Једна од последица одласка младих људи из земље је и преузимање бриге о старим особама од стране за то специјализованих установа.
У Кикинди о одраслим и старим лицима брину две установе, а „Мисерицордиа“, лиценцирана установа социјалне заштите, једна је од њих. Установа је основана пре три године, а њен оснивач је Католичка бискупија. У Дому, по речима директора Ласла Бовиза, тренутно борави 41 корисник, а његови су капацитети пројектовани за незнатно већи број – 43 корисника.
Већина корисница су жене. Најмлађа корисница има 45, а најстарија 90 година.
У жељи да обогате живот особа у Дому и учине их што самосталнијим, пажња и брига запослених је фокусирана на појединца, а не на његово стање. То од запослених лица захтева оданост професији и изузетну посвећеност у раду.
„Misericordia“ располаже са једнокреветним, двокреветним и вишекреветним собама са купатилом, кабловском телевизијом и телефоном. Цена услуга зависи од степена подршке потребне сваком кориснику услуге дома.
У оквиру Дома постоји амбуланта за здравствену негу, простор за физикалну и радно окупациону терапију. Иначе, о корисницима Дома брине 20 запослених, а међу њима један лекар, пет неговатељица, четири медицинске сестре и један социјални радник.
Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана и Јагода Вјештица, саветница, обићи ће крајем недеље Приватни дом “Batthyaenum” , у Кањижи.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је дана 27. фебруара 2018. године на Међународној конференцији одржаној у Новом Саду, под називом „Да завршетак живота буде достојанствен као и његов почетак“. На Конференцији су представљена страна и домаћа искуства у пружању палијативне неге и збрињавања неизлечиво оболелих пацијената у циљу пружања физичке емотивне, социјалне и духовне подршке овим лицима, а у жељи да се ослободе од бола, те да им се омогући достојанствен живот и мир.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман проф.др Зоран Павловић је у свом обраћању упознао присутне са истраживањем које је институција Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана спровела током 2015. године о палијативној нези пацијаната, а осврнуо се и уопштено на стање у здравству на територији АП Војводине. Посебно је исказао бригу за становништво сеоских насеља, које често нема обезбеђену ни примарну здравствену заштиту, наглашавајући да ће овом питању институција посебно посветити пажњу у наредном периоду, као и да ће перманентно радити на подизању свести јавности о потреби увођења палијативне неге. Стим у вези истакао је да је потребно код младих људи подизати свест о бризи за најстарије суграђане, а што ће довести до већег броја волонтера који ће бити на услузи и помагати старијима и лекарима у неком будућем програму палијативног збрињавања. Омбудсман је истакао да је на нивоу државе усвојена стратегија о палијативном збрињавању, али да она још увек није заживела у целости.
Након проф. др Зорана Павловића присутнима су се обратили запослени у Белхоспису, специјализованој, добротворној организацији за пружање услуга палијативног збрињавања пацијената на територији Београда. Присутнима је кроз дијалог приближен значај палијативног збрињавање тешко болесних пацијената. Такође, истакнуто је да пружање палијативне неге треба да омогући пацијентима оболелим од неизлечивих болести достојанствен живот, као и живот без бола.
О аустријском систему палијативног збрињавања говорио је Јохан Баумгартнер (Јохан Баумгартнер) – потпредседник аустријског савеза хосписа (Хоспиз Аустриа) задужен за палијативну негу у аустријској области Штајерској, као и искуствима и бројним проблемима са којима су се суочавали на путу увођења истог. Навео је да су у Аустрији прве палијативне институције основане пре две деценије, а пре 14 година донети су стандарди по питању палијативног збрињавања на нивоу Аустрије.
Мађарски систем палијативног збрињавања представила је Јудит Шафер (Јудитх Сцхаффер) – потпредседница мађарског савеза за палијативно збрињавање. Она је истакла да је аустријски модел далеко напреднији од мађарског, али да је мађарски нешто на шта би наша земља могла да се угледа. Услуге палијативног збрињавања у овој земљи законски су регулисане и организоване у домовима пацијената, у здравственим установама и институцијама за негу белесника.
