Ljudi su danas više povezani, ali to ne znači da je više razumevanja. Iako živimo u modernom i, naizgled, tolerantnom društvu, diskriminacija, rasizam, nasilje, terorizam i svi ostali vidovi netolerancije nikada nisu bili veći. Međunarodni dan tolerancije trebalo bi da nas podseća da smo svi jednaki kao ljudska bića i da jedni prema drugima treba da se odnosimo sa poštovanjem, rekla je između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov na okruglom stolu u Žitištu „Gradimo toleranciju, uvažavamo različitost, osudimo nasilje i mržnju” koji je organizovao zaštitnik građana ove opštine Aleksa Kuzman.

Tolerancija je mnogo više od pasivnog prihvatanja „drugih”. Ona donosi obaveze da se deluje, mora da se uči, neguje i brani kroz obrazovanje, uključivanje i stvaranje mogućnosti za sve ljude bez obzira na njihovu različitost. Ovo znači izgradnju društava zasnovanih na poštovanju ljudskih prava, gde su strah, nepoverenje i marginalizacija zamenjeni pluralizmom, učešćem i poštovanjem različitosti. Danas više nego ikada moramo težiti nenasilnim rešenjima zasnovanim na toleranciji i uzajamnom poštovanju u cilju očuvanja istorijskog i kulturnog nasleđa svih ljudi. Edukacija vodi toleranciji, a tolerancija vodi životu u zajednici u kojoj se različitosti prožimaju na takav način da izgrađuju poverenje i zajedništvo. Međunarodni dan tolerancije sve ljude sveta podseća da je poštovanje i uvažavanje razlika uslov mira, stabilnosti i napretka naroda i država. Ako želimo da živimo u skladnoj zajednici, neohodno je da poštujemo i uvažavamo ne samo one koji su nam slični, nego i one koji se od nas razlikuju po svojim idejama, stavovima, one koji su druge nacije, vere, seksualnog opredeljenja, ili koji govore drugim jezikom, rekla je između ostalog Danica Todorov.

Na okruglom stolu u Žitištu posvećenom Međunarodnom danu tolerancije i prevenciji rodno zasnovanog nasilja govorila je i predsednica Zrenjaninskog edukativnog centra Radoslava Aralica, a o aktivnostima Doma zdravlja u zaštiti žena od nasilja dr Tamara Drašković. O zaštiti osoba sa invaliditetom, posebno dece, govorila je direktorka Centra za socijalni rad Jelena Ivančević, o toleranciji u školi, Zorica Ševo, a član Opštinskog veća za sport i omladinu Milenko Milaković o toleranciji u sportu.

Juče, na Međunarodni dan tolerancije, u Bačkoj Topoli je, po treći put, organizovana konferencija lokalnih ombudsmana. Tema konferencije „Uloga ombudsmana u zaštiti prava zaposlenih” nije slučajno odabrana, jer se zaštitnici građana u svom radu suočavaju sa velikim brojem pritužbi zbog kršenja prava iz radnih odnosa. Problem je, međutim, u tome što su u zaštiti prava zaposlenih mogućnosti ombudsmana ograničene. Pa, ipak, iako povrede prava iz oblasti radnih odnosa nisu u njegovoj direktnoj nadležnosti, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, po rečima Aniko Muškinje Hajnrih, postupa i po ovim pritužbama, naročito u slučajevima kada je poslodavac organ uprave.

Pored zaštitnika građana, veliku ulogu u zaštiti prava zaposlenih mogu imati, tamo gde su organizovane, i službe pravne pomoći. Značaj ovih službi raste, što je ekonomska situacija u društvu nepovoljnija. Siromaštvo, strah, te neobaveštenost o vlastitim pravima negativno, po rečima učesnika konferencije, utiču na zaštitu prava zaposlenih. U prvom slučaju, besparica je jedan od ključnih razloga zbog kojeg se zaposleni ne odlučuju na pokretanje radnog spora, u drugom slučaju zaposleni pristaju na kršenje prava zbog straha od gubitka zaposlenja, dok u trećem slučaju efikasna zaštita izostaje, zato što zaposleni nedovoljno poznaju vlastita prava.

Rasprava u velikoj većnici Skupštine opštine Bačka Topola je pokazala da su zaštitnici građana upoznati sa problemima u ostvarivanju prava zaposlenih, te da su, uprkos ograničenim nadležnostima, spremni da njihova prava štite. Ako se u procesima tranzicije kršenje prava zaposlenih normalizuje, time što se pretvara u njen sastavni i nužni momenat, onda spremnost zaštitnika građana da prava štite treba razumeti i kao otpor tranziciji.

Po završetku konferencije, pokrajinski i lokalni zaštitnici građana prisustvovali su dodeli priznanja za toleranciju. Ove godine vredna priznanja Fondacije “Plavi Dunav” dodeljena su zaštitniku građana Srbije Saši Jankoviću, predsednici organizacije za podršku ženama sa invaliditetom „Iz kruga Vojvodina” Svjetlani Timotić i Humanitarnoj organizaciji „Caritas” iz Subotice. 

Juče je u Palati Srbija u Beogradu održana konfrencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja”. Konferenciju je u organizovao Instrument EU za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX) u saradnji sa Vladom Republike Srbije.

Tokom otvaranja konferencije prisutnima su se obratili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Luka Bjankoni, šef političkog sektora Delegacije EU u Republici Srbiji, Suzana Paunović, direktorka Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, kao i Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na konferenciji predstavljala je saradnica Ankica Dragin, koja je tokom diskusije iznela iskustva institucije u vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja u lokalnim samouprava, a koja se odnose na njihovo - do sada isključivo neformalno - stručno obrazovanje i radno osposobljavanje. Ukazujući na to da su preporuke Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanau vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja, koji su ključna karika u lancu razmene informacija, obezbeđivanja podrške i saradnje između romske zajednice sa jedne,i organa uprave, ustanova i službi sa druge strane, Dragin je apelovala na nadležne u oblasti obrazovanja da osmisle način na koji bi koordinatori za romska pitanja mogli da steknu formalno obrazovanje za obavljanje ovog posla i o tome od nadležnih organa dobiju validnu potvrdu koja će biti priznata i na tržištu rada.

„Uz to, u novi registar zanimanja, koji je u našoj zemlji trenutno u pripremi, potrebno je uvrstiti i odgovarajuće zanimanje koje odgovara vrsti posla koju obavljaju koordinatori za romska pitanja. Time bi se ne samo otvorio prostor za njihovo zapošljavanje, nego bi se i mladi Romi i Romkinje motivisali da nastave školovanje i da se više zalažu za svoja lična i kolektivna prava svoje zajednice,” zaključila je Dragin.

Konferencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja” bavila se aktivističkim aspektima promovisanja obazovanja među Romima i Romkinjama, kao i međunarodnom i domaćom praksom u oblasti obrazovanja kao alata za socijalno uključivanje. Učesnice i učesnici konferencije - predstavnice i predstavnici državnih organa, obrazovnih ustanova, međunarodnih i domaćih organizacija, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i romske aktivistkinje i aktivisti iz zemlje i inostranstva - razmatrali su na koje se načine u budućnosti Romima i Romkinjama može pružiti najefikasnija, najsvrsishodnija i nediskriminišuća podrška u oblasti obrazovanja.