Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, и Марија Кордић, заменица за заштиту права детета, посетиле су данас основну школу „Прва војвођанска бригада“ у Новом Саду, која је, поред представника омбудсмана, угостила и Џулију Фини, амбасадорку Аустралије.
Разлог гостовања амбасадорке Фини је најава сарадње са Министарством спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Градом Новим Садом и свим школама у Републици Србији у оквиру програма „Хабитат – Златно образовање“. Циљ овог програма јесте да се кроз вршњачку едукацију и практичан рад развија дух фер плеја, култура комуникације, критички став према информацијама којима су деца изложена кроз медије, као и подизање степена свести о могућностима и опасностима интернета.
У години у којој ће се одржати трећи по реду избори за националне савете националних мањина и у којој је Уставни суд поједине одредбе Закона о националним саветима националних мањина прогласио неуставним, Завод за културу Војводине се, у сарадњи са Покрајинским омбудсманом, читалачкој јавности представио зборником "Национални савети националних мањина и култура".
У зборнику су заступљени радови петнаест аутора, чија је аналитичка пажња фокусирана на државну политику Србије, мултикултуралне аспекте Устава, политичку представљеност националних мањина, политизацију националних савета, колективна права, проблеме националних савета малобројних националних мањина, деловању националних савета на подручју културе, културним праксама и системима, те пракси Покрајинског омбудсмана у области заштите националних мањина. Чињеница да радове потписују аутори различитог академског, професионалног и социјалног искуства читаоца може само да радује, јер његовом интересовању нуди, ако не посве нов приступ раду националних савета, а оно барем другачију тематизацију питања о којима је у јавности већ било речи.
Интернет је као двосекли мач – може бити снажно средство у одбрани људских права и слобода, али може бити средство којим се поменуте вредности доводе у питање, истакнуто је на трибини коју су јуче, поводом Дана безбедног интернета, у просторијама новосадског Медија центра организовали Центар за развој цивилног друштва, Независно друштво новинара Војводине и Покрајински омбудсман.
Реферишући из угла људских права, учесници трибине, пре свега представници Покрајинског омбудсмана – Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана задужена за заштиту права националних мањина и Оливер Мушкиња, сарадник за истраживачки рад и односе са јавношћу, указали су на неколико проблематичних ствари. По речима Еве Вукашиновић област интернет комуникације у Србији још увек није детаљно правно уређена, и то представља велики проблем приликом утврђивања случајева кршења људских права у којима се као средство користи интернет комуникација.
Институција Покрајинског омбудсмана обележила је данас Дан безбедног интернета, 11. фебруар, са ученицима основне школе „Јожеф Атила“ у Новом Саду. О безбедности деце и младих на интернету са ученицима и ученицама разговарали су покрајинска омбудсманка, Анико Мушкиња Хајнрих, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права детета, Марија Кордић и сарадници у стручној служби Покрајинског омбудсмана.
Након уводних речи са ученицима и ученицама разговарали су сарадници за заштиту права детета у стручној служби Покрајинског омбудсмана, који су представили главне опасности које деци и младима прете на интернету и упознали их са најважнијим и најефикаснијим механизмима заштите на интернету. Након тога приказан је и кратки анимирани филм под називом „Имаш право да знаш“ који говори о томе како деца могу да се обрате омбудсману да би заштитила своја права.
Покрајински омбудсман поздравља намеру законодавца да законом уреди питање пружања бесплатне правне помоћи и Покрајински омбудсман је, у жељи да допринесе што квалитетнијем закону, Министарству правде и државне управе већ упутио своје примедбе на Нацрт закона о бесплатној правној помоћи, изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка. Она је, учествујући у расправи, која је јуче одржана у просторијама Адвокатске коморе Војводине, указала да у Нацрту закона постоје извесне нејасноће и као пример поставила питање – Шта се подразумева под појмом служба, будући да се овај израз помоћи понавља у више прописа.