Представници Дома Здравља „Нови Сад“ изнели су податак да се сваке године око хиљаду болесника на територији Града Новог Сада нађе у терминалној фази болести и којима је потребна палијативна нега. На територији Града Новог Сада, али ни на територији Војводине не постоји хоспис који би преузео бригу о овим пацијантима. У оквиру Дома Здравља „Нови Сад“ постоји Служба кућног лечења која полако треба да прерасте у палијативну службу. Своја искуства палијативног збрињавања у Србији изнели су и представници Института за плућне болести - Сремска Каменица, као и установа „Голд Стар“ из Ковачице. О невладином сектору, као покретачу промена у овој области говорили су представници Царитаса, Новосадског хуманитарног центра, Екуменска хуманитарна организација и др.
Сви учесници конференције истакли су да је неопходно да се заједно ради на подизању свести јавности, посебно код представника власти, о потреби обезбеђивања палијативног збрињавања . Ово из разлога јер наше друштво још увек нема свест о томе да је становништво све старије због чега постоји потреба за оваквим видом збрињавања. Такође, указано је на потребу да се организује више конференција на ову тему, како би се заједничким снагама истрајало у борби да и у Србији заживи систем збрињавања и неге.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Центром за истраживање етницитета из Београда одржао је 23.02.2018. године округли сто посвећен делотворном учешћу националних мањина у раду органа јавне власти и јавних служби, настојећи да допринесе сагледавању стања у овој области.
Присутне су поздравили Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и Горан Башић из Центра за истраживање етницитета. Потом су се присутнима обратили Иван Бошњак, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе и Емил Лулић, представник Националног савета мађарске националне мањине.
Округли сто се остварује у вези са пројектом који спроводе Центар за истраживање етницитета, Координација националних савета националних мањина и Министарство државне управе и локалне самоуправе, чији је циљ утврђивање предлога одрживих решења за унапређење заступљености националних мањина у јавном сектору.
Горан Башић је указао на проблем друштвеног интегрисања националних мањина. Упркос чињеници да је Уставом и Законом о заштити права и слобода националних мањина загарантовано право националних мањина на одговарајућу заступљеност приликом запошљавања у јавним службама, то право се не остварује у пуној мери.
Међународне организације, стручњаци и мањинске самоуправе указују на то да се, изузев у раду органа АП Војводине и појединих локалних самоуправа, не води рачуна о одговарајућој заступљености мањина у органима јавне власти. То је једна од препрека интеграције мањина и друштвеној стабилности.
Као израз сврсисходног запошљавања припадника националних мањина, које не представља пуко задовољство просте математичке форме која се огледа у пропорционалности односа броја запослених, омбудсман препознаје пре свега потребу и целисходност ангажовања припадника нарочито осетљивих и рањивих друштвених група, чија сензибилисаност која произлази из познавања миљеа из којих долазе али и стручног образовања, може квалитативно унапредити рад органа специфичних надлежности. У том смислу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као самосталан и независан орган који се стара о заштити и унапређењу људских и мањинских права, у сарадњи са Ромским образовним фондом из Београда, од 1. марта 2018. године ангажоваће дипломирану правницу припадницу ромске националне мањине на шестомесечни рад у институцији, са могућношћу продужетка сарадње.
Састанку су, поред поменутих, присуствовали и представници Националних савета мађарске, ромске националне мањине, Хрватског националног вијећа, Покрајинског секретаријата за образовање, управу, прописе и националне мањине – националне заједнице, Удружења локалних омбудсмана Србије, представница Мисије ОЕБС-а у Србији и помоћник председника Општине Шид. Из Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, састанку су присуствовали заменице и заменици Анико Ширкова, Милан Дакић, Снежана Кнежевић и Јанош Орос са сарадницима.
Јанош Орос и Милан Дакић, заменици Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права националних мањина и права детета, посетили су данас Сонту, етнички мештовито насеље у општини Апатин.
