне самоуправе и цивилног друштва. У разговору су учествовали и представници локалних самоуправа из Аде и Кањиже, као и председник Удружења локалних омбудсмана Србије. Њихово присуство није било случајно, пошто је посета Сенти организована, како је нагласио покрајински омбудсман, са циљем да се иницира оснивање, ако не локалног омбудсмана у свакој од ове три општине, а онда барем заједничког омбудсмана, као и да се стекне увид у стање људских права и допринесе, у мери у којој је то могуће, њиховом унапређењу. Један од начина да се стандарди унапреде је едукација запослених у локалној самоуправи о људским правима. Спремност покрајинског омбудсмана да ту едукацију организује прихваћена је са задовољством.

Фото 2Предлог о оснивању заједничког омбудсмана је оцењен као добар и интересантан. Пошто све три локалне самоуправе теже истом циљу, а тај циљ је, по речима председника Општине Сента Рудолфа Цегледија, што бољи живот грађана, онда идеја о оснивању заједничког омбудсмана доприноси реализацији тог циља. Проблем је, међутим, у томе што оснивање институције омбудсмана није само ствар добре воље, него је то и питање које задире у проблем расположивих ресурса, финансијских, просторних и других.

Идеја о оснивању омбудсмана је веома подстицајна и заслужује да се о њој разговара, оценио је Атила Бучу, председник Скупштине општине Ада. Он је позвао покрајинског омбудсмана да са својим заменицима и сарадницима посети Аду и упозна се са ситуацијом и у овој војвођанској локалној самоуправи.

Током боравка у Сенти, покрајински омбудсман, његови заменици и сарадници разговарали су са председником општине Рудолфом Цегледијем, начелницом општинске управе Едит Шарњаи Рожа, представницом општинског Савета за родну равноправност Маријом Пастор, директорицом центра за социјални рад Љубицом Николић Верикиос, директором болнице Михаљем Вашашом, директорицом Завода за културу војвођанских Мађара Мартином Голди и представницима удружења грађана Терезом Пејин (Пријатељи деце) и Арпадом Ђереом (Удружење слепих и слабовидих). У разговору је дотакнут низ тема: мањак запослених и осипање кадрова у болници и управи, насиље у породици, социјална изолација деце са сметњама у развоју, као и проблеми у вези са личним пратиоцем, затим помоћ породицама са великим бројем деце, студентске и ђачке стипендије, родна равноправност и финансирање грађанских удружења.

У Сенти је веома развијено цивилно друштво, али је та чињеница, мало коме позната изван Сенте. Мало коме је познат и податак да се сви запослени у општинској управи у комуникацији са грађанима служе са оба језика у службеној употреби. Интересантни су и подаци који се односе на родну структуру запослених у управи у којој већину чине жене (47 : 22). Све начелнице одељења су жене. Позитиван утисак, међутим, квари податак да међу члановима општинског већа нема жена. Болница у Сенти је једина двојезична болница у Војводини.

Фото 3