Please select your page

Demografske projekcije Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na intenziviranje procesa starenja stanovništva u Republici Srbiji, kao i na to da će do 2030. godine više od 21 posto njenog stanovništva biti starije od 65, a pet odsto starije od 80 godina.

Značajna posledica starenja stanovništva u našoj zemlji, ali i u svetu, jeste i promena porodične strukture. Starije osobe u većini zemalja u razvoju još uvek žive sa svojom decom, a sa ostarelim roditeljima najčešće ostaje bar jedno njihovo dete u odraslom dobu. Sa svojom decom i unucima u manje razvijenim regionima sveta živi tri četvrtine starijih od 60 godina, dok u razvijenim zemljama to čini tek jedna trećina. Starije osobe pružaju negu i podršku mlađima, ali se i oslanjaju na njihovu pomoć, naročito kada su bolesni ili više ne mogu samostalno da se staraju o sebi. Međutim, čak i kada su starije osobe primaoci pomoći, one neretko pomažu u brizi o unucima i poslovima u domaćinstvu.

Podaci Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA), međutim, ukazuju na to da je u poslednjih nekoliko godina udeo starijih osoba koje žive same u mnogim zemljama porastao, naročito u onim razvijenim. Promene u porodičnoj strukturi ogledaju se i u tome što se brakovi sklapaju kasnije, razvodi su učestaliji, dok je učešće žena u radnoj snazi povećano. Posledice ovih trendova su to da su zahtevi drugih članova porodice prema starijim osobama u njoj povećani. Sa druge strane, način i tempo života mlađih članova porodice skraćuju vreme koje se posvećuje nezi starijih osoba i brizi za njihovu dobrobit uopšte. Posebno ugrožena kategorija starijih osoba u tom smislu u našoj zemlji su žene, budući da one, prema podacima Republičkog zavoda za statistuku, čine 54 posto populacije starijih od 60 godina i 63 posto populacije starijih od 80 godina.

Usled poproduženja životnog veka stanovništva tokom proteklih nekoliko decenija, nameće se i pitanje starenja u kontekstu očuvanja zdravlja i kvaliteta života u poznim godinama. Starije osobe najčešće oboljevaju od hroničnih nezaraznih bolesti, poput bolesti srca i krvnih sudova, kancera i šećerne bolesti, najčešće u kombinaciji sa drugim zdravstvenim problemima. Poslednja procena međunarodne organizacije „Ejdž internešenal” (Age International) iz 2015. godine, koja se odnosi na globalno opterećenje starijih osoba bolestima, ukazuje na to da u poslednjih 20 godina očekivnao trajanje dela njihovog života provedenog u zdravlju raste sporije nego ukupno očekivano trajanje života. Upoređivanjem podataka od pre dve decenije sa skorašnjim podacima o broju godina provedenih u zdravlju i bez invalidnosti,  ispostavilo se da ljudi današnjice stariji od 50 godina tokom svake godine života zdravi i neopterećeni bolešću provedu devet i po meseci. Drugim rečima, to znači da su na mesečnom nivou bolesni u proseku i do pet dana.

Prema podacima trećeg nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva sprovedenog od strane Instituta za javno zdravlje Srbije, preko 40 posto starijeg stanovništva u našoj zemlji svoje zdravstveno stanje ocenjuje kao loše ili vrlo loše. Tri četvrtine starijeg stanovništva izjavilo je da ima neku dugotrajnu bolest ili zdravstveni problem. Ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti ima preko jedna trećina njih, dok preko jedne desetine ima problema u obavljanju aktivnosti lične nege. Uz to, sa starenjem se povećava rizik od fizičke i senzorne invalidnosti, poput oštećenja sluha i vida, kao i od poremećaja mentalnog zdravlja. Podaci poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji pokazuju da stariji od 65 godina čine preko jedne četvrtine ukupnog stanovništva i preko 60 posto populacije osoba sa invaliditetom.

