Danas je u Novom Sadu, u organizaciji nedeljnika „Vreme” i Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji (FOS-a), održana konferencija „Vojvođanski region i dobro upravljanje u svetlu Agende UN do 2030.” na kojoj je govorila zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Eva Vukašinović.

Agenda UN 2015-2030. je dokument koji se nadovezuje na Milenijumske ciljeve UN 2000-2015, sa tom razlikom da Agenda sadrži i ciljeve održivog razvoja do 2030. godine i obavezujuća je za sve članice UN, a ne samo za zemlje u razvoju. Današnja konferencija bavila se ciljem broj 16 Agende, a koji se odnosi na na jednak pristup pravdi za sve i na dobro upravljanje i čija načela bi trebalo da se primenjuju u svim granama i na svim nivoima vlasti. 

Konferencija se bavila položajem jedinog priznatog regiona u Srbiji u odnosu na ostale delove zemlje. Značenje pojmova autonomije i regionalizma razmatrano je u sadašnjem istorijskom trenutku, naglašavajući važnost regionalizma i međuregionalne saradnje za dobro upravljanje u državi i sa posebnim osvrtom na položaj nacionalnih manjina u Vojvodini.  Na konferenciji je ukazano i na uzročno-posledičnu povezanost i uticaj dobrog, odnosno lošeg upravljanja ovim procesima na socijalni položaj građanki i građana koji proizilazi iz siromaštva, nezaposlenosti i aktuelnih načina proizvodnje hrane.

Uz zamenicu Vukašinović, koja je govorila o aktivnostima institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, na konferenciji su govorili još i Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Srđan Djurović iz Fondacije za otvoreno društvo, Saša Popov iz novosadskog Centra za regionalizam i Snežana Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva.  Moderatorka konferencije bila je Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika „Vreme”. 

Agencija Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP organizovala je 22. i 23. marta u Beogradu Konferenciju pod nazivom "Rod i smanjenje rizika od elementarnih nepogoda". Na Konferenciji su predstavljeni i rezultati projekta Pokrajinskog ombudsmana “Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” koji je podržala Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.

Učesnici ove konferencije bili su stručnjaci iz oblasti smanjenja rizika od elementarnih nepogoda iz Evrope i Zajednice nezavisnih država i predstavnici medija.

Obraćajući se prisutnima, posebna savetnica potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Branka Drašković rekla je da samo nekoliko jedinica lokalne samouprave u Srbiji ima žene na čelu štabova za vanredne situacije, dok ih na poziciji komandanta štaba nema, jer one uglavnom "pripadaju" muškarcima. Ona je naglasila da su žene razvojni potencijal društva i da bi trebalo da budu više uključene u kreiranje politika, kao i upravljanje u vanrednim situacijama. Elementarne nepogode pogađaju sve kategorije stanovništva, ali one imaju različite društvene posledice na muškarce i žene. Iako su često nevidljive, žene aktivno doprinose životu lokalne zajednice i mogu da imaju odlučujuću ulogu u upravljanju vanrednim situacijama.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija Irena Vojackova Solorano ukazala je na to da odgovor na katastrofe zahteva zajednički pristup u planiranju i donošenju odluka, radi jačanja otpornosti cele zajednice, veće efikasnosti u obnovi, u kraćem roku.

Prisutnima se obratio i Ambasador Japana u Srbiji Djuići Takahara koji je rekao da je Japan i sam često suočen sa nepogodama te da su zato postoji svest o tome koliko je važno da se pomogne u takvim situacijama. On je kazao i to da je važno i potrebno da se više aktiviraju žene u procesu vanrednih situacija, kao i da se preventivno deluje

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati projekata nekoliko udruženja koje je podržao UNDP s ciljem povećanja učešća žena u vanrednim situacijama i jačanja njihovih kapaciteta za odgovor na vanredne situacije.

Pokrajinski ombudsman je tokom sprovođenja projekta “Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” (uz podršku Međunarodne organizacije UN Women) na osnovu analize lokalnih planskih dokumenata u oblasti vanrednih situacija zaključio da je uloga žena u proceni rizika i planiranju odgovora na vanredne situacije nemerljiva zbog njihovog znanja, veština i doprinosa. Ovo je rekla zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov i naglasila da žene ne smeju biti posmatrane kao žrtve, nego kao značajan ljudski resurs. Zbog toga je lokalnim samoupravama na teritoriji Vojvodine  preporučeno da prilikom procene rizika i upravljanja vanrednim situacijama analiziraju kapacitete i ranjivost stanovništva, da uključe žene I ženska udruženja u obuku stanovništa i da među poverenicima jedinica civilne zaštite omoguće njihovu ravnopravnu zastupljenost.

