Pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka, doc. dr Dragana Ćorić, na poziv direktorke Centra za socijalni rad Kanjiža, Kristine Telek, učestvovala je u radu programa „Savetovanje i prikaz mreže socijalne zaštite i položaja Roma i Romkinja u opštini Kanjiža“, koji je održan 17. decembra 2024. godine u Kanjiži. Predstavljeno je više projekata koji se realizuju sa ciljem da se poboljša kvalitet staranja o socijalno ugroženim građanima, sa posebnim naglaskom na brigu o romskoj zajednici.

Sastanku su pored Kristine Telek, direktorke Centra za socijalni rad Kanjiža i Pokrajinske zaštitnice građana – ombudsmanke, doc. dr Dragane Ćorić, prisustvovali i Djorđe Todorov, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Željko Radu iz Nacionalnog saveta Roma, Monika Česko ispred Crvenog krsta Kanjiža, Čaba Tolnai, direktor Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kanjiža, kao i predstavnici drugih lokalnih institucija. Prisutni su, nakon predstavljanja svih usluga socijalne zaštite koje su ova Opština i Centar za socijalni rad pokrenuli, istakli da je Kanjiža prepoznala značaj inkluzije pripadnika romske nacionalne manjine i drugih marginalizovanih grupa, te da je sjajan primer dobre prakse, koji može poslužiti i drugim opštinama i gradovima.

Nakon sastanka, poseta se nastavila obilaskom Centra za socijalni rad, kao i objekata „Gnezdo 1“ (boravak dece sa rizičnim ponašanjem i boravak za stare), „Gnezdo 2“ (objekat za inkluziju marginalizovanih porodica) i objekta dnevnog boravka za osobe sa intelektualnim i telesnim poteškoćama.

Ispred Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sastanku su, pored ombudsmanke doc. dr Dragane Ćorić, prisustvovale viša savetnica Jagoda Vještica i Jelena Radulović Glamočak, mlađa savetnica.

Savetnice u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu Sonja Kenig i Jelena Radulović Glamočak prisustvovale su 16. decembra u Beogradu nacionalnoj konferenciji pod nazivom ”Između zakona i stvarnosti: Perspektive žena o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji” koju su zajednički organizovali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

Iako postojeći zakonski okvir jednako tretira žene i muškarce, u našem društvu su još uvek duboko ukorenjena uverenja koja stavljaju žene u neravnopravniji položaj, naročito žene pripadnice grupa u većem riziku od diskriminacije. Razlozi za to leže u duboko ukorenjenim rodnim stereotipima, patrijarhalnim društvenim normama i tradicionalnim ulogama koje vode nejednakim prilikama i ograničenju prava u mnogim oblastima života.

Na konferenciji je predstavljena analiza pravnog okvira koji se odnosi na diskriminaciju žena iz osetljivih društvenih grupa kao i rezultati istraživanja o percepciji rodne ravnopravnosti iz perspektive žena u Srbiji, sa ciljem da se doprinese sveobuhvatnom sagledavanju stanja u oblasti rodne ravnopravnosti, oblikovanju javnih politika koje odgovaraju stvarnim potrebama žena, odnosno pružanju podrške ekonomskom osnaživanju žena, budući da je upravo ekonomska nezavisnost od suštinske važnosti za smanjenje rizika od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije žena.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman juče je organizovao Okrugli sto na temu „Ishrana učenika i učenica u osnovnim školama u AP Vojvodini“.

Školska ishrana ima ključnu ulogu u stvaranju zdravog i podsticajnog okruženja za učenje i pravilan razvoj učenika. Ona obuhvata brigu o kvalitetu sredine u kojoj deca provode značajan deo dana. U tom okruženju trebalo bi da stiču znanja o zdravom načinu života, primenjuju praktične veštine, i razvijaju dobre navike i vrednosti koje će im pomoći da rastu i napreduju. U cilju bližeg upoznavanja sa stanjem i potrebama za unapređenje zaštite i dobrobiti zdravlja deteta i obrazovno-vaspitne uloge škole u razvijanju zdravih navika i stilova života Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman realizovao je istraživanje na temu ishrane učenika i učenica u osnovnim školama u AP Vojvodini, a koje je Joland Korora, zamenica pokrajinske zaštitnice građana - ombudsmanke za prava deteta predstavila na ovom skupu.

Okruglom stolu, pored Joland Korore, zamenice za prava deteta, prisustvovali su i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Savetovališta za mlade - Doma zdravlja Novi Sad, Aktiva direktora osnovnih škola Grada Novog Sada, Udruženja „Zdravlje na dlanu“ Kikinda i Saveta roditelja OŠ „Vasa Stajić“ Novi Sad.

Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana obuhvata 168 ustanova, što čini skoro polovinu ukupnog broja osnovnih škola u AP Vojvodini, a rezultati istraživanja ukazuju na to da je ishrana u školama organizovana na različite načine predviđene Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane u osnovnoj školi, međutim pojedine odredbe ovih propisa se ne primenjuju u potpunosti (kontrola ishrane, nutritivna i energetska vrednost obroka i namirnica, odlučivanje o organizaciji ishrane…). U većini škola obezbeđena je isključivo jedna užina koja se pretežno sastoji od pekarskih proizvoda od belog brašna, a među školama u kojima voda nije ispravna za piće, ima i onih u kojima se deca i roditelji sami snalaze kako vodu da obezbede. Roditelji, a posebno učenici, nedovoljno su uključeni u organizaciju ishrane i izbor prehrambenih namirnica i proizvoda. Pokušaji da se unapredi i poboljša ishrana u školama, u retkim slučajevima su rezultirali pozitivnim ishodom, a u većini slučajeva pokazali se neuspešnim, pre svega zbog lošeg materijalnog statusa roditelja i porodica. Rezultati ukazuju na potrebu za međusektorskom saradnjom, uključivanjem šire društvene zajednice u rešavanje ovog pitanja, kako u pogledu obezbeđivanja obroka i namirnica, tako i u pogledu finansiranja i obezbeđivanja kontinuiranih edukacija i za roditelje i za učenike. 