Demencija, čija se mogućnost nastupanja povećava sa produženjem ljudskog veka, globalno predstavlja sve veći socijalni, zdravstveni i ekonomski izazov. Dementne osobe nejčešće su u potpunosti zavisne od tuđe nege. Prema procenama međunarodne organizacije „Alchajmer diziz internešenal” (Alzheimer Disease International) iz 2015. godine, svaka deveta osoba u svetu starija od 65 godina ima dijagnostikovanu Alchajmerovu bolest, dok je u uzrastu od preko 85 godina ima svaka četvrta. Udruženje građana „Alchajmer” procenjuje da je od ove bolesti u Srbiji obolelo 13 posto ukupne populacije osoba starijih od 65 godina. Uprkos tome, u našoj zemlji i dalje ne postoji registar obolelih od ove bolesti, dok tek četiri posto osoba kod kojih je ona dijagnostifikovana prima adekvatnu terapiju.

Naposletku, procene UNFPA ukazuju na to da će starenje stanovništva biti najistaknutiji demografski trend u 21. veku. Sve zemlje sveta moraće stoga svoj strateški pristup propisima, ekonomiji, socijalnoj i politici uopšte da razmotre sa stanovišta brige o starijim osobama, uključujući i to kako im obezbediti kvalitetnu negu, siguran prihod i pristup dobrima, fleksibilnije zapošljavanje u starijem dobu i njihovo veće uključivanje u sve sfere društvenog života. Na potrebu da se više pažnje posveti ostvarivanju prava ove naročito ranjive društvene grupe već godinama unazad ukazuje i iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u radu po pritužbama građana, kao i redovne posete institucije ustanovama socijalne zaštite koje pružaju usluge starijim osobama. Najveći izazov i dalje ostaje pitanje kako ove, jednako kao i usluge sistema zdravstvene zaštite namenjene starijim osobama, učiniti dostupnijim i kvalitetnijim na rentabilan, efikasan i održiv način. Pritom je pitanju starijih osoba potrebno pristupiti sa aspekta ljudskih prava, imajući u vidu da je ova populacija, suprotno uvreženom mišljenju, vrlo šarolika i da zbog svog životnog iskustva i znanja predstavlja značajan potencijal društvenog razvoja.


Migracije kao bezbednosni izazovi duž zapadno-balkanske rute bile su tema trodnevne međunarodne naučna konferencije koja je juče završena na Paliću. Namera njenih organizatora - beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, bila je da njeni učesnici sa naučnog, pravnog i bezbednosnog aspekta razmotre izazove sa kojima je migrantska kriza suočila nadležne državne organe, ali institucije za zaštitu njudksih prava, medije i akademsku zajednicu u zemljama regiona.

Konferencija je okupila nekoliko desetina predstavnika zainteresovane javnosti. Više od trideset izlagača na konferenciji bilo je iz visokoškolskih ustanova, instituta, institucija za zaštitu ljudskih prava, međunarodnih organizacija, organa nadležnih za postupanje prema izbeglicama i migrantima i medija iz Bugarske, Makedonije, Republike Srpske, Rumunije, Rusije Mađarske i Srbije. Uz organizatore, svoj doprinos konferenciji dali su i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kao i predstavnici pravosudnih organa sa iskustvom u postupanju prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji. Svoje radove na temu migracija i bezbednosti na konferenciji su predstavili učesnici iz Ruske akademije nauka iz Moskve, Pravnog fakulteta Univerziteta u Temišvaru, Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski” iz Bugarske, Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski” iz Makedonije, Univerziteta u Pečuju u Mađarskoj, beogradskog Filološkog, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti, Vojne akademije, Kriminalistiko-policijske i Akademije ekonomskih nauka, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Instituta za evrospke studije, Visoke poslovne škole, RTV Vojvodine, kao i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Teme konferencije bile su uzroci migracija, pravni izazovi migrantske krize i njihova rešenja, socio-ekonomske posledice migrantske krize, bezbednost i ljudska prava u kontekstu migracija, statusna pitanja i bezbednost migranata, medijsko izveštavanje o migrantskoj krizi, kao i reagovanja na nju. Na kraju konferencije formulisani su zaključci i preporuke koje bi nadležnim organima, ali i drugim interesnim grupama (akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva i medijima) trebalo da posluže kao smernice za bavljenje pitanjima migracija, izbeglištva i azila.

