Please select your page

Deca migrantiDeca migranti, a naročito deca bez pratnje, najugroženiji su deo migrantske populacije, njihova se prava često krše, a očekivana pomoć izostaje. Moramo biti agilniji u pružanju pomoći i energičniji u zaštiti njihovih prava – istaknuto je na okruglom stolu „Prava dece u stanju potrebe – deca migranti“, koju je danas organizovao Pokrajinski zaštitnik građana. – ombudsman.  

Pored učesnika iz Srbije, u  radu okruglog stola participirali su i učesnici iz Grčke, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Albanije, Slovenije, Rumunije, Severne Makedonije što je u delikatnu priču o deci u pokretu unelo i važnu komparativnu perspektivu. Na putu ka željenoj destinaciji ova deca proživljavaju mnoge traume, u visokom su riziku da postanu predmet trgovine ljudima i žrtva radne i seksualne eksploatacije, rodno zasnovanog i vršnjačkog nasilja.  Deca u pokretu se nalaze i u zdravstvenom riziku jer na svom putu mnoga deca nisu u mogućnosti da dobiju potrebnu zdravstvenu negu I zaštitu kao I nutritivno zadovoljavajuću ishranu za njihov uzrast.

Težak položaj dece migranata, pandemija korona virusa je učinila još težim.

Prof. Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana u pozdravnom govoru učesnicima ovog regionalnog skupa istakao je da sva deca imaju ista prava koja su, kao deo korpusa ljudskih prava, neotuđiva i nedeljiva. Deca u pokretu koja čine trećinu migrantske populacije u Evropi su usled ekonomskih, socijalnih, jezičkih i kulturoloških barijera na svom putu izložena višestrukim rizicima od ugrožavanja i povrede njihovih prava te da je važno da svi akteri u postupku zaštite prava deteta pa samim tim i dece u pokretu deluju zajedno na rešavanju postojećih problema i prevenciji pojave istih.

Iskustvo u vezi sa problemima i zaštitom prava dece u pokretu iz perspektive institucija u kojima rade  izneli su i predstavnici Pravobranitelja za decu R. Hrvatske, Ombudsmana Grčke,  Ombudsmena Bosne i Hercegovine, Ombudsmana za djecu republike Srpske, Centra za socijalni rad Kikinda, Crvenog krsta Sombor, organizacije Save the children i UNICEF Srbija, te Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Učesnici skupa su se složili da bi u vezi sa praksom detencije dece u pokretu (van krivičnopravnog konteksta) trebalo da postoji nulta tolerancija i da je u rešavanju tog problema neophodno tražiti alternativna rešenja kao npr. smeštaj u hraniteljske porodice. Standardizacija (multidisciplinarnog) postupanja u zemljama regiona prema deci u pokretu je nešto čemu treba težiti i na čemu treba raditi. Osnaživanje dece u pokretu kroz obrazovanje, bilo formalno ili neformalno, je jedna osnovnih i veoma značajnih aktivnosti koja doprinosi njihovoj zaštiti te bi bilo svrsishodno uspostavljanje protokola za njihovo obrazovanje.

Okrugli sto o deci migrantima samo je jedan od nekoliko okruglih stolova koje je Pokrajinski ombudsman organizovao u decembru. Do kraja meseca ombudsman će organizovati još jednu raspravu – o položaju starih tokom pandemije korona virusa. Sud koji je, svojevremeno, izrečen na konferenciji o ljudskom dostojanstvu tako dobija svoju praktičnu potvrdu – pokrajinski ombudsman se sve više potvrđuje kao važan forum za debatu o ključnim problemima društva.

 


Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina i pandemijaPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u petak, 11. decembra 2020. godine organizovao onlajn konferenciju na temu Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u uslovima pandemije. Skup je organizovan s namerom da se ukaže na pozitivne primere ali ujedno i nedostatke do sada primenjivanih alternativnih oblika nastave.

Skupu su, uz prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Janoša Orosa, zamenika ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, prisustvovali i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, nacionalnih saveta nacionalnih manjina na čijim se jezicima izvodi nastava u vojvođanskim osnovnim i srednjim školama, direktori, nastavnici razredne i predmetne nastave, školski psiholog, kao i predstavnici srpske manjine u Mađarskoj i Republici Hrvatskoj.

Dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana je u svom uvodnom obraćanju ukazao na potrebu zaštite integriteta nastavnika, kao i zaštite prava na privatnost dece prilikom korišćenja elektronskih uređaja tokom nastave na daljinu, istakavši da se aspekt bezbednosti dece nikada ne sme zanemariti.

Biljana Kašerić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice je upoznala učesnike skupa sa nadležnostima pokrajinskog sekretarijata u oblasti obrazovanja, navodeći da je saradnja sa nadležnim ministarstvom i nacionalnim savetima veoma uspešna.

Predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina su izneli podatke o broju snimljenih časova, o načinu organizovanja onlajn-nastave. Izrazili su zadovoljstvo saradnjom sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ukazali na potrebu organizovanja obuka i seminara za nastavno osoblje i u budućnosti.

Predstavnici škola su upoznali učesnike sa svojim neposrednim iskustvima u vezi sa funkcionisanjem nastave, provere znanja, ocenjivanja u novonastalim okolnostima, dok je školski psiholog skrenuo pažnju da je ovakvom vrstom nastave poljuljan osećaj sigurnosti kod dece, naročito mlađeg uzrasta i istakla da ništa ne može da zameni neposredni lični kontakt.

Predstavnici srpske manjine u Mađarskoj i Republici Hrvatskoj su govorili o iskustvima u tim državama. Dok je u Mađarskoj nastava organizovana na daljinu samo za srednjoškolce i dobro funkcioniše, u Hrvatskoj se uočava veći broj problema, različiti modeli nastave komplikuju stvari, pri čemu nije ostvarena potrebna saradnja između zainteresovanih aktera, te se Srpsko narodno vijeće mora osloniti na sopstvene snage.

Učesnici su se usaglasili u pogledu zaključaka da je za pohvalu promptno reagovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odmah nakon proglašenja epidemije, čime su izbegnute negativne posledice zatvaranja škola i izostanka redovne nastave. Uvođenje onlajn nastave na srpskom jeziku, zahvaljujući svesrdnom angažovanju stručnih timova zaduženih za obrazovanje u nacionalnim savetima nacionalnih manjina i spremnosti prosvetnih radnika je veoma brzo upotpunjeno i onlajn predavanjima na jezicima nacionalnih manjina, koja su emitovana preko televizijskih kanala dostupnih na celoj teritoriji pokrajine. Ovakvom adekvatnom reakcijom je i učenicima pripadnicima nacionalnih manjina omogućena nastava, sticanje znanja i savladavanje nastavnog gradiva na njihovom maternjem jeziku, odnosno jeziku njihovog školovanja. Sve to je doduše značilo i dodatno opterećenje za celokupno nastavno osoblje, koje je izostanak ličnog kontakta sa đacima moralo da nadomesti putem novih načina komunikacije. Nove mere uvedene početkom tekuće školske godine nametnule su nastavnicima i nova zaduženja, udvostručenje broja časova usled razdvajanja odeljenja sa većim brojem učenika, potrebu sažimanja gradiva zbog skraćenja školskog časa, posebnog tretmana učenika koji iz nekih razloga ne mogu da prate nastavu na daljinu itd. Načini izvođenja nastave u nastupajućem periodu predstavljaju nepoznanicu, ali se prilikom njihovog izbora, imajući u vidu prvenstveno zdravlje, treba poći od celishodnosti, a ne restriktivnosti, ne primenjivati ih jednoobrazno, već prilagođeno datim okolnostima, kao što je npr. epidemiološka situacija na određenom području, broj učenika i zaposlenih u školi, sanitarni, tehnički i ostali uslovi u školi i slično, ostavljajući prostora direktorima obrazovnih ustanova da adekvatno organizuju rad, a nastavnicima da usklade sadržaje sa mogućnostima, naravno vodeći računa o kvalitetu nastave. Učesnici skupa su na kraju konstatovali da je stalna međusobna komunikacija svih aktera u obrazovnom procesu u ovom trenutku od izuzetnog značaja, ali je takođe dragocena i razmena ideja i iskustava o kojima su svedočili govornici iz inostranstva, jer bi se primenom nekih od njihovih rešenja ova krizna situacija u školstvu lakše mogla prebroditi.


