У сарадњи са Координацијом националних савета националних мањина, Канцеларија за људска и мањинска права организовала је, у петак, 25. априла, радни састанак под називом "У сусрет доношењу нових медијских закона". Састанак је организован са циљем да се укаже на проблеме у области информисања и понуде решења проблема, пре него што нацрти медијских закона уђу у скупштинску процедуру.
Представници националних савета, Министарства културе и информисања и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, били су сагласни у оцени да нам нови медијски закони нису потребни због Европске уније, него због остваривања виталних интереса националних мањина, пре свега истинитог, правовременог и објективног информисања. Учесници скупа су изразили забринутост у погледу приватизације медија, јер она, по речима Еве Вукашиновић, заменице Покрајинског омбудсмана задужене за заштиту права националних мањина, води нестанку медија на мањинским језицима.
Покрајински омбудсман је овог месеца покренуо акцију обиласка организација на територији Аутономне Покрајине Војводине које се баве питањима особа са инвалидитетом.
Посете и непосредни разговори са представницима организација треба да допринесу упознавању рада ових организација и проблема са којима се оне сусреће у остваривању својих циљева и пружању услуга корисницима, те упознавању ових организација са радом Покрајинског омбудсмана и надлежностима институције у заштити права особа са инвалидитетом. Покрајински омбудсман ће на основу прикупљених информација утврдити будуће активности којима би на најбољи и најефикаснији начин могао да допринесе унапређењу поштовања права особа са инвалидитетом, као и бољем и успешнијем раду организација, служби и установа која се баве овом проблематиком.
Посланици Скупштине АП Војводине размотрили су данас, у оквиру друге тачке дневног реда, Извештај Покрајинског омбудсмана за 2012. годину. Уводно излагање о Извештају дала је покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, која је том приликом подсетила да грађани имају право на управу која је сервис грађана, а не инструмент власти и да органи управе треба да су транспарентни, доступни и ефикасни, уз максимално уважавање достојанства личности.
„С обзиром на надлежности ове институције и карактер већине притужби, као и ранијих година, тако и ове, тешко је дати општу оцену стања лјудских права, посебно стања у областима права националних мањина, равноправности полова и права детета“ напоменула је Мушкиња Хајнрих. Она је навела и да се на основу представки може ценити рад органа управе и оних организација и јавних служби које врше управна и јавна овлашћења у наведеним областима, али да је то само један сегмент у целокупној оцени стања лјудских права у једном друштву те да је свеобухватна оцена стања лјудских права веома сложен задатак који поред анализе рада органа управе, изискује обраду великог броја различитих показателја.
Јуче је у Новом Саду завршена последња у низу регионалних конференција Мреже омбудсмана за децу у Југоисточној Европи (ЦРОНСЕЕ) које су током протекле три године учествовале у реализацији пројекта међународне организације Саве тхе Цхилдрен „Превенција експлоатације деце у Југоисточној Европи”.
Међународној конференцији у организацији Саве тхе Цхилдрен-а присуствовало је преко 20 представника и представница институција омбудсмана специјализованих за заштиту права деце, односно институција заштитника људских права које се у оквиру својих надлежности баве и правима деце. Учесници и учеснице из 11 земаља и региона Југоисточне Европе су током два дана разматрали и сумирали резултате истраживања о експлоатацији деце на интернету спроведеног у Црној Гори, Републици Српској и АП Војводини, као и искуства институција чланица која се односе на добре праксе у комуникацији омбудсмана са децом.
Када национални савети врше јавна овлашћења, Покрајински омбудсман има надлежности да контролише и њихов рад – изјавила је Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, на конференцији коју су у Београду, под називом Јачање сарадње институција и тела која се баве унапређењем и заштитом националних мањина у Републици Србији, организовали Европска унија, Савет Европе и Канцеларија за људска и мањинска права.
Учеснике конференције Вукашиновић је упознала и са истраживањем Покрајинског омбудсмана о примени Закона о националним саветима националних мањина, као и са неким од препорука које су тим поводом формулисане. Истичући да се неки од проблема детектованих истраживањем могу отклонити усаглашавањем системских закона са Законом о националним саветима националних мањина, Вукашиновић је нагласила да је неопходно детаљније прописати услове за распуштање националних савета, прецизније дефинисати критеријуме за утврђивање установа од посебног значаја за очување идентитета националних мањина, изнаћи решење којим ће се ставити ван снаге одлуке којима су национални савети прекорачили законска овлашћења у погледу школа које су проглашене установама од посебног значаја, као и да би националне савете требало уврстити у индиректне буџетске кориснике, како би се онемогућило ненаменско трошење буџетских средстава.