Preporuke vladama zemalja u regionu, donatorima i međunarodnoj zajednici usmerene su prevashodno na unapređenje procesa saradnje u regionu Zapadnog Balkana. Osim intenziviranja dijaloga i saradnje sa susednim i drugim zemljama Balkana koje su pogođene migrantskom krizom, poštujući Ustav i zakone Republike Srbije, a u cilju efikasnijeg odgovora na migrantsku krizu, Srbija bi u sklopu svojih odnosa sa Evropskom unijom trebalo i sa njom da ostvari korisnu saradnju na polju usaglašavanja aktivnosti i mera za rešavanje migrantske krize. Nadalje, zemlje duž balkanske rute trebalo bi da migrantima efikasniji pristup postupku traženja azila i puno poštovanje načela o zabrani proterivanja ili prisiljavanja na boravak.

Zbog trajnosti i obima migrantske krize, te sada već trajnijeg zadržavanje lica koja kao izbeglice, ili iregularni migranti borave na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog rastućeg ekonomskog opterećivanja državnog budžeta i budžeta lokalnih samouprava, prevencije narušavanja javnog reda i mira, te obezbeđivanja pravne i druge zakonima zagarantovane pomoći državljanima Republike Srbije, izbeglicama i iregularnim migrantima, potrebno jeanalizirati postojeći pravni okvir zakonodavstva Republike Srbije kako bi se razmotrilo da li je potrebno promeniti ili dopuniti postojeća ili usvojiti nova zakonska rešenja, i druge pravne norme.

Srednjoročne preporuke ranije pomenutim akterima su da je potrebno posvetiti više pažnje prevenciji sekundarnih kretanja migranata, uskladiti granične propise, proveriti statuse tzv. sigurnih trećih zemlja, omogućiti prostor, forume i platforme za uključivanje zainteresovanih aktera u ove procese.

Dugoročno gledano, uputno bi bilo vratiti se praksi integrisanog upravljanja granicom. Migrante i izbeglice potrebno je posmatrati kao osobe koje mogu doprineti lokalnoj ekonomiji, a ne isključivo kao socijalni teret. Ove osobe potrebno je konsultovati, u meri u kojoj je to moguće i izvodljivo i u koordinaciji sa organima jedinica lokalne samouprave, u vezi sa njihovom integracijom u određenu sredinu. Svi akteri trebalo bi da ulože maksimalne napore u nastojanja da migrantska kriza u regionu ne postane kamen spoticanja u svetlu procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Ove preporuke potrebno je razmotriti imajući u vidu i potrebe i očekivanja građana zemalja duž migrantske rute, kao i pravednu i pravičnu potrebu ukazivanja humanitarne i druge pomoći migrantima, u srazmeri sa mogućnostima.


Naslovna stranaPokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je krajem 2016. godine u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina sproveo istraživanje o primeni afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 2006. do 2016. godine.

Istoimeni izveštaj o istraživanju, objavljen danas, uoči 8. aprila, Svetskog dana Roma, bavi se procenom efikasnosti afirmativnih mera na osnovu povratne informacije o njihovoj primeni dobijene iz ukupno 43 jedinice lokalne samouprave u Vojvodini. Istraživanjem je obuhvaćeno i 14 koordinatora za romska pitanja iz jedinica lokalne samouprave u kojima pripadnici romske zajednice žive u značajnijem broju. Uz 36 pedagoških asistenata iz osnovnih škola sa najvećim brojem romskih učenika iz ukupno 24 naseljena mesta, odnosno 18 vojvođanskih gradova i opština, informacije i podaci o učenicima romske nacionalnosti iz Vojvodine koji su obuhvaćeni afirmativnim merama prikupljeni su i od Kancelarije za inkluziju Roma Pokrajinske vlade.