Onlajn konferencija - Pandemija i ljudska pravaPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava organizovao onlajn Okrugli sto na temu „Pandemija i ljudska prava – izazovi i dileme“.

Čitava planeta trenutno je suočena s pandemijom korona virusa. U datim okolnostima, brojne teškoće i izazovi prete da ugroze ostvarivanje ljudskih prava, a naročito je veći stepen ugroženosti prava onih koji žive u teškim ekonomskim uslovima, porodica sa hronično bolesnim članovima, osoba s invaliditetom i drugim zdravstvenim smetnjama, dece u sistemima alternativnog zbrinjavanja i pod drugim oblicima socijalne zaštite, kao i dece u uličnoj situaciji.

Svoja iskustva, izazove, dileme i probleme u radu u trenutnoj situaciji, na pomenutom okruglom stolu, pored  prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, izneli su i Džon Klejton, šef odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji; Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti; Dragica Radović, ombudsmanka za djecu Republike  Srpske; prof. dr Ljubinko Mitrović, ombudsmen za ljudska prava Bosne i Hercegovine; Ines Cerović, UNICEF Srbija, Lazar Stefanović, programski direktor Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom i Petar Nikolić, odgovorni urednik Redakcije programa na romskom jeziku JMU Radio-televizije Vojvodine.

Učesnici okruglog stola su se usaglasili oko zaključka da je potrebno da svi akteri ostanu dosledni u zaštiti ljudskih prava, da je neophodno promovisanje dijaloga i zajedničkog angažovanja, a sve u cilju izgradnje poverenja građana u institucije. Potom, potrebno je da se svi protokoli, procedure postupanja u državnim ustanovama prilagode vanrednim okolnostima, kao i da se po potrebi izrade i novi. Takođe, neophodno da se zakoni kojima se uređuje zaštita stanovništva dosledno primenjuju, procedure poštuju, zdravstveni sistem modernizuje i kadrovski unapređuje i usavršava.

Učesnici su apelovali na građane da se dosledno pridržavaju svih propisanih epidemioloških mera, da budu odgovorni i vode računa o svojoj, kao i dobrobiti svojih bližnjih. Samo ozbiljno shvaćenim i dosledno sprovedenim preventivnim merama se može smanjiti pritisak na zdravstveni sistem koji je u ovom trenutku, po rečima nadležnih, napregnut do ivice pucanja.

Učesnici okruglog stola pozvali su i medije da o pandemiji izveštavaju na krajnje profesionalan način. Pravovremene, tačne i objektivne informacije čine, s jedne strane, borbu protiv Kovida 19 efikasnom i uspešnom a, s druge strane, omogućuju građanima da se na racionalan način suočavaju sa problemima, neizvesnostima i strahom koji svaka epidemija nosi sa sobom.

Na kraju, učesnici su izrazili i divljenje i zahvalnost svim radnicima u zdravstvu, ali i zaposlenima u sistemu socijalne zaštite, školstvu, sredstvima javnog informisanja, organima unutrašnjih poslova na njihovoj nesebičnosti, hrabrosti, trudu, požrtvovanju, radu i odanosti onim načelima koji su njihovu profesiju učinili vrednom poštovanja u svakom, pa i u našem društvu.


Dodela povelje direktoru RTVPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović uručio je danas Povelju za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju ljudskih prava dr Miodragu Koprivici, generalnom direktoru JMU ,,Radio-televizija Vojvodine”.

Ovaj događaj je upriličen u susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava.

Pokrajinski zaštitnik građana svake godine deluje podsticajno na sve one koji su nosioci javne vlasti ali i na  medijske servise poput Radio televizije Vojvodine, jer skretanjem pažnje na sve pozitivne primere, po mišljenju profesora Pavlovića, daje se doprinos postizanju zajedničkog cilja, a to je ostvarivanje zagarantovanih prava za sve građane, podizanje nivoa ljudskih prava na još viši nivo, ali i nulta tolerancija na nasilje. U ovo vreme pandemije moramo biti još solidarniji, a tim više odgovornost institucija kao što je Radio-televizija Vojvodine je veća.

