Закључак састанка са евалуаторима ОЕБС-а: Потребно наставити сарадњу
Након вишегодишње подршке развоју институције омбудсмана у Србији, Секретаријат ОЕБС-а је одредио тим евалуатора са циљем да оцени успех ОЕБС-ових програма подршке. Тим поводом је јуче, у просторијама Покрајинског омбудсмана, одржан разговор са др. Цхарлес Ехрлицхом, једним од евалуатора ОЕБС-ових програма.
У разговору са Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинском омбудсманком и њеним заменицама и заменицима, истакнуто је да је подршка ОЕБС-а конституисању, обуци запослених и међународној афирмацији Покрајинског омбудсмана у првим годинама његовог постојања била веома важна, као и каснија подршка пројектима који су доприносили, како ефикаснијој заштити људских права, тако и већој осетљивости друштва, на пример, у погледу родне равноправности.
Подршка ОЕБС-а није изостала ни у организовању стручних скупова и међународних конференција, ангажовању страних експерата или измени појединих закона. Проблем је, по виђењу покрајинског омбусмана, у томе што је, након 2007. године, подршка ОЕБС-а више усмерена ка Заштитнику грађана, а касније и локалним омбудсманима, а мање на активности Покрајинског омбудсмана. С друге стране, када је и била усмерена на активности Покрајинског омбудсмана, та подршка је, имајући у виду области рада, била неравномерна.
У друштву захваћеном снажним процесом ретрадиционализације тешко је потценити подршку родно осетљивим пројектима, али, ни проблеми везани за комплекс права припадника националних мањина нису ништа мање важни, тим више јер су, прво, предмет пажње суседних земаља и Европског парламента и, друго, јер отпор пројектима који доприносе бољој интеграцији мањина пружају и конзервативне мањинске структуре. У жељи да се сарадња настави, а подршка ОЕБС-а усмери, више него што је то сада случај, и на све активности Покрајинског омбудсмана, ОЕБС-у је скренута пажња и на чињеницу да је Покрајински омбудсман независан и самосталан орган, а која се не ретко игнорише. Најпре тако што се на институцију омбудсмана гледа као на један од органа управе, а потом и тако што институција, и после десет година функционисања, још увек није успела да реши питање своје финансијске самосталности.
