Primena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne može da zavisi od političke volje. Sve dok je na snazi, zakon o nacionalnim savetima mora da se primenjuje. To, naravno, ne isključuje mogućnost da se zakon menja, kako bi bio primenjiviji - izjavila je Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, na konferenciji koju je juče, u Media centru, organizovao Beogradski centar za ljudska prava. Na konferenciji su predstavljeni rezultati projekta “Povećanje efikasnosti i vidljivosti nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji”.

Tim stručnjaka Beogradskog centra za ljudska prava pratio je, u određenom vremenskom periodu, postupanje lokalnih organa vlasti po preporukama Pokrajinskog ombudsmana, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, a koje se odnose na ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Iako je u Srbiji stvoren zadovoljavajući pravni okvir za zaštitu manjinskih prava, još uvek postoje problemi u njihovoj primeni, naročito kada je reč o kolektivnim pravima. Po rečima Gorana Bašića, zamenika Zaštitnika građana, lokalne samouprave u centralnoj Srbiji nemaju ni sposobnosti, ni kapaciteta, ni znanja da sprovedu zakon na način na koji to mogu pokrajinski ili organi lokalne samouprave u Vojvodini.

U organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava 25.02.2012. godine u Subotici je održan Okrugli sto pod nazivom ''Povećanje efikasnosti i vidljivosti nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji''. Osnova za razgovor bile su preporuke i mišljenja koje je Pokrajinski ombudsman uputio pojedinim lokalnim samoupravama u vezi sa prenosom osnivačkih prava i ostvarivanja prava na upravljanje u ustanovama kulture koje su nacionalni saveti nacionalnih manjina proglasili za ustanove od posebnog značaja. 

Tokom realizacije projekta uspostavljeno je svojevrsno partnerstvo institucije Pokrajinskog ombudsmana, lokalnih organa uprave i ženskih grupa i organizacija na selu koje garantuje da će građani i građanke lakše ostvarivati prava koja proizilaze iz njihove pripadnosti određenom polu, ili bračnog i porodičnog statusa. Povećana je vidljivost Pokrajinskog ombudsmana u ovoj oblasti i broj žalbi, a lokalni organi uprave bolje razumeju svoje i nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana, dok seoske ženske organizacije sa kojima je uspostavljena saradnja bolje razumeju svoju ulogu u zaštiti prava žena zbog čega će moći da ih upućuju u mogućnosti zaštite, zaključeno je u petak, 8.02.2012. na završnoj konferenciji projekta „Pokrajinski ombudsman bliži građanima i građankama”, na kojoj su u Skupštini AP Vojvodine učestvovali predstavnici i predstavnice lokalnih samouprava, odnosno lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, opštinski zaštitnici građana, javnih preduzeća, kao i predstavnice aktiva žena i ženskih organizacija iz dvadesetak vojvođanskih mesta u kojima su tokom protekle godine sprovedene aktivnosti u ovom projekta.

Vlada je donela niz dobrih, ali neprimenljivih strategija, zato što su njihovi ciljevi postavljeni suviše visoko. Nama nije potreban spisak lepih želja, već realan dokument koji će sadržati primenljive mere i dati rezultate – istaknuto je u raspravi o Radnoj verziji strategije borbe protiv diskriminacije koju je u Zrenjaninu, uz asistenciju Centra za razvoj civilnog društva, juče organizovala vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

Učesnici u raspravi nisu propustili priliku da istaknu da su u Srbiji učinjeni izvesni normativni i institucionalni pomaci u suzbijanju diskriminacije, ali da je, i pored toga, diskriminacija veoma izražena, naročito kada su u pitanju nacionalne manjine, žene, osobe sa invaliditetom, LGBT osobe, verske zajednice i crkve, izbeglice, migrantske zajednice, kao i druge ranjive manjinske grupe.

Pokrajinskom ombudsmanu u prethodnom periodu obratio se veći broj građana pitanjima u vezi sa naplatom administrativnih taksi (republičkih ili pokrajinskih) i pravom na naplatu troškova postupka od strane arhivskih ustanova kojima su se obratili tražeći potrebnu dokumentaciju za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje. Sadržina predstavki i formulacije postavljenih pitanja ukazale su na to da većina građana ne pravi razliku između pojma administrativna taksa i pojma naknada za stvarne troškove, kao ni pravni osnov za naplatu taksi, odnosno troškova postupka, i oslobađanje od obaveze plaćanja istih i dr.