Prisutni su podelili svoja iskustva i usaglasili se u pogledu zaključaka da je neophodno raditi na unapređivanju zdravstvene pismenosti populacije, da postoje modeli dobre prakse u našoj zemlji koji bi poslužili u kreiranju sistemskog rešenja, a s ciljem obezbeđivanja jednakih uslova za ishranu za sve učenike i učenice u školi. Zaključci okruglog stola biće dostavljeni organima nadležnim za donošenje odluka u ovoj oblasti, a sve i cilju zaštite i unapređivanje prava deteta.

Na poziv Koordinacionog tela za prevenciju nasilja i zlostavljanja u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Opštine Vrbas, Pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić održala je 12. decembra 2024. godine niz predavanja na temu „Prevencija nasilja u školama – prethodni koraci i reagovanje kada do nasilja dođe“. U Gimnaziji „Žarko Zrenjanin“ ombudsmanka se obratila predstavnicima i koordinatoru učeničkog parlamenta te govorila o osnovnim principima prava deteta a posebno o zakonskim ovlašćenjima i praktičnom radu učeničkih parlamenata, kao najvažnijem obliku udruživanja učenika i ostvarivanja navedenih prava u školi.

Na sastanku sa direktorima svih obrazovnih ustanova na teritoriji opštine, članovima psihološko-pedagoške službe škola, te članovima Koordinacionog tela govorilo se o mnogim primerima i dobre i loše prakse kada su u pitanju slučajevi vršnjačkog nasilja, a prepoznata je nužnost dosledne primene interventnih aktivnosti a istovremeno i različitih preventivnih programa, pre svega obuka za prepoznavanje oblika vršnjačkog nasilja. Na kraju, ombudsmanka je prisustvovala i  prvoj konstitutivnoj sednici Opštinskog saveta roditelja, kojem je prenela svoja iskustva u funkcionisanju i načinu rada ovako značajnog tela za dobrobit dece i učenika.

Nužnost i efikasnost intersektorskog rada i multidisciplinarnog pristupa kada je u pitanju složena društvena pojava kao što je vršnjačko nasilje pravilno je prepoznat u Opštini Vrbas te je zaključak dana bio i izražavanje potrebe za više ovakvih predavanja i obuka kao i konstatacija da razmena različitih iskustava može unaprediti efikasnost borbe protiv nasilja u školama.

Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za prava deteta Joland Korora prisustvovala je dana 10. decembra 2024. godine, u Plavoj sali Skupštine Grada Novog Sada, predstavljanju izveštaja o istraživanju na temu vršnjačkog nasilja u osnovnim školama na teritoriji Grada Novog Sada.

Istraživanje je sproveo Lokalni ombudsman Grada Novog Sada, u saradnji sa Novosadskim humanitarno-istraživačkim centrom iz Novog Sada, sa ciljem utvrđivanja najzastupljenijih oblika nasilja među učenicima, prepoznavanju nasilja, a posebno o načinu i postupku prijave nasilja. Nakon izlaganja održana je diskusija na temu u kojoj su pored predstavnika pokrajinskog i lokalnog ombudsmana učestvovali zaposleni u sistemu vaspitanja i obrazovanja.

Bez obzira na nesumnjivu prisutnost različitih oblika vršnjačkog nasilja u školama, prosvetni radnici i dalje pokazuju nedovoljnu senzibilisanost za prepoznavanje istih a ne retko i prethodno neukazivanje poverenja učenicima koji im se obraćaju za pomoć, što se pripisuje i čuvanju „ugleda škole“.

Na ovo ukazuju i zaključci istraživanja na istu temu koje je Pokrajinski ombudsman sproveo 2023. godine, a koje je pokazalo da učenici nisu dovoljno informisani o propisima i mehanizmima zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, nisu adekvatno informisani o radu školskih timova za zaštitu od nasilja, niti su dovoljno upoznati o tome kome mogu i treba da prijave različite oblike nasilja. Veliki broj njih ne prijavljuje nasilje i ne ume da ga prepozna. Nastavnici se nalaze tek na trećem mestu osoba od poverenja kojima se učenici obraćaju. Svaki vid različitosti među učenicima smatra se najzastupljenijim potencijalnim uzrokom bilo kog oblika nasilja. Učenici/učenice smatraju da represivne mere poput pregleda rančeva, detektora metala, zabrane korišćenja mobilnih telefona, te uvođenja školskih uniformi ne doprinose prevenciji vršnjačkog nasilja. Istovremeno, preventivne mere zaštite od nasilje vide u rasterećenju učenika i nastavnika gradivom i administrativnim poslovima, kako bi imali više vremena i prostora za razgovor o drugim temama od značaja za život učenika. Učenici prepoznaju da njihovo kvalitetnije učešće u donošenju odluka škole doprinelo boljoj prevenciji i zaštiti od nasilja, a prepoznaju i značaj podrške šire zajednice, promovisanje i negovanje vrednosti kao što su empatija, saradnja i poštovanje različitosti, te veća posvećenost negovanju odnosa uzajamnog poštovanja između nastavnika i učenika.

Odgovornost svih nas da predano i posvećeno radimo na stvaranju društva u kojem se svako dete oseća sigurno i bezbedno, u kojem se neguje uzajamno poštovanje između odraslih i dece i u kojem deca zajedno sa odraslima učestvuju u svim pitanjima koja ih se tiču.