Zaključci istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” su da afirmativne mere, primenjene od strane vojvođanskih jedinica lokalne samouprave, doprinose većoj zastupljenosti romske dece u sistemu obrazovanja. Primena ovih mera usporila je, u izvesnoj meri, i osipanje romske dece iz sistema obrazovanja, doprinela je većoj vidljivosti Roma u lokalnoj zajednici, a indirektno i povećanju svesti pripadnika većinske zajednice o potrebi da se unapredi njihov položaj, kao ipromovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije. Međutim, njihova primena ipak nije doprinela povećanju svesti o diskriminisanosti i društvenoj marginalizaciji učenika romske nacionalne pripadnosti u sistemu obrazovanja. O primeni afirmativnih mera ne vodi se odgovarajuća evidencija, a što onemogućava kvalitetnu (pravovremenu, efikasnu i svrsishodnu) procenu njihovihefekata. Koordinatori za romska pitanja i pedagoški asistenti, koji primenu afirmativnih mera ocenjuju kao efikasnu, imaju presudnu ulogu u njihovoj primeni. Uprkos tome, radnopravni položaj većine ovih koordinatora i pedagoških asistenata, kao okosnice sprovođenja afirmativnih mera, i dalje je neadekvatno regulisan.

Neke od preporuka Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana su da je potrebno nastaviti sa primenom afirmativnih mera, odnosno osmisliti aktivnosti koje se nadovezuju na njih, a koje će doprineti povećanju broja dece upisane u predškolski program i osnovnu školu, obezbediti nastavak njihovog školovanja u petom razredu osnovne škole i njeno završavanje, kao i upis u srednju školu i njeno završavanje. Sa primenom afirmativnih mera potrebno je nastaviti i zbog toga što one doprinose promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije u okviru sistema obrazovanja.

Potrebno je nastaviti i sa aktivnostima usvajanja, odnosno sprovođenja aktivnosti lokalnih akcionih planovau okviru kojih će romska zajednica biti vidljiva i koji će unapređenju njenog položaja, uključujući i oblast obrazovanja, pristupiti na afirmativan i nediskriminatoran način.

Jedinstveni sistem vođenja evidencije o primeni afirmativnih mera u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, odnosno Republike Srbije omogućio bi kvalitetnu procenu njihovih efekata. Odgovarajuća evidencija omogućila bi i dugoročno praćenje romske dece u sistemu obrazovanja, od njihovog upisa u predškolsku ustanovu, do završetka školovanja na univerzitetskom nivou.

Pedagoškim asistentima i koordinatorima za romska pitanja potrebno je obezbediti kontinuiranu podršku u vidu mogućnosti za stručno usavršavanje i razmenu iskustava, pristup resursima potrebnim za obavljanje njihovog posla i ostvarivanje prava po osnovu radnog odnosa pod istim uslovima kao ostalim zaposlenima u obrazovnim ustanovama, odnosno jedinicama lokalne samouprave.

Naposletku, potrebno je preispitati, odnosno sagledati primenu afirmativnih mera i sprovođenja aktivnosti koje proizlaze iz njih sa aspekta povećanja stepena svesti pripadnika većinske zajednice, ali i samih Roma, o diskriminisanosti i društvenoj marginalizaciji učenika romske nacionalne pripadnosti u obrazovnom sistemu, kao i sa stanovišta suštinske pristupačnosti ovog sistema deci iz romske zajednice.

Budući da se iz istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” stiče utisak da se o diskriminaciji romskih učenika nerado govori, potrebno je istražiti šta sami romski učenici, njihovi roditelji, vršnjaci iz većinske zajednice i nastavnici misle o položaju romskih učenika u sistemu obrazovanja. Na osnovu dobijenih rezultata potrebno je osmisliti nove edukativne i informativne aktivnosti usmerene ka promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije u obrazovanju, nediskriminacije, kao i ka smanjivanju socijalne isključenosti, odnosno društvene marginalizacije učenika obuhvaćenih afirmativnim merama.