Danica Todorov je ukazala i na to da je Grad Pančevo u okviru projekta Pokrajinskog ombudsmana osmislio korake za uvođenje rodne perspektive u upravljanje vanrednim situacijama. Naime, u ovom gradu će se održavati konsultativni sastanci sa ženama u mesnim zajednicama o sistemu upravljanja vanrednim situacijama, kao i o rizicima i ranjivosti u njihovoj zajednici. Planirano je uvođenje kvota za učešće žena u vodovima civilne zaštite, izrada modela rodno osetljive evidencije reagovanja, zbrinjavanja i izveštavanja, rodna analiza usluga situacionog centra i organizovanje obuka za žene o upravljanju vanrednim situacijama.

Fotografija: www.rs.undp.org

„Digod iđem, svud me odbiju i ne znam više di da iđem. Ni da me saslušaju neće. Svit je željan lipe riči kad digod odeš da nešto pitaš. A to je njin pos'o kad u ime države rade, jel' tako?” započela je juče svoje obraćanje zamenici pokrajinskog ombudsmana jedna Tavankućanka.

Ova žena se ranije već obraćala na adrese više organa lokalne samouprave i ustanova nastojeći da ostvari neka od svojih prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Prema njenoj tvrdnji, ove instance nisu učinile sve što je u njihovoj nadležnosti, a institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana će po njenoj pritužbi povesti postupak i utvrditi da li je u radu ovih organa i ustanova došlo do nekog propusta. Ukoliko jeste, nadležnima će biti upućena preporuka ili mišljenje u vezi sa tim kako da otklone navedeni propust i omoguće ostvarivanje, odnosno obezbede zaštitu prava ne samo ove građanke koja je podnela pritužbu, nego i drugih građana koji se ubuduće budu našli u sličnoj situaciji.  

Uz svakodnevne probleme koji proističu iz loše ekonomske situacije u društvu i njenog pogubnog uticaja na njihov socijalni položaj, građanke i građani Tavankuta i Djurđina juče su od zamenice Eve Vukašinović najčešće tražili savete i u vezi sa ostvarivanjem prava na porodičnu penziju nakon smrti supružnika, pravima u oblasti zdravstvenog i invalidskog osiguranja, kao i u oblasti radnih odnosa.

Uprkos tome što Djurđin, a naročito Tavankut, imaju veoma bogat kulturni život, direktorke osnovnih škola u ovim mestima, jednako kao i u drugima u kojima je ovog proleća organizovan prijem građana, tvrde da je najveći izazov u organizovanju nastave konstantno smanjivanje broja dece na selu, kako pripadnika nacionalnih manjina, tako i većinskog stanovništva. Najčešći razlog za to je preseljenje porodica sa mlađom decom u veća mesta u kojima roditelji očekuju da će imati veće mogućnosti za zapošljavanje i školovanje dece ili iseljavanje u inostranstvo.  

Prijemi građana u malim vojvođanskim mestima biće organizovani tokom cele godine, a o svakom od njih javnost će biti blagovremeno obaveštena.

Posete manjim naseljenim mestima u Vojvodini i prijemi građana organizovani od strane Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana nastavljeni su juče u Skorenovcu i Vojlovici. Zamenica ombudsmana Eva Vukašinović je ovom prilikom  sa predsednicima ovih mesnih zajednica, kao i sa školskim pedagogom u Skorenovcu i direktorkom škole u Vojlovici, razgovarala i o ostvarivanju prava pripadnika i pripadnica manjinskih nacionalnih zajednica koji žive u ovim mestima.

Po rečima Nandora Šebešćena, sekretara Mesne zajednice Skorenovac, kao i njenog predsednika Ferenca Maksema, problemi ovog naselja istovetni su onima u drugim sličnim naeljima u Vojvodini. Broj stanovnika stalno opada usled nemogućnosti zapošljavanja, odnosno loše opšte ekonomske situacije, te se tokom poslednjih desetak godina broj stanovnika u selu smanjio za petinu, uglavnom zbog iseljavanja u zemlje zapadne Evrope i Kanadu. Zamenica Vukašinovć se u razgovoru sa građankama i građanaima uverila u to da se Mesna zajednica maksimalno trudi da građankama i građanima izađe u susret i pomogne u ostvarivanju njihovih prava pred organima lokalne samouprave. Uprkos tome što mesna zajednica i matičarska služba, saobraćajna infrastruktura, kao i škola, lokalna kulturno-umetnička i sportska društva funkcionišu bez većih poteškoća, najveći problem meštana predstavlja kvalitet vode i nemogućnost da se ovaj problem dugoročno reši zbog toga što postupak u vezi osavremenjavanjem postrojenja za preradu vode i izgradnjom kanalizacione mreže traje već duže vreme bez konkretnog rezultata, a zbog složenih imovinsko-pravnih odnosa u vezi zemljištem na kom se ovo postrojenje nalazi.