У Сонти живе припадници неколико националних заједница – Срби, Мађари, Румуни, Роми, Југословени, Немци и припадници хрватске заједнице, која је и најбројнија. Посетом Сонти, представници покрајинског омбудсмана су желели да се упознају са стањем људских права у овој заједници и у разговору са представницима месне самоуправе и основне школе „Иван Горан Ковачић“ стекну што потпунији увид у остваривање мањинских права, права детета, равноправности , вишејезичности и мулиткултуралности. Драган Радојевић, секретар Месне заједнице је истакао да упркос недавном инциденту који су неки медији предимензионирали Сонта и даље представља добар пример складног саживота и узајамног поштовања локалног становништва. У месту се велика пажња поклања неговању традиција, а богатству културног живота у великој мери доприносе сва три културно-уметничка друштва, којима су на коришћење бесплатно уступљене просторије за рад. У Сонти највећи проблем представља незапосленост, одлазак мештана на сезонски рад у иностранство или њихово трајно исељавање, што је довело да значајног смањења броја становништва.
Директор школе Звонко Тадијин упознао је заменике да се у школи од првог до осмог разреда изводи настава хрватског језика са елементима националне културе, коју похађа 111 ученика. Школа је спремна и за организовање целокупне наставе на хрватском језику у нижим разредима, уколико се за то покаже интересовање ученика и њихових родитеља. Посебно признање овој школи припада због чињенице да је њен наставник иницијатор оснивања мреже ученичких парламената школа са територије општине Апатин, чији рад ће омбудсман са пажњом пратити и подржавати, као значајну афирмативну меру усмерену ка унапређењу права детета на партиципацију, као једног од основних начела Конвенције о правима детета.
Као део својих редовних активност, Покрајински заштитник грађана наставиће и убудуће са оваквим посетама национално мешовитим срединама.
Конвенција Уједињених нација о правима детета, као највиши стандард у области заштите и унапређења права детета, уједно је и документ који заговара добробит, унапређење развоја детета, његових компетенција и независности личности. Она почива на становишту да, у циљу потпуног и складног развоја личности, дете треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања. Право на живот је неотуђиво право детета, а држава је дужна да у највећој могућој мери обезбеди опстанак и развој детета и предуслове за остваривање права. Ово не значи само доношење закона, развијање институција и служби за заштиту права детета, већ информисање деце, родитеља и других грађанки и грађана о правима детета, промовисање активности и стварање могућности за што квалитетније одрастање и развој сваког детета у заједници.
Нови Сад, ових дана, пример је за то како као заједница можемо преузети одговорност за бригу о деци у пружању подршке њиховој добробити и квалитетном развоју. Наиме, испред организације Новосадска мрежа за децу, са којом Покрајински заштитник грађана остварује сарадњу, покренута је иницијатива „Нови Сад чита деци“ чији је циљ подизање свести родитеља и шире јавности о значају читања са дететом.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава ову иницијативу увиђајући њен значај за унапређење права детета на квалитетан развој и одрастање у стимулативном окружењу. Посебан значај иницијативе види у томе што ће различите активности у виду читања и игре са децом бити учињене доступним и деци које живе или бораве у мање стимулативним срединама, те у томе што је у активности укључено више од 25 организација, установа, институција и више од 90 волонтера. Активности ће се одвијати свакодневно током фебруара, а родитељи и јавност биће информисани о томе зашто је читање с дететом важно, како се бирају књиге и како се деца укључују у активности читања.
Будући да су истраживања показала да чак и краткотрајно свакодневно читање са дететом и то од најранијих дана, може да учини много за стимулацију његовог целокупног развоја, Покрајински заштитник грађана – омбдусман позива све родитеље, грађанке и грађане, да већ данас издвоје бар 15 минута за заједничко читање са дететом. Нека заједничко читање буде уживање и за одраслог и за дете, јер само тако оно ће код детета подстаћи развој говора и језика, комуникацијских и социјалних вештина, сазнајних способности, маште, креативног и стваралачког мишљења, самосвести, али ће допринети и стварању опуштене атмосфере, осећаја сигурности, блискости и привржености детета са оним ко му чита.
