Чланице Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају данас Међународни дан матерњег језика, у циљу промовисања језичке културе и разноликости, као и вишејезичности. Будући да је Војводина један од етнички најшароликијих региона у нашој земљи и Европи, нарочита пажња поклања се остваривању ових права.

Покрајински омбудсман, међутим, жели да скрене пажњу јавности и на појаве које је на овај дан важно споменути. У току 2012. године институција Покрајинског омбудсмана спровела је истраживање под називом „Војвођански ученици о дискриминацији“ које је показало да међу ученицима, средњошколцима различите националне/етничке припадности постоји велика социјална дистанца. Та дистанца је у значајној мери условљена одсуством комуникације између ученика различите националности, која је са друге стране узрокована непознавањем језика – како српског језика као службеног, тако и језика који је доминантно присутан у одређеним локалним срединама, односно језика који су поред српског такође у службеној употреби.

Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, и Марија Кордић, заменица за заштиту права детета, посетиле су данас основну школу „Прва војвођанска бригада“ у Новом Саду, која је, поред представника омбудсмана, угостила и Џулију Фини, амбасадорку Аустралије.  

Разлог гостовања амбасадорке Фини је најава сарадње са Министарством спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Градом Новим Садом и свим школама у Републици Србији у оквиру програма „Хабитат – Златно образовање“. Циљ овог програма јесте да се кроз вршњачку едукацију и практичан рад развија дух фер плеја, култура комуникације, критички став према информацијама којима су деца изложена кроз медије, као и подизање степена свести о могућностима и опасностима интернета.

У години у којој ће се одржати трећи по реду избори за националне савете националних мањина и у којој је Уставни суд поједине одредбе Закона о националним саветима националних мањина прогласио неуставним, Завод за културу Војводине се, у сарадњи са Покрајинским омбудсманом, читалачкој јавности представио зборником "Национални савети националних мањина и култура".

У зборнику су заступљени радови петнаест аутора, чија је аналитичка пажња фокусирана на државну политику Србије, мултикултуралне аспекте Устава, политичку представљеност националних мањина, политизацију националних савета, колективна права, проблеме националних савета малобројних националних мањина, деловању националних савета на подручју културе, културним праксама и системима, те пракси Покрајинског омбудсмана у области заштите националних мањина. Чињеница да радове потписују аутори различитог академског, професионалног и социјалног искуства читаоца може само да радује, јер његовом интересовању нуди, ако не посве нов приступ раду националних савета, а оно барем другачију тематизацију питања о којима је у јавности већ било речи.