Direktor Radio-televizije Vojvodine izrazio je zahvalnost na ovom značajnom priznanju zbog činjenice da je prepoznata uloga RTV-a u zaštiti i unapređenju ljudskih prava. Ovo priznanje, po rečima dr Miodraga Koprivice, predstavlja podsticaj ali i obavezu da se još više unaprede aktivnosti na ovom polju.


2020 12 08 Konferencija MrezaPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, organizovao je 8. decembra onlajn godišnju konferenciju Mreže.

Učesnike i učesnice skupa najpre je pozdravio pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, koji je naglasio da postoji potreba za mnogo jasnijim društvenim odgovorom na nasilje nad ženama, o čemu svedoči i broj femicida na godišnjem nivou, koji iznosi oko trideset i koji se iz godine u godinu ne smanjuje. Pronalaženje efikasnog rešenja za prevenciju i suzbijanje ove negativne društvene pojave, po mišljenju pokrajinskog ombudsmana, zahteva integrisanje svih mikro, mezo i makro elemenata, uz podršku donosilaca odluka na svim nivoima. Profesor Pavlović se osvrnuo i na činjenicu da su deca često nevidljive žrtve nasilja u porodici, i da ih je neophodno tretirati kao posebno ranjivu i, u nedovoljnoj meri prepoznatu grupu. Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, izrazila je zahvalnost svim članovima i članicama mreže „Život bez nasilja“ na aktivnostima koje su se sprovodile tokom 15 godina postojanja Mreže, sa napomenom da Mreža predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih aktivnosti institucije Pokrajinskog ombudsmana. Prema rečima bivše zamenice za ravnopravnost polova Danice Todorov koja je inicirala formiranje Mreže davne 2005. godine, Mreža je oformljena u cilju povezivanja različitih institucija na svim nivoima i uspostavljanja bolje saradnje, imajući u vidu činjenicu da tadašnji zakonodavni okvir nije u dovoljnoj meri omogućavao da žrtve nasilja u porodici dobiju adekvatnu zaštitu i podršku. Pokrajinski ombudsman je, kao koordinator Mreže svake godine prikuplja podatke o nasilju u porodici od strane nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Rezultate ovog istraživanja za slučajeve nasilja u 2019. godini predstavila je Svetlana Nešić Bajgo, savetnica u Pokrajinskom ombudsmanu. U 2019. godini donete su 2143 hitne mere privremenog udaljenja učinioca iz stana, 3999 hitne mere privremene zabrane učinioca da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, dok su u 4331 slučaju izrečene obe mere istovremeno. Žene čine oko 74 odsto ukupnog broja žrtava, a deca tek pet do deset odsto - podjednak je broj devojčica i dečaka, osim kod evidencije sudova u krivičnom postupku gde je značajno veći broj devojčica žrtava - 84%. Polovinu ukupnog broja žrtava čine žene koje su u partnerskom (bračnom ili vanbračnom odnosu) sa učiniocem nasilja.

30. jula 2020. godine usvojena je Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period od 2020 – 2025 godine. O ovom dokumentu, kao i aktivnostima koje su njime predviđene, govorila je Nataša Novaković iz Misije OEBS-a u Srbiji. Strategija je deo projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koji ima za cilj uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima u okviru krivičnopravnog sistema u Srbiji i njegovo usklađivanje sa evropskim standardima.