Kao prigradska mesna zajednica, Vojlovica se suočava sa drugačijim izazovima u vezi sa organizovanjem života u ovoj mesnoj zajednici. Po rečima njenog predsednika Nandora Baloga, kao i direktorke škole Ksenije Kićos Carević, mesna zajednica je, između ostalih, i od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu pribavila sredstva za izgradnju male atletske staze u okviru škole. Potreba za njom postoji zbog toga što u Vojlovici, uz tri KUD-a (srpsko, mađarsko i slovačko) i nekoliko udruženja građana, postoje i brojna sportska udruženja, a meštani smatraju da je, imajući u vidu socijalno-demografsku strukturu stanovništva, izuzetno važno da se deca od najranijeg uzrasta opredeljuju za sport kao kreativni način provođenja slobodnog vremena, umesto da većinu slobodnog vremena provode gluvareći na ulici ili kod kuće uz računar.

Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije, a o sledećem prijemu građana javnost će biti blagovremeno obaveštena. 

Građanke i građani Kulpina i Gložana juče su u sedištu ovih mesnih zajednica imali priliku da razgovaraju sa zamenicom pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, da podnesu pritužbu instituciji ili da dobiju pravni savet u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem svojih prava.

Za razliku od drugih vojvođanskih sela u kojima je ovog proleća organizovan prijem građana, u Kulpinu i Gložanu nema masovnijeg odseljavanja, odnosno iseljavanja stanovnika u inostranstvo, a u mesnim zajednicama pretpostavljaju da je to zbog toga što su ova mesta blizu drugih većih mesta, pre svega Novog Sada, gde ima mnogo više mogućnosti za zapošljavanje nego u selima daleko od gradova. Direktorke osnovnih škola u ovim mestima tvrde da se mladi koji odlaze u inostranstvo na studije, najčešće u Slovačku, uglavnom i vraćaju u ova mesta, odnosno u njihove škole kako bi radili kao nastavnici.

Dok se Mesnoj zajednici Kulpin, po rečima njenog sekretara Zlatka Harminca, građani najčešće obraćaju sa pitanjima u vezi sa postupcima koje se odnose na gazdinstva i oslobađanja od RTV pretplate, u Gložanu je najaktuelniji problem građana komasacija koja se, po njihovom mišljenju, ne sprovodi pravično i na propisani način. Obe mesne zajednice imaju problema i sa realizacijom, odnosno povraćajem sredstava iz mesnog samodorpinosa, a koja su ranijih godina ili prikupljana na način koji su više instance kasnije ocenile nepropisnim, ili iz nekog drugog razloga nisu realizovana.

Uprkos tome što se u ovim mesnim zajednicama kontinuirano ulaže u infrastrukturu, naročito u izgradnju i održavanje vodovodne i kanalizacione mreže, puteva i školskih objekata, materijalna kriza pogađa sve više građana koji se na razne načine dovijaju da dođu bilo kakvih prihoda.

„Trudimo se da pomognemo koliko god možemo, učimo i decu da budu solidarna, ali ljude zaboli, na primer, kada vide da jedni, koliko god stvarno siromašni bili, dobiju neku pomoć, a drugi, koji isto tako spajaju kraj sa krajem, tu pomoć ne dobiju. Danas već svakome dobro dođe pomoć, a ne znaju ljudi ni gde da je traže,” vajka se jedna od sagovornica.

U ovim mestima je u službenoj upotrebi i slovački jezik, a stanovništvo je gotovo u potpunosti dvojezično. Dok se u Kulpinu nastava u osnovnoj školi, uprkos tendenciji opadanja broja đaka u svim odeljenjima, odvija na srpskom i slovačkom, u Gložanu, gde Slovaci čine većinu stanovništva, nastava se odvija samo na slovačkom jeziku, ali je pohađaju i deca drugih nacionalnosti. Ove škole uživaju veliku podršku Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, a gložanska je zbog svoje osobenosti proglašena i ustanovom od posebnog značaja.

Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanabude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 15. marta uSkorenovcu i Vojlovici.