Tekst istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” dostupan je na veb-stranici Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.


Povodom  Evropskog dana žrtava, a u cilju unapređenja položaja, prava i zaštite žrtava kriminaliteta u Srbiji, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i Viktimološko društvo Srbije zaključili su 21. februara 2017. godine u Novom Sadu Sporazum o saradnji.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i Viktimološko društvo Srbije podsećaju da u Srbiji svakoga dana veliki broj građana i građanki postane žrtva nekog oblika kriminaliteta. Posledice kriminaliteta teško pogađaju svakoga, a posebno osetljive kategorije, kao što su žene, deca, stari, osobe s invaliditetom, pripadnici različitih nacionalnih grupa, LGBT populacije i drugih ranjivih društvenih grupa. Uprkos promenama na zakonodavnom i institucionalnom nivou u vezi sa zaštitom žrtava, njihov položaj u Srbiji još uvek nije zadovoljavajući. Srbija još uvek nema na odgovarajući način uspostavljen i finansiran sistem podrške žrtvama kriminaliteta, a postojeća pomoć i podrška još uvek nije na jednak način dostupna svim žrtvama. Žrtve nisu dovoljno informisane o tome kome i na koji način mogu da se obrate za pomoć i podršku, niti o tome šta mogu da dobiju od državnih službi i organizacija civilnog društva. Takođe, žrtve su gotovo svakodnevno izložene instrumentalizaciji i zloupotrebi od strane medija.

Otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji pred nadležne organe postavilo je nove obaveze u pogledu bavljenja žrtvama. To podrazumeva dalje unapređenje zakonodavnog okvira i njegovu harmonizaciju sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i preduzimanje čitavog niza mera predviđenih Direktivom EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminaliteta. Ovim merama, definisanim Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, žrtvama kriminaliteta, rata i drugih oblika stradanja omogućava se to da svoja prava mogu i faktički da ostvare i da dobiju potrebnu pomoć, podršku i zaštitu.

Polazeći od navedenog, pozivamo donosioce odluka i sve nadležne institucije da preduzmu potrebne mere u cilju uspostavljanja efikasnog sistema upućivanja, informisanja i pružanja drugih vidova pomoći i podrške žrtvama kriminaliteta i drugih vidova stradanja, kako bi im se olakšao i obezbedio jednak pristup državnim institucijama i organizacijama civilnog društva koje im mogu obezbediti pomoć i podršku. Takođe je neophodno da nadležne institucije stvore uslove za održivo finansiranje postojećih i osnivanje novih službi za žrtve. Ujedno, pozivamo medije da na pristupačan i razumljiv način informišu građane o različitim službama za pomoć i podršku žrtvama koje postoje u Srbiji.

Organizacija Evropska pomoć žrtvama (Victim Support Europe) je 1991. godine, na predlog predstavnika iz Švedske, proglasila 22. februar Evropskim danom žrtava sa ciljem da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava. Od tada se širom Evrope ovaj dan obeležava različitim manifestacijama. Viktimološko društvo Srbije je sa obeležavanjem ovog dana počelo 2005. godine.


Najveći broj pritužbi građanki i građana Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, a u vezi sa kojima se oni ovoj instituciji obraćaju u uverenju da je ona poslednja, pa čak i jedina instanca od koje će dobiti pomoć ili savet, tiče se egzistencijalnih pitanja iz njihovog svakodnevnog života. Ova pitanja po svojoj pravnoj prirodi najvećim delom spadaju u domen ekonomskih i socijalnih prava. U svakodnevnom životu ova pitanja odnose se na teškoće sa kojima se građani susreću prilikom ostvarivanja prava na zadovoljenje osnovnih potreba, onih kojima se meri nečiji kvalitet života. Mogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, zaradu po osnovu zaposlenja i humane uslove rada samo su neka od osnovnih prava čiji je ostvarivanje, osim što je zajemčeno Ustavom, međunarodnim i domaćim pravnim aktima, utvrđenoi opšteprihvaćenim civilizacijskim merilima ljudskog dostojanstva.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistku, u centrima za socijalni rad u Republici Srbiji 2015. godine bilo je registrovano gotovo 700.000 korisnika, što čini oko 10 odsto ukupnog stanovništva. Broj stanovnika u stanju socijalne potrebe, međutim, poput pravno nevidljivih lica, stanovnika nelegalizovanih naselja, osoba koje žive ili rade na ulici, a koji nisu registrovani kao korisnici sistema socijalne zaštite, za sada se može jedino pretpostaviti.