Viktimološko drušvo Srbije, nezavisno i neprofitno udruženje građana, u okviru službe VDS info pruža pomoć i podršku žrtvama kriminaliteta. Krizna vremena, poput trenutne zdravstvene izazvane epidemijom koronavirusa, iziskuju prilagođavanje rada nadležnih institucija i servisa podrške i pomoći za žrtve nasilja. O izazovima u pružanju podrške žrtvama tokom pandemije COVID-19 govorila je Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije. Najveći izazovi u radu ovog udruženja tokom pandemije bili su pružanje pomoći odnosno dopiranje do žena koje ne koriste internet, pružanje podrške i pomoći ženama u romskim naseljima i ženama sa invaliditetom. Kao neki od izazova sa kojima se susreću korisnici/ce usluga pokazali su se nedostatak jedinstvenih kontakt podataka i informacija uopšte, nemogućnost pronalaženja sigurnog mesta za razgovor, mogućnost većeg zaražavanja usled neodgovornog ponašanja nasilnika, ali i zanemarivanje opasnosti od virusa usled okupiranosti problemom nasilja. U ovakvim okolnostima je nužno održavanje kontinuiteta rada i koordinacije svih nadležnih službi koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja. Važan deo tog lanca čine grupe za koordinaciju i saradnju, koje se sastoje od predstavnika osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja za koje se grupa obrazuje. O njihovom radu govorila je Gorjana Mirčić Čaluković, član Grupe za izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Donošenjem ovog zakona predviđene su obavezne intersektorske saradnje i stvoren je zakonski okvir za adekvatan odgovor na nasilje u porodici. Ona je istakla značaj većeg uključivanja zdravstvenih i obrazovnih institucija, civilnog sektora, ali i veće uključivanje samih žrtava nasilja u rad grupa. Prema rečima Miodraga Tepavca iz Centra za socijalni rad Sombor, pokazalo se da najveće izazove za vreme COVID-19 pandemije iz ugla centra za socijalni rad predstavljaju komunikacija sa žrtvom, izolacija, promena stavova i intenziviranje nasilja, što iziskuje promišljanje postojećih protokola i procedura. Pandemija je postavila pred nas mnoge izazove u oblasti ženskih ljudskih prava, a zasigurno će ostaviti i brojne posledice. Po mišljenju dr Zorice Mršević sa Instituta društvenih nauka, neophodno je da konsekvence pandemije budu vidljive u svim oblastima društva i kroz sve aspekte analize, uključujući i rodnu, a u fokusu treba da budu rodno zasnovano nasilje, ženska ljudska prava, odgovori institucija, solidarnost, sigurnost i dobra komunikacija.

Ove godine obeležava se dvadeset godina od usvajanja Rezolucije 1325 Žene, mir i bezbednost. Važnost i aktuelnost ovog dokumenta posebno je značajna u kontekstu aktuelne pandemije – pokazalo se da žene podnose najveći teret i trpe najteže posledice, što direktno utiče na njihovu bezbednost. Sve ovo zahteva, po mišljenju potpukovnika u penziji Svetlane Janković, uvažavanje svačijih potreba, prevazilaženje stereotipa koje postoje svuda, pa i u bezbednosnim strukturama, i povezivanje nacionalnog nivoa i lokalnih mehanizama.

Na samom kraju Konferencije, formulisani su zaključci, među kojima su najznačajniji:

  • Neophodno je usaglasiti evidencije institucija i formirati jedinstvenu bazu podataka o nasilju u porodici;
  • Epidemija nameće prilagođavanje rada institucija u smislu definisanja, ranijeg planiranja i sprovođenja procedura u izmenjenim okolnostima;
  • Potrebno je evidentirati decu kao žrtve nasilja, ne samo kada su žrtve direktnog nasilja već i indirektnog, i obezbediti im odgovarajuću podršku;
  • Doneti jasne instrukcije radi postizanja ujednačenog tumačenja i postupanja u slučajevima kršenja mera zaštite;
  • Sve informacije o zdravstvenoj situaciji moraju biti javno dostupne;
  • Neophodno je analizirati pandemiju kroz jezik ljudskih prava žena;
  • Nužno je da sagledavanje pandemije sa stanovišta ljudske bezbednosti sadrži pogled kroz sočiva rodne ravnopravnosti, posebno imajući u vidu brojnost žena na zdravstveno nebezbednijim poslovima, u zdravstvu, trgovini svih nivoa, ugostiteljstvu, obrazovanju…

Samo zajedničkim nastupom u budućem radu, imaćemo i toliko željen rezultat: nasilje svedeno na minimum, i nultu toleranciju društva na svaku vrstu i oblik nasilja.