Поводом најава које су се протеклих дана појавиле у медијима у вези са покретањем иницијативе да се некадашњи објекат касарне у Кикинди претвори у затвор за жене, заменик покрајинског омбудсмана Стеван Арамбашић упозорава да је такав пројекат непотребан и са више аспеката супротан међународним стандардима. Поред тога, уколико би се таква идеја реализовала, људска права лица која би била смештена у такав или сличан објекат могла би бити угрожена.
На основу десетогодишњег искуства у области заштите људских права лица која су на издржавању затворске казне, заменик покрајинског омбудсман истиче да би затвор капацитета 2000 лица далеко превазилазио реалне потребе у Србији и био у супротности са међународним стандардима. Према европским стандардима, за боравак у затворским објектима се не препоручује више од 350 осуђеника, јер се у случају смештаја већег броја доводи у питање безбедност, сигурност, дисциплина, али и људско достојанство затвореника.
Заменица покрајинског омбудсмана задужена за равноправност полова упутила је Инспекцији рада Јужнобачког округа - Нови Сад - писмо са молбом, да у цилју поштовања права запослених, спречавања учестале појаве непријавлјивања запослених на осигурање и развијања културе поштовања лјудских права, изврши ненајавлјени надзор рада свих приватних послодаваца.
Покрајински омбудсман је у писму истакао да је током рада по представкама посредно и непосредно дошао до сазнања да приватни послодавци у великој мери не поштују обавезе које се односе на пријаву запослених на осигурање, уплату доприноса и исплату зарада. Према информацијама које Покрајински омбудсман поседује, највише су угрожене жене које раде у малопродајним објектима које послодавци у великом броју случајева одјавлјују са осигурања иако им није престао радни однос, преко текућег рачуна им се исплаћује само део зараде, а остатак у готовини и то нередовно, као и да се запосленима дају вредносне потврде које послодавци не приказују ни као приход ни као расход, него у оквиру отписа.
Културни центар Новог Сада је отклонио неправилност у вези са исписивањем назива ове установе на језицима у службеној употреби на територији Града и на улаз ове установе поставио нову таблу у складу са законом.
Након извештавања медија о замени латиничне табле са називом установе Културни центар Новог Сада таблом исписаном на ћириличком писму средином децембра 2012. године, Покрајински омбудсман је поступајући по сопственој иницијативи покренуо поступак утврђивања да ли су називи ове установе исписани у складу са одредбама Закона о службеној употреби језика и писма.
Покрајински омбудсман је 17. децембра 2012. непосредним увидом утврдио да је назив ове установе на новој табли исписан на сва четири језика у службеној употреби на територији Града Новог Сада (српском језику, ћириличким писмом, мађарском, словачком и русинском), али да називи на језицима националних мањина нису исписани у складу са правилима ових језика, односно писама.
Супротно наводима из саопштења Владе Републике Србије, Покрајинском омбудсману је познато да је потврђени и објављени међудржавни споразум по правној снази изнад закона, али неспорно је да међудржавни споразум не може да буде изнад Устава (Устав РС, члан 16, став 2 и члан 167, став 1, тачка 2).
Будући да, како је и потврђено у саопштењу Владе, потврђеног међународног уговора са Уједињеним Арапским Емиратима нема, уговор са Ал Дахром се може закључити и исти може ступити на снагу тек након што међудржавни споразум са Уједињеним Арапским Емиратима буде потписан, ратификован и објављен.
Покрајински омбудсман поступа у оквиру својих овлашћења уређених покрајинском Скупштинском Одлуком о Покрајинском омбудсману који у члану 1 прописује да се Покрајински омбудсман стара о заштити и унапређењу људских права и слобода сваког лица зајамчених Уставом, потврђеним и објављеним међународним уговорима о људским правима, општеприхваћеним правилима, законом и прописима АПВ.
Одредбе предуговора, најављеног међудржавног споразума и уговора са AL Dahra Agricultural Company у супротности су са Законом о пољопривредном земљишту и Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, те као такви могу изазвати штету нашим грађанима.
Закон о пољопривредном земљишту ("Сл. гласник РС", бр. 62/2006, 65/2008 - др. закон и 41/2009) прописује да власник пољопривредног земљишта не може бити страно физичко, односно правно лице и да се пољопривредно земљиште у државној својини не може отуђивати. Ова одредба Закона штити наше грађане и предузећа.