Usled nedovoljne, nepotpune ili nepravovremene informisanosti o njihovim pravima, građanima je često otežan pristup i uslugama delatnosti od opšteg interesa, pretežno komunalnih i energetskih. Ovom okolnošću najteže su pogođene upravo socijalno ranjive kategorije stanovništva, one kojima je stručna pomoć u pristupu ovim uslugama neophodna. Sa druge strane, iz obraćanja i pritužbi građana stiče se utisak da postoji još dosta prostora za to da nosioci javne vlasti građane iscrpnije i pravovremenije obaveštavaju o mogućnostima, uslovima i načinu ostvarivanja njihovih prava. Imajući u vidu to da je postupanje u interesu dobrobiti građana jedna od dužnosti svih nosilaca javnih ovlašćenja, pružanje usluga u javnoj sferi treba da se sprovodi na način koji će konstantno podizati svest celog društva o potrebi približavanja idealu socijalne pravde dostupne svima, a posebno najranjivijim društvenim grupama.

Svoju ulogu u razvijanju takve društvene svesti, kao i u obrazovanju građana o njihovim pravima i načinima njihovog uživanja, moraju prepoznati svi segmenti društva, a posebno oni koji se bave obrazovanjem i informisanjem. Građani još od najranijeg uzrasta moraju razvijati svest o tome da, uz dužnost da se informišu o svojim ljudskim i građanskim pravima i obavezama, imaju i pravo na to da o pitanjima od javnog značaja budu istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisani od strane nadležnih instanci. U suprotnom, građani neće u dovoljnoj meri koristititi raspoložive pravne i institucionalne mehanizme za uživanje svojih prava, nego će, misleći da oni ne postoje ili ne funkcionišu, sve više pribegavati alternativnim ,ali ne nužno i zakonitim rešenjima, kako bi svoja prava ostvarili na način koji oni doživljavaju lakšim i ekonomičnijim.

Zbog svega navedenog, koncept socijalne zaštite ne bi se smeo svoditi prevashodno na socijalna davanja i druga prava regulisana propisima koji isključivo ili pretežno uređuju ovu oblast. U zakonodavstvu Republike Srbije postoje brojni instrumenti predviđeni drugim aktima koji su takođe namenjeni smanjenju finansijskog opterećenja domaćinstava i pojedinaca, poput umanjenja cene komunalnih usluga za određene kategorije stanovništva, a čijom se adekvatnom primenom mogu prevazići neka od ograničenja koja nameću raspoloživi resursi u sistemu socijalne zaštite.

Nadležni republički i pokrajinski organi krajem prošle godine najavili su da će 2017. godina biti posvećena socijalnoj zaštiti. U okviru aktivnosti koje Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman sprovodi u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima i pitanjima od značaja za njihovo ostvarivanje i promovisanje, aktivnosti ove institucije će u 2017. godini biti usmerene ka socijalnim pravima. Sa naročitom pažnjom biće praćeno funkcionisanje mehanizama za ostvarivanja prava u oblasti socijalne zaštite i drugih oblika socijalne sigurnosti kao preduslova za ostvarivanje načela socijalne pravde. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će pažnju posvetiti i izveštavanju medija o ovoj oblasti društvenog života, budući da se profesionalno javno informisanje o ljudskim pravima smatra jednim od najznačajnijih koraka ka ostvarivanju pomenutog načela